РОМЕЈСКИ ЦАР КОНСТАНТИН VII ПОРФИРОГЕНИТ (913-959),
био је више књижевник и научник него државник. Љубитељ књига, марљив истраживач с јаким интересовањем за историју, он је стварно волео само научне студије и живео више у прошлости него у садашњости. Истина, он се интересовао и за политичка питања, па чак и за војну науку, али само у теорији, као што се интересовао и за сваку другу област људског знања. Стога се он и после преузимања власти, као државник, увек потчињавао туђој вољи. Историјски значај има, не његова слаба и пасивна државничка делатност, већ необично замашна и плодна активност на пољу науке и књижевности. Он је саставио обимну енциклопедију, пуну разноразних података од највеће изворне вредности, познату под насловом „Књига о церемонијама”; написао је историјско – географско дело о темама Византијског царства и врло важан спољнополитички трактат, у коме је сакупио извештаје о страним земљама и народима, између осталог и драгоцене извештаје о Србима и Хрватима; најзад, написао је и опширну биографију свога деде Василија I. Поред тога, његовом иницијативом настао је читав низ значајних историјских дела, различитих научних списа као и веома важних извода из дела старијих писаца. Цар – научник дао је снажан подстрек духовним снагама Царства и изазвао велику научну и књижевну активност. Истина, ова научна делатност имала је углавном компилативни карактер и руковођена је првенствено практично-дидактичним циљевима. Није у њој било правог, оригиналног стваралаштва. Константину VII пре свега је било стало до тога да се сакупи и сачува све што је вредно знања. Дела која је он написао или инспирисао, имала су да послуже као упутства његовим сарадницима, у првом реду његовом сину и наследнику Роману. Енциклопедије, трактат, чињенички историјски извештај – то су биле форме литерарне делатности, неговане у доба Константина VII Порфирогенита.

„Године 333. н. е. један ходочасник хришћанин кренуо је из свог родног града Бордоа у Свету земљу. Мерећи деонице свог путовања лигама, мером која се у то позно доба користила у неким крајевима западне Галије, он је путовао копненим путем преко Алпа и северне Италије, прешао Балкан и дошао до Константинопоља, а оданде отпутовао до Анадолије и Сирије и, на крају, после 170 дана и 3.300 римских миља (преко 4.000 километара) стигао је у Јерусалим.” Било је то једно од првих забележених ходочасничких путовања. Пример хришћанина из Бордоа, који је био савременик цара Константина I Великог (324-337), у средњем веку следиће хиљаде верујућих у Исуса Христа. Јер, са пуно разлога се за средњи век каже да је био „доба вере” у нaјплеменитијем значењу тога израза.

Извор: Радивој Радић, Средњовековни путовођа, Службени гласник, Београд 2011.

Круг се затвара...паживо читај..."а ја потом родих мајку оца свог", значи да је Адам родио Еву, а пошто је мајка целог људског рода,па самим тим и Христове мајке Марије....

Академик Георгије Острогорски (1902-1976), највећи византолог XX века. Реч је о научнику који је поседовао генијални смисао за синтезу, истраживачу у којем се гвоздена логика критичког историчара стопила са чудесним даром за прегнантно изражавање. Десет академија наука у свету прогласило га је за свог члана, а универзитети у Оксфорду и Стразбуру за почасног доктора...
Са задовољством вам представљамо један од ретких снимака, односно тзв. филмски портрет Г. Острогорског.
Подсетимо, његов приручник Историја Византије и данас се сматра најбољим на свету, упркос чињеници да је написан пре више од шездесет година и да су се у међувремену појавили и новији и обимнији приручници. Првобитно написан на немачком, преведен је на велики број језика: енглески, француски, италијански, српски, грчки, пољски, словеначки, македонски, албански, а однедавно и на тако егзотичне језике као што су корејски и јапански.

Samo je bilo pitanje vremena kad cemo doci do porfirogenita....

Hahah, opet ti...zanimljivo je sto nisi spomenuo Ostrogorsog...mada, ko zna... nego, ono imas nesto protiv Porfirogenita? Reci ki, samo da nije Deretic ili kompanija? 

Ma nije covece...samo mi zanimljivo dokle sve to ide....

Koje? Mislis na "laz i obmanu vatikanskih ucenika"

Niste vi nikakvi vatikanski ucenici...nemoj da delis sebi koplimente...

Vi ste samo klovnovi...raznoraznih sluzbi...

Rekao sam ti da sam shvatio... bez nekog posebnog citanja, jednostavno je.

Sta je pouka toga sto ide u krug.... na mene ne ostavlja nikakav utisak ni saznanje... 

-

Mudroscu smatram nesto od cega cu imati neke makar udaljene apstraktne koristi  a ne kruzne zagonetke i naizgled zapetljan govor.