Uzalud usta
puna Kosova

Da bi se sistemski rešili svakodnevni problemi neophodni za opstanak Srba na Kosmetu, ali i održivi povratak, prvi put je urađena strategija za KiM. Ona je doneta posle niza sastanaka sa predstavnicima lokalnih samouprava koji su predočili probleme u pokrajini, ali i mogućnosti njihovog prevazilaženja.
- Ne mogu više svima biti puna usta Kosova, a da naši ljudi i dalje žive bez osnovnih životnih uslova - kaže za "Novosti" Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju.
* Kako planirate da realizujete pomenutu strategiju imajući u vidu ograničeno delovanje naših državnih organa u pokrajini?
- Cilj strateškog okvira Ministarstva za KiM i Vlade Srbije jeste da se omogući održivi opstanak i povratak raseljenih i izbeglih Srba i drugih nealbanaca i reši pitanje interno raseljenih u pokrajini. Strategiju će realizovati naše ministarstvo, a Vlada će nastojati da pronađe načine da se, između ostalog, eliminišu i najizraženiji oblici siromaštva na KiM. Strategija će biti realizovana u saradnji sa međunarodnom civilnom i vojnom misijom, ustanovljenom u skladu s Rezolucijom 1244 SB UN.
* Može li se dogoditi da i strategija prođe kao svojevremeno obećavano načelo "standardi pa status"?
- Na nama je da neprestano od njih zahtevamo poštovanje Rezolucije 1244. Uostalom, predstavnici međunarodne zajednice moraju shvatiti da njihovo prisustvo na terenu nema značaja ukoliko ne izvršavaju svoje nadležnosti predviđene mandatom koji im omogućava prisustvo na Kosmetu. Mislim da je to veoma jasno i čelnicima ovih misija, jer će i njihov boravak biti sve besmisleniji i neodrživiji ukoliko se ne iznalaze rešenja za postojeće probleme. Međutim, što se tiče načela "standardi pa status", mislim da podjednaku krivicu snosimo i mi jer smo prećutno prešli preko toga.
* Najveći problemi sa kojima se suočavaju Srbi u pokrajini navedeni su u planu Ban Ki Muna? Koliko se podudaraju vaša strategija i pomenuti plan?
- Strategija Vlade Srbije i našeg ministarstva odnosi se na stvaranje životnih uslova za opstanak i povratak Srba na Kosmet, dok su Ki Munovim planom predviđena pitanja koja se tiču elementarnih ljudskih prava, takođe neophodnih za život Srba u pokrajini. Mislim da je i predstavnicima međunarodne zajednice jasno da na Kosmetu nema poštovanja elementarnih ljudskih prava. Šef Euleksa Iv de Kermabon već je prosledio pisma našim ministarstvima pravde i policije o neminovnosti pregovora
o ovim pitanjima. Bezbednosni i pravosudni vakuum u pokrajini je nedopustiv.
* Kada tačno očekujete početak pregovora o rešavanju ovih pitanja?
- Vrlo brzo. Jer, jednostrani pristup bilo kom problemu ne može dovesti do rešenja, već samo produbljuje krizu. Zato smo spremni za pregovore već sutra, ali se zaista nadam da će realno otpočeti tokom iduće nedelje.
* Unmik je sva ovlašćenja predao misiji Euleks, čiji predstavnici tvrde da je u okviru njihovog mandata samo da nadgledaju situaciju. Svi peru ruke od odgovornosti, a za to vreme privremene kosovske institucije preuzimaju vlast...
- Iluzorno je više i ponavljati da mi nećemo priznati institucije koje su jednostrano proglasile nezavisnost, tako da sa njima nećemo ni pregovarati o gorućim pitanjima vezanim za život srpskog življa. Zato je na osnovu pregovora sa UN, postignut dogovor da se oko rešavanja ključnih pitanja koja su sadržana u planu od šest tačaka uključe predstavnici Unmika i Euleksa. Međutim, ukoliko Euleks ne želi da obavi deo zadataka vezan za ova pitanja, mi ćemo nastaviti pregovore sa UN i zahtevati od njih pronalaženje rešenja. Vlada Srbije je, uostalom, odobrila i omogućila raspoređivanje misije Euleks na prostoru čitavog Kosmeta da bi ona pokazala dobre namere i potvrdila razloge zbog kojih je tu.
* Mogu li se Albanci naći za stolom prilikom pregovora o šest tačaka?
- Naša strana spremna je da pregovara sa albanskim vlastima samo oko statusa pokrajine.
* Dok se Euleks i Unmik nadgornjavaju oko nadležnosti, kosovska policija uspostavlja granicu koju ne mogu da pređu srpski funkcioneri?
- Mislim da su pokušajem da zabrane ulazak srpskim zvaničnicima kosovske institucije pokazale samo bahatost. Mi smo ovo pitanje razmatrali na mnogo većem nivou i ono je dospelo i do UN, zbog čega mora biti rešeno veoma brzo. Pogotovo što pravo slobode kretanja ne sme biti ograničeno i jedno je od osnovnih ljudskih prava. Tim zabranama albanske vlasti su zapravo pokazale pravo lice i svetu potvrdile da Srbi na Kosmetu nemaju slobodu kretanja, kao što su zabranama transporta humanitarne pomoći i gašenjem struje srpskom življu poslate najgore moguće poruke. Zato je plan od šest tačaka crvena linija ispod koje nećemo ići.

UŠTEDA ZA BOLJI ŽIVOT
* Koliko se sredstava izdvaja za Kosmet i da li se ona namenski troše?
- Na godišnjem nivou izdvajaju se sredstva u iznosu 39 milijardi evra. Međutim, mnogobrojnim racionalizacijama na nivou lokalnih samouprava uspeli smo da uštedimo 140 miliona dinara na godišnjem nivou, da bismo ta sredstva usmerili u neke korisnije namene, poput izgradnje infrastrukturnih i drugih objekata, koji se grade na terenu i koji će olakšati život srpskom življu.

PODELA NIJE TEMA
* Sve češće se poteže i pitanje podele Kosmeta, a čini se da su institucije države Srbije manje prisutne južno od Ibra nego na severu Kosmeta?
- Nadam se da ne moram da podsećam na to da dve trećine Srba žive južno od Ibra i da mi prvenstveno želimo da njima olakšamo život u takvom okruženju. Iako se komentariše, podela nikada nije predložena kao zvanična opcija i ne znam ko bi mogao naći takvo rešenje i povući liniju podele na sever i jug. Šta onda sa ostatkom pokrajine, naših ljudi, svetinja...

Izvor: Novosti

Kosovo ima male šanse da postane članica Ujedinjenih nacija na 64. Generalnoj skupštini svetske organizacije, koja će biti održana na jesen, piše danas Koha Ditore.

List navodi da su male mogućnosti za prijem Kosova u svetsku organizaciju sve dok se tome protive glavne članice Saveta bezbednosti UN.

Osim članstva u UN, male su šanse i za prijem u druge internacionalne organizacije pre nego što Međunarodni sud pravde u Hagu donese mišljenje o tome da li je proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u skladu sa međunarodnim pravom, a taj postupak bi mogao da potraje dve godine, piše Koha Ditore.

Vlada u Prištini je dala do znanja da neće tražiti prijem u UN sve dok ne bude imala dovoljno glasova članica svetske oprganizacije i povoljno međunarodno okruženje.

"Zatražićemo prijem kada budemo bili sigurni da imamo dovoljan broj država. Ne možemo obećati da će se to dogoditi ove godine", izjavio je potpredsednik Vlade Kosova Hajredin Kuči.

Србија незадовољна деловањем мисије Еулекса

Последњи догађаји у насељу Брђани у северној Косовској Митровици, повећали сумњу у исправност деловања мисије ЕУ, рекао министар за КиМ Горан Богдановић. Влада Србије спремна да помогне Србим и другим неалбанцима на Косову који су под сталним притиском, не само када је реч о струји, већ и по питању докумената, регистарских таблица, истакао је министар.


Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић рекао је да Србија није у потпуности задовољна деловањем мисије ЕУ на Косову, али да је међународна заједница једини партнер Владе Србије у Покрајини.

"Влада Србије је прихватила да се мисија Еулекс успостави на читавој територији Косова, а нажалост нисмо до краја задовољни њеним радом", рекао је Богдановић у интервјуу агенцији Бета.

Министар је рекао да "сумњу у рад мисије ЕУ" изазивају и последњи догађаји у насељу Брђани у северној Косовској Митровици где Срби демонстрирају јер је прекршен договор о забрани обнове албанских кућа у одређеном делу насеља.

"Влада Србије мора некоме веровати и са неким сарађивати на Косову, а то можемо само са представницима међународне заједнице, Еулексом, УНМИК-ом, Кфором, без обзира на то што су више пута показали да су пристрасни, да раде можда за једну страну. На нама је да у разговорима укажемо на те проблеме и буквално смо свакодневно у контакту", рекао је министар.

Богдановић је навео да проблем са снабдевањем струјом у српским срединама траје већ 10 година и да је сада он попримио драматичне размере.

"Срби немају ништа против да плаћају струју и то су показали тиме што су почели да скупљају новац и паушално плаћају. Међутим, ми желимо да решимо тај проблем системски. Не можемо решавати од села до села, од места до места. То је неприхватљиво, као и то да Косовска електроенергетска корпорација или било ко други уцењује Србе на тај начин", рекао је министар.

Према његовим речима, Срби и други неалбанци на Косову су под сталним притиском, не само када је реч о струји, већ и по питању докумената, регистарских таблица.

Богдановић је рекао да је Министарство за Косово и Метохију понудило, ако Срби одлуче да плаћају струју, да свим социјално угроженим породицама плаћа струју.

"Не стоје приче да из Београда стижу притисци на Србе да морају да плаћају струју. Нико из Београда није за притиске, већ за проналажење решења за проблем. Ми смо спремни да помогнемо", рекао је Богдановић.

Izvor: RTS

САД: Криминал кочи борбу против тероризма на Косову

Слабо контролисане границе на Косову, које се користе за трговину наркотицима, оружјем и људима кочиле су борбу против тероризма, наводи Стејт департмент. Етничке поделе, неслагање политичара и мешање политике у судство учиниле Босну и Херцеговину рањивом. Албанија похваљена.

Амерички Стејт департмент упозорио је да слабо контролисане границе Косова погодују активностима криминалних група које се баве трговином људи, дроге и оружја, али и да фантомска Албанска национална армија "наставља да шири страх међу грађанима Косова".

"Један инцидент за који се сумњало да има везе са тероризмом, десио се 14 новембра 2008. године, када је активирана експлозивна направа у дворишту Међународне цивилне мисије у Приштини. Том приликом није било повређених, а полиција није пронашла одговорне", наводи се у синоћ објављеном извештају Стејт департмента о борби против тероризма.

"Шверцери користе то што многи путеви који воде на Косово имају слабу граничну контролу. Такође, слабо плаћени царински службеници подложни су корупцији", наводи се у саопштењу.

Албанска национална армија, коју је УНМИК 2003. године прогласио за терористичку организацију, "наставила је да шири страх међу грађанима Косова" . Спомиње се инцидент из јануара прошле године, када су тројица припадника те организације ухапшена због пуцања на припадника Косовске полиције.

У Вучитрну је 17. септембра 2008. године заустављен аутобус са радницима електране. Наоружани припадници Албанске националне армије су након испитивања пустили све раднике, а нико није ухапшен после истраге овог случаја.

Политичари у БиХ сметња у борби против тероризма

Упркос етничој поларизацији и неслагању политичких лидера који нарушавају функционисање БиХ, међу којима се у саопштењу апострофирају представници Републике Српске, правне службе у тој држави сарађивале су са САД у међународној борби против тероризма.

Ови фактори, наводи Стејт департмент, укључујући и мешање политике у судство, допринели су да БиХ постане рањива и изложена потенцијалним терористичким активностима у Европи.

Тема тероризма у БиХ, укључујући терористичке претње и противтерористичке операције и даље се политизују. За последицу, способност Босне за самосталне акције на нивоу државе није унапређена као што се очекивало, наводи Стејт департмент.

У саопштењу се помиње хапшење групе повезане са исламским екстремистима, због поседовања експлозива и оружја. "Из непознатих разлога, оптужбе против њих су одбачене и пуштени су на слободу. Истрага овог случаја је настављена".

Организација "Активна исламска омладина" доживела је поделу међу својим лидерима и није више регистрована као организација у БиХ. "Ипак, неки бивши чланови наставили су да шире екстремистичке доктрине, као и да одржавају везе са екстремистима у Западној Европи и САД".

Албанија похваљена

Албанија је похваљена у извештају за сарадњу у борби против тероризма. Посебно је назначен допринос њених снага у Авганистану, као и у замрзавању рачуна особа повезаних са прањем новца и финансирањем терористичких активности.

Тако је, у јануару 2008. године отпочео прво суђење у Албанији у вези са финансирањем терористичких активности, које је завршено замрзавањем имовине оптуженог.

Упркос прогресу, ефикасност Албаније у борби против финансирања тероризма успорена је недостацима у правосудном систему и мањком способности да се случајеви прате на одговарајући начин, наводи се у саопшењу америчког Стејт департмента.

Izvor: RTS

Београд не врши притисак на Србе

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић негирао тврдње да Београд врши притисак на Србе да се укључе у рад правосудних органа на Косову. Проблем настао јер је после проглашења независности, косовска скупштина донела велики број прописа којима се дерогирају раније Уредбе УНМИК-а. Њих Србија не признаје јер нису у складу са Резолуцијом 1244, наводи Богдановић.

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић негирао је тврдње да  Београд врши притисак на Србе да се укључе у рад правосудних органа на Косову.

"На северном делу Косова и Метохије, у Косовској Митровици и у Лепосавићу и даље постоје правосудни органи Србије, док су за остала места надлежни такозвани измештени судови. Ми и даље поштујемо УНМИК Уредбе којима су регулисана нека питања", навео је министар у интервјуу агенцији Бета.

Према његовим речима, проблем је настао јер је после проглашења независности косовска скупштина донела велики број прописа којима се дерогирају раније Уредбе УНМИК-а, а које Србија не признаје, пошто нису у складу са Резолуцијом 1244.

Богдановић је навео да локалне самоуправе, јавна предузећа, установе и службе у Покрајини делују искључиво по прописима Србије, као и да Република стопроцентно финансира њихов рад.

"Свега неколико општина, има сопствене приходе, али су та средства мала и убирају се углавном од пореза на плате и њима се из буџета не плаћају материјални трошкови за функционисање", истакао је Богановић и додао да се трансфер средстава за рад општинама и јавним предузећима на Косову и Метохији врши на уобичајени начин, преко рачуна и у динарима.

"На Косову постоје трезори и филијале трезора и новац се трансферише потпуно легално, на жиро-рачуне локалних самоуправа, а председници локалних самоуправа подижу новац или га даље трансферишу другим корисницима", навео је Богдановић.

Министар је истакао да је Министарство за Косово и Метохију формирало интерну комисију за контролу протока тог новца што већ показује резултате, иако, наравно, још има простора за даље уштеде и праћење токова новца.

"Циљ је да ставимо тачку на приче о малверзацијама и ненаменском трошењу новца и због тога што не желимо да стварамо перцепцију да се на Косову дешавају лоше ствари и да су тамо сви криминалци", навео је Богдановић.

Спречавање дуплог рада појединаца

Према његовим речима, у току је ажурирање базе зарада запослених у локалним самоуправама, јавним предузећима и установама у циљу спречавања дуплог рада појединаца.

"Све општине су обавештене да ће у сваком конкретном случају дуплог радног односа Министарство обуставити трансфер средстава за зараде таквим лицима, а проблеми и злоупотребе у осталим областима рада су у надлежности других министарстава", нагласио је Богдановић.

Министар је навео да је циљ те контроле утврђивање да ли постоје људи који примају две плате и да ли има ненаменских трошења.

"Према првим резултатима, постоје мањкавости, али у много мањем обиму, него што се то говори. Утврђено је да њих 42 ради на два радна места", рекао је Богдановић и додао да је одмах пошто је уведена контрола са платног списка аутоматски "нестало" 220 људи, што је последица чињенице да стање није контролисано 10 година.

На почетку контроле, како је објаснио министар, било је доста опструкције и надлежни нису слали податке, али то је разлог због чега плате на Косову и Метохији касне.

"Министарство није желео да пусти плате док се не провери да ли људи који их добијају стварно тамо живе и раде. Наставићемо контроле из месеца у месец, јер морамо да знамо на шта се новац троши и у чије руке иде", рекао је Богдановић.

Министар је додао да су тих 42 људи, за које је утврђено да су примали дупле плате, углавном они који су некада радили у локалној самоуправи, а сада живе у централној Србији и примају минималац од 11.000 динара.

"То је, међутим, злоупотреба која мора да се спречи", истакао је министар.

Богдановић је рекао да од укупних средстава које Србија издваја за Косово и Метохију мање од 10 одсто иде преко његовог министарства, а остало преко других министарстава - просвете, здравља, финансија и других.

Izvor: RTS

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je da je Vlada Srbije spremna da pruži pomoć svima koji odluče da se vrate na Kosovo i Metohiju.

Bogdanović je za B92 rekao da na pomoć države mogu da računaju samo povratnici koji zaista i nameravaju da ostanu da žive u Pokrajini.

On je dodao da je Srbija nezadovoljna procesom povratka i da će od međunarodne zajednice tražiti da ispuni svoju obavezu iz Rezolucije 1244 i da Srbima omogući da se, posle deset godina, vrate svojim kućama.

"Veliki broj Srba sa Kosova se integrisao. Prodali su kuće, rešili svoja pitanja. Prošlo je deset godina, rodile su se nove generacije i možda svi neće ni želeti da se vrate. Ipak, na Vladi je da zajedno sa međunarodnim organizacijama učini sve da onima koji hoće bude omogućeno da se vrate na svoja vekovna ognjišta", rekao je ministar.

Prema njegovim rečima najnovija akcija kojom se stimuliše povratak na Kosovo trebalo bi da bude različita od prethodnih, koje su uglavnom bile neuspešne.

"Vlada će učiniti sve da povratnicima obezbedi prava iz oblasti socijalne i dečije zaštite, materijalnu pomoć. Pošto se gro ljudi vraća u ruralne sredine, obezbediće se repro materijal za prolećnu i jesenju setvu, pomoć u izgradnji kuća, infrastrukture“, navodi Bogdanović.

"Ne treba gajiti iluziju da će ići lako, bez problema, ali na nama je da krenemo u taj proces, da tim ljudima pokažemo da i Srbija i UNHCR žele da te ljude vrate i poštuju Rezoluciju 1244“, rekao je Bogdanović.

Ministar je podvukao da na pomoć države mogu da računaju samo oni koji zaista nameravaju da se vrate i nastave život na Kosovu.

"Neshvatljivo je da se za nekoga napravi kuća, a da se ona proda posle godinu-dve, da ljudi i dalje žive u Srbiji. Mi hoćemo održivi povratak i zato smo krenuli sa ovom akcijom. Nažalost, ima primera da su se ljudima pravile kuće, a da niko u njima ne živi. Nama to nije cilj, mi želimo da tamo ljudi žive od svog rada i očekujemo pomoć međunarodne zajednice“, rekao je on i naglasio da država nikoga neće primoravati da se vraća na Kosovo, naročito ne u sredine koje nisu bezbedne.

Izvor: MTS-Mondo

Direktor Kosovske policijske službe Šeremet Ahmeti pozvao je sve policajce srpske nacionalnosti koji su suspendovani sa posla da se ponovo vrate u kosovsku policiju.

Ahmeti je rekao da je svakom pripadniku policije srpske nacionalnosti, koji je napustio službu nakon proglašenja nezavisnosti, uputio pismo u kojem je zatražio da se vrate u policiju i najavio da će im biti "ukinute privilegije" ukoliko to ne učine.

"Želim da vas podsetim da smo mi odlučni i obavezni da poštujemo zadate rokove iz odluke Ministarstva unutrašnjih poslova, što znači da ćemo nakon isteka tih rokova biti prinuđeni da vam prekinemo radni odnos", navodi se u pismu koje je Ahmeti uputio srpskim policajcima na Kosmetu.

Izvor: MTS-Mondo

Islam neće državu Kosovo

 NAJAVLJENI novi talas priznavanja nezavisnosti Kosova u nedelju je potonuo u najbrojnijem međunarodnom društvu, posle UN - u Organizaciji islamske konferencije.
U Rezoluciji u nedelju usvojenoj na ministarskom sastanku OIK u Damasku nema poziva članicama da se prizna nezavisnost, niti se uopšte pominje državnost Kosova. To je posledica zajedničkih napora diplomatije Srbije i prijateljskih islamskih zemalja, koje su uspele da amandmanima promene predlog koji je podnela Saudijska Arabija - značajan finansijer dobrog dela članica Organizacije, koja je 20. aprila među poslednjim zemljama priznala Kosovo. Prema nekim informacijama, Rezoluciju je zapravo pripremila Albanija, ali ju je Saudijska Arabija zastupala zbog svog uticaja.
- Države su donele odluku o nepriznavanju kosovske nezavisnosti posle analiza sopstvenih interesa, i nije bilo ni realno očekivati da će one zbog rezolucije Saudijske Arabije promeniti svoju politiku - ocenio je stručnjak za islamski svet profesor Darko Tanasković.
Saudijci, inače, "provereni" saveznici SAD na Bliskom istoku, u Damasku su igrali na još jednu, versku "kartu": Rezolucija je pozivala na pomoć "muslimanskoj braći" na Kosovu.
Ovakva inicijativa pred OIK nije se našla prvi put. Samo mesec dana po proglašenju nezavisnosti, na susretu u Senegalu, Saudijska Arabija i Turska pozivale su članice na priznavanje Kosova.
I tada je uz saveznike Srbija izlobirala izmenu teksta, pa je OIK samo "primio k znanju deklaraciju o nezavisnosti" i ostavio članicama da same odluče o eventualnom priznanju nove države.
Da pitanje nezavisnosti južne srpske pokrajine nije religijsko, "Novostima" je potvrdio ambasador Egipta Adel Ahmed Nagib. - Muslimana ima širom sveta, šta bi moglo da se dogodi ako bismo podržavali sve one koji žele da budu nezavisni? - zapitao se Nagib.
Ime Egipta je, uz Alžir, Iran, Azerbejdžan, pominjano među najdoslednijim saveznicima Srbije proteklih dana u Damasku, kao i u ukupnoj diplomatskoj borbi protiv međunarodne podrške nelegalnom komadanju naše zemlje.
Profesor Tanasković smatra da je u Damasku Srbija ostvarila "kratkoročni cilj", ali i da zbog toga može doživeti "hendikep" u postizanju dugoročnih spoljnopolitičkih ciljeva - integracije u zajednicu evropskih zemalja i NATO - jer se svrstala na suprotnu stranu od EU i SAD, ulazeći "u igru" sa zemljama Bliskog istoka.
Konferenciji OIK prethodile su posete ministra Jeremića pojedinim zemljama koje su njene članice. U martu - Alžiru, a u aprilu - Libiji. Kako je tada rečeno, ova zemlja nema nameru da prizna nezavisnost Kosova. Isto uveravanje dobio je predsednik Srbije u Egiptu početkom aprila od Hosnija Mubaraka. Deset dana uoči konferencije OIK Jeremić je razgovarao i sa predsednikom Sirije Bašarom al Asadom i dobio podršku domaćina za sprečavanje spornih delova Rezolucije.

MUSLIMANI - SVET U MALOM
ORGANIZACIJA islamske konferencije je međunarodna organizacija stalno predstavljena u UN. Okuplja 57 država sa više od 1,5 milijardu stanovnika - s Bliskog istoka, Kavkaza, Balkana, iz Afrike, Azije, pa i iz Južne Amerike (Gvajana i Surinam). Članice su većinski muslimanske, ili je islam među stanovništvom zastupljen u značajnoj meri. Konkretan povod za stvaranje OIK bio je gubitak muslimanskih svetinja u Jerusalimu, posle Šestodnevnog rata s Izraelom 1967. godine (Organizacija osnovana 1969). Zvanični jezici OIK su arapski, francuski i engleski.

KO JE PRAVI KRALJ?
POLITIKA naftom prebogate Saudijske Arabije nije popularna baš u celom islamskom svetu, naročito zbog njihovog odnosa sa SAD. Tako je na nedavnom Arapskom samitu u Dohi (Katar) libijski vođa Moamer el-Gadafi saudijskog kralja Abdulaha nazvao "američkim saveznikom".

Izvor: Novosti

Za priznanje
nesigurna i Grčka?

 I pored uspešno okončane diplomatske akcije unutar Organizacije islamske konferencije, pred Srbijom je mnogo posla oko sprečavanja novih priznavanja Kosova. Među državama koje su pod pritiskom da to učine, prema našim saznanjima, su: Jordan, Mali, Mauritanija, Jemen, Katar, Kuvajt... Moguće manevarsko polje za lobiranje Prištine i njenih saveznika može biti i Latinska Amerika. Za razliku od zemalja OIK, tu kao motiv neće figurirati verska povezanost.
Prema Dušanu Janjiću, iz Foruma za etničke odnose, sve ukazuje da će Kosovo tokom leta snažno lobirati kako bi sa što većim brojem priznavanja bilo spremno za Generalnu skupštinu UN. Tu bi, i bez prethodne preporuke Saveta bezbednosti, pokušalo da dobije glasove makar za posmatrača u najvećoj svetskoj porodici. Po Janjiću, antiamerički nastrojene države Latinske Amerike neće menjati kurs prema ovoj temi, a pogodan prostor za Prištinu on vidi u centralnom delu američkog kontinenta.
- Nije daleko od realnosti da i Grčka do tada objavi priznavanje, ukoliko bi SAD odustala od tvrdog stava o imenu Republike Makedonije, spornog za Atinu - navodi Janjić. - Mislim da se ovakav scenario nazire, i otuda možda ovi česti susreti našeg šefa diplomatije sa grčkim kolegama.
Za
razliku od Slovačke, Rumunije, Kipra i Španije, Grčka je jedina od članica EU koje nisu priznale Kosovo, a koja nije predala podnesak Međunarodnom sudu pravde o svom viđenju jednostrano proklamovane nezavisnosti. Grčka priznaje kosovske pasoše, a prema nezvaničnim informacijama podržala je i ulazak Kosova u MMF. Ministarka spoljnih poslova Grčke Dora Bakojani posetila je Prištinu u svojstvu predsedavajućeg OEBS u februaru ove godine, ali je njena poruka tada bila da grčka pozicija oko statusa ostaje - nepromenjena.

LATINSKA AMERIKA - NOVI FRONT
MEĐU države Latinske Amerike najčešće se ubrajaju Argentina, Bolivija, Brazil, Čile, Dominikanska Republika, Ekvador, Salvador, Gvatemala, Haiti, Honduras, Kolumbija, Kostarika, Kuba, Meksiko, Nikaragva, Panama, Paragvaj, Peru Urugvaj i Venecuela. Kosovo je već priznalo više njih - Kostarika, Peru, Kolumbija, Panama. Brazil, najveća zemlja u regionu, ali i Argentina, među prvima poštuju stavove Srbije.

MOHAMED NABHAN, AMBASADOR PALESTINE U SRBIJI
“NE“ NEZAVISNOSTI

NA konferenciji Organizacije islamske konferencije (OIK) prošlog vikenda u glavnom gradu Sirije Damasku nije „prošao“ predlog rezolucije Saudijske Arabije kojom se tražilo da sve članice bezuslovno priznaju nezavisnost Kosova.
„Večernje novosti“ su zatražile u utorak od ambasadora Palestine u Srbiji Mohameda Nabhana dodatna objašnjenja zašto muslimanske zemlje nisu bile jedinstvene u prihvatanju tog imperativnog zahteva.
- Većina islamskih, pre svega arapskih zemalja, podržava integritet Srbije i Rezoluciju 1244 SB UN. Iz jednostavnog razloga jer su Arapi protiv dvostrukih merila i „selektivnog“ pristupa integritetu država, rekao je ambasador Nabhan.
Većina arapskih zemalja, kaže naš sagovornik, protiv je regionalnog pristupa problemu otcepljenja - da je za Balkan moguće, nešto što je za Bliski istok, pa i druge zemlje širom sveta - nezamislivo!
- Moram da naglasim da je rezultat ovakav i zbog toga što Palestina, još od osnivanja OIK 1968, ima pravo veta u Organizaciji koja je, u dobroj meri, i osnovana radi zaštite Palestinaca i ponovnog uspostavljanja države na Bliskom istoku! (D. MARKOVIĆ)

Izvor: Novosti

O Kosovu
kako sud kaže


Filip Vujanović
 CRNA GORA nije više crna rupa na diplomatskoj mapi Srbije. Na Dedinju ponovo sedi njen ambasador. Srbija veruje da je to dovoljno da se sa druge strane uzvrati: da Podgorica povuče odluku o priznavanju Kosova i da odustane od otvaranja predstavništava u Prištini. Dobro bi došlo i da dozvoli Srbiji da otvori tri umesto jednog konzulata.
Predsednik Crne Gore ne misli da je njegova zemlja nešto dužna. Misli, naprotiv, da je činila ono što mora. Siguran je i da na evropskom putu Crne Gore više nema prepreka: ispunjen je upitnik EU, otvorena su vrata NATO. A, državnost se zaokružuje. Između ostalog, i novim jezikom i pravopisom. Ipak, Filip Vujanović nema dilemu: neće biti predšjednik, nego predsjednik.
U razgovoru za ”Novosti” kaže da je uveren u stalno unapređenje odnosa sa Srbijom, jer je ”prirodna bliskost naše dve države, a razvoj saradnje naša zajednička obaveza”.

* Ukoliko mišljenje Međunarodnog suda pravde bude u skladu sa srpskim interesima da je proglašenje nezavisnosti bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom, hoće li Crna Gora preispitati odluku o priznavanju?
- Vrlo jasno smo saopštili svoj državni stav o tome - poštovaćemo odluke svih međunarodnih institucija jer Crna Gora želi da bude njihov pouzdan partner. Svakako ćemo poštovati i odluke Međunarodnog suda pravde, pa i onu koja se odnosi na status Kosova. Dakle, ako ta odluka svojom eksplicitnošću uputi jasnu poruku, imaćemo odgovoran odnos prema njoj.
* Hoćete li, dok se čeka odluka suda, odložiti otvaranje vaših diplomatskih predstavništava u Prištini?
- Moramo da vodimo računa o interesima naših suseda. Posebno Srbije, sa kojom imamo izraženu bliskost. Ali, pre svega, moramo slediti svoje interese. Odluku o priznanju Kosova doneli smo uvažavajuću naše integracione ciljeve, potrebu dobre komunikacije Podgorice i Prištine, očekujući razumevanje Beograda. Jer, ta odluka je doneta nakon osam meseci od proglašenja nezavisnog Kosova i njegovog priznanja od velike većine država EU i NATO. Za očekivati je da i Priština sada razume da moramo voditi računa o interesu priznanja naše manjine na Kosovu i jasnom i proverenom stavu o obezbeđenju dobrovoljnog i održivog povratka izbeglica sa Kosova.
* Pominje se da ćete odluku odložiti do marta?
- Ponoviću, uspostavljanje diplomatskih odnosa je nadležnost Vlade i njenog resornog ministarstva, a proteklo vreme od priznavanja Kosova pokazalo je pažljiv odnos Vlade. U procesu razmene ambasadora, gde predsednik države ima svoju nadležnost ja ću svakako voditi računa o tome sa maksimalnom odgovornošću.
* Zašto je problem da Srbija otvori tri konzulata u Crnoj Gori?
- U dobroj komunikaciji dva ministarstva inostranih poslova siguran sam da je kvalitetno objašnjeno da Crna Gora smatra da, ceneći veličinu njene teritorije i kvalitet saobraćajnica, nema potrebe da, uz obavljanje konzularnih poslova u ambasadi, u Crnoj Gori bude više od jednog konzulata. Dakle, u pitanju je principijelna ocena, a ne problem prema Srbiji. Uveren sam da je to tako shvaćeno i u Srbiji.
* Da li je vaš dolazak na sahranu patrijarha Pavla pokazao da se u Crnoj Gori nešto promenilo u vezi sa odnosom prema SPC? Da li su kontakti vlasti sa mitropolitom Amfilohijem takođe dokaz da će se država i crkva izmiriti i da će SPC sačuvati primat nad CPC?
- Moj odnos prema crkvi opredeljen je poštovanjem ustavne obaveze odvojenosti države i crkve. Nikada se nisam mešao u crkvena pitanja, niti o njima arbitrirao. Nažalost, povremeno, takav odnos od crkve nije bio uzvraćen, pa je bilo u njihovim stavovima i političkih poruka. Poštujući odvojenost države i crkve, mitropoliju sam uvek doživljavao pravoslavnom mitropolijom Crnogorsko-primorskom, kako je i njena kanonska nominacija, a mitropolita pravoslavnim mitropolitom crnogorsko- primorskim. Često je sama mitropolija nedovoljno energično istrajavala na svom jasno saopštenom stavu da je njeno označavanje Srpskom pravoslavnom crkvom u Crnoj Gori zloupotreba njene kanonske pozicije i da je u
funkciji udaljavanja crnogorskih vernika od nje. Taj njen stav eksplicitno je saopšten još avgusta 2005. godine od Pravnog saveta Pravoslavne mitropolije crnogorsko-primorske. Nasuprot tom, ona se danas gotovo redovno označava za Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori. Moj odnos poštovanja prema patrijarhu Pavlu, za njegovog života, i u ispraćaju na sahrani iskaz je visokog vrednovanja njegove ličnosti koja je blagom prirodom i vrednim porukama zaslužila večno poštovanje.
* Hoće li zajednički projekti, poput autoputa od Beograda do južnog Jadrana, biti realizovani?
- Realizacija ovog projekta je apsolutno moguća, a i obaveza dve države. Početkom gradnje ovog autoputa u Crnoj Gori i odlukom Srbije da gradi autoput do granice Crne Gore, već od naredne godine, garancija su realizacije ove važne putne saobraćajnice naših država. Posebno bi trebalo vrednovati i potrebu rekonstrukcije železničke pruge Beograd - Bar, jer je ona značajno jeftinija, a njena realizacija brža.
* Srbija je zainteresovana da učestvuje na tenderu za Luku Bar. Da li biste je radije videli u tom poslu nego druge ponuđače?
- Prirodno je da najveći interes za ovu luku imaju one države koje je mogu koristiti kao servis svojih potreba. To, naravno, znači da bi Srbija trebalo da ima najveće interesovanje za ovu privatizaciju. Više puta je vrlo jasno sa najviših državnih adresa to i saopšteno i očekujem da će Srbija obezbediti najbolji model za učešće na tenderu, koji bi joj obezbedio uspeh. Znate da je više zainteresovanih već otkupilo dokumentaciju jer je očigledno da se radi o vrlo atraktivnoj privatizaciji kroz koncesioni model. Verujem da će, sledeći svoj interes, i Srbija uzeti učešće na tom tenderu.
* Crna Gora je dobila upitnik za EU, put ulaska u NATO je otvoren. Kakve rokove na jednom i drugom putu predviđate?
- Odgovorili smo na pitanja iz upitnika, čime smo završili jednu važnu obavezu pristupnog procesa. Ušli smo u Akcioni plan članstva - MAP, predvorje NATO, čime smo, takođe, obezbedili uspeh i u ovoj integraciji. Protivnik sam prognoziranja rokova. Verujem da je važno da odgovorno dostižemo integracione standarde, a kada ćemo biti u evropskim i evroatlantskim integracijama zavisi od politike njihovog proširenja. Svaki novi korak u ovim procesima je važan i znači potvrdu vrednosti posvećenosti države i celog društva ovim strateški bitnim ciljevima.
* Je li Crnoj Gori evropska perspektiva sada zagarantovana bez ikakvih uslovljavanja? Da li vaš obračun sa korupcijom u društvu može da postane prepreka?
- Izveštaji o progresu Komisije EU, Saveta Evrope, kao i brojnih drugih međunarodnih organizacija utvrđuju znatan progres Crne Gore u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Naravno, kao u svim zemljama, on i ovde postoji i trajna je obaveza države da se u celini posveti borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, ne samo radi uspeha u integraciji nego, pre svega, radi obezbeđenja kvaliteta života svojih građana.
* Nanose li vam, kao državi, štetu česte prozivke premijera Đukanovića u upletenost u nezakonite poslove?
- Predsednik Vlade uživa visoki ugled u međunarodnoj zajednici koji se u kontinuitetu i jasno potvrđuje, što je i najbolji odgovor na vaše pitanje.

OSTAĆU PREDSJEDNIK
* KORIŠĆENJE crnogorskog pravopisa od 32 slova nije baš najbolje prihvaćeno u javnosti. Kakav će biti vaš odnos? Hoćete li službene dopise i memorandume pisati uz korišćenje novih slovnih znakova?
- Ne bih se složio sa vašom konstatacijom da crnogorski pravopis nije baš najbolje prihvaćen. Pre bih rekao da se svi nisu baš najbolje upoznali sa njim. Kada se makar površno pogleda pravopis i rečnik crnogorskog jezika, onda će biti jasno da je on uvažio i crnogorsku jezičku tradiciju, ali i savremeno stanje, što je, u jednom broju reči, jezički produkovalo dubletne forme. Tako je jednako crnogorski jezik i predsjednik i predšjednik. Dakle jednako je crnogorska i jedna i druga reč, a stvar je opredeljenja ko će koju koristiti. Ja ću nastaviti da koristim predsjednik poštujući je upravo kao reč crnogorskog jezika.

PRED NAMA GODINA OPORAVKA
* BRINE li vas ekonomska situacija u zemlji? Da li odsustvo većih investicija preti privrednim kolapsom?
- Crna Gora je nakon samostalnosti bila lider u regionu po obimu direktnih stranih investicija po glavi stanovnika. I ove godine se trend investicija nastavio i povećao u odnosu na prethodnu godinu. Imali smo uspešnu turističku sezonu, što je obezbedilo da nemamo značajan pad društvenog proizvoda, bez obzira na to što je u sektoru industrije i građevinarstva ekonomska kriza proizvela krajnje negativne posledice. Ipak, nije bilo zatvaranja velikih preduzeća, masovnog otpuštanja, niti kašnjenja u izvršenju budžetskih obaveza prema zaposlenim i korisnicima socijalnih davanja. Naredna godina bi trebalo da bude godina oporavka. Nadajmo se da će i region u celini imati takav ekonomski trend.

Izvor: Novosti