Eksperti u timu Srbije za Kosovo

Srpski pregovarački tim za razgovore o budućem statusu Kosmeta biće formiran najverovatnije do kraja naredne nedelje. U sastav tima ući će predstavnici kabineta predsednika i premijera Srbije, Saveta ministara i Srba s Kosova i Metohije - saznaje „Blic“.

Naš sagovornik koji je zahtevao anonimnost kaže da će predstavnik međunarodne zajednice Marti Ahtisari zahtevati da razgovara i sa predsednikom i premijerom Srbije Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom.

- Ahtisari neće dozvoliti da mu mi određujemo s kim će razgovarati. Iza njega stoje svi najznačajniji međunarodni predstavnici i on će imati snage da traži s kim će pregovarati - kaže sagovornik „Blica“. Beograd će između zahteva Ahtisarija da pregovara sa najvišim državnim zvaničnicima i namere Beograda da pregovaraju eksperti pokušati da nađe kompromis tako što će formirati ekspertski tim koji bi vodio pregovore u toku šatl diplomatije, dok bi se Ahtisari sa Koštunicom i Tadićem sastajao povremeno.

Izvor: Blic

Drnovšekov predlog za Kosovo

Manastiri teritorija Srbije

Svi u međunarodnoj zajednici misle da će Kosovo dobiti samostalan status, izjavio je predsednik Slovenije Janez Drnovšek, braneći svoju izjavu da je „samostalnost Kosova jedina realna mogućnost za rešenje problema Kosova“.

Drnovšek je u intervjuu nedeljniku „Vreme“ rekao da je prvi interes Srbije da se obezbedi i zaštiti srpska manjina na Kosovu, da joj se da odgovarajući stepen autonomije, odgovarajuća, zagarantovana zastupljenost u parlamentu i vladi Kosova“. Drugi interes je da se „da eksteritorijalni status srpskim istorijskim, kulturnim i verskim spomenicima na Kosovu“, rekao je on, dodavši da to dosad nije bilo predviđeno ni u jednom predlogu i da bi time Srbija sačuvala svoje spomenike - manastiri poput Dečana i sličnih ostali bi deo srpske teritorije. Ti spomenici bi „formalno predstavljali teritoriju Srbije i njih bi, dokle god je to nužno, čuvala međunarodna zajednica, koja bi se brinula i o njihovoj obnovi, održavanju, da su u funkciji, da Srbi mogu nesmetano da ih upotrebljavaju“.

Vodeći nemački konzervativni dnevnik „Frankfurter algemajne cajtung“ ocenio je da bi za Srbiju povoljno rešenje bila zapravo „nezavisnost od Kosova“.

Prema oceni nemačkog dnevnika, ako bi Kosovo ostalo unutar srpskih granica, u Srbiji bi tada živelo oko 10 miliona stanovnika, od čega bi „dva miliona bilo neprijateljski nastrojeno“.

„Svake godine na Kosovu na hiljade, delom loše obrazovanih mladih ljudi, dolazi na tržište rada koje ne može da ih primi. Srbija bi narasla za još jedan nerazvijeni region u koji bi morala da investira i čiji bi teret dugova morala da snosi. U potrazi sa plativim zemljištem, kosovski Albanci bi mogli, kao građani zajedničke države, iz svog gusto naseljenog zavičaja da prodru u delove južne Srbije, kojima već sada dominiraju Albanci i iz kojih se decenijama Srbi sele“, piše FAZ.

Izvor: Blic

Hoće li svet naterati Albance da promene svoje zahteve?

Nezavisnost ili novo nasilje

Karte su već podeljene i uslovna nezavisnost je realnost, pitanje je samo pregovaračkog umeća - smatra Milan Nikolić

BEOGRAD - Pozicije Beograda i Prištine pred nastupajuće pregovore prilično su ukopane, pre svega one albanske. Dakle, Rugova i njegovi imaju samo jedan zahtev i apsolutno ništa drugo - nezavisnost. S druge strane, srpske vlasti su nešto fleksibilnije, s jedne strane insistiraju da Kosovo bude deo suverene Srbije i da nema cepanja teritorije, dok su u okviru tog stava mnogo mekši i dozvoljavaju veoma široku lepezu mogućih rešenja. Što se nas tiče, "može im se" da nam nametnu bilo šta, ali se postavlja logično pitanje - šta će svet uraditi ukoliko se donese neka druga solucija koje neće biti nezavisnost za Kosovo, a Albanci to ne prihvate.

- Mislim da svet neće ni terati Albance da prihvate bilo šta drugo osim nezavisnosti, jer će je i dobiti, a dobiće je iz prostog razloga što velikim silama na pamet ne pada da dozvole da njihovi vojnici ginu zbog beznadežnog posla - rekao je Milan Nikolić, politički analitičar. Prema njemu, karte su već podeljene i uslovna nezavisnost je realnost, pitanje je samo pregovaračke fleksibilnosti.

- Meni samo nije jasno zašto naš politički vrh ne prizna da je bitka praktično izgubljena i ne saopšti to našoj javnosti. Jedino moguće objašnjenje je strah od rasta rejtinga radikala, a što je najzanimljivije, čak i da su oni na vlasti, našli bi se u istoj poziciji - i njih bi DSS i DS napadali da su prodali Kosovo i Metohiju. Jedno je šta mi ovde mislimo, a drugo kako na problem gledaju Vašington ili Brisel. Njima je cilj da se Kosova i Metohije što pre reše i učiniće to gledajući svoje interese, a ne naše.

Njihov stav je da bi bilo kakvo vraćanje Kosova u granice Srbije značilo beskonačne ratove i zato to neće dozvoliti. S druge strane, smatram da je konačno došlo vreme da Beograd zauzme pragmatičan stav, koliko god bio bolan - da shvati da će Albanci, ukoliko ostanu u Srbiji, za 20 godina činiti 60 odsto stanovništva i dovesti Srbe u poziciju manjine, da kaže to nam ne treba i da tu uslugu što je moguće više naplati i Amerikancima i Briselu, pre svega u povoljnim kreditima, donacijama i zajmovima - jasan je Nikolić.

- Sigurno je da će Albanci primeniti silu ukoliko ne budu zadovoljni pregovorima, odnosno ako ne dobiju nezavisnost, a oni su to i najavili - upozorio je Aleksandar Radić, vojni analitičar. On smatra da se naši i njihovi stavovi razlikuju zato što su ciljevi Prištine mnogo dostižniji.

- Inače, Albanci imaju veliko iskustvo u izazivanju kriza, koje su stekli decenijama, tokom sukoba sa snagama SFRJ, pa posle Miloševića, a sada i sa snagama Kfora, naročito 17. marta prošle godine. Dakle, gotovo je sigurno da će izazvati krizu, a onda je veliko pitanje kako će Kfor reagovati. S jedne strane, ono si stekli iskustvo posle poslednjeg nasilja i rešeni su da ponavljanje nečeg sličnog spreče, a to im je uostalom i ključni zadatak.

S druge strane, pitanje je koliko su daleko spremni da idu i baš zbog toga mislim da će Albancima učiniti određene ustupke kako bi sprečili sukobe. Zašto i njih ne bombarduju kao što su nas iz istih razloga? Pa jednostavno zato što NATO imao posla sa organizovanom državom koja je imala sve institucije, s kojom je moglo i da se zvanično pregovara, a ovde bi ratovali sa praktično partizanskim grupama i pitanje je kakav bi bio ishod - zaključio je Radić.

Izvor: Glas javnosti

Ahtisari za ostanak NATO na Kosovu
Izvor: Beta 
Helsinki -- Marti Ahtisari smatra da bi NATO trebalo da zadrži svoju bezbednosnu ulogu na Kosovu bez obzira na budući status Kosova.

Bivši finski predsednik, koji bi trebalo da postane specijalni izaslanik UN za pregovore o budućem statusu Kosova, izjavio je da nije naklonjen nijednom posebnom modelu za rešavanje problema na Kosovu. U intervjuu finskoj televiziji YLE, Ahtisari (68) je odbio da kaže kakvo bi bilo rešenje na Kosovu ili koliko će dugo trajati pregovori.

"Vreme će pokazati da li će biti kompromisa i kakav bi to kompromis mogao biti. To je složena situacija, pošto još postoje neke naoružane grupe koje nisu pod kontrolom i zbog toga je važno da NATO zadrži svoju bezbednosnu ulogu, bez obzira na rešenje", ocenio je bivši finski predsednik.

Prema njegovim rečima, pronalazak rešenja treba da počne najpre slušanjem različtih strana, čak iako su njihovi pogledi veoma dobro poznati. "Potom je potrebno razmotriti sa njima kako rešiti te probleme. Ima još dosta osnovnog posla da se uradi pre bilo kakvog početka specifičnih pregovora", rekao je Ahtisari i dodao da je važno formirati radnu grupu.

Imenovanje Ahtisarija kao specijalnog izaslanika se očekivalo ove sedmice, ali je u intervjuu rekao da to očekuje krajem naredne nedelje. 

Vladika raško-prizrenski Artemije o južnoj srpskoj pokrajini
Srbi ne smeju otići s Kosova
Može se razgovarati i o autonomiji i o decentralizaciji, ali samo u okvirima države Srbije i uz poštovanje njenog teritorijalnog integriteta

BEOGRAD - Episkop Raško-prizrenski Artemije izjavio je da čvrsto podržava stav da se problemi Kosova i Metohije i njegovog budućeg statusa moraju rešavati u okvirima postojećih državnih granica Srbije i Crne Gore.

U intervjuu Tanjugu, vladika Artemije je istakao da je potrebno da podržimo ono što je premijer Srbije Vojislav Koštunica rekao na sednici Saveta bezbednosti UN. Prema njegovim rečima, o svim predloženim modelima može se razgovarati - i o autonomiji i o decentralizaciji, ali samo u okvirima države Srbije i uz poštovanje njenog teritorijalnog integriteta. Pristajanjem na svako drugo rešenje, "izbili bismo sebi iz ruku svaku mogućnost za osnovanu borbu i svoja prava na Kosovu i Metohiji", rekao je nadležni arhijerej SPC za Kosovo i Metohiju.

"Najbolji dokaz da nikakvog pomaka nema je to što se Srbi na Kosovo ne vraćaju, već su prisiljeni da i dalje odlaze. Prodaju se kuće u centrima naših enklava, u centru Gračanice, Bresju, Velikoj Hoči. Narušava se jedinstvo našeg naroda u tim enklavama, u tim getima ili na 'ostrvima kosovskog arhipelaga' ". Na pitanje šta misli o izjavi predsednika Srbije Borisa Tadića da postoji mogućnost da rešenje bude nametnuto, vladika je rekao da "jedino što ne smemo da dozvolimo je da Srbi odu sa Kosova. Bez obzira na rešenje međunarodne zajednice, mi tamo moramo ostati".

"Moramo živeti na Kosovu da bismo učestvovali u njegovoj demokratizaciji. To je osnovni princip i bez toga nema ni multietničkog, ni demokratskog Kosova". Za pregovarački tim, čije formiranje predstoji, vladika Artemije je rekao da među njima "sigurno ne treba da budu oni koji imaju 000,3 odsto glasača i da narod treba da izabere ko će ga predstavljati u tim sudbonosnim pregovorima". "Jedino tvrdim da bez predstavnika kosovskih Srba ne bi trebalo da postoji taj pregovarački tim jer se ipak radi o njihovoj koži".

Govoreći o mogućim rešenjima za život na Kosovu, vladika je odlučno odbacio predloge o statusu za pojedine manastire po principu kakav se primenjuje za Svetu goru. On je objasnio da bi to značilo etničko čišćenje gradova i da formirati neke nove enklave i zaštićene zone oko nekoliko manastira na Kosovu ne znači postići demokratizaciju.

Izvor:  Glas javnosti

Kako bi uskoro mogla da izgleda karta Balkana

Podele Kosova se svi plaše

Bilo kakvu podelu Kosova ne razmatraju ni srpska ni albanska strana. S obzirom na to da su na stolu nezavisnost i suštinska autonomija, takvo rešenje i jedna i druga strana smatrale bi prevarom. Podela je možda bila moguća pre deset godina, ali sada je za takvu opciju kasno, tvrde sagovornici „Blica“ i dodaju da međunarodna zajednica nikada nije prihvatila, ali ni konkretno odbila mogućnost podele pokrajine.

Kada se kaže podela Kosova, obično se misli na podelu na manji, severni deo pokrajine od reke Ibra koji Beograd već kontroliše i preostali južni deo Kosova i Metohije koji je pod vlašću međunarodne zajednice i privremenih institucija Kosova. Dok naročito američki analitičari smatraju da je podela Kosmeta nepravedno zapostavljena opcija, u Srbiji se procenjuje da bi podela samo vodila ka iseljavanju Srba iz onog dela pokrajine koji bi bio pod kontrolom Prištine. Stiven Mejer, bivši zamenik šefa CIA za Balkan, za „Blic“ je ponovio da Vlada Srbije ne bi smela da zaboravi na podelu Kosova i Metohije koju u međunarodnoj zajednici „niko nije podržao ali ni odbio kao rešenje“.

- Srbija bi u toj podeli dobila sve severno od Ibra uz garantovanje ekstrateritorijalnosti za srpske verske i kulturne spomenike na Kosovu za šta bi garant bila međunarodna zajednica - rekao je Mejer zaključujući da „menjanje granica nikada nije bilo sveto pismo za EU i UN“.

Sa ovim se slaže i Čarls Kapčan, član američkog Saveta za spoljne odnose, koji ističe da oblast severno od Ibra predstavlja 15 odsto teritorije.

- Dajući severno Kosovo dok ostatak pokrajine pripada Kosovu, Priština će biti oslobođena uzaludnih pokušaja uspostavljanja vladavine nad oblašću koja namerava da zadrži vezu sa Beogradom - procenio je on.

Savetnici premijera i predsednika Srbije ostali su uzdržani pred temom da komentarišu ovu opciju koju razmatraju strani, ali ne i naši geopolitički analitičari.

Čedomir Antić, savetnik potpredsednika Vlade Srbije Miroljuba Labusa, za „Blic“ kaže da u Srbiji o tome niko ne razmišlja.

- Jednom kada je to Labus predložio to su odbili SRS, DS i DSS. Žalosno je što se o tome ne razmišlja jer će, bez obzira na to da li Kosovo bude treća članica SCG ili nezavisna država, broj Srba u narednih nekoliko godina pasti na 30.000 - tvrdi Antić.

Škeljzen Malići, politički analitičar i kolumnista prištinskog „Ekspresa“,kaže da podela nije opcija koja se razmatra jer se međunarodna zajednica boji lančane reakcije koju bi takva odluka mogla da ima na BiH ili Makedoniju.

- U trenutnom odnosu Prištine i Beograda ne vidim mesta za tu vrstu kompromisa. Beograd bi možda pristao na varijantu da kroz decentralizaciju severni deo postane neka autonomna pokrajina koja bi i u budućnosti bila vezana za Srbiju, ali Priština ne bi. Pored toga, međunarodna zajednica već je podvukla da nema menjanja granica jer se boji domino-efekta - ocenjuje Malići.

Jedan od srpskih političara koji je izričito podržao predlog o podeli Kosova još 1996. godine bio je savezni poslanik i član Desimir Tošić. Međutim, on sada tvrdi da je kasno da se pitanje podele nameće kao opcija u pregovorima jer je tu opciju trebalo ponuditi pre deset godina.

- Sada su za to vrlo male šanse, jer se Srbija više nikada neće vratiti na Kosovu u obliku iz 1912, 1918. ili 1945. godine. Niko od nadležnih nije spominjao tu opciju, ali bih sugerisao našim pregovaračima da uzmu u obzir mogućnost da se od severozapadnog Kosova napravi autonomna oblast u okviru Kosova. Kada je reč o Srbima koji bi živeli u preostalom delu Kosova, to bi moralo da se reši decentralizacijom - kaže Tošić.

Prvi javni zastupnik te ideje bio je Dobrica Ćosić, koji je još 11. septembra 1990. izneo procenu da se „Kosovo ne može očuvati“, pa je stoga savetovao da je „realno da se razgraničimo, zadržavajući ugalj i neke svetinje (Gračanicu, Gazimestan)“, za šta „plan treba napraviti u tajnosti, i u pogodnom trenutku ga aktivirati“. Slično će razmišljati 1996. i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Aleksandar Despić, što su tada osudili SRS, DSS i SPO dok su DS, GSS i SPS bili uzdržani. Interesantno je da je u jednom trenutku ovu ideju podele podržavao i sadašnji savetnik premijera upravo za pitanje Kosova Slobodan Samardžić koji danas stoji iza formule „više od autonomije manje od nezavisnosti“.

- Što se Kosova pak tiče, mislim da bi ga na duži rok trebalo podeliti s obzirom na to da su Albanci dosad jasno pokazali da ne žele da žive sa Srbima - rekao je on 1996. godine za „NIN“.



Izvor: Blic \ N. M. Jovanović

Ko je Marti Ahtisari, medijator budućih pregovora o statusu Kosova

Tvrdoglavi pregovarač Ahtisari

Jaka ličnost. Tvrdoglav. U svetskim kuloarima zovu ga „hrt“ zbog osobine da bi „pre umro nego odustao od onoga što je naumio“. Ovo je prvi opis koji se u međunarodnim krugovima dobija u odgovoru na pitanje kakva je ličnost medijator budućih pregovora o statusu Kosova Marti Ahtisari (68). A na pitanje ko je, tvrde: „Vrhunski pregovarač“.

Posle višemesečnog nagoveštavanja, izbor ovog bivšeg finskog predsednika za glavnog pregovarača biće aminovan na današnjem sastanku Kontakt grupe, a potom pred SB i zvanično objavljen.

Što se Srbije tiče, ukoliko smo uopšte u poziciji da bilo šta tražimo, Ahtisari bi trebalo da uveri Beograd da su budući pregovori fer i da će u njima biti podjednako poštovane obe strane, a ne da želi da nezavisnost nametne kao rešenje, za koju se godinama pod njegovim predsedavanjem zalagala Međunarodna krizna grupa. Ahtisari je danas počasni predsednik MKG.

Na današnjem sastanku Kontakt grupe trebalo bi da prisustvuje i Ahtisari. Kako je „Blic“ već najavio, treba da se utvrde principi, smernice, to jest način na koji će se odvijati budući pregovori o Kosovu. Ali i ono na čemu je Ahtisari zahtevao da ima jasno precizirano - koja su mu ovlašćenja i kakve pomoćnike ima. U pregovaračkom timu međunarodne zajednice, pored Ahtisarija koji je ispred UN, treba da bude predstavnik Rusije, Amerike i EU.

U poslednje vreme Ahtisari je, kako se navodi u međunarodnim krugovima, lobirao da ima slabe pomoćnike kako bi, najgrublje rečeno, izbegao da se konsultuje i dobija saglasnost za svaki korak. Danas će ili Kontakt grupa izaći njemu u susret ili će, ukoliko se članice dogovore da zamenici moraju biti diplomatski jake ličnosti, Ahtisari morati da pristane na volju svetskih sila. Primera radi, Ahtisari se pre izvesnog vremena oglasio i bio protiv angažmana Marka Grosmana, viđenijeg američkog diplomate, dok je Nikolas Berns, američki državni podsekretar za politička pitanja, odmah odgovorio da SAD žele preko svog predstavnika da imaju uvid u svaki korak u pregovorima.

Današnji sastanak po mnogo čemu veoma je bitan za buduću sudbinu Kosova. Nastavak je sastanka KG održanog u Rimu 20. oktobra, a na kojem je izrađen predlog dokumenta sa 10 rukovodećih principa na kojima će se bazirati strategija međunarodne zajednice za rešavanje statusa Kosova. Tri od ovih 10 principa poznati su od aprila ove godine: nema povratka na stanje pre 1999. nema teritorijalne podele Kosova i nema ujedinjenja Kosova sa nekom susednom zemljom u kojoj je dominantno albansko stanovništvo. Ostalih sedam principa uopštene strategije, po nezvaničnim navodima, odnose se na korake ka daljoj demokratizaciji Kosova.

Prva iskustva Ahtisarija sa Balkanom počinju 1992. godine kada je bio predsednik radne grupe za Bosnu i Hercegovinu u okviru Međunarodne konferencije za bivšu Jugoslaviju. Potom je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju. Međutim, na ovim prostorima poznat je po svojoj, mnogi kažu kontroverznoj ulozi u pregovorima o prestanku NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Ahtisarija je za ove pregovore preporučio njegov stav (u to vreme od 1994. bio predsednik Finske) da bez obzira na ulazak Finske u Evropsku uniju 1995. godine, za Helsinki je bitno da ima dobre odnose s Rusijom i on uspešno balansira između Vašingtona, Brisela i Moskve. Tako je njegova ključna diplomatska uloga bila upravo prestanak bombardovanja. U saradnji s Viktorom Černomirdinom, specijalnim izaslanikom predsednika Rusije Borisa Jeljcina, došlo je do sporazuma Ahtisari - Černomirdin, a koji prihvata i tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević i Skupština Srbije. I danas, iako su iza sebe ostavili memoare o pregovorima i Ahtisari i Černomirdin, i dalje je pitanje ko je koga prešao - Ahtisari Černomirdina ili obojica zajedno Miloševića, jer se između ostalog smatra da je potpisao osnov za dalje iseljavanje Srba sa KiM.

Bilo kako bilo, Ahtisariju je početkom oktobra izmakla Nobelova nagrada za mir, a za koju je bio kandidovan zbog uspešne uloge u postizanju mirovnog sporazuma u indonežanskoj provinciji Aće. Ahtisari je u UN bio primećen još sedamdesetih. Kao uspešan diplomata u Africi, u dva navrata imenovan je za specijalnog izaslanika za Namibiju. Ahtisari je tu zemlju doveo do nezavisnosti 1990. Namibijci ga tada proglašavaju počasnim građaninom, a po navodima, u to vreme njegovo ime postaje popularno, pa su namibijska deca navodno dobijala ime Ahtisari.

Rođen je 1937. u mestu Vipuri, koje je posle Drugog svetskog rata pripalo Sovjetskom Savezu. Oženjen je i ima jednog sina. Njegov otac Norvežanin, naturalizovani Finac, bio je vojni oficir. Diplomirao je 1959. na Učiteljskoj akademiji, a 1989. je dobio titulu počasnog doktora.



Izvor: Blic \ Željka Jevtić

Mislim da je dobro sto ce Marti biti posrednik... Ipak, on je ucestvovao i u rezoluciji 1244, kojom je priznat suverenitet tadasnje Jugoslavije nad Kosovom, tako da mi se cini da je ovo povoljan znak za Srbe. Mozda ipak nije sve izgubljeno... 

Ekskluzivno - Dogovor u državnom vrhu

Imamo tim i strategiju

Struktura i sastav tima za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije su utvrđeni, a određen je i renomirani međunarodni ekspert koji će biti savetnik našem pregovaračkom timu. Takođe, do tančina je razrađena taktika i strategija platforme koju će taj tim zastupati u pregovorima. Dogovor su postigli svi relevantni politički faktori u zemlji, saznaje „Blic“.

Naš sagovornik koji je zahtevao anonimnost kaže da je sledeći korak zakazivanje sednice Skupštine Srbije na kojoj bi se raspravljalo o platformi koju će zastupati naš tim i koja će biti osnova za pregovore o budućem statusu pokrajine.

- Nakon toga, javnosti ćemo saopštiti sastav tima i detalje platforme - kaže on. Naš sagovornik nije želeo da navede imena članova tima, kao ni ime međunarodnog eksperta koji će biti savetnik pregovaračkom timu.

Sagovornik „Blica“ kaže da je vidljivo da dolazi do ozbiljnih podela u albanskom pregovaračkom timu.

- Prilikom poslednjeg sastanka albanskog pregovaračkog tima došlo je do oštrog sukoba između Hašima Tačija i Ibrahima Rugove. Inicijator sukoba bio je Tači i on se procenjuje kao glavni remetilački faktor i najradikalniji član albanskog tima - pojašnjava naš sagovornik.

On dodaje da će se dalji koraci Beograda saopštavati u zavisnosti od toga šta se dešava u međunarodnoj zajednici po pitanju Kosova i Metohije, ali i u zavisnosti od toga šta će se događati u albanskom timu. U svakom slučaju, i sastav našeg tima i detalji platforme koju će on zastupati biće javnosti saopšteni u pravom trenutku. Sagovornik „Blica“ ocenjuje da je vrlo važno dobro proceniti momenat u kome se saopštavaju takvi detalji, jer je reč o državi i delu njene teritorije.

- Naš cilj je da svi politički faktori u zemlji imaju jedinstven stav i da ne dozvolimo odvajanje dela naše teritorije - kaže sagovornik „Blica“.

Izvor:  Blic

Patrijarh i Sabor SPC o Kosmetu

Oteto - prokleto

Mi ne tražimo ništa drugo nego da se pitanje Kosova i Metohije reši na isti način na koji su i druge evropske demokratske države rešile slična pitanja. Jedino se dogovorom može doći do kompromisnog i pravičnog rešenja. Država Srbija mora pri tom biti spremna da obezbedi pravu i suštinsku autonomiju za KiM, za sve ljude i narode koji na njemu žive - poručio je juče Njegova svetost patrijarh srpski Pavle u obraćanju javnosti pred početak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije.

Patrijarh je preneo da se Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve „neodstupno moli Gospodu i uzda se da se u ovom odsudnom času, kada započinju razgovori o statusu KiM, najodgovornije države sveta i ukupna međunarodna zajednica neće ogrešiti o Božje i ljudske zakone, niti oglušiti o pravo i pravdu na kojima počiva međunarodni poredak“.

- Samo tako će pravda i istina nadjačati samovolju i obeshrabriti nasilje. Sabor napominje da je u dosadašnjoj ljudskoj istoriji bilo prokleto sve što je oteto. Ni sada ne bi bilo drukčije - rekao je patrijarh i dodao:

- Uvereni da međunarodna zajednica ni po koju cenu to neće dopustiti. Dužni smo pred Bogom i pred ljudima da danas jasno kažemo i upozorimo: na jeziku pravde i međunarodnog prava svaka pomisao da se otme KiM značila bi da se pred očima celog sveta u 21. veku jednoj demokratskoj državi usred Evrope silom oduzima deo teritorije, koja uz to važi i kao njena duhovna kolevka. I ma koliko bi to bilo prikriveno, taj čin otimanja imao bi suštinski karakter okupacije. Suvišno je pominjati kakve bi to posledice moglo imati, ne samo za Srbiju i Crnu Goru, nego i za budućnost Evrope i sveta.

Obraćajući se vernicima SPC, patrijarh je od njih zatražio da budu verni, hrabri i jedinstveni.

- Čuvajmo svoju dušu i savest. Tako će biti sačuvana i sveta, mučenička zemlja naših časnih predaka. Bog neka blagoslovi sve vas i sve ljude dobre volje - poručio je patrijarh Pavle.

Izvor: Blic