Ajde nemoj da poredis nasu i Americku istoriju molim te... 

Poredim neznanje, a ne istoriju 

Ja priznajem odma da ne poznajem istoriju onoliko koliko bih zeleo, jer dok sam bio mladji em me nije interesovalo em nisu umeli da nas nauce, bilo je dosadno u boziju mater.
A istorija se menja iz godine u godinu tako da...

Srbi znaju sasvim dovoljno istoriju. Mnogo veci problem je sto je ne razumeju.

A istrazivanja koja prave ovakve organizacije me je sramota da komentarisem.

bolje bi bilo da se naše institucije potrude oko istinitog prezentiranja istorije nego što prave kampanje za trideset srebrnjaka

Jebem ti anketu kad predpostavlja da bi "verovatno prosecan gradjanin pogresno odgovorio" 

boris tadic je podelio izvinjenja, i tu pocinje nova povjest.

Istraživanje o poznavanju istorije u Srbiji
Novosti iz prošlosti
Žarka Radoja

Većina građana Srbije ne zna šta se desilo na Ovčari, u Sjeverinu, negiraju opsadu Sarajeva, za Dubrovnik veruju da je u Srednjem veku bio u sastavu srpske države (kao i Solun), a najznačajnije istorijske ličnosti sveta su im

Ovo su samo neki od rezultata opsežnog istraživanja „Novosti iz prošlosti - znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba istorije” koje je sproveo Beogradski centar za ljudska prava. Istraživanje je uradio tim istoričara a sproveo ga je Strategic marketing na čelu sa direktoricom, sociološkinjom Svetlanom Logar.
Ispitanici, njih 1086, stariji su od 18 godina, različitih nivoa obrazovanja i mesta prebivališta (selo, grad). Pitanja u upitniku grupisana su u devet celina: Istorija - uvodna pitanja; Opšta istorija; Nacionalna istorija; Srbi i drugi; Identitet; Religija; Fašizam i antifašizam; Komunizam i Ratovi na prostoru bivše Jugoslavije (1991 - 1995).
„Na teritoriji bivše Jugoslavije u poslednje dve decenije 20. veka počela čitava najezda „istorije”.Ona je pratila oružane sukobe devedesetih godina ali ih je i svesrdno pripremala. Broj poznavalaca istine inflacijski je rastao. Svaka strana imala je svoju istorijsku istinu, novu istinu ili novootkrivenu staru istinu i nametala ju je ako treba i silom. U našem regionu kao da se sadašnjost spojila sa prošlošću, pa čak i onom dalekom, i kao da su prirodne promene u odnosu na viđenje tekućih događaja počele da se prenose i na prošla zbivanja pa su se i predstave o istoriji , naročito one zvanične počele menjati.(...) nepoznavanje istorije i pogrešne predstave o prošlosti , pa i onoj nedavnoj, utiču na ponašanje ljudi, naročito onda kada je u pitanju odnos pripadnika jedne grupe prema ljudima iz drugih grupa i onda kada su u pitanju ljudska prava, koja su po pravilu individualna i tiču se svakog čoveka”, naveo je direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević povodom istraživanja.
Rezultati istraživanja su porazni i u njima se još uvek može iščitati razlog sukoba i pojačanog fašizma i desničarskog delovanja u Srbiji stvorenog na mitologizaciji istorije. Ispitanici su pokazali da se zapravo još uvek živi u dubokoj prošlosti, da se srednji vek smatra istorijskim zatnim dobom, da su istorijski krivci za patnje srpskog naroda Turci i Hrvati, te da sa ratovima devedesetih skoro pa ništa ova zemlja nije imala.

Građani Srbije kao najznačajniji događaj u istoriji zemlje vide Kosovski boj (njih 22 odsto) i ustanke protiv Turaka (11 odsto). Pad Miloševićevog režima je na četvrtom, a stvaranje samostalne države Srbije tek na šestom mestu. Sličan odgovor je dat i na pitanje koji je istorijski događaj imao najpovoljnije posledice po daljnji razvoj Srbije. Identičan broj glasova dobili su odgovori Oslobođenje od Turaka i Ustanci protiv Turaka (10 odsto).

Međutim kad su u pitanju negativne posledice i događaji u istoriji zemlje, oni se za razliku od pozitivnih koji su vezani za srednji vek, odnose na sadašnjost, pa je najnegativniji događaj bombardovanje 1999. godine (15 odsto), raspad SFRJ (devet odsto) i ratovi devedesetih (osam odsto).

Na pitanje ko je najznačajnija ličnost sveta, odgovori su sledeći 1. Nikola Tesla (21 odsto), 2. Josip Broz Tito (10), 3. Adolf Hitler (osam), 4. Isus Hrist (pet odsto). Ispitanici su na pitanje o najznačajnijoj ličnosti Srbije prednost dali Josipu Brozu Titu (19 odsto), iza kojeg slede Karađorđe (12) i Nikola Tesla (11 odsto). Istoričarka Dubravka Stojanović piše u testu povodom istraživanja objavljenom u knjizi „Novosti iz prošlosti” da ovakvi odgovori svedoče o snažnom etnocentrizmu ispitanika, koji posmatrajući svet oko sebe, uvek vide vodeću poziciju sopstvene nacije i spremni su da naučene podatke o prošlosti zaborave i prilagode takvom viđenju sveta. „Podatak da je najveći procenat građana, u celokupnoj svetskoj istoriji, kao najznačajnije naveo ličnosti iz svoje nacionalne istorije, nedvosmisleno govori o tome da je „svet” u „drugom planu”, da su sopstvena nacija, njena veličina i njeni heroji ono što prvo pada na pamet. To je zabrinjavajuće jer govori o zaslepljenosti sobom i nesposobnosti da se u odnos mi - drugi uvede racionalna hijerarhija, da se realno uvidi sopstveno mesto”, pojasnila je Stojanović.

Tragom etnocentrističkog gledanja stvari, ispitanici veruju da Srbi na Balkanu žive oduvek (49 odsto), da su došli pre Hrvata (29 odsto) i da su došli u isto vreme kad i Hrvati (22 odsto); veruju da su Srbi u vreme Kraljevine SHS bili najpismeniji narod (40 odsto), dok iza njih slede Slovenci (35) i Hrvati (11 odsto); smatraju da su Srbi bili najbrojniji stanovnici Srbije u vreme Prvog i Drugog svetskog ustanka (64 odsto); ne znaju kad je osnovana jugoslovenska država, ali smatraju da su Srbi, odnosno Aleksandar Karađorđević, najzaslužniji za njeno osnivanje. Čak 49 odsto ispitanika smatra da je stvaranje zajedničke države bilo „srpska greška”. Ovi podaci, prema mišljenju Dubravke Stojanović, svedoče o snazi predrasude da je Jugoslavija bila država srpskog naroda, što jeste jedan od razloga nesporazuma među njenim narodima koji je doveo do kraha.

TI DREVNI SRPSKI GRADOVI DUBROVNIK I SOLUN: Kada su u pitanju teritorije na kojima se zaista i imaginarno prostirala i prostire srpska država, odgovori su, u najmanju ruku, interesantni. Tako većina ispitanika (55 odsto) veruje da je Niš bio u sastavu Srbije Kneza Miloša; čak 63 odsto građana misli da su u sastavu carstva cara Dušana bili, ni manje ni više, nego Solun i Beograd. Tu je i pitanje „drevnog srpskog grada Dubrovnika”. Naime, 45 odsto građana veruje da je Dubrovnik tokom istorije bio u sastavu srpske države. Na podpitanje kada je bio u sastavu srpske države, ispitanici su većinom odgovorili da je to bilo u srednjem veku (27, 8 osto).

Građani Srbije ne znaju šta se desilo u Vukovaru i na Ovčari, a i ako znaju, ne znaju

Photo: Ron Haviv

Značajno je napomenuti da je najveći procenat onih koji misle da su Dubrovnik i Solun srednjevekovni srpski gradovi, visokoobrazovan (Dubrovnik 56 odsto visokoobrazovanih, Solun, 68 odsto).

„Rezultati pokazuju snažnu sliku srednjeg veka kao zlatnog doba, kao i posebnu snagu predstave o državi cara Dušana kao nekoj vrsti nacionalnog ideala, iako ima malo realih znanja o tome”, navodi Dubravka Stojanović.
Srbija je, bar tako veruje 70 odsto ispitanika, uvek vodila oslobodilačke dakle pravedne ratove, i u poslednjih dva veka isključivo je bila na pobedničkoj strani (51 odsto).

U prethodnim odgovorima može se pronaći uzrok koji je doveo do stravičnog razaranja bivše Jugoslavije, mržnji koja je dovela do rata i naterala prve komšije da pucaju jedni na druge, te ostavio za sobom jezive posledice. Međutim, ono što iskreno zabrinjava jesu rezultati o poslednjim ratovima devedesetih godina. U tom delu istraživanja najviše odgovora je zapravo pod opcijom „ne zna”. Tako građani Srbije ne znaju koji je najveći zločin u tom periodu na prostoru bivše Jugoslavije (31 odsto), dok ih 21 odsto zna da je to Srebrenica. Ne znaju šta se desilo na Ovčari (48 odsto), u Sjeverinu (71 odsto), u Medačkom džepu (59 odsto), ne znaju ko je bombardovao Dubrovnik (40 odsto) ni koliko je Sarajevo bilo pod opsadom (30 odsto; sledeći odgovor je da uopšte nije bilo pod opsadom 20 odsto).

Kada je u pitanju genocid u Srebrenici 30 odsto ispitanika ne zna šta se desilo, dok 19 odsto građana to naziva „ubijanjem, masakrom Muslimana”.

Kada je u pitanju svest o istorijskoj odgovornosti, iz rezultata israživanja se da zaključiti da Srbi ni za šta skoro nisu krivi, da su još uvek u ulozi žrtve, najveći istorijski krivci zapravo su im Turci i Hrvati. Tako je za raspad Jugoslavije čak 70 odsto ispitanika optužilo Hrvate, Slovence 33 odsto, dok su Srbi tek treći sa skromnih devet odsto glasova. Odgovornost političara je podeljena pa su podjednako krivi i Slobodan Milošević (31 odsto) i Franjo Tuđman (28 odsto). Ako se uzme u obzir da je sličan stav iskazao i predsednik Srbije u nedavnom intervjuu nedjeljniku Globus gdje je rekao da su i drugi krivi za raspad Jugoslavije, ovakvi odgovori i ne čude preterano. Generalno, za raspad Jugoslavije kriva je međunarodna zajednica (35 odsto), pojedini političari (32 odsto), politička rukovodstva (25 odsto) i tek na kraju pojedini narodi (osam odsto).

„Dobijeni odgovori svedoče da se građani republike Srbije još uvek nisu odredili prema zločinima niti problematizovali sopstvenu odgovornost. Koliko je široko prihvatanje činjenica još daleko, postaje najjasnije na primeru opsade Sarajeva. Samo 13 odsto zna da je opsada trajala tri godine, dok 20 odsto građana tvrdi da Sarajevo nije bilo pod opsadom.(...)U tim odgovorima jasno se ogleda odbijanje da se sazna istina, iza koga se krije neprihvatanje odgovornosti da se imenuju uloge učesnika događaja. Na taj način se izbegava da se utvrdi ko su bili slučajni prolaznici, ko zadovoljni posmatrači zločina, ko saučesnici, ko aktivni učesnici, a ko protivnici. Dati odgovor znači izraziti svoj aktivan politički i moralni stav. Način na koji će ratovi devedesetih i zločini vezani za njih biti zapamćeni može još jače da okameni društvo i uslovi njegovo sve snažnije zatvaranje. Istovremeno on može da omogući postepenu dekonstrukciju tradicionalnih obrazacaistorijske svesti, da prevaziđe veličanje nacionalnog mučeničkog narativa i osigura vladavinu prava otvaranjem procesa suočavanja sa prošlošću”, piše Olga Manojlović Pintar u tekstu objavljenom u publikaciji pod nazivom „Novosti iz prošlosti”.

Odgovori svedoče o sistemskom ukidanju sećanja, plasiranim poluistinama kojima smo u kontinuitetu svedoci u poslednjih 20 godina, ogromnim razmerama neobrazovanja i poražavajućoj činjenici da Srbi još uvek veruju da su najbolji i najveći na svetu. Ovome je i te kako kumovala politička elita, bivša i sadašnja, istoričari ideolozi koji svoj posao vide kao stvaranje novih prošlosti za potrebe sistemski produkovane budućnosti, te mediji koji su svesrdno podržali ovu mitomaniju. Odlazak predsednika Srbije Borisa Tadića u Vukovar, što je značajan korak ka boljim odnosima dve zemlje, nateraće bar neke od građana Srbije da se zapitaju šta se to zapravo na Ovčari desilo i zašto su srpska vojska i JNA likvidirali 260 ratnih zarobljenika i civila - no, rupe u njegovom govoru, u kom nema jasnog odgovora zašto se izvinjava i čije su to žrtve, opet ostavlja prostora da se činjenice tumače po potrebi dnevne politike.

* Kompletno istraživanje uskoro će se naći na stranicama Beogradskog centra za ljudska prava a press konferencija povodom objave knjige "Novosti iz prošlosti" planirana je za kraj novembra

http://www.e-novine.com/drustvo/42073-Novosti-prolosti.html
----------------------
Beogradski centar za ljudska prava
Nebojša Popov
Milivoj Despot, stručnjak za humanitarno pravo i bivši sudija Vrhovnog vojnog suda Jugoslavije
Upravni odbor:
Vojin Dimitrijević
Vesna Petrović redovnog rada u Arhivu Srbije
Nevena Vučković Šahović
Savet Centra
Lidija Basta
Radovan Bigović, Teološki fakultet, Beograd. Vanredni je profesor na Teološkom fakultetu u Beogradu. Predavač je na predmetima uporedno bogoslovlje i uvod u bogoslovlje. Bio je dekan Teološkog fakulteta (1999-2000). Održao brojna predavanja u zemlji i inostranstvu. Čest je predavač na Beogradskoj otvorenoj školi i na kursevima i seminarima u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava.
Srđan Darmanović
Yoram Dienstein
Jochen Abr. Frowein, Univerzitet u Tel Avivu
Dragor Hiber
Aleksandra Jovanović
Ivan Janković
Gašo Knežević
Miomir Matulović, Pravni fakultet Sveučilišta u Rijeci, Hrvatska
Milan Šahović
Vladimir V. Vodinelić
Slobodan Vučetić

http://www.bgcentar.org.rs/index.php

što bi BF lepo i koncizno rekao judeo-liberali i njihove smutnje

Dubravka Stojanović
Radina Vučetić
Sanja Petrović Todosijević
Olga Manojlović Pintar
Radmila Radić
NOVOSTI IZ PROŠLOSTI
Znanje, neznanje,
upotreba i zloupotreba istorije
Priredio
Vojin Dimitrijević

http://www.bgcentar.org.rs/images/stories/Datoteke/novosti%20iz%20proslosti.pdf
-------------------------------------

Dubravka Stojanović

Rođena 15. februara 1963. godine u Beogradu, gde je završila osnovnu i srednju školu. Upisala se 1981. godine na Filozofski fakultet u Beogradu, gde je, na Odeljenju za istoriju, diplomirala 1987. godine. Na istom odeljenju (Katedra za opštu savremenu istoriju) magistrirala je 1992. godine sa temom "Srpska socijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912 – 1918". Doktorirala je 2001. godine, na istoj katedri, sa temom "Evropski demokratski uzori kod srpske intelektualne i političke elite 1903-1914". Iste godine izabrana je u zvanje docenta. Od 1988. do 1996. bila je zaposlena u Institutu za noviju istoriju Srbije, a od 1996. godine radi kao asistent na Katedri za opštu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Učestvovala je na mnogim naučnim skupovima u zemlji i u inostranstvu (Grcka, Turska, Bugarska, Slovenija, Austrija, Madjarska, Nemacka, Francuska). Sa Milanom Ristovicem i Miroslavom Jovanovicem uredjuje "Godišnjak za društvenu istoriju". Bila je član redakcija zbornika "Srbija u modernizacijskim procesima 20. veka" i "Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka. Položaj žene u Srbiji kao merilo modernizacije u 19. i 20. veku", u izdanju Instituta za noviju istoriju Srbije. Koordinator je kurseva na Ženskim i Mirovnim studijama, kao i u Alternativnoj obrazovnoj mreži. Bavi se pitanjem demokratije u Srbiji i na Balkanu krajem 19. i početkom 20. veka; evropskim uticajima u Srbiji pocetkom 20. veka; interpretacijama istorije u novim srpskim udžbenicima (potpredsednik je Balkanskog komiteta za obrazovanje u oblasti istorije); istorijom žena u Srbiji; procesima modernizacije.
Dobitnik je Nagrade grada Beograda za društvene i humanističke nauke 2004. godine.
http://www.udi.rs/cv.asp?o=10
--------------
Radina Vučetić
Rođena 13. aprila 1972. u Beogradu. Diplomirala je 1998. na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za Istoriju Jugoslavije.
Magistrirala je 2002. na Katedri za opštu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu sa temom „Cvijeta Zuzorić“. Evropsko u kulturi beogradskog građanstva 1918-1941.
Od 2002-2005 radila je u Institutu za noviju istoriju Srbije kao istrazivač-saradnik.
Od 2005. radi kao asistent na Katedri za Opštu savremenu istoriju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Bila je stipendista Ministarstva nauke i zaštite zivotne sredine (2002/2003) i School of Slavonic and East-European Studies, University College London (2003).

Držala je predavanja u Centru za ženske studije, Akademskoj alternativnoj obrazovnoj mreži, School of Slavonic and East-European Studies (London), Znanstvenoraziskovalni center Slovenske Akademije Znanosti in Umetnosti (Ljubljana), na Kolarčevom narodnom univerzitetu i u Istrazivačkoj stanici Petnica.

Sarađivala je sa sledećim institucijama: Ministarstvo nauke, Istorijski arhiv Beograda, Cold War History International Project (Woodrow Wilson Center), School of Slavonic and East-European Studies (London), Savet Evrope, Euroclio (Hag), CEU (Budimpešta), Kreativni centar, National Geographic Junior.

Učestvovala je na više naučnih skupova u zemlji i inostranstvu: Beč (2000), London (2000, 2003), Berlin (2000), Ljubljana (2000), Wolfenbuttel (2001), Talin (2001), Pariz (2002), Strazbur (2002), Prag (2002), Sofija (2003, 2005), Kenterberi (2004), Budimpešta (2006), Sarajevo (2004, 2005, 2006, 2007), Dubrovnik (2004, 2006), New York (2005), Leeds (2006), Washington (2006), Basel (2009), Sarajevo (2010)

Član je redakcije časopisa Godišnjak za društvenu istoriju.

Govori engleski i nemački jezik.
http://www.udi.rs/cv.asp?o=66
----------------------
Mr Sanja Petrović Todosijević
Istraživač saradnik


Biografija:

Datum i godina rođenja:      07.07.1977.

Mesto rođenja:      Šabac.

Školovanje:      Srednja škola: 1996, Gimnazija, Šabac.
Fakultet: 2003, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Odelenje za istoriju.
Magistarska teza:       2007, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Katedra za opštu savremenu istoriju, Delatnost UNICEF-a u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1947 – 1954.
Zaposlenje:       2003 – 2004, profesor istorije
2007, Institut za noviju istoriju Srbije

Oblast interesovanja:      istorija detinjstva; istorija školstva; istorija privatnog života; istorija srpskog i jugoslovenskog društva u periodu posle Drugog svetskog rata

E-mail:      uransp@gmail.com
http://www.inisbgd.co.rs/celo/petrovic.htm
------------------------

Dr Olga Manojlovic Pintar
Naučni saradnik


Biografija:

Datum i godina rođenja:      02.08.1966.

Mesto rođenja:      Beograd.

Školovanje:      Srednja škola: 1985, Gimnazija, Beograd.
Fakultet: 1992, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet Beograd.

Magistarska teza:      1996, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet u Beogradu, "Tradicije Prvog svetskog rata u beogradskoj javnosti. 1918-1941".

Doktorska teza:      2005, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet u Beogradu, "Ideološko i političko u spomeničkoj arhitekturi Prvog i Drugog svetskog rata na tlu Srbije".

Zaposlenje:      1992, Institut za noviju istoriju Srbije.

Oblast interesovanja:      Istorija XX veka. Kolektivna sećanja, istorijska svest.

http://www.inisbgd.co.rs/celo/pintar.htm
-----------------------------
Radmila Radić, srpski istoričar, rođena je u Beogradu 1958. godine. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1982. godine, magistrirala 1986. i doktorirala 1992. godine na Katedri za istoriju Jugoslavije na istom fakultetu. Zaposlena je u Institutu za noviju istoriju Srbije od 1983. godine. Bavi se istorijom odnosa države i verskih zajednica i istorijom Srpske pravoslavne crkve. Objavila je više članaka, studija i monografija:
Verom protiv vere. Beograd, 1995.
Hilandar u dnevnoj politici Kraljevine Srbije i Jugoslavije. Beograd, 1998.
Država i verske zajednice 1945-1970. Prvi deo: 1945-1953. Beograd, 2002.
Patrijarh Pavle-Biografija. Beograd, 2005.
Život u vremenima: Gavrilo Dožić 1881-1950. Beograd, 2006.
Jugoslavija u ratu 1941—1945. (dokumentarni serijal)

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B