Vile i mitoloska bica u Srbiji :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Uf, prodje neko vreme, a ja nista ne napisah Smile

...

Dakle... Pre nekog vremena sam cuo pricu koja me je uznemirila jer potice iz neposredne blizine...

Za vreme bombardovanja, ljudi iz jednog sela na obali Zapadne Morave su vrsili redovan krivilov na moravi. Posto su bili u odlicnim odnosima sa cuvarima, niko ih nije dirao... Bilo ih je 5orica, sto je ispod proseka, ali se to vece slavila neka letnja slava, pa je dosta njih otsustvovalo zbog toga... Kad je bilo nesto posle ponoci (izmedju 12 i 2), vatra se ugasila jer su nestala drva, pa su pokusali da je ponovo razgore, ali bez uspeha... Najstariji medju njima rece "Ma sta ce vam vatra? Da se ne plasite mraka?" i nasmeja se tiho za sebe... jedan od njih uze kofu i poli onaj preostali zar... Ostali su osvetljeni samo krnjim mesecom i jednom baterijskom lampom... Reflektor koji je jedan od njih doneo iz inostranstva je pregoreo ili se razbio, nikog nije ni bilo briga... Vazno je da nije radio, zbog cega je zaplutao niz moravu posto ga je uz psovku ponosni vlasnik bacio posred morave. Opet se oglasi najstariji medju njima "Sto bre baci to? Pobec' ce riba, grom te ubio!"... Vlasnik opra ruke u moravi kao da se resio neke kletve, a ne jeftinog reflektora koji je trebalo da sluzi za osvetljavanje dvorista, a ne prikacinjanje na akumulator... Posle zacutase svi i svako se dade na svoj posao... Trebalo je izvaditi mrezu iz vode, pa je natovariti u traktorsku prikolicu, a ulov je kao i obicno bio veliki jer je stari birao mesto. Rezultat - 2 pune mreze... Njih je bilo samo 5, a mreze su bile preteske. Neko se nasali "Da nismo opet uhvatili neko moravski prase(izraz za baceno prase ili bilo koji drugu domacu zivotinju) ili mozda Ciletu ponovo pobegla ves masina (opet se odnisi na kucne aparate koje ljudi masovno bacaju)". Mreza se nije mrdala... Izgledalo je kao da se za nesto zakacila. "Ajmo bre kuci, ce da uzmemo sutra mrezu" neko predlozi, ali se niko nije slozio jer su hteli da pokazu komsijama koliko su sposobni za ribolov (citaj: krivolov). Posle par minuta, i poslednji je odustao od pokusaja da otkaci mrezu... Presli su na drugu, koju su bez problema izvukli. Videlo se da ima ribe, ali je bilo premalo svetla da bi se riba tu i trebila iz mreze. Posto su natovarili tu (manju) mrezu, vratise se da vide gde se ona zakacila... Jedan od njih oseti da u mrezi ima neceg sto nije ni nalik na ribu, ali je pomislio da je neki prerasli som (nadao se). Ipak je radoznalost pobedila i pokusao je da opipa, nebi li uvido sta je. Napipao je cokulu... Nadao se da je prazna, ali mu je osecaj govorio drukcije... Pogledao je ostale koji su pokusavali na drugim krajevima da oslobode mrezu... "Ljudi, pa u ovoj mrezi je les..." rekao je drhtavim glasom neverujuci sta je reko... Ostali pogledase u pravcu njega, a on je bio bled kao carsav... Stojao je ukopan... Bez reci, pridjose mu dvojica, a ostali su se isto uplasili kao on i ostali nepomicni... Rukom se i dalje drzao za cokulu.... Iznenada, noga se trgnu i on se od straha baci nazad. "Ziv je, vatite coveka!" uzviknu uzasnutim glasom. Svi krenuse ka tom mestu i jedan od njih krenu da sece mrezu kako bi izvadili coveka... Kad su mu oslobodili noge, krenuli su da ga izvukuju ispod mreze. U vodi je bio potrbuske... Kada su izvukli veci deo tela, videli su da je na ledjima imao nesto nalik na krzno, dok su pantalone uglavnom bile iscepane... Na kraju se nesto zaglavilo... U senci nisu videli sta je... Ostala je samo glava i ramena... Jedan od njih je rasekao mrezu u tom delu i izvukli su ga celog... Nije ispustao zvuke, a nije pokazivao nikakav refleks tokom vadjenja. Izvukli su ga iz vode i sklonili se sa puta slaboj mesecevoj svetlosti... Ukazalo se bice kakvo nikad niko nije video... Gradjeni kao covek, ali je gornji deo tela bio previse dlakav da bi bilo u pitanju ljutsko bice. Glava je bila nalik na konjsku, crna i dugacka, s' tim sto je imala zacetke rogova... I dalje se nije mrdalo... Ispostavilo se da je samo na jednoj nozi bila cokula, a na drugoj izduzeno kopito... Svi su stojali i nemo blenuli u kreaturu. Iz vode se izvukao poslednji od njih, (onaj koji je spodobu i pronasao) i prisao ostalima... "Sta je sad bilo?" upitao je ostale... Ostali nisu obracali paznju ni na grmljavinu koja se priblizavala, pa ni na njega koji je pitao... Pogledao je kreaturu i odmako se 2 koraka... "Sta je to?! upita ponovo panicno... Jedan od njih se okrenu i odgovori mu "Sta je da je, covek nije..."... Najstariji medju njima se odalji malo i izu cizme da iscedi vodu koja ih je ispunila... Opsova socno i obrati se svima "Ajmo ljudi kuci, a to neka ga tu ili da ga pustimo niz moravu..."... Vecina njih kao da se probudi iz kosmara, pocese da pakuju stvari u prikolicu i da se spremaju da put nazad. Bice je i dalje lezalo bez ikakvog pokreta koji bi odao prisistvo zivosti... Jedan od njih, skupljajuci drvene stolicice rece "Ma da ga mi spalimo... Ko zna sta je ovo..."... Najstariji mu odgovori "Da ga vratimo u moravu, da nastavi svojim putem..."... Niko se nije bunio, samo u nastavili da rade sta su zapoceli... Bez sumnje, svako se pitao sta je to i odakle potice, ali strah ih je terao da sto pre zavrse pakovanje i da odu kuci... U noci su se cule zabe i zrikavci, eventualno neki pas sa druge strane morave gde je selo... Svaki neuobicajen zvuk ih je terao da se okrenu prema tom bicu, misleci da se budi... Iz mraka se u tom zacu nekakv zvuk, nalik na rezanje besnog psa... Svi prekidose sta su radili i stadose ukopani... Gledali su oko sebe nemo... Otsustvo jake svetlosti je smanjilo vidljivost i nisu mogli da znaju sta je u pitanju... Svi su krenuli ka traktoru... Reci nisu bile potrebne, jer svi su razmisljali samo kako da se odvuku do traktora, pa zatim kuci... Najstariji je upalio traktor, a ostali, kao uzbunjeni potcrase i, najbrze sto su mogli, skocise se u prikolicu... Kada je stari upalio svetla, levo od njih se ukazase ona bica sa konjskim glavama... Pocela je panika, ali bice su isla prema vodi, a ne prema njima... Oci su im svetlele kao vulskanska lavai... Pokreti su im bili spori, gotovo mrtvil ; ruke nisu pomerali, izgledale su mrtvo... Ljudi nisu sacekali da ih isprate do vode, vec su pohitali precicom do kuce. Strah ih je jeo dok nisu dosli do sela i ugledali svetla... Posle je svako svojoj kuci otisao... Ujutru, ljudi su ispricali najblizim svojima o tome, ali se nisu rasprdeli po selu...

Prica je do detalja ista kod svih njih, a ljudi se kunu u najblize da he tako bilo... Slicne price sam cuo, ali bez detalja od drugih ljudi... Sve je vezano za moravu... Iz price sam izbacio imena, samo sam ostavio jedan nadimak, ali je dovoljno cest... Pricu sam ja interpretirao, mozda vam se svidja, mozda ne, ali bolje ne umem Smile