Kosovskometohijski Albanci uzurpiraju srpsku imovinu na Kosmetu koristeći se i najgnusnijim podvalama

"Kupio" zemlju od mrtvog čoveka

- Pokojni Dragutin, "svesno bez ikakvog pritiska ili mana volje, izjavio" da je od Ljajći Nisetra "primio" 100.000 evra za 1,5 hektara zemlje u Vitomirici kod Peći
- U falsifikovanoj ličnoj karti piše da je "prodavac" Dragutin rođen 1952, a njegov najstariji sin Milan 1936. godine, što znači da je sin od oca stariji punih 16 godina!

BEOGRAD - Dragutin (Tojo) Ivanović iz sela Vitomirica kod Peći, koji je umro pre više od 36 godina, nedavno je za 100.000 evra "prodao" svoju zemlju kosovskometohijskom Albancu Smailju Maljokaju!
Ovaj zapanjujući podatak proistekao je iz nedavnog "kupoprodajnog ugovora" (napisan na albanskom jeziku) koji je uredno sastavio advokat iz Peći Armand Krasnići, a zatim "overio" i Opštinski sud u ovom gradu.

- Od samog početka, nazovi, kupac, primalac punomoćja, advokati i svi drugi koji su učestvovali u ovoj neverovatnoj i nečuvenoj prevari teško su zloupotrebili mog mrtvog oca i falsifikovali sva potrebna dokumenta. U falsifikovanoj ličnoj karti prvo je pogrešno navedeno ime njegovog oca, odnosno mog dede, koji se zvao Tojo, a ne Taja, kako piše u ovom dokumentu. Posebna priča je o datumu rođenja mog oca, jer u ličnoj karti piše da je rođen 9. avgusta 1952. godine, a moj otac je rođen 1906. godine, dakle čitavih 46 godina ranije! Prema tim podacima, proizilazi da je moj otac mlađi od mene čak 16 godina, jer sam ja rođen 1936. godine. Na kraju, nalepili su i "prigodnu fotografiju" meni i porodici nepoznatog čoveka, koji bi, valjda, trebalo da bude moj otac Dragutin! Eto čime se sve služe! - s gorčinom i tugom u glasu priča za Glas Milan Migo Ivanović, Dragutinov najstariji sin.

Prevaranti su zatim falsifikovali i punomoćje kojim pokojni Dragutin "ovlašćuje" izvesnog Nisreta Ljajćija iz Rožaja da "u njegovo ime i za njegov račun" proda zemlju. Nova prevara usledila je sa "davanjem izjave" Dragutina Ivanovića. Ovu "izjavu" pokojni Dragutin "dao je" u Novom Pazaru 28. oktobra prošle godine advokatu Asimu Hadžibuliću.

U ovom "dokumentu" doslovno se navodi: "Ja, Dragutin Ivanović iz Vitomirice, opština Peć - Kosovo, sa l. k. P132016, izdate od strane SUP Peć, IZJAVLJUJEM svesno bez ikakvog pritiska ili mimo volje da sam dana 28. oktobra 2004. godine primio od Ljajći Nisetra iznos od 100.000 evra na ime dela kupoprodajne cene za prodatu nepokretnost - deo nepokretnosti u površini od 1 hektar i 59 ari od dela ukupne površine nepokretnosti po posedovnom listu br 6 Katastarska zona broj 71611015 Vitomirica. Ostatak kupoprodajne cene za prodatu nepokretnost biće mi isplaćen kada budem preveo prodatu nepokretnost na kupca. Izjavu dao i novac primio Dragutin Ivanović, Vitomirica, Peć, Kosovo".

Zanimljivo je da se na ovom papiru Dragutin Ivanović "potpisao" štampanim ćiriličnim slovima, ali je sva tri slova "I" u imenu i prezimenu "napisao" kao latinično slovo "N". Istog dana, Dragutin je u Opštinskom sudu u Leposaviću, na Kosovu i Metohiji, "svojeručno potpisao" ovu ispravu i "isti potpis priznao za svoj". Na kraju overene i od ovlašćenog radnika potpisane izjave navodi se da je "identitet imenovanog utvrđen na osnovu lične karte, odnosno dva svedoka".

 
  "Kupac" već preprodaje zemlju

Milan Ivanović nedavno je razgovarao sa Smailjom Maljokuom iz obližnjeg sela Starodvorane, čovekom koji je "kupio" njegovo imanje na jednom od najlepših delova ovog pitomog metohijskog sela.
- Kad sam ga pitao da li zna šta je sve uradio, samo mi je rekao: "Ljudi su mi ponudili i ja sam kupio. Sada sam počeo i da preprodajem zemlju jer se odlično zarađuje", bez trunke stida ili griže savesti rekao mi je Maljoku - priča Milan Ivanović.
On će pravdu potražiti u redovnom sudskom postupku, a u njegovo ime tužbu protiv uzurpatora i svih drugih koji su učestvovali u ovom teškom krivičnom delu podneo je advokat iz Peći Slaviša-Saša Vukosavljević.
   
 
 
 
 
 
  Ćerka "rođena" šest godina posle očeve smrti!

Podmuklu podvalu falsifikatori izveli su i sa "izjavom" Dragutina Ivanovića da je postigao zajednički dogovor sa svojom porodicom, odnosno da ona nije vršila nikakav pritisak i da to i potvrđuju. Ovaj "dokument" potpisale su Dragutinova supruga Sneža i ćerka Dragana, koja je, prema navodima iz lične karte, "rođena 4. septembra 1975", dakle šest godina posle Dragutinove smrti, koji je preminuo 11. februara 1969. godine!
   
 
 


Izvor: Glas Javnosti \ P. Pašić

Predsednik Tadić danas u Rusiji na izuzetno važnom zadatku

Konačni plan zavisi od Putina

Srbija privodi kraju posao oko Platforme za Kosmet i sastava tima za pregovore
BEOGRAD - Tražim puno nacionalno i državno jedinstvo u Narodnoj skupštini za poznata načela na kojima se mora rešavati budući status Kosmeta. S takvim jedinstvom, svako očekivanje da Kosmet dobije uslovnu nezavisnost pada u vodu, ponovio je premijer Vojislav Koštunica pred sednicu skupštine o toj temi. Takođe, iz premijerovog kabineta najavljena je za utorak sednica vlade, na kojoj će biti razmatrana Rezolucija o Kosmetu. Međutim, još se ne zna kada će sednica skupštine biti održana, pominje se tek sredina iduće nedelje.

S druge strane, Soren Jesen-Petersen, šef Unmika, najavio je da će pregovori početi uskoro, najkasnije za mesec dana, dakle mora da se požuri. A da vrh vlasti to baš najbolje ne razume, govori i potvrda šefa diplomatije Vuka Draškovića da Srbija i dalje nema ni tim, niti platformu (?!). Inače, o ovom pitanju veoma je teško dobiti zvaničnu informaciju jer čak i naši provereni izvori ne žele da iznose "prljav veš" kada je ovakav nacionalni interes u pitanju. Ipak, uspeli smo da saznamo da i dalje postoje trvenja između dva kabineta i oko teksta, ali i oko tima, jer Tadićevima nikako ne odgovara to što je Koštunica praktično "preuzeo banku".

- Predsednik ide u Rusiju pre svega da bi dobio Putinovu poruku, i od njegovog stava zavisiće i konačan tekst Platforme. Inače, nacrt Rezolucije postoji već sedam dana i baziran je uglavnom na stavovima iz govora Koštunice u Njujorku. Ostalo je još nekoliko koncepcijskih problema oko načina na koji ćemo voditi pregovore, rekao nam je naš izvor, ne želeći da pojašnjava detalje.

- Platforma se radi i kad bude završena, biće objavljena javnosti. Opet, nemojte da me shvatite pogrešno, ali neki novinari ovo ključno državno pitanje posmatraju kao dnevnopolitički problem", rekao nam je Đorđe Mamula, visoki funkcioner DSS-a. Donekle prihvatajući dobronamernu kritiku, ipak smo ga upitali nije li malo čudno što još nemamo tim, ni platformu, dok su Albanci čitav taj posao okončali i usput najavili sednicu skupštine za 17. novembar, gde će proglasiti rezoluciju o nezavisnosti.

- Ne bih da se poredimo sa drugima, a nema ni potrebe. A, što se tiče Albanaca, mislim da oni sada prolaze kroz ono što smo mi u vreme Miloševića - jednoumlje i rezolucije na brzinu. Jednostavno, posao se privodi kraju, usaglašavaju se stavovi svih poslaničkih grupa, a čeka se i povratak predsednika Tadića iz Izraela, kako bi se sve utanačilo, i platforma i konačan sastav tima. Što se tiče sednice skupštine, ne verujem da će biti održana pre srede, jer je u ponedeljak zakazan izbor sudija, a u utorak je budžet", zaključio je Mamula.



Izvor: Glas Javnosti \ M. M.

Ahtisari: Standardi uslov za status

LONDON - Specijalni predstavnik UN na pregovorima o Kosovu, bivši finski predsednik Marti Ahtisari, izjavio je za Bi-Bi-Si da ispunjavanje standarda mora da se nastavi i posle početka pregovora o statusu južne srpske pokrajine. Objašnjavajući da su "na dnevnom redu i status, i standardi", Ahtisari je dodao: "Poruka je jasna: što pre standardi budu ispunjeni, više ćemo moći da razgovaramo o statusu". On je dodao da su "to naglasili i generalni sekretar UN i ambasador Kaj Ejde u svom izveštaju". Zadatak je težak, priznaje Ahtisari, ali ne i nemoguć, prevashodno zato što su mu jasnu podršku dali i SB i Kontakt grupa i EU.

"Kosovski Albanci moraju na zadovoljavajući način da reše neke probleme pre nego što se okrenemo pregovorima o statusu. Može se, naravno, istovremeno razgovarati i o statusu, ali trajanje pregovaračkog procesa zavisiće od sposobnosti kosovskih Albanaca da ispune svoje obaveze", rekao je on, dodajući da pregovori nisu vremenski ograničeni, ali da on nema nameru da dopusti da se otežu unedogled. "Mogu, ali bez mene, jer nemam nameru da ostatak života provedem na tom zadatku", poručio je Ahtisari.
 
 


Izvor: Glas Javnosti

Vlada uputila Skupštini predlog rezolucije o KiM

Srbija bez tima?

Narodna skupština Republike Srbije ovlašćuje Vladu Srbije da, u saradnji sa nadležnim državnim institucijama, razgovara o budućem statusu Kosova i Metohije, piše u predlogu rezolucije o Kosovu i Metohiji koji je juče usvojila Vlada Srbije.

Praktično, Vlada Srbije je ovakvom formulacijom, odstupila od ranije najavljivanog stava da će od Skupštine zatražiti mandat da zajedno sa drugim nadležnim institucijama formira zajednički tim koji bi vodio pregovore.

Sada se, dakle, spominje samo to da će Vlada „u saradnji sa ostalim nadležnim institucijama, razgovarati o budućem statusu pokrajine“. Raniji zahtev radikala da se u obzir uzme i referendumsko izjašnjavanje građana o budućem statusu Kosova i Metohije definisan je u odredbi kojom se predviđa da će se Skupština Srbije posebno izjasniti o rezultatima razgovora o političkom rešenju za budući status Kosova i Metohije, „imajući u vidu i ustavnu mogućnost po kojoj se građani Republike Srbije mogu referendumom izjasniti o važnim državnim pitanjima“.

Narodna skupština Republike Srbije biće redovno izveštavana o toku razgovora koji se vode o političkom rešenju za budući status Kosova i Metohije, piše u dokumentu. U tekstu koji će se naći pred poslanicima Skupština Srbije i svi državni organi izražavaju „punu spremnost da preuzmu svoj deo odgovornosti u procesu političkog rešavanja pitanja Kosova i Metohije na osnovama međunarodnog prava i u skladu sa demokratskim vrednostima savremenog sveta u skladu sa najopštijim načelom Ujedinjenih nacija o nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta demokratskih država.

Srbija i Crna Gora je međunarodno priznata država i kao takva članica Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija i poziva se na Povelju UN i završni akt Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (danas OEBS) iz Helsinkija od 1975. godine, kao i Rezoluciju 1244.

Svaki pokušaj nametanja rešenja u vidu faktičkog legalizovanja podele Srbije jednostranim otcepljenjem dela njene teritorije predstavljao bi ne samo pravno nasilje nad jednom demokratskom državom već i nasilje nad samim međunarodnim pravom. Narodna skupština Republike Srbije bi svako nametnuto rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije proglasila nelegitimnim, protivpravnim i nevažećim. Unutar ovih najopštijih okvira, Srbija je bezrezervno opredeljena za kompromisno rešenje i izražava punu spremnost da se Kosovu i Metohiji obezbedi budući status po ugledu na evropska rešenja. Oblik i sadržaj tog rešenja treba da zadovolji kako državne interese Republike Srbije i državne zajednice, tako i interese albanske zajednice na Kosovu i Metohiji, Srba u pokrajini i svih ostalih stanovnika Kosova i Metohije. Skupština izražava razumevanje za činjenicu da može biti više modaliteta budućeg statusa KiM koji ne dovode u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet države.

Lider SDP Nebojša Čović izjavio je sinoć da je Rezolucija o Kosovu napravljena „kao nešto što nije ništa novo i nema ništa konkretno“.



Izvor: Blic \ N. M. Jovanović

Tadić u razgovoru sa Putinom

Podela Kosova na dva entiteta

Beograd predlaže decentralizaciju Kosova i Metohije uz stvaranje dva entiteta - srpskog i albanskog, specijalne odnose srpskog entiteta sa organima u Srbiji, dok bi istovremeno srpski i albanski entitet imali posebno uređene odnose u kosovskim institucijama, izjavio je juče predsednik Srbije Boris Tadić posle razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.


Tadić je dodao da će Srbija učestvovati u pregovorima o statusu Kosova i da planira da zaštiti svoje zakonite nacionalne interese i očuva nacionalni suverenitet i jedinstvo zemlje. On je rekao da Srbija ima konstruktivan prilaz pregovorima i da želi da u rezultatu pregovora nastane rešenje koje zadovoljava kako albansko, tako i srpsko stanovništvo Kosova.

- Rešenje treba da bude političko i pravno, koje neće ugrožavati suverenitet drugih zemalja u regionu - dodao je Tadić.

Predsednik je istakao da Srbija, koja se danas nalazi na raskršću, računa na pažnju Rusije, podvukavši da je „Rusija jedan od stubova naše spoljne politike“. Tadić veruje da će Rusija „sasvim sigurno imati konstruktivan i realan pristup“ rešenju kosovskog problema i da će „iskazati visoki nivo razumevanja za stavove Srbije“. Predsednik Srbije je naveo da je u razgovoru sa Putinom, koji je delom vođen i u četiri oka, naišao „na snažno razumevanje, prijateljski odnos i strateško partnerstvo“ koje odavno postoji između Srbije i Rusije. Tadić je Putinu preneo da je Srbija demokratska zemlja i da ima puni međunarodni legitimitet, te da će u pregovorima braniti svoje nacionalne i demokratske interese na Kosovu, ali da uvažava i interese i prava Albanaca. Dodao je da je Putinu kazao i da Srbija hoće „mirno i kompromisno“ rešenje za Kosovo, i da je u svim tim stavovima „naišao na podršku“ ruskog predsednika.

- Ukoliko Albanci žele da imaju pravo na samoopredeljenje i stvaranje nezavisne države, takvo pravo treba da dobiju i druge zemlje u regionu, a to može dovesti do dezintegracije zemalja kao što su Makedonija i Bosna i Hercegovina - rekao je Tadić.

Putin se složio da pri rešavanju problema Kosova treba imati u vidu nedopustivost dezintegracije zemlje.

- Taj princip mora biti važeći i za druge zemlje sveta - rekao je on. Šef Kremlja je pitao Tadića koliko je Srba do sada napustilo Kosovo, a na odgovor da je reč o broju od preko 200.000, Putin je primetio da se u svetu na taj podatak ćuti, dok su svojevremeno, kada je 30.000 Albanaca otišlo iz pokrajine, svi govorili o humanitarnoj katastrofi.

Tadić je kazao da je ruskog predsednika pozvao da poseti Beograd i da se nada da će se on odazvati pozivu.

SCG u Evropskoj uniji tek za petnaest godina

Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus veruje da će naša zemlja za deset godina ući u Evropsku uniju. Prognoziranje da bi Srbija 2015. godine mogla da postane članica EU ne bi bilo začuđujuće, da Labus, koji ujedno predvodi tim Srbije u pregovorima sa EU, u poslednja tri meseci tri puta nije menjao moguće rokove za članstvo. Od septembra, razlika u rokovima koje najavljuje Labus, porasla je na čitavih pet godina.


Da li je u pitanju poruka Zapada ili nesposobnost Srbije da ispuni zahteve koje nam postavlja EU?

Samo dva dana ranije, u petak, 11. novembra, povodom početka pregovora sa EU o stabilizaciji i pridruživanju, Labus je ocenio da će Srbija za evropsku porodicu biti spremna 2012. godine.

- Srbija 2012. treba da ispuni sve uslove EU, a članstvo bi mogla da očekuje dve godine kasnije, 2014. godine, ukoliko se građani zemalja članica EU na referendumu budu izjašnjavali o proširenju - rekao je potpredsednik Vlade. Ipak, samo dva meseca ranije Labus je bio optimističniji verujući da će Srbija evropske standarde, a zatim i članstvo dostići već 2010. godine.

Ponavljajući da sve zavisi od nas samih, predstavnici EU najčešće ne žele da licitiraju datumima članstva Srbije, a oni koji javno govore o mogućim rokovima, Srbiju u skorije vreme ne vide kao partnera u Uniji. Bivši komesar EU Kris Paten svojevremeno je rekao da je ulazak Srbije u EU 2010. godine „nerealno očekivanje“, dok se Dejvid Gauen, ambasador Velike Britanije, opredelio za reči „teško pre 2012“. Konkretniji je Fransoa Eizbur iz Međunarodne komisije za Balkan koji vidi Srbiju u EU 2014, dok je počasni generalni sekretar Saveta EU Jirgen Trums ocenio da se SCG možda i pre 2015. može priključiti EU ali da pre toga mora da postigne potrebni državni, funkcionalni i ekonomsko-politički okvir. Šef misije OEBS Mauricio Masari nagovestio je da Srbija „možda može da postane članica 2017. godine“, dok Srbiju u EU tek 2019. godine vidi Gerald Knaus, direktor Evropske inicijative.

- Na osnovu sredstava koje EU ulaže u Srbiju, može se oceniti da će članstvo uslediti tek 2019. godine - rekao je Knaus.

Milica Delević-Đilas, profesorka na Fakultetu političkih nauka, smatra da je zbog specifične situacije u kojoj se nalazi SCG nezahvalno prognozirati brzinu i rokove za evropske integracije.

- Važno je da se misli i radi kao da će članstvo doći što pre, ali treba istovremeno biti svestan i mnoštva problema koji postoje - rekla je profesorka Delević-Đilas, podsećajući da članstvo ne zavisi samo od nas već da zavisi i od država članica EU, kao i od rešavanja njihovih unutrašnjih problema povodom pitanja daljeg proširenja. Ona je istakla da brzina Srbije na evropskom putu zavisi od mnogo političkih pitanja, među kojima prednjači pitanje opstanka državne zajednice koje se neće rešiti preko noći.

- Ima smisla govoriti da ćemo pokušati da budemo spremni do određenog datuma i posvećeno raditi na ispunjenju tog cilja - zaključila je Delević-Đilas i naglasila da Srbija treba da radi na svom kredibilitetu u svetu i da ne zastajkuje u sprovođenju reformi.




Izvor: Blic \ Ivana Cvetković

Predsednik Tadić inicirao predlog za Kosmet

Oba entiteta u Srbiji

Inicijativa da se na Kosovu i Metohiji stvore srpski i albanski entitet potekla je od predsednika Borisa Tadića, a ona proizilazi iz bazičnih postavki zajedničke platforme za razgovore o budućem statusu južne srpske pokrajine. Formiranje dva entiteta podrazumeva očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje i predstavlja razradu zajedničke platforme za razgovore o budućem statusu pokrajine - rekao je za „Blic“ blizak saradnik predsednika Srbije, pojašnjavajući šta tačno podrazumeva Tadićev predlog da se na Kosmetu stvore srpski i albanski entitet.

Naš sagovornik kaže da ovaj predlog, koji je srpski predsednik izneo u razgovoru sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom, znači i razradu formule „više od autonomije, manje od nezavisnosti“ koja podrazumeva kompromis koji bi zadovoljio obe strane i koji ne bi destabilizovao ni Srbiju ni region.

Sagovornik „Blica“ naglašava da će decentralizacija u pokrajini podrazumevati stvaranje srpskog i albanskog entiteta.

- Srpski entitet bi imao specijalne odnose sa Beogradom, dok bi istovremeno i srpski i albanski entitet imali posebno uređene odnose u kosmetskim institucijama - kaže naš sagovornik.

Tadić, koji je juče boravio u Nemačkoj, upoznao je kandidata za šefa nemačke diplomatije Franka Valtera Štajnmajera sa inicijativom o potrebi procesa decentralizacije na Kosmetu, koja kao krajnji efekat ima stvaranje srpskog i albanskog entiteta.

Savetnik predsednika Vlade Vladeta Janković ocenio je za Tanjug da je pitanje decentralizacije Kosmeta od suštinske važnosti i da je u Planu Vlade, koji je usvojen pre više od godinu dana, ovo pitanje veoma podrobno razmotreno, uključujući stvaranje zasebnih celina u pokrajini.

- Predlog rezolucije, koji je Vlada prekjuče usvojila, oslanja se na Plan Vlade u kojem je podrobno razmotreno pitanje decentralizacije, što jasno govori da je formulacija ideje o entitetima kao obliku decentralizacije razrađivana u dosadašnjim dokumentima - rekao je Janković.

Avni Arifi, prvi savetnik premijera Kosova Bajrama Kosumija, kaže za naš list da je Tadićev predlog „apsolutno neprihvatljiv“.

- Takav način decentralizacije ne doprinosi integraciji Srba u kosovske institucije niti poboljšava funkcionalnost tih institucija. On ne rešava probleme već stvara nove. Decentralizacija treba da zbliži ljude i olakša život i većinskog naroda i etničkih manjina - smatra Kosumijev savetnik.

Za Arifija je Tadićev predlog decentralizacije neprihvatljiv čak i u slučaju da Kosovo postane nezavisno.

- Perspektiva kosovskih Srba nije da se udalje od centralnih institucija, već da se u njih uključe - zaključuje Avni Arifi.

Ambasador Velike Britanije u Beogradu Dejvid Gauen poručuje da Kontakt grupa neće podržati podelu Kosova. On je iznenađen vešću da je „Tadić izneo ideju o podeli pokrajine, jer Vlada Srbije podržava jedinstveno multietničko Kosovo“. Predstavnik Međunarodne krizne grupe u Srbiji Džejms Lajon Tadićev predlog povezuje s pritajenom željom Beograda o podeli Kosova.

- Ta politika je počela za vreme Slobodana Miloševića, nastavljena za vreme Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, ali i sada, u vreme premijera Srbije Vojislava Koštunice. Ta politika radi punom parom prema fizičkoj podeli Kosova - kaže Lajon.



Izvor: Blic \ Ljiljana Begenišić - Dejan Vukelić

SCG neće imati pregovarački tim

Tadić i Koštunica vode pregovore

Srbija neće imati pregovarački tim već će se sa jedne strane stola naći premijer i predsednik Srbije Vojislav Koštunica i Boris Tadić kao predstavnici državnih institucija - a sa druge Albanci, uz prisustvo specijalnog predstavnika UN Martija Ahtisarija. Tako bi, sudeći po tekstu rezolucije, trebalo da izgledaju direktni pregovori o budućem statusu Kosova.


Naime, Skupština Srbije u ovom tekstu daje zeleno svetlo Vladi Srbije da „u saradnji sa nadležnim državnim institucijama razgovara o budućem statusu Kosova i Metohije“.

Odlučujuću ulogu za ovakav stav, po svemu sudeći, odigrali su radikali, jer kako za „Blic“ tvrdi Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS, radikali su insistirali da Vlada i predsednik Srbije pregovaraju, a ne da formiraju tim na koji bi kasnije prebacili krivicu.

- Tima nema. Predsednik i premijer sedeće zajedno preko puta Albanaca, Ahtisarija, NATO i koga već. SRS je tražila da ne snižavamo nivo. Prvobitni tekst predviđao je da Skupština ovlasti Vladu da oformi pregovarački tim. Mi smo se pobunili protiv toga i zapretio sam da ćemo biti protiv cele rezolucije. Postoji mogućnost da mi, recimo, Koštunica odredi Vladetu Jankovića kao pregovarača, pa da posle kaže: „Ej, pogrešio je Janković“. Ne. Hoću da, ako pogreši, neka pogreše Tadić i Koštunica. Skupština traži od Vlade i predsednika Srbije da razgovaraju i da na kraju podnesu izveštaj koji ćemo prihvatiti ili odbaciti ako narušava teritorijalni integritet - objašnjava Nikolić.

Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković rekao je juče nakon konsultacija sa svim parlamentarnim strankama, osim DS, da će Skupština Srbije razmatrati vladin predlog rezolucije o pregovorima o statusu Kosova i Metohije u ponedeljak.

Marković je potvrdio da sastanku nije prisustvovao predstavnik Demokratske stranke, koja ne učestvuje u radu parlamenta zbog stava da su im ukradena dva mandata.



Izvor: Blic \ N. M. Jovanović

Andreas Cobel, nemački ambasador u Beogradu, govori za Glas javnosti

Rešenje za Kosovo mora biti održivo

Kompromisi moraju da se uspostave s obe strane, ne zato što to međunarodna zajednica ili gospodin Ahtisari žele već zato da se konačno zaustavi spirala nasilja na Kosovu i Metohiji
Redakcija Glasa javnosti ugostila je nemačkog ambasadora u Srbiji i Crnoj Gori Andreasa Cobela. Poseta se odvijala baš u vreme kada se u obe države događaju značajne stvari - u Nemačkoj je formirana tzv. Velika koalicija, posle nedelja postizborne neizvesnosti, a SCG živi u iščekivanju početka pregovora o Kosovu. Pregovori koji su već počeli jesu oni sa Briselom, o stabilizaciji i asocijaciji, pa je razgovor počeo upravo osvrtom na evropske perspektive naše zemlje.

- Nemačka je od samog početka aktivno podržavala put Srbije i Crne Gore ka Evropskoj uniji i podržavaće je i nadalje punom snagom, jer mislimo da je pridruživanje EU jedini način da vaša zemlja izgradi budućnost u miru i blagostanju - kaže u razgovoru za Glas Andreas Cobel.

l Na koji način Nemačka može da pomogne Srbiji na tom putu?
- Otpočinjanjem pregovora o stabilizaciji i pridruživanju u oktobru ove godine, EU je Beogradu poslala jasan signal. To sad treba dinamično i sprovesti. U ostvarivanju mera podrške, osim za poboljšanje infrastrukture i unapređenje privrede (uzgred rečeno, mi smo vaš najveći bilateralni donator), Nemačka se koncentriše na to da pomogne pregovaračkim timovima Srbije i Crne Gore da lakše prevaziđu pojedine etape pregovaračkog procesa.

 
  Neće da kritikuje novinare

Nemački ambasador obišao je redakciju Glasa i podsetio se dana kada se i sam bavio novinarstvom. Kaže da je do sada imao dobra iskustva sa ovdašnjim medijima, mada je tu i tamo bilo senzacionalističkih napisa.
- Ponekad se ne slažem sa ocenom stanja u Nemačkoj koju iznose vaši mediji. Ali, nije moje da kritikujem novinare - zaključuje ambasador.
   
 
 
 
Ovog utorka i srede održali smo prvi stručni seminar za predstavnike pregovaračkog tima Srbije, na temu ´"Proces stabilizacije i pridruživanja". Nemačka je, takođe, vladi na raspolaganje stavila vrhunskog stručnjaka za proces evropskih integracija. Naravno, koliko dugo će trajati ovaj proces zavisi samo od državne zajednice i republika članica. SCG mora da ispuni preduslove, kao i svaki pretendent za članstvo u EU. Niko ne može da bude oslobođen te obaveze. S druge strane, za Beograd neće biti nikakvih prepreka na putu ka Evropi koje ne može da savlada sopstvenim snagama.

Kakva će biti uloga SR Nemačke u predstojećim razgovorima o budućnosti Kosova i Metohije?
- Nemačka je, kao što znate, član Kontakt grupe i zalaže se, zajedno s partnerima, za stabilizaciju i demokratsku perspektivu ovog regiona, u skladu sa evropskim standardima. Postupak vođenja pregovora je sad jasno utvrđen. Imenovan je specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za pregovore, bivši finski predsednik Marti Ahtisari. Njegov mandat je određen i on će uskoro započeti misiju. Nemačka vlada ima vitalan interes da pregovori budu konstruktivni i da se završe održivim rezultatom - rezultatom koji će doneti više stabilnosti, sigurnosti i blagostanja u regionu. Jer, Nemačkoj je potreban stabilan Balkan, budući da kroz izbegličke tokove na poseban način oseća posledice konflikata u regionu.

Hoće li se Nemačka jasno i nedvosmisleno odrediti prema principu nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i SCG na Kosovu i Metohiji, ili će biti među zemljama koje će pogaziti norme međunarodnog prava, odnosno dozvoliti otimanje teritorije jedne suverene države?
- Bilo bi bolje da takvim agresivnim jezikom dodatno ne zagrevate raspravu. Na kraju krajeva, vaš bivši predsednik Milošević bio je taj koji je i vama i nama napravio metež, koji međunarodna zajednica, uz pomoć trupa i milijardi evra pomoći, pokušava da ukloni. Nije sad zadatak Nemačke ili bilo kog člana Kontakt grupe da favorizuje neko rešenje koje treba da stoji na kraju pregovoračkog procesa. To će biti veoma teški pregovori, na čijem kraju mora da se nalazi kompromis. Takođe, ne postoje rešenja koja spremno čekaju u fioci da budu realizovana. Marti Ahtisari je dovoljno suveren da ne dozvoljava da mu neko određuje propise.

 
  Srpski privrednici u Nemačkoj

Ambasador Cobel je za proleće najavio odlazak srpskih privrednika u Nemačku i dodao da se već radi na pronalaženju najboljih mogućih sagovornika među njihovim nemačkim kolegama. Gospodin Cobel i osnivač Glasa javnosti Radisav Rodić složili su se da bi mnoga nemačka preduzeća ovde mogla da pronađu svoj interes i da istovremeno pokrenu učmalu srpsku privredu. Da bi do toga došlo, potrebno je stvoriti bolje tržišne uslove i popraviti sliku o Srbiji u svetu.
   
 
 
 
 
 
  Problemi sa srpskim

- Prvi put sam u Beogradu bio 1979. godine, kad je svet još bio u redu. Vaš grad sam drugi put posetio u decembru 2000. i bila je primetna velika razlika. Stanje se popravilo, uz pomoć vaših prijatelja iz Nemačke, drugih evropskih država i cele međunarodne zajednice.
Ovde se osećam veoma dobro. Žao mi je samo što nemam više vremena za kulturna dešavanja, a veliku prepreku za to predstavlja mi i jezik. Nadam se da ću ubuduće u lepotama Beograda uživati više nego do sada, ali sumnjam da ću postati majstor za srpski - iskren je nemački ambasador.
   
 
 
 
 
Uostalom, često stičem utisak da se ljudi u Srbiji rado stavljaju u položaj žrtve i da potiskuju svoja ranija dela u zaborav. Na taj način sami sebi zatvarate put prilikom zaista važnih diskusija, odnosno kad je reč o budućim perspektivama. U slučaju kosovskog pitanja, reč je o decenijama kriza i konflikata, tokom kojih su se odnosi moći između aktera stalno menjali i koji su se svaki put iznova završavali u nasilju i proterivanjima. Sada mora da se nađe održivo rešenje za Kosovo i njegovo stanovništvo, koje obezbeđuje budućnost sa više sigurnosti, stabilnosti i blagostanja i koje doprinosi stabilnosti u regionu.

Pod kojim uslovima bi Nemačka dozvolila otcepljenje nekog dela svoje teritorije?
- Uvek upozoravam kad se neko prihvati takvih poređenja. Kosovo je konkretan problem koji hitno zahteva rešenja, kako bi se teško napaćenom regionu obezbedili stabilnost i prosperitet. Ponoviću rado ono što sam već odgovorio na vaše poslednje pitanje: cilj pregovaračkog procesa nije da se nekome nešto ´otme, Ş nego da se nađu kompromisi. Ti kompromisi moraju da se uspostave sa obe strane, ne zato što to međunarodna zajednica ili gospodin Ahtisari žele, već zato da bi se konačno zaustavila ta spirala nasilja, da se na Kosovu svim građanima, Albancima i Srbima ili drugim manjinama, obezbedi normalan život.

Hoće li SR Nemačka prva priznati eventualno nezavisno Kosovo i Metohiju, kao što je to uradila sa Hrvatskom?
- Odvelo bi nas predaleko ako bih sad hteo da revidiram vaše pomalo jednostrano shvatanje istorije koje se zasniva na ovom poređenju. Možda bi trebalo na trenutak razmisliti i o udelu vaših političara u raspadu Jugoslavije posle Titove smrti, pod čijom je vladavinom, uostalom, ne mali broj problema i nastao. Što se tiče prvog dela vašeg pitanja: rešenje za pitanje statusa treba naći u procesu čiji rezultat mora da potvrdi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Kao zemlja sa velikim brojem imigranata, mislite li da bi i u Nemačkoj moglo da dođe do nereda većih razmera, kao što se to dogodilo u Francuskoj?
- Ne verujem. Naravno, ni Nemačka nije pošteđena socijalnih problema i nezadovoljstva. I kod nas postoje pobednici i gubitnici globalizacije. Politika mora kontinuirano da nađe odgovore za takve probleme, te da uvek iznova promišlja i prilagođava dosadašnje modele integracije. Sukobi, kao što su oni u Francuskoj, ozbiljan su upozoravajući signal da se društveni procesi, privredna arhitektura i migracioni mehanizmi odvijaju brže nego što politika do sad na to reaguje. Uveren sam da će demokratske države imati dovoljno snage i mogućnosti da pronađu razumna rešenja.

Srbiju su nedavno posetili privrednici iz Nemačke. Koje su grane najzanimljivije nemačkim ulagačima? Da li je kompanija RVE zainteresovana za privatizaciju Elektroprivrede Srbije? Koji preduslovi moraju biti ispunjeni za ulazak obimnijih investicija iz Nemačke u Srbiju?
- U navedenoj delegaciji na čelu sa predsednikom Odbora nemačke privrede za istočnu Evropu, gospodinom dr Mangoldom, bili su zastupljeni mnogobrojni predstavnici velikih i srednjih nemačkih preduzeća. Privrednici su se sastali sa premijerom Koštunicom, predsednikom Tadićem i nekolicinom ministara. Prioritetna tema bila je investiciona klima u Srbiji. Nemačka preduzeća su u načelu zainteresovana kako za intenziviranje trgovinskih odnosa, tako i za grinfild-investicije, učešće u javnim tenderima ili korporacijama u skoro svim granama privrede. To, naravno, podrazumeva i predstojeće privatizacije.

Vlada Republike Srbije i nemačka preduzeća složila su se u svojim analizama da je u međuvremenu dostignut dobar nivo, kako trgovinskih odnosa, tako i nemačkih investicija u Srbiji. Nemačka preduzeća su od 2000. godine ovde uložila skoro 400 miliona evra, delimično i preko svojih inostranih ćerki-preduzeća. Bez obzira na to, i dalje postoji ogroman razvojni potencijal čije iscrpljenje, međutim, iziskuje dalje napore srpske vlade kako bi se poboljšala investiciona klime. U to spada brže sprovođenje zakona, dalje poboljšanje infrastrukture, u šta smo i mi uključeni, kao i odlučnije sprovođenje reformi u oblasti javne administracije i pravosuđa, kako bi se dugoročno poboljšala pravna sigurnost u zemlji.



Izvor: Glas Javnosti \ Ekipa Glasa

Aleksandar Vučić objašnjava šta je svrha referenduma o Kosmetu

Okupaciju mora da proglasi skupština

Građani Srbije treba da kažu da li je pregovarački tim smeo i mogao da uradi ono što je uradio. Na Kosovu su Srbi glasali uvek, glasaće i sutra
BEOGRAD - Generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić kaže da je svrha održavanja referenduma, posle određivanja statusa Kosmeta, da sami građani Srbije kažu da li je pregovarački tim smeo i mogao da uradi ono što je uradio. U pitanju je, objašnjava on, teritorija Srbije i time se pregovarači vezuju da ne rade mimo volje građana

Mislite da pregovarači dele vaš stav ili će pre biti da su ubeđeni da je Koštunica u Rezoluciju uneo tačku o referendumu samo da omekša vas iz SRS-a?
Smatram da on ne sme da se igra s tim. A ni drugi pregovarači.

Da li bi na referendumu učestvovali i Srbi s Kosmeta? Šta ako Zapad, u slučaju izrazito nepovoljnog rešenja za Srbe, naloži Unmiku da zabrani referendum, uz obrazloženje da to može da ugrozi mir i stabilnost?
I Srbi s Kosmeta i ko god hoće da glasa - glasaće.

A šta ako Unmik kaže ne?
E, mi ćemo reći: E, nije ne, nego da. Na Kosovu su Srbi glasali uvek, glasaće i sutra.

Ako rešenje bude nezavisnost Kosova, referendumom se takav ishod, ipak, ne sprečava. Kakve instrumente Srbija ima na Kosovo da ga spreči?
Ne možemo mi da sprečimo silu da na nasilan način nešto uradi. Ali, mi time pokazujemo da su građani time rekli da je u pitanju okupacija, a ne pravno otimanje teritorije. To je suština cele stvari. To je ozbiljna stvar jer niko u Srbiji ne može da kaže da je u redu to što su nam oteli teritoriju. Ako građani to kažu, onda idemo na proglašavanje okupacije ovde u Skupštini Srbije.

Vi ste posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma izašli iz vlade i u nju se vratili a da još niste ni zatvorili vrata radi "obnove zemlje". Zašto očekujete da stranke demokratskog bloka i njihovi birači posle mogućeg nepovoljnog rešenja ne kažu: nije u redu, ali čekaju nas evropske integracije, šta da radimo kada je Kosovo već izgubio Milošević?
Bojim se toga. Ali, baš zato tražimo referendum da građani Srbije kažu da nema igranja s teritorijom. I verujem da su građani ozbiljniji i odgovorniji od svojih stranaka i da će na takav referendum izaći u velikom broju.



Izvor: Glas Javnosti \ G. Đ.

Samoproglašena Vojska za nezavisnost Kosova najavila je da bi Priština od 23. novembra mogla da bude meta napada njenih pripadnika, ističući da je u Prištini sedište 'modernog okupatora' Kosova.

'Vrlo je verovatno da će grad Priština, u kojoj su sve institucije pod kontrolom modernog okupatora, biti meta napada naših oslobodilačkih snaga počev od srede', navodi se u saopštenju te organizacije koje objavljuje prištinski list na alabanskom jeziku 'Epoka e Re'. 'Sada samo čekamo potpis komandanta armije, pukovnika Luidijija. Vojne operacije će biti pokrenute u Prištini i vodiće ih general Ozoni', dodaje se u saopštenju.

VNK poziva 'kosovsku policijsku službu i Kosovski zaštitni korpus' da se pridruže njihovim vojnicima i podrže ih sa 'svim raspoloživim sredstvima'. Ta organizacija dodaje da bi građani Prištine trebalo da budu mirni, 'jer su snage VNK vrlo dobro pripremljene'.


RTS