Svi smo slusali price o nekim paranormalnim stvarima u nasim krajevima. Stari su pricali o Vilama, patuljcima i svakakvim bicima koje su postale deo sveta fantazije. Ali da li su ikada postojale to je pitanje? U nasim Epskim pesmama se spominje vila Raviojla koja pomaze Kraljevicu Marku u borbi protiv Muse Kesedzije. Onda vile koje ne dozvoljavaju da se grade kule i zamkovi dok se ne prinese zrtva, i neko se ne ugradi u zidine.

Javi mu se iz oblaka vila:
Za što brate, Kraljeviću Marko!
Jesam li ti, bolan, govorila,
Da ne činiš u neđelju kavge?
Sramota je dvome na jednoga;
Đe su tebe guje iz potaje?

U planini s vilom Ravijojlom,
Pak je mene zapretila vila,
Ako mene čuje da popevam,
Oće mene ona ustreliti
I u grlo i u srce živo.
Al' besedi Kraljeviću Marko:
Peraj, brate, ti se ne boj vile
Dok je mene Kraljevića Marka
I mojega vidovita Šarca
I mojega šestopera zlatna.
Onda Miloš poče da popeva,
A krasnu je pesmu započeo
Od svi naši bolji i stariji,
Kako j' koji drž'o kraljevinu
Po čestitoj po Maćedoniji,
Kako sebe ima zadužbinu;
A Marku je pesma omilila,
Nasloni se sedlu na oblučje,
Marko spava, Miloš popijeva;
Začula ga vila Ravijojla,
Pa Milošu poče da otpeva,
Miloš peva, vila mu otpeva,
Lepše grlo u Miloša carsko,
Jeste lepše nego je u vile.
Rasrdi se vila Ravijojla,
Pak odskoči u Miroč planinu,
Zape luka i dve bele strele,
Jedna ud'ri u grlo Miloša,
Druga ud'ri u srce junačko.
Reče Miloš: Jao moja majko!
Jao Marko, Bogom pobratime!
Jao brate, vila me ustreli!
A nisam li tebe besedio,
Da ne pevam kroz Miroč planinu?
A Marko se trže iza sanka,
Pa odskoči s konja šarenoga,
Dobro Šarcu kolane poteže,
Šarca konja i grli i ljubi:
Jao Šaro, moje desno krilo!
Dostigni mi vilu Ravijojlu,
Čistim ću te srebrom potkovati,
Čistim srebrom i žeženim zlatom;
Pokriću te svilom do kolena,
Od kolena kite do kopita;
Grivu ću ti izmešati zlatom,
A potkitit' sitnijem biserom;
Ako li mi ne dostigneš vile,
Oba ću ti oka izvaditi,
Sve četiri noge podlomiti,
Pa ću t' ovde tako ostaviti,
Te se tuci od jele do jele,
K'o ja Marko bez mog pobratima.
Dovati se Šarcu na ramena,
Pak potrča kroz Miroč planinu.
Vila leti po vr'u planine,
Šarac jezdi po sredi planine,
Ni gde vile čuti ni videti.
Kad je Šarac sagledao vilu.
Po s tri koplja u visinu skače,
Po s četiri dobre u napredak,
Brzo Šarac dostigao vilu;
Kad se vila vide na nevolji,
Prnu jadna nebu pod oblake,
Poteže se buzdovanom Marko
Pustimice dobro neštedice,
Belu vilu međ' pleći udari,
Obori je na zemljicu čarnu,
Pak je stade biti buzdovanom:
Prevrće je s desne na lijevu,
Pak je bije šestoperom zlatnim:
Za što, vilo, da te Bog ubije!
Zašt' ustreli pobratima moga?
Daj ti bilje onome junaku,
Jer se ne ćeš nanositi glave.
Sta ga vila Bogom bratimiti:
Bogom brate! Kraljeviću Marko!
Višnjim Bogom i svetim Jovanom
Daj me puštaj u planinu živu,
Da naberem po Miroču bilja,
Da zagasim rane na junaku.
Al'je Marko milostiv na Boga,
A žalostiv na srcu junačkom,
Pusti vilu u planinu živu,
Bilje bere po Miroču vila,
Bilje bere, često se odziva:
Sad ću doći, Bogom pobratime!
Nabra vila po Miroču bilja,
I zagasi rane na junaku,
Lepše grlo u Miloša carsko,
Jeste lepše nego što je bilo,
A zdravije srce u junaku,
Baš zdravije nego što je bilo.
Ode vila u Miroč planinu,
Ode Marko s pobratimom svojim,
Otidoše Porečkoj krajini,
I Timok su vodu prebrodili
Na Bregovu selu velikome,
Pa odoše krajini Vidinskoj;
Ali vila međ' vilama kaže:
O čujete, vile drugarice?
Ne streljajte po gori junaka
Dok je glasa Kraljevića Marka
I njegova vidovita Šarca
I njegova šestopera zlatna;
Što sam jadna od njeg' pretrpila!
I jedva sam i živa ostala.

Tada viče sa planine vila:
"Ne muči se, Vukašine kralje,;
"Ne muči se i ne harči blaga;
"Ne mo'š, kralje, temelj podignuti,
"A kamo li sagraditi grada,
"Dok ne nađeš dva slična imena,
"Dok ne nađeš Stoju i Stojana,;
"A oboje brata i sestricu
"Da zaziđeš kuli i temelje,
"Tako će se temelj održati,
"I tako ćeš sagraditi grada."

Gradi kralje Skadar na Bojani,;
Kralje gradi, vila obaljuje,
Ne da vila temelj podignuti,
A kamo li sagraditi grada;
Pa dozivlje iz planine vila:
"More, ču li? Vukašine kralju!;
"Ne muči se i ne harči blaga,
"Ne mo'š, kralje, temelj podignuti,
"A kamo li sagraditi grada;
"No eto ste tri brata rođena,
"U svakoga ima vjerna ljuba,;
"Čija sjutra na bojanu dođe
"I donese majstorima ručak,
"Ziđite je kuli u temelje,
"Tako će se temelj održati,
"Tako ćete sagraditi grada.";

Uzeše je za bijele ruke,
Povedoše u grad da ugrade,
Podviknuše Rada neimara,
Rade viknu do trista majstora;;
Al' se smije tanana nevjesta,
Ona misli, da je šale radi.
Turiše je u grad ugrađivat',
Oboriše do trista majstora,
Oboriše drvlje i kamenje,;
Uzidaše dori do koljena,
Još se smije tanana nevjesta,
Još se nada, da je šale radi.
Oboriše do trista majstora,
Oboriše drvlje i kamenje,;
Uzidaše dori do pojasa,
Tad' oteža drvlje i kamenje,
Onda viđe, šta je jadnu nađe,
Ljuto pisnu, kao ljuta guja,
Pa zamoli dva mila đevera:;
"Ne dajte me, ako Boga znate!
"Uzidati mladu i zelenu."
To se moli, al' joj ne pomaže;
Jer đeveri u nju i ne glede.
Tad se prođe srama i zazora,;
Pake moli svoga gospodara:
"Ne daj mene, dobri gospodaru!
"Da me mladu u grad uzidaju,
"No ti prati mojoj staroj majci,
"Moja majka ima dosta blaga,;
"Nek ti kupi roba il' robinju,
"Te zidajte kuli u temelja."

Stari su govorili o Vilama pokraj reka. Cuvenim Vilskim kolima u koje niko nije smeo da udje i posle kojih je bilo spaljenih krugova u travi. Leptiri (bas kao nas film leptirica). Da li su sve ove teorije tacne ili ima istine? Sta vi mislite?

Vile postoje u legendama svih slovenskih naroda, u Rusiji ih zovu samovilama, u Poljskoj vivama, a zanimljivo je da i keltski narodi imaju predanja o njima i zovu ih viljama...
Što se tiče rečnih vila, odnosno rusalki, one su odvlačile ljude pod vodu, a imale su dan u godini kada su nage izlazile na obalu i zavodile muškarce... 
Da li su postojale? Pa, ne bih mogao da se kladim da nisu... 

Isto kao i Vampiri, a Srbija i Poljska imaju najbogatiji folklor po tom pitanju. Ali to je interesantno da sa dolaskom tehnologije Vile jednostavno nestanu. Isto kao i vestice (mada znam par njih) i patuljci. Gde su nestali?

  Duboko u šumama?
U mom selu su se doskora pričale priče o vilama.

Pa isto i u mojem, ali odjedanput nista. Sto je vrlo interesantno!

Pošto mi naslov teme dopušta da pišem i o ostalim mitološkim bićima, najskoriji slučaj vampirizma koji je odjeknuo u široj javnosti je zabeležen u Rumuniji pre dve godine (tada su meštani nekog sela iskopali grob nekog pokojnika i dotičnog proboli kolcem pod optužbom da je vampir i da je napadao ljude i stoku, bila je čak emisija o tome na Discovery). U široj okolini Valjeva i Tare ljudi i dan-danas pričaju priče o tome kako ih napada Sava Savanović. Što se tiče vampira kod nas pogledajte ovaj tekst.

No, vratimo se na vile. Poslednji slučaj o vilama o kom sam ja čuo je star nekih desetak godina, ne mogu da garantujem da u okolnim selima nije bilo još priča. Prvom prilikom ću se raspitati.

Uvek taj glogov koc 

vile se razlikuju od naroda do naroda. Kod nekih su dobre,kod nekih lose a kod nas su i dobre i lose,zavisno od situacije
Poznato je samo da se sa vilama ne treba kaciti i raspravljati jer uvek gubis...ko u pesmi...
Inace pomenimo da ko stane u vilino kolo taj je nagrabusio. vilino kolo se prepoznaje po sveze ugazenoj travi,obicno je oblik kgruga jer su vile tu igrale kolo. Kod nas su vile velicine ljudi,pojavljuju se nocui imaju  dosta ljudskih osobina(mrznja,ljubav,zavist,sreca...) dok recimo kod kelta su dosta male i nevidljive u sumama.

mogli bi da i ispricamo i neku pricu o vilama kad smo tu:
-seljak imao najlepseg konja u selu.Posle nekog vremena kad udje u stalu ujutro da ga napoji i nahrani,konj ima grivu u kikicama. Seljak pomisli da je u pitanju decji nestasluk i izgrdi mladje ukucane. ali posto vidi da oni negiraju uporno,pomisli da je u pitanju neslana sala komsiluka. Medjutim,posto se problem sa grivom pojavljivao iz dan u dan,neko je uporno pleo grivu u kikice,iako je seljak uporno razmrsavao grivu,covek resi da tome dodje u kraj. Pocne da strazari nocu i posle par noci,na pun mesec, zacuje cudne zvuke. Katanac koji je stavio na vrata stale pade sam od sebe i konj izadje iz stale. Prenerazen,seljak krene za njim. Pratio ga je do proplanka nedaleko od kuce i tu se odjedno covek baci na tlo. Ugledao je VILINO KOLO. Secajuci se prica iz detinjstva,prilegao je sto vise moze i disao sto tise,iako ga je strah gusio sve vise i vise. Setio se price njegove bake,koja mu je davno pricala da ako naidje na vilino kolo,odmah se sakrije i da ne mrda odatle dok one ne odu. Vireci,gledao je kako se vile igraju,ta prelepa stovrenja,kako bukvalno im noge ne dodiruju tlo. Gledao je kako jasu njegovog konja,kako ga miluju i pletu mu kikice. To je potrajalo odredjeno vreme i one odose. Konj pognu glavu i krenu sam nazad u stalu. Oduzet od straha,seljak ostade da lezi jos neko vreme,zatim se malo pribra i otrca kuci. Sutradan,cim pevci zapevase,otrca kod vracare i zatrazi pomoc. Stara.izborana zena ga pogledase i rece mu da mora da ubije konja jer ce doneti nesrecu njegovom domu. Seljak ode kuci,naostri sekiru i ode pravo u stalu. Jakim udarcem usmrti konja i odrubi mu glavu. Okrenu se i ode. Ukucani zakukase ne shvatajuci sta covek uradi. Ali malo kasnije kad je bilo vreme da se inace konj nahrani,seljak je pricao o sinocnoj pustolovini. Njegovi su ga bledo gledali ne verujuci mu rec,misleci da je ili pijan ili je skrenuo. Ali bas u to vreme kad je konj inace trebao da se nahrani izbi pozar i zgore stala,a seljak shvati o kakvoj je nesreci pricala vracara,jer bi on ili deca tad bili u toj stali i verovatno bi nastradali.Zato se zahvali Bogu i nasmeja dok je zgrada gorela....

Auu dobra prica. Treba nam jos ovakvih da skupimo sve ove price na gomilu.

gde ti zivis

Ja mislim da je to sve izmisljotina!! A mozda su se i stopile sa nama i mi ne mozemo da ih prepoznamo!!!!