Sta da ti se dokaze? Da nije bilo Slovena na Balaknu do doseljavanja? Pa imas Vizantinkse izvore (nisu Vatikanski) koji tacno opisuju doseljavanje Slovena i njihovu borbu sa Vizantiom...imas Spis o narodima koji temeljno opisje doseljavanje Srba i Hrvata i Madjara...ako ne vjerujes nasim istoricarima, gedaj Ruse koji detaljno analiziraju njegov sipis...ali, to vama nije dovoljno...vi bi da bude Nino Belov, da bude Aleksandar Karanovic i ostale gluposti koje nemaju veze sa vezom....

Stavi stavi da vidimo to...

Па једино да иде код Вартоломеја да би се неком Иницију доказало да Срба није било пре 7. века.


Не глупирај се.


Истина је да смо задржали неке византијске обичаје. Доста грађевина, углавном црквених, су византијске архитектуре.


Ако ниси историчар, онда си лаик. А лаици обично лупају глупости. Признајеш ли онда да си лаик?

Иначе, шта ти заправо хоћеш да кажеш у вези свега овога? Напиши једноставно у једној реченици, не могу да повежем све.

Totalni sam laik...

Што ли сам ја тебе питао нешто уопште.

 

Zato sto su ih nagovarale sve bugarske princeze koje su postajale srpske carice 

I nismo svi Vizantijci, zapravo smo svi Rimljani 

I Lepenski vir je rimski 

За почетак да ти само у кратко наведем неко од извора, Византинских, за Словене и Србе....


Приск


- Према податцима, он је из неког Трачког мјеста Панион... Из очуваних фрагмената видимо да je време 448—453 провео као путујући дипломата. Од његових дипломатских путовања најинтересантније je оно из 448 када je као секретар и саветник Максимина, Теодосијевог посланика, пропутовао од Цариграда до Атилиног двора. Опис тог путовања очуван je y целости. Следећих година Приск je ишао у Рим, Дамаск и Александрију.
Његово дело "Истрија" сачувано је у фрагментима и то од 434-472 године..

Због чега је важан за историју Словена?

Важност Прискових фрагмената за нас je велика јер се у њима налазе драгоцене и поуздане вести o судбини многих градова са наше територије у првој половини V века. Још je од већег значаја његов извештај o становништву Војводине која je тада била у саставу Атилине државе. Извесни карактеристични подаци, наиме, упућују на закључак да je y етничком конгломерату Атилине Војводине било и Словена, и то у не малом броју.


Прокопије

У оквиру описивања ратних операција у Италији Прокопије се осврће и на догађаје у Подунављу, на упаде тамошњих варвара. Реч je најчешће o Словенима. Извештаји o њима обично су кратки. То су уствари скицирани описи појединих упада, и то оних највећих, убачених само стога да би се пружила колико толико употпуњена слика догађаја у европском делу Византије. Па ипак, Прокопијев BG пружа релативно најбогатију збирку вести o подунавским Словенима VI века. Обавештења o њима, као и o другим
варварима, добијао je од заробљених Словена, ромејских стратега и других војних лица.

Ево, један приказ Словенког напада и продирање до Драча....

У то време војска Словена (Σκλαβην&ν στράτευμα), прешавши реку Дунав, почини страшна злодела над свим Илирима све до становника Драча (Έπιδαμνίων), убијајући и заробљавајући све одрасле људе на које би наишли и пљачкајући благо. Пође им чак за руком да освоје и много тамошњих тврђава (φρούρια) које су дотле сматране као сигурне, будући да их нико није бранио, и кретали су се тамо амо претра-
жујући све по милој вољи63. За њима су ишли илирски архонти са војском од петнаест хиљада људи, али нису имали смелости да се игде сасвим приближе непријатељима".
(BQ III 29, р. 423,3—13)


Агатије


-У пет књига његове Историје приказују се догађаји 552—559, са незнатним допунама из претходног (генеалогија персиских владара, Hist. IV 24—28) и доцнијег (смрт Хозроа 579, Hist. IV 29) времена. Главни предмет су ратови, и то: крај Готског рата и борба са Францима (I 1—22 — II 1 —15), рат са Персијом (II
15—22), персиско-византиски рат за Колхиду (III 2—28), рат са кавкаским Мисимијанима (IV 12—21, 30), угушивање побуњених Цана (V 1—2), провала хунских Кутригура (V 11—25).
Сем неколико ситнијих али драгоцених података o Словенима у византиској војној служби, за прошлост јужних Словена од интереса je и његова вест o провали хунских Кутригура 558—559 године.


Даље ти нечу куцати тј нећу да кварим тему јер ова тема није направљена да би је ти троловао...у наставку ћу ти само да наведем списак Византинских извора тј писаца и савременика и хроника и житија...па ти сад види шта ћеш....А, вас опет молим, само један извор гдје се Срби и Словени спомињу на Балкану прије сеобе, као народ који има државу?


1.   Псеудо-Цезарије
2.   Малзла
3.   Менандар
4.   Евагрије
5.   Теофилакт Симоката
6.   Псеудо-Маврикије
7.   Ускршња хроника
8.   Георгије Писида
9.   Теодор Синкел
10.   Анонимна беседа o опсади Цариграда (Oratio historica)
11.   Miracula s. Demetrii I 
12.   Теофан M.
13.   Патријарх Нићифор
14.   Печат Словена у Витинији
15.   Георгије Монах (Хамартол)
16.   Анонимни писац из IX в. (Scriptor incertus
17.   de Leone Arrnenio)
18.   Житије Григорија Декаполите)
19.   Тактика Лава VI
20.   Павле Монемвасиски
21.   Јован Каменијат
22.   Јосиф Генесије
23.   Теофанов Настављач
24.   Спис ο Цариграду и његовим споменицима (PatriaConstaminopolis)
25.   Монемвасиска хроника
26.   Стрлбонов Епитоматор
27.   Житије Климента Охридског
28.   Симеон Логотет
29.   • Теофанов Настављач
30.   . Лав Ђакон
31.   Јован Геометар
32.   Похвално слово св. Фотију Тесалијском
33.   Житије св. Никона Метаноита
34.   Житије св. Атанасија Атонског
35.   Јован Ставракије, Чуда Димитрија Солунског
36.   Житије св. Лазара
37.   Ј Јован Скилица
38.   Скиличин Настављач
39.   Кекавмен
40.   Михаило Псел
41.   Михаило Аталијат
42.   Нићифор Вријеније
43.   Јован Зонара
44.   Теофилакт Охридски
45.   Нил Доксопатрид
46.   Ана Комнина

И, наравно....Константин Порфирогенит


и тако даље....ево, ово су ти основни, па ти види мало...читај...мани се курира и србин.инфо....

НА ДАНАШЊИ ДАН...
„Мада сви радови нису завршени, свечана инаугурација новог државног центра обављена је 11. маја 330. године, што је од тог времена постао „празник Новог Рима”. Тако је отпочео живот најважнијег града средњовековног света, који је у следећих хиљаду сто двадесет три године, до османлијског освајања, проживео веома бурну историју. С извесним заносом се говори о томе да је Цариград мостобран између Европе и Азије, да гордо стоји на самом крају Европе и да је окренут моћној Азији, да је „златни мост” који сједињује Исток и Запад, да је својеврстан беочуг који повезује два континента, да је с историјом на „ти”, да је на крају, вечни град и Рим Истока.”

„Радови на изградњи нове престонице почели су 8. новембра 324. године, а наводи се како је Константин лично, с копљем у руци, означио линију спољњег зида. Неколико пратилаца је стрпљиво ишло иза њега, а када им се учинило да је отишао предалеко, један од њих се одважио да га учтиво упита: „Колико далеко, господару?” Цар је одговорио лаконски: „Док онај који иде испред мене не застане!” У изградњу нове престонице био је укључен велики број људи, па тако извори наводе да је за земљане радове било узето 40.000 припадника германског племена Гота.”

„За разлику од легенде, историјски подаци дају унеколико другачију причу о оснивању Византиона – потоњег Константинополиса – али на најбољи начин и оправдавају уобичајену флоскулу да „свака легенда у себи увек садржи зрнце истине”. Херодот у свом историјском делу бележи како је Мегабаз, прослављени персијски војсковођа из V столећа п.н.е., једном својом примедбом међу становницима Хелеспонта о себи оставио трајну успомену. Боравећи у Византиону, он је од тамошњих житеља чуо причу да су се седамнаест година пре оснивања овог града на малоазијској обали обрели грчки колонисти и тамо утемељили Халкедон. Дознавши то, проницљиви и луцидни персијски генерал је рекао да су оснивачи града сигурно били слепи када су уместо очигледно лепшег предела, који им је стајао на располагању на европском копну, изабрали ружнији и неповољнији на малоазијском тлу.”

Porfirogenit i 46 prepisivaca...koji su od njega to kopirali samo...

Kao sto vidis ovi 90% imaju srpska imena...

I nema ni jedan izvor stariji od petog veka...znaci oni su svi prepisivali od istog...