Nadati se, to je lepo od tebe...Internet revolucja se svela samo na vas par stotina neznalica koji ne znate sta je istorija...Ako vec postavljas pitanje, gdje je onda Srpsko carstvo? Gdje je Rimsko? Ti, do sada, samo si napisao par recenica u smislu, "sta bi bilio da jue bilo"...Kazes, Romejsko carstvo....Znas li ti sta su izvori? Evo, jedno lagano pitanje...

Zabole mene sta vi mislite...mozes ti da mislis da imas kitu 30cm...ona zbog toga nece da izraste...

Nije to kvalifikacija...nego konstatacija...ja ti kazem sta ce biti...to je sve...

Vi ste samo resili da jedan deo stvarnosti ignorisete...ali stvarnost nece da ignorise vas...

Srecno sa tim...

Eto, ti si klasicni primjer kompleksnog tipa koji bi volio da je potomak od samog Boga...naravno, to i mislis....Sreca, pa ti samo "mislis" da ce da dodje do promjene...Steta, sve vise ljudi ismijava vase idole i mentore..Ako se ne varam, i Milojevic je mislio da ce da dodje do promjena...ali, mislio je   .... Vi mislite, dok mi donosimo zakljucke na osnovu cinjenica....drugo je sto VI citate onako kako se vama svidja 

Ja uopste nisam srbin...

Marsovac?

    У 3. веку је била једна од највећих светских криза, криза Римског царства, па се затопрестоница и пребацила на исток. Диоклецијан и Константин су спровели реформе, пресвега новчане (пореске) и административне. Диоклецијан (284-305) је извршио реформуврховне власти и увео тетрархију да владају два августа и два цезара (коју Константинукида), а 301. године је увео „Едикт о ценама“ и прописао максималне цене свега подпретњом смртне казне који није успео. У то време је била стравична инфлација јер суљуди правили залихе. Константин је после њега спровео реформу и увео најјачиновчани систем у Европи икада – систем златног новца solidus (грч. номизма,иперпирон) тешког 4.48 g, постојао и сребрни новац siliqua тежак 2.24 g (24 сребрна за1 златан), а касније се уводи и бакарни новац follis јер златни и сребрни превише вреди.Новац је био и важно пропагандно средство јер је на њему приказан тренутни цар (илицарица, наследници), па се тако у свим удаљеним деловима царства знало да је дошаонови владар. Нумизматика је помоћна историјска наука која се бави проучавањемновца. Од 4. до друге половине 11. века у Византији нема инфлације јер је злато уновцу преко 98%, што показује колико је држава била стабилна. У 11. веку за неколикогодина новац губи вредност и око 1070. године количина злата у новцу пада на око10%, па Алексије I Комнин 1092. врши реформу новчаног система. Диоклецијан јеукинуо царске и сенаторске провинције, тако да постоје само царске и увео је дијацезе,а Константин префектуре. Одвојио је цивилну од војне власти, а од Диоклецијана јесвуда главни цар dominus (господар, доминат). Константин уводи систем официја(officia, министарство) први пут у историји, а magister officiorum (премијер) је главни утом бирократском апарату. Управо је тај чиновнички апарат омогућио Византији даопстане толико дуго и одржава ред, а чини га пуно људи који су веома образовани. Тајсистем је и подстакао образовање које није везано само за манастире и цркву иако суучили и Свето писмо, али и Хомера, Стари завет и природне науке, граматику, реторику, астрологију и астрономију. Када цар изда повељу, само 7, 8 примерака иде уархив, а сви су оверени од стране чиновника.Анона је био порез у раном периоду и плаћала се у натури, а Диоклецијан уводи порезиз два дела: iugum (јарам, кад су животиње упрегнуте заједно и то је количина којучовек може да изоре са 2 вола за дан) и caput (глава, по човеку), а систем се зове iugatio(земљарина) и capitatio (главарина) и једно не може без другог, тј. само људи који имајуземљу плаћају порез. У интересу државе је било да свака земља има свог власника, пасу и на силу додељивали људима земљу.
   То је рановизантијски тј. позноримски период,а систем принудне доделе се зове епибла. Када се капут доведе на земљу постаје колон,а процес колонизација, и дешава се највише у Египту и на обали Мале Азије. Египат јежитница ране Византије (није био пустиња као данас), поготово Цариграда, где се као иу Риму делио бесплатан хлеб народу и пад Египта у 7. веку је био велики губитак.Византијски печати су важан извор, има их јако пуно и стално се проналазе.Писали су на египатском папирусу.У 6. веку је куга преполовила становништво Цариграда.Латифундија је основна јединица поседовања земље у раној Византији. У почетку су тобили велики поседи, а после их преузима држава од 5. до 11. века, па остају ситни.Оваплоћење (од речи плот – материјално тело) је отелотворење Христа. Христ је дошаоу људском обличју и жртвовао се за све људе. Бог је из љубави према људима жртвоваосина. Апостол Павле је апостол љубави јер је рекао да без љубави нема ни вере.Домострој од грч. икос – дом, номија – уређење, строј; икономија, економија – уређењедома

Ma jok...tamo negde neki Peja...u devetom desetom kolenu iz bugarske dosao...dalje ne znam...



Inace ova dva imena samo kad stavis jedno pored drugog...pa ne idu zajedno...bez da covek zna nesto...

 

Прва четири Васељенска сабора

   Византија се не може замислити без хришћанства. Иако је Константин првихришћански цар и светац, он се крстио непосредно пред смрт. На Миланском едикту313. је хришћанство признато као религија, 324. је почела градња Константинопоља, а325. је био Први васељенски сабор у Никеји. Црква се до тада већ била организовала уепископате, зато је хришћанство и успело јер је имитирало државно уређење и у свакомграду је постојао епископ. Константин је сазвао овај сабор да се договоре која је праваи јединствена верзија хришћанства. У то време је оно тек постајало званично, тако да сумноги почели да се баве хришћанском филозофијом. Постојале су две главне струје:александријска која је Библију тумачила метафорично и антиохијска која је рационалистичка и тумачила Библију као литерално дело, стих по стих. Арије изАлександрије је проповедао да је хришћанство монотеистичка религија, па да је самимтим немогуће да је и Христ Бог као Бог Отац. Атанасије Александријски је тврдио да суХрист и Бог Отац једносуштни (иста суштина), настали у исто време и да нема временабез Исуса што је био велики корак за тадашње време, он је рекао да је то једно са трилица: Исус, Бог и Свети дух су једно исто – три лица, обличја, три ипостаси. На Сабору је председавао сам Константин који је прогласио Арија за јеретика, а Атанасијеваверзија је прихваћена. Тада настаје потпуно друго доба јер су до тада људи расправљали и „филозофирали“ на трговима, а хришћанство то полако укида и стварадогму. Аријево учење је имало више присталица јер је било разумније и једноставније,и у 4. веку су многи цареви били аријанци. Генерално, у западном делу царства је биловише присталица Атанасија, а у источном Арија, па су и Готи покрштени као аријанци,али су полако присталице Атанасија, тј. никејци превладали поготово за времеТеодосија I (379 – 395). Он је 380. донео указ којим забрањује све религије осимхришћанства, што је и потврђено на Другом васељенском сабору у Цариграду у црквисв. Ирине 381. године. Поред тога утврђен је „Симбол вере“ и потврђен је Први сабор,тако да су аријанци коначно потиснути. Први и Други васељенски сабор у 4. веку себаве односом Христа и Бога Оца, док се Трећи и Четврти у 5. веку баве односомбожанске и људске природе у Христу. Трећи васељенски сабор је одржан 431. у Ефесуза време цара Теодосија II и опет су постојала два учења. Према оба се Христ родио каочовек, али антиохијска школа каже да се по рођењу божанска природа „уселила“ уХриста и да је тад постао Бог, тако да се Богородица не може називати тако, него самоХристородица или само Марија пошто њен култ тада још није био толико развијен.Александријска мистичка школа говори о безгрешном зачећу, тако да Исус има ибожанску и људску природу што је и однело победу на Собору. Четврти васељенскисабор је сазвао цар Маркијан (чија је жена, царица Пулхерија, била сестра Теодосија IIи заправо је владала царством уместо обојице) 451. године у Халкедону (данашњиИстанбул, прекопута Цариграда) и постојале су три струје. Несторијанска се залагала заставове антиохијске школе са Трећег сабора, монофизити су говорили да су се двеприроде у Христу после његовог рођења претвориле у једну, а прихваћено је догма одвема природама Христа „недељивим али и неспојивим“.На овим саборима су решени велики проблеми хришћанства и оно креће у правуекспанзију. Наравно, расправе су и даље остале живе, монофизитство је остало наистоку Мале Атије и Леванту где су и дан данас Сиријска, Јерменска, Коптска црквамонофизитске, а управо због тога су те области најбрже потпале под власт Арапа

Vaseljena je svemir...

Добро болан, знамо сви за твоје размишљање о именима ....Не мораш нон стоп па да понављаш ..