Jutarnji program na crnogorskom radiju. Priča spiker:

    * A sada za jutarnje razgibavanje: jedan-dva, jedan-dva, jedan-dva...
    * A sada, drugi očni kapak!

Davi se čovek u moru, a grupa Crnogoraca stoji na doku i komentariše:

    * Viđeste li onog čo'eka što se davi?
    * Ada viđesmo!
    * A mi stojimo?
    * Jes' vala, stojimo...
    * Pa da sednemo...

Zvoni telefon. Javlja se Crnogorac:

    * Alooo!
    * Dobar dan, je li to stan Perovića?
    * Ne, no KUĆA NA DVA sprata.
    * Dobro, je li to KUĆA Perovića?
    * E ne no si mi je TI napravio!

Došao Crnogorac kod urologa, izvadio kitu i stavio je na sto. Doktor gleda, gleda i ustanovi da je izgleda sve u redu, ali ipak pita:

    * A velju čo'če, e te boli?
    * Ne.
    * E te svrbi?
    * Ma jok.
    * E te peče?
    * Ma ne.
    * Pa što si doš'o?
    * A viđu ga kako je lijep...

Dobila jedna crnogorska porodica prinovu. Prođe par godina, došlo vreme da dete progovori, međutim mali sinčić nikako nešto da kaže. Napuni on šest godina, nikako ne progovara. Roditelji ga vodili kod lekara, a ovaj ustanovio da je sve potpuno u redu sa njim i da ne zna zasto mali ne govori. Roditelji digli ruke, vele neka ne govori, važno da je naš. Negde baš pred 11. rođendan seli oni da ručaju. Kad, odjednom, sin reče:

    * Soli!

Cela porodica se zapanjila. Kaže majka:

    * Joj, moj đetić progovori, srećna li sam. Sine, ti govoriš?
    * Govorim.
    * Pa zašto, pobogu, dosad nijednu riječ nijesi rekao?
    * Dosad nijesam imao primjedbi.

Zaljubi se Talijanka u Novljana (Herceg-Novi)...

Stoje oni tako na obali, kad kaže Talijanka : "Bachia me amore". Novljanin je pogleda, diže obrve pa reče : "A, dobro!" Pa je baci u more.

Prestravljena Talijanka poče da zapomaže "Ajuto, ajuto!" A Novljanin se prekrsti: "Da lude ženske; nije juto, bona, more je slano, SLANO!"

Pošao Crnogorac u Njemačku.

Kako je bio lijen za bilo kakav posao, on sjedne na ulicu i počne da prosi. Prolazili su ljudi, neko bi mu ostavio po neku siću, neko marku, neko pet.  Međutim on je ubrzo zapazio jednog gospodina koji je tuda prolazio svakoga dana i uvijek mu ostavljao po 50 maraka. Trajalo je to neko vrijeme, a onda je gospodin počeo da preskače dane. Ne samo što više nije bio redovan, nego je i davao manje - po 20 maraka.  Primjetio to Crnogorac, ali misli popraviće se gospodin, to je samo trenutno. Ali avaj, gospodin je dolazio sve ređe i ređe. Najzad Crnogorac ne izdrža nego ga jednog dana priupita:

    * Dobro bre, šta je s tobom? Ranije si dolazio svakog dana i  ostavljao mi po 50 maraka, a sada si sve ređi i ređi i ostavljaš  mi samo 20 maraka?
    * Pa znaš kako je, imam ženu, malu djecu, počeo sam kuću da gradim...
    * A je li, pa preko moje grbače!

Ide đetić po Podgorici, i odjednom izvuče pištolj, uperi ga u asfalt i opali nekoliko puta.
Priđe nekoliko ljudi:

    * Pa što pucaš u zemlju, jado?
    * A vidi ovog puža, prati me još od Cetinja!

Kako Crnogorci kažu kopile? ... Đetić neznanog junaka!

Putuju Japanac, Crnogorac, i beograđanin vozom.  Japanac izvadio lap-top kompjuter i kucka li kucka.  Najednom izvadi disk, stavi ga u džep a kompjuter baci kroz prozor. Crnogorac odmah skoči:

    * A jado, đe baci taj kompjuter, znaš li ti kol'ko to košta?
    * Mi Japanci imamo toga k'o govana. Bio mi je samo teret na putu.

Crnogorac se namršti i hoće da umre od zavisti.  Misli se, misli, pa se lati svoje torbe, izvadi sir i Njeguški pršut od 10 kila, pa krene da ždere. Ubi se od klope i kad završi (a ostade mu još mnogo), otvori prozor, i izbaci pršut.  Japanac skoči i ciknu:

    * Da li si ti normalan?  Pa hrana je skupa, znaš li koliko je to vredno?

Crnogorac sav sretan, mrsi brke ponosno i kaže:

    * A pušti jadan, imamo mi toga ka' govana, razumiješ, ka' govana.

I tako oni putuju, tek posle nekog vremena beograđanin skoči i izbaci Crnogorca kroz prozor.