Hahahha...rece mi osoba koja voli da cita Deretica i komapniju ....Znas sta sam od tebe do sada vidio...nista...osim nekog glupog pisanja i unistavanja ovako lepe teme...

Византијскe пословицe:

„Лажи округло да се бар котрља.”

„Три су зла и три су добра на свету: ватра, жена и море.”

"Ако те цар гони, онда бежи;
ако те Бог гони, онда седи."

Ih pa onda to menja stvar ...

Jok more, cini ti se

„Цариград је једини град на свету који се распростире на два континента – Европи и Азији...Отуда се са извесним заносом говори о томе да је Цариград мостобран између Европе и Азије, да гордо стоји на самом крају Европе и да је окренут моћној Азији, да је 'златни мост' који сједињује Исток и Запад, да је својеврстан беочуг који повезује два континента, да је са историјом на 'ти', да је, најпосле вечни град и Рим Истока.
Када је његова средњовековна историја у питању, још једна околност нарочито долази до изражаја. Цариград се убраја међу оне престонице без којих се не може замислити држава у којој се налазио. И, збиља, Византија и Цариград готово да не могу ићи једно без другог. Уосталом, пад Византијског царства везује се за уторак 29. мај 1453. године, када су османлијски одреди запосели његову престоницу Цариград.”

„Откако је Александар подигао велеград у Египту, ниједно оснивање града није у толикој мери упутило историју новим правцем као претварање опустеле грчке варошице у моћни град који и данас сведочи о снажном духу свог оснивача.“ - А.Е.Шварц

ЈУСТИНИЈАНОВА ОБНОВА.
Цар Јустинијан I (527-565) је био последњи римски император на византијском престолу. Уједно, он је био хришћански владар убеђен у божанско порекло своје власти. Његове универзалистичке тежње имале су не само римске него и хришћанске корене. Појам Римске империје био је за њега истоветан са појмом хришћанске васељене, победа хришћанске вере била му је исто толико света мисија као и успостављање римске доминације. У историји односа цркве и државе, Јустинијанова епоха представља врхунац царског утицаја на црквени живот. Ни пре, ни после, ниједан византијски цар није тако неограничено господарио црквом као Јустинијан.

Јустинијаново царство је неоспорно показало изванредну моћ. Као да је хтела да још једном да све од себе, стара Империја је скупила све своје снаге да би постигла последњи политички и културни узлет. У свом територијалном ширењу дошла је још једном до врхунца, обухвативши цео Медитеран. Јустинијанова владавина није означавала, као што је он желео, почетак нове ере, него напротив завршетак једне велике епохе. Јустинијан није успео да обнови Царство. Он је успео само да за кратко време рестаурира његов спољни сјај, али не и да спроведе унутрашњу регенерацију остарелог римског државног организма. Стога је територијална рестаурација остала без чврстог темеља и стога су последице брзог слома његове Империје биле нарочито тешке.

Meni je nejasno sto je nastao raskol izmedju rimskih carstava east-west i kasnije vjera koji traje do danas.

Ipak je to sve hriscanski svijet, ista vjera.. sa na pocetku sa samo proceduralnim razlikama.

(ja sam ateista, ali opet kulturno pripadam pravoslavlju)

pih..

Znas kako...nikada nisu postojala dva carstva nego samo jedno carstvo podeljena u dva djela pod upravom dva cara...i kad bi jedan car umro/poginuo drugi je postavlajo novog cara....Zadnji put se carstvo ujedinlo pod jednim carem za vreme Teodosija ali i on je pred smrt podjelio carstvo 395. godine...i do propasti ostalo pod upravom dva cara...E, sad...istok je bio gusce naseljen i privredno jaci od zapada i zato je prezivo krizu seobe germanskih naroda i zbog toga sto su antigermaski pokreti na istoku uspjeli dok je zapad samo tonuo i na kraju pao pod vlast germana... Sto se tice crkve...e, sad...tu je malo koplikovanije...od pocetka dolazi do sukoba na relaciji Istok-Zapad...papa je smatrao sebe za jedinok poglavara i dugo je to i bio...iza njega je bio carigradski patrijah..medjutim, sve se to menja dolaskom patrijaha Fotija...kad rimska crkva potisnuta sa istoka...tu su jos i kulturološke razlike...U pravu si kad kazes ista vjera, ali drugacije tumacenje iste vjere...npr u Siriji i Egiptu je monofizitsko - monotelitsko ucenje...i zbog toga su te oblasti bile u stalnom sukobu sa centralnom vladom u Carigradu...ne znam da li sam ti pogao, malo sam skratio pisanje ...ako te jos sta zanima, slobodno pitaj....

Jesi, vrlo dobar rezime.

Mene sad zanimaju ti "medjuperiodi" izmedju imperija. Izgubljeni narodi, mali narodi koji su dio drugih drzava.

Postrimski, posthelenski..  gledao sam neke dokumentarce o Varvarima (poslednje o Langobardima) i vrlo mi se svidja.

Obicno razmisljamo da su samo velike imperije oblikovale svijet, ali izgleda da tu ima jos dosta detalja.

---
Studiras istoriju ili nesto slicno?

Znas kako..veliki uticaj su ostavili narodi koji su bili u seobi...naraocito germani koji su oborili zapadno carstvo...dok su sloveni jako uticali na vizantiju....Sto se tice varvara, najvece brige rimskom carstvu su zadali Zapadni Goti...jer , kad su oni krenuli tj kad su poceli da dolaze u Evropu jer su u svojoj postojbini (juzna Rusija) bili pod pritiskom Huna, oni su preplavili Trakiju...Dugo vremena su vizantijski carevi vodili bitku protiv varvarizovanja svog drzavnog aparata..Germani ne samo da su sacinjavali glavne kontigente vojske nego su zauzimali i vazna komandna mjesta...Dugo je trebalo da se slomi njihov otpor...od Tedosoija (379) do Lava I (457)....Da mi slomio germane, Lav je doveo cete ratobornih Isavrijanaca cij je vodja uzeo Grcko ime i ozenio se carevom kcerkom....Zanimljivo je to sto su Germani bili razvijeni od ovih Isavrijanaca i dosli su u dodir sa Vizantijom prije njih, ali za razliku od njih, Germani su smatrani za varvare dok Isavriajnci nisu zbog toga sto su bili podanici carstva...Vizantija je zanimljiva kao civilizacija i kao carstvo...nigdje nije mogao obicni covjek da postane car, dok je u vizantiji mogao...Primjer ti je Justin (518-527), covjek koji je rodjen u okolini Nisa...dosao u Carigrad i stupio u vojsku i posato oficir i zapovjednik garde eskubitrora pa kad je car Anastasije umro, on je proglasen za cara...Tako je i Vasilije Makedonac, covjek velike snage....obicni covjek, da ne kazem seljak, postao car...

Sve dok je papa mogao da se osloni na pomoc Vizantije protiv Langobara on je ostajao politicki vjeran i prelazio preko vjerskih sporova...cim je pala Ravena tj Ravenski egzarhat, papa se okrece Franackoj i od tada je pocelo to udaljavanje...kako u politickom, tako i u vjerskom smislu....Za Vizantiju su Sloveni imali veci znacaj, nego Germani...ovi su prosli, Sloveni su ostali...