U Beogradu, hvala na pitanju.
Čemu odma' takav ton? Malo mašte ne bi bilo na odmet. 

              Zanimljivo da niko nije pomenuo bice pod nazivom "kacilo" !
              Mnogo puta sam slusao od seljaka iz mog kraja kako se desi da nesrecnika koji
se kasno vraca kuci nesto uzjase i tera ga da trci sve do zore, tj. dok se ne oglase prvi
petlovi. Slicno tome, nekada se ljudima desavalo da u stali nadju konja svog u peni i
blatnjavog, iako je vezan a vrata su bila cvrsto zatvorena.

U našoj (slovenskoj) mitologiji se ćesto spominje da i veštice i vampiri jašu ljude...
Za kacila nisam mnogo čuo... ako znaš nešto (ili neke priče) napiši...
Inače, iz kog si kraja?

Колтоне,

Кацило, каћило, или качило? Никад нисам чуо за то биће, а пишеш латиницом без квачица, те не могу да протумачим.

To sve samo mitovi,ali i lepe i poucne price o vilama itd...

              Kacilo ( "c" kao "Cacak") je izraz za "nesto" sto se u dolini Zapadne Morave,
dakle moj komsiluk, ne povezuje sa vesticama, vilama i vampirima, vec spada u posebnu
kategoriju. Sto se tice prica, tacno je da sam ih cuo zaista mnogo i sve su vrlo slicne, ali
je takodje tacno da su ucesnici toga "prijatelj prijatelja mog prijatelja", tj. tamo neki lik
koga nisam ni mogao da sretnem. Istina, jednom sam cuo da se to desilo i osobi koju
licno znam, ali je to toliko neverovatno da zaista ne znam sta da mislim, tim vise sto se o
doticnom moze svasta reci, ali lazov sigurno nije !
              Dakle, taj moj poznanik se vracao kasno uvece u svoje selo i da skrati put
krenuo je preko polja. I sami pretpostavljate nastavak: odjednom je nesto skocilo na njega
i poteralo ga u drugom pravcu. Ono zbog cega je ovaj dogadjaj drugaciji od drugih je
telesna gradja glavnog junaka: sa njim bi i Tajson tesko izasao na kraj a kamoli tamo neka
"andjama" ! Nastalo je otimanje, svako je vukao na svoju stranu sve dok se nisu priblizili
nekoj kuci koja je, srecom, imala upaljenu sijalicu u dvoristu. Istog trenutka, moj poznanik
je osetio ogromno olaksanje na ramenima. Medjutim, umesto da pobegne kuci on je uzeo baterijsku lampu i vratio se na mesto dogadjaja. Tamo ga je sacekala "pihtijasta masa razlivena po travi" (njegove reci). Na zalost, ne znam da li je ostala tamo i sledeceg jutra, tj. na suncu.

Хвала!

Занимљива прича. Али, увек се намеће питање: да ли се враћао пијан или трезан?

Jes' vala' i mene je svašta napadalo posle rakije... 

Šalu na stranu, ja sam slušao svakojake priče o ljudima koji su trezni doživljavali slične "susrete"...

Зато и питам. И мене је бетон, ничим изазван, ударао у браду  .

Веродостојније је кад је извештач сам доживео, трезан.

              Tacno narode, u pravu ste. Mnoge stvari se mogu objasniti "jednom casom
vise", pa zato i nisam hteo da navodim druge price gorepomenutih seljaka kao npr. o
coveku koji hoda po tarabama, o jagnjetu koje "veseli momci" nadju na polju i kada
pokusaju da ga domame ono im ODGOVORI istim njihovim recima, o biciklistima koji
na jednoj (uvek istoj) ostroj krivini osete da ih je "nesto" zgrabilo za guvernal i da ih vuce ka Moravi... Ne moram da napominjem da se sve ovo "desilo" kasno uvece ili nocu.
               ALI...sta reci za ovo: 1876. se kod Sumatovca, sela juzno od Aleksinca odigrala
jedna od najvecih bitaka Srpsko-Turskih ratova. Nasi su pobedili i posle povlacenja neprijatelja
su svoje poginule sahranili dok su "one druge" ostavili lesinarima. E sad, da li se zbog takvog
postupka desilo sledece, ne znam:
               U mojoj familiji se mnogo puta prepricavo dozivljaj moje pra-pra-prababe kada se
sa ocem vracala iz Nisa. Put je, u to vreme, vodio pored nekadasnjeg bojista a islo se
kolonom zapreznih vozila, ono sto bi se danas zvao "konvoj". Iz nekog razloga su kasnili, vec je pao mrak pa ih je vodja je zaustavio na jednom mestu i upozorio da ce sada svasta
videti, da niko ne sme da izadje iz kolone i da ko god ima duvan da zapali (?). Samo sto su
krenuli, sa obe strane su poceli da trce "volovi", "hrtovi", svakakve zivotinje su se pojavljivale
i, cak, PRESKAKALE kolonu, ali svi prisutni su gledali u zemlju, cutali i samo terali napred
(VERUJEM !). Uglavnom, sve se dobro zavrsilo, cim su izasli iz tog kraja nastalo je olaksanje,
ali se znalo da tim delom puta godinama niko normalan nije prolazio po mraku.