Samo ti ukazujem da bez lingvistike i arheologije ti si kao mehanicar bez kljuca i cekica...

карта је из књиге Олге Луковић-Пјановић...видимо да је рад "стручњака" који очигледно не зна да године прије Христа опадају....значи, треба да пише 4500-4000 године прије нове ере...и, сад ми треба да озбиљно схватимо карту на којој се налази ова катастрофална грешка и која се покушала исправити ручним испарављањем година....мислим, стварно...ала, стручњаци све машинци...

Lingvista...sa Sorbone...

Да, лингивста...а не историчар....и да, опадају године .....

 

Смјешно је, знам....и мени је, кад видим кога све постављте 

Занимљиво....

"У другој половини IX столећа млетачки дужд Орсо II (864-881) послао је у Цариград дванаест црквених звона и од тог времена почиње њихово коришћење на хришћанском Истоку"

Морао сам, опростите ми Да се разумијемо, ја њих не мрзим и поштујем....али, њихов рад се не може назвати научним

misli se na 4 do 4 ipo hiljade godina pre hrista, a ne na period između 4500 i 4000 pne.

Aha, misli se...pa se rucno na karti precrtavaju borijevi ....nema sta, boris se lavovski


„У жељи да задобију вечно спасење, упоредо са мушкарцима, најстрожој аскези подвргавале су се и жене, бирајући пост и молитву као начин да се победи телесно и стекну врлине. Поменућемо, на пример, знамениту Меланију Старију и њену још чувенију унуку Меланију Млађу, које су живеле и подвизавале се у другој половини IV и у првим деценијама V века. Занимљиво је указати на следећу чињеницу: као што су за монахе правила прописали Пахомије Велики, тако су за монахиње одредбе подвижничког обитавања утемељиле најпре Пахомијева сестра, а затим и света Макрина, сестра кападокијских отаца Василија Великог и Григорија Ниског. Наравно, број калуђерица у Византијском царству био је неупоредиво мањи него број калуђера. Једно истраживање, спроведено на ограниченом узорку и само за епоху династије Палеолога, дакле за два последња века византијске историје (1261-1453), казује да је међу онима који су се Богу за љубав одрекли световног бивствовања било свега 4% жена.”

Извор: Радивој Радић, Из Цариграда у српске земље, Београд 2003.