"Odluka o Misiji možda ove sedmice"
Beograd -- Evropska unija bi mogla ove sedmice, u četvrtak ili petak, doneti konačnu odluku o slanju pravno-policijske misije na Kosovo.

Odluka o slanju Misije EU na Kosovo bi, prema saznanjima slovenačke agencija STA koja se poziva na diplomatske izvore u Briselu, bila doneta pre zasedanja šefova diplomatija EU, zakazanog za ponedeljak.

Ranije se govorilo da će odluka o upućivanju misije EU na Kosovo biti usvojena najverovatnije u ponedeljak, što i dalje ostaje kao mogućnost, ali briselski izvori, međutim, sada ukazuju da će se o ovome više znati krajem ove sedmice i da će razvoj događaja zavistiti od prilika na Kosovu i u Srbiji, navodi STA.

Podsećajući na učestala predviđanja da će Priština u nedelju, 17.februara jednostrano proglasiti nezavisnost Kosova, koja bi važila od marta, STA prenosi mišljenje neimenovanih diplomata u Briselu da će šefovi diplomatija EU na taj korak kosovske strane odgovoriti u ponedeljak.

Ministri inostranih poslova članica Unije će tom prilikom usvojiti političku izjavu o priznavanju nezavisnosti, dok bi samo priznanje ostalo u nadležnosti država članica, prenosi slovenačka agencija, navodeći da je moguće očekivati da Kipar i Rumunija ne priznaju Kosovo.

Izvor: B92

TIRK: PRIZNAVANJE KOSOVA JE STVAR SUVERENIH DRŽAVA, A NE UN


LJUBLJANA , 12. februara (Tanjug) - Predsednik Slovenije Danilo Tirk izjavio je u susretu s generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom u Njujorku da priznavanje Kosova nije stvar Ujedinjenih nacija, nego suverenih država, koje će pri tome morati da poštuju međunarodno praksu i međunarodno pravo, javila je slovenačka agencija STA.

Tirk je sinoć u razgovoru sa Banom naglasio da je problem Kosova već dugo na dnevnom redu UN i da je sada nastupila nova faza u kojoj o priznavanju treba da odlučuju suverene zemlje, dodavši da će i za svetsku organizaciju biti posla vezano za Kosovo.

Kad usledi izjašnjavanje suverenih država, "UN su ponovo u igri", istakao je slovenački predsednik.

On je precizirao da će svetska organizacija biti uključena u pitanja kao što su prisutnost međunarodne misiji i ostvarivanje planiranih promena na tom području.

Odgovarajući na pitanje kada bi za Sloveniju bio najoptimalniji termin za priznavanje Kosova, Tirk nije dao precizan odgovor, ali je rekao da ne vidi potrebe "da Slovenija bude na početku".

BUŠ I BAN U PETAK RAZGOVARAJU O KOSOVU


VAŠINGTON , 12. februara (Tanjug) - Američki predsednik Džordž Buš i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun razgovaraće u petak u Vašingtonu o situaciji na Kosovu i drugim kriznim područjima u svetu, saopštila je Bela kuća.

Američki predsednik razmotriće u susretu s Banom pitanja od važnosti za Ujedinjene nacije kao što su međunarodni mir i bezbednost, borba protiv terorizma i poštovanje ljudskih prava, stoji u saopštenju objavljenom kasno sinoć na sajtu Bele kuće.

Osim Kosova, Buš i Ban razgovaraće i o situaciji u Burmi, Sudanu, Iranu, Libanu i Keniji.

Nedavni pokušaj ubistva predsednika Istočnog Timora i međunarodna podrška Iraku i Avganistanu biće teme o kojima će takođe razgovarati u petak američki lider i prvi čovek UN u Beloj kući, navedeno je u saopštenju.

 EU O OPERATIVNOM PLANU ZA SLANJE MISIJE
 
 Evropska unija počela je formalnu raspravu o Operativnom planu, dokumentu čije bi usvajanje predstavljalo zeleno svetlo za slanje misije EU na Kosovo i Metohiju, saznaje RTS.

Istovremeno se oglasio šef kancelarije Evropske unije u Prištini Jonas Jonson, koji tvrdi da je odluka o upućivanju misije već doneta i da će vrlo brzo biti objavljena u službenom glasniku unije. A Priština je spremila scenario proslave proglašenja nezavisnosti koji će po pisanju medija koštati oko milion evra.

Prema informacijama našeg dopisnika iz Brisela, odluka o upućivanju misije mogla bi biti doneta po ubrzanoj pisanoj proceduri do kraja ove nedelje, što znači da se ne bi čekala sednica Saveta ninistara Evropske unije zakazana za 18. februar.

To će zavisiti od političke procene Unije i zahteva nekih članica da odluku o tome donesu pre nedelje, odnosno pre najavljenog proglašenja nezavisnosti Kosova.

U tom slučaju usaglašeni dokument bio bi poslat zemljama članicama pismenim putem bez zakazivanja posebnog sastanka.

Izvor: RTS

SLOVENAČKI ANGAŽMAN OKO KOSOVA


LJUBLJANA , 12. februara (Tanjug) - Slovenija, kao predsedavajuća u Evropskoj uniji (EU) vodiće ovih dana živu diplomatsku aktivnost u vezi s Kosovom, u situaciji kad Priština najavljuje proglašenje nezavisnosti, a EU, uprkos protivljenju Rusije i Srbije, iskazuje sklonost da to podrži.

Problem Kosova biće glavna tema večerašnjeg susreta šefa slovenačke diplomatije Dimitrija Rupela s kolegom iz Moskve Sergejom Lavrovom, ali i sutrašnjeg sastanak "trojke" EU sa ministrom inostranih poslova Rusije, takođe u Sloveniji.

EU će, kako je najavljeno u Moskvi i Ljubljani, osim Rupela, zastupati visoki komesar za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, evropska komesarka za spoljnu poslove Benita Ferero Valdner i Žan-Pjer Žuje, sekretar za evropska pitanja u MIP-u Francuske, sledećeg predsedavajućeg Unijom.

Rusija, osim što se protivi nezavisnosti Kosova, ne slaže se ni sa namerom EU da u tu pokrajinu pošalje svoju pravno-policijsku misiju, naglašavajući da bi to bio opasan presedan, kojim bi se kršilo međunarodno pravo i potkopavao autoritet Ujedinjenih nacija.

Posle sastanaka u Ljubljani, Sloveniju, već u ponedeljak, očekuje još jedno važno predsedavanje za pitanje statusa Kosova. Reč je o sastanku ministara inostranih poslova u Briselu, na čijem bi dnevnom redu moglo biti i davanje odgovora na odluku Prištine da proglasi nezavisnost Kosova, što je najavljeno za nedelju.

Za ponedeljak je, inače, najavljeno usvajanje konačne odluke o slanju misije EU na Kosovo, ali se u dilomatskim krugovima u Briselu pominje mogućnost da se to učini i pre tog dana, možda u četvrtak ili petak.

Slovenačka agencija STA je navela da ponedeljak i dalje ostaje termin za odlučivanje o misiji ali je, pozivajući se na neimenovane diplomate, dodala da bi se to moglo dogoditi i tranije, zavisno od prilika u Srbiji i na Kosovu.

STA je, citirajući iste izvore, prenela da bi šefovi diplomatija EU u ponedeljak mogli usvojiti političku izjavu o priznavanju nezavisnosti Kosova, dok bi samo priznanje ostalo u nadležnosti država članica.

U slovnačkim krugovima postoji očekivanje da bi samo Kipar i Rumunija mogli biti protiv priznavanja nezavisnog Kosova.

Predsednik Slovenije Danilo Tirk sinoć je u razgovoru sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Ban Ki Munom istakao da priznavanje nezavisnosti Slovenije nije stvar UN, nego suverenih država.

Tirk je, ipak, odgovarajući na pitanje kada bi za njegovu zemlju bio najoptimalniji termin za priznavanje Kosova, rekao da ne vidi potrebe "da Slovenija bude na početku".

ZA SOCIJALISTE KOSMETA POTEZI KA NEZAVISNOSTI NEVAŽEĆI


GRAČANICA , 12. februara (Tanjug) - Potezi koji vode jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova za socijaliste u toj pokrajini su nevažeći, jer nemaju utemeljenja u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija, saopštio je danas Pokrajinski odbor Socijalističke partije Srbije Kosova i Metohije.

Jedino Savet bezbednosti UN može odlučivati o statusu Kosmeta, kao sastavnog dela Srbije, navodi se u saopštenju u kojem je od predsednika Srbije, Vlade, Skupštine i svih državnih institucija zatraženo puno jedinstvo, doslednost i odlučnost u odbrani Kosmeta.

Istaknuto je da misija Evropske unije, čiji se dolazak najavljuje ovih dana, za Srbe na Kosmetu nema nikakav legalitet ni legitimitet, pa će se "prema njoj odnositi sa negodovanjem, uz ispoljavanje svih raspoloživih vidova bojkota".

Pokrajinski SPS navodi i da je neophodno srpskom narodu na Kosmetu pružiti ohrabrenje i pomoć u sudbinskoj bici za opstanak i ocenjuje da "kod Srba na Kosmetu vlada zabrinutost što u vreme najtežih iskušenja i neizvesnosti među njima nema predstavnika državnih institucija, pa čak ni političkih stranaka kojima su na izborima birači ukazali najveće poverenje".

"Status kvo više nije održiv"
Ljubljana -- Status kvo na Kosovu više nije održiv, izjavili predstavnici trojke EU pred sastanak sa Rusijom koji je počeo na Brdu kod Kranja.

Domaćin sastanka trojke Evropske unije i Rusije je predsedavajuća Uniji, Slovenija. Predstavnici trojke EU su, na današnjem sastanku francuski državni sekretar Žan-Pjer Žuje, evropska komesarka za spoljne odnose i evropsku susedsku politiku Benita Ferero-Valdner i visoki predstavnik za spoljnu politiku EU Havijer Solana. Delegaciju Rusije vodi šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

On je sinoć stigao u Ljubljanu, gde je sa slovenačkim ministrom i predsednikom Saveta za opšte i spoljne odnose Evropske unije razgovarao o bilateralnim odnosima.

Prilikom dolaska na današnji sastanak, Solana, Valdnerova i Žuje dali su izjave, u kojima su se složili da je status kvo na Kosovu neodrživ, da su godinama vođeni pregovori, koji nisu doveli do rešenja i da je vreme da se nađe rešenje, koje će pomoći stabilizaciji regije.

Tom prilikom oni su izrazili nadu da će uspeti da na današnjem sastanku postignu dogovor sa Rusijom.

Iako su kao teme današnjih razgovora najavljivani odnosi Evropske unije i Rusije, regionalna i međunarodna pitanja, očito će razgovor o pitanju Kosova, a pre svega o misiji Evropske unije i predstojećem proglašavanju nezavisnosti Kosova, biti u centru razgovora.

Trojka Evropske unije pokušaće da postigne kompromis sa Rusijom, koja se oštro protivi nezavisnosti Kosova.

Izvor: B92

Srbija zatražila sednicu SB UN
Njujork -- Ambasador Srbije pri UN Pavle Jevremović i zvanično je sinoć zatražio hitan sastanak SB UN na kojem bi se raspravljalo o Kosovu.


U pismu predsedavajućem Savetu bezbednosti UN on je zatražio da to telo razmotri "ekstremno opasnu situaciju u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija, gde smo svedoci završnih priprema za jednostrano proglašenje nezavisnosti".

Jevremović ocenjuje da bi takva deklaracija (o nezavisnosti) značila kršenje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kojom je na Kosovu uspostavljena administracija Ujedinjenih nacija i dozvoljen dolazak trupa NATO-a, ali se garantuje teritorijalni integritet Srbije.

Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin ranije je izjavio da će srpska strana zatražitti hitan sastanak Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i da će Rusija podržati takav predlog uzimajući u obzir "opasan razvoj događaja".

Očekuje se da će Savet bezbednosti već danas razmotriti zahtev srpskih vlasti, piše Asošijeted pres pozivajući se na diplomatske izvore u UN.

Izvor: B92

"Posledice zbog priznanja Kosova"
Beograd, Beč -- Vladimir Čižov najavio je da će biti negativnih posledica po odnose Moskve sa zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova.

"To se pre svega tiče Evropske unije, koja nema konsenzus o ovom pitanju. Naravno, bilo bi negativnih efekata po one zemlje koje priznaju Kosovo. Koje, to ne želim da kažem", rekao je ambasador Rusije u EU Vladimir Čižov u intervjuu bečkom dnevniku "Prese" odgovarajući na pitanje kako bi priznavanje Kosova od većine članica EU uticalo na odnos Rusije i Unije.

Kada je reč o očekivanjima posle proglašenja nezavisnosti Kosova, Čižov je podvukao da će, ako se to dogodi, doći do široke destabilizacije u regionu.

"Reakcija na srpskoj strani može se predvideti i izvesno je da preostalih 100.000 Srba na Kosovu to neće priznati. Nasilje se ne može isključiti", smatra ruski diplomata.

Upitan da li posle proglašenja Kosova očekuje da će se i druge provincije otcepiti, a tako i na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, on je odgovorio da će sigurno biti tako.

"Kosovo će previše njih smatrati presedanom, a tako i u pojedinim delovima bivše Svojetskog Saveza, u Gruziji, na primer", podvukao je Čižov, podsećajući da su eksperti ustanovili preko 200 slučajeva kojima bi Kosovo moglo biti presedan.

"Treba li da navodim Belgiju, Škotsku, Zapadnu Saharu. Abhazija nije razlog za naš čvrst stav po pitanju Kosova", objasnio je on.

Kada je reč o misiji Evropske unije, Čižov je rekao da ni generalni sekretar UN Ki-Mun Ban, ni EU ne mogu da odobre slanje misije na Kosovo.

"Mi ne bismo imali ništa protiv da se uputi misija EU, ali ona mora biti zasnovana na odlukama Saveta bezbednosti UN", istakao je on.

U ponedeljak stav ministara EU o merama Srbije

Predstavnici za štampu i drugi zvaničnici u Evropskoj uniji nisu spremni na bilo kakve ocene ili komentare o merama koje je Srbija najavila u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Rečeno je da, jednostavno, niko ne želi da se osvrće na informacije da će se vlada u Beogradu obratiti Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da, u tom slučaju, zatraži zaštitu svog suvereniteta i integriteta, u skladu s Poveljom UN, preneo je Bi-Bi-Si.

Ali, potvrđeno je da je u završnoj fazi usvajanje "operativnog plana" za upućivanje misije Evropske dvadesetsedmorice na Kosovo, uz isticanje da to omogućava rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.

"Rusija neće odustati od Kosova"

Rusija nema očigledan razlog da sada odustane od Kosova kao što je to bio slučaj pre devet godina kada su se ruski vojnici povukli iz pokrajine, ocenjuje Rojters.

Srbija je, dodaje Rojters, već pokazala zahvalnost dopuštajući Rusiji da kupi njenu najveću naftnu kompaniju, a nacionalisti se zalažu da se Rusija pozove i postavi svoje baze kako bi kontrirali NATO-u na Balkanu.

Srbija već kontroliše život u regionu Mitrovice, a Zapad ima nekoliko ideja kako da ga zadrži u okviru Kosova. Tamošnji Srbi planiraju da u petak formiraju svoju skupštinu pozivajući se na Rezoluciju 1244 i da proglase da ostaju u Srbiji, piše dalje Rojters.

Rusija ne može da spreči nezavisnost Kosova ali, ukazuje agencija, može da blokira njegovo priznavanje u UN. To može da bude, kako ocenjuje Rojters, nadoknada za uvredu koja potiče još iz 1999. godine kada su Rusi 11. juna ušli na Kosovo pre snaga NATO-a.

Posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, 10. juna 1999, kojim je okončano bombardovanje SR Jugoslavije, očekivao se dolazak snaga NATO na Kosovo. Međutim, na prištinski aerodrom Slatina prvi su stigli ruski vojnici, što je izazvalo veliko iznenađenje kako na samom Kosovu, tako i u međunarodnoj zajednici.

Rojters podseća da su se zaprepašćeni zvaničnici NATO pitali da nije možda reč o državnom udaru i da li je tadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin upoznat sa tim potezom vojske.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova nije ništa znalo o tome, ali je ministarstvo odbrane, posle više demantija, saopštilo da je cilj da se avionima prebaci 10.000 vojnika, da traže sektor Mitrovica i da odbacuju komandu NATO-a.

"U planu podela Kosova?"

Beograd ne sme javno da izgovori reč podela kada je u pitanju Kosovo jer bi to značilo kršenje rezolucije 1244, ali se čini da neki potezi, kao što je najavljeno formiranje srpskih institucija na severu Kosova, idu ka tome, javila je juče Radio Slobodna Evropa.

Prištinski list Zeri u vikend izdanju naveo je da će na incijativu srpskog premijera Vojislava Koštunice i ministra Slobodana Samardžića 15. februara u Kosovskoj Mitrovici biti formirana skupština Srba sa Kosova, čime bi bio zaokružen plan za stvaranje posebnog srpskog političkog i teritorijalnog entiteta sa posebnim vezama sa Srbijom.

Sam Slobodan Samardžić je u više navrata izjavljivao da podela nije opcija koju Beograd zagovara, ali da će, u slučaju proglašenja nezavisnosti, Srbija funkcije države nastojati da ostvari tamo gde može.

Ne sporeći da institucije srpske države funkcionišu punih osam godina, Marko Jakšić, predsednik Zajednice srpskih opština na Kosovu, rekao je da je na poslednjoj sednici ovog tela formiranje Skupštine Srba sa Kosova bio samo jedan od predloga i da nikakva odluka u tom smislu nije doneta.

Oliver Ivanović je rekao da će u narednom periodu veze između Srbije i kosovskih Srba sigurno jačati, a na pitanje kako gleda na navode medija da Koštunica i Samardžić idu na faktičku podelu Kosova, odgovorio je da se nada da se ne ide u tom pravcu jer bi to značilo da se na milost i nemilost prepušta oko 60 odsto srpskog stanovništva koje živi južno od reke Ibra.

Stručnjak za međunarodne odnose Jelena Milić ocenila je da Beograd nikada javno nije smeo da izgovori reč podela jer bi to značilo kršenje rezolucije 1244, ali da mnogi potezi, uključujući i poslednje mere, ukazuju na formiranje paralelnih institucija

Izvor: B92

 SRBIJA ZATRAŽILA HITNU SEDNICU SAVETA BEZBEDNOSTI UN O KOSOVU I METOHIJI

Ambasador Srbije pri Ujedinjenim Nacijama Pavle Jevremović zatražio je hitan sastanak Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojem bi se raspravljalo o Kosovu.

U pismu predsedavajućem Saveta bezbednosti on je zatražio da to telo razmotri 'ekstremno opasnu situaciju u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija, gde smo svedoci završnih priprema za jednostrano proglašenje nezavisnosti'.

Jevremović ocenjuje da bi takva deklaracija značila kršenje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kojom je na Kosovu uspostavljena administracija Ujedinjenih Nacija i dozvoljen dolazak trupa NATO-a, ali se garantuje teritorijalni integritet Srbije.

Specijalni predstavnik ruskog ministra spoljnih poslova za Balkan Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da se Moskva nada da će Savet bezbednosti UN održati hitnu sednicu ove nedelje, kako bi se razmotrila situacija oko Kosova.

'Nadamo se da će se Savet bezbednosti sastati u narednih nekoliko dana', rekao je Harčenko. On je agenciji Interfaks kazao da je Srbija predložila hitno održavanje sednice, a da ju je Rusija podržala.

Podsećajući da kosovski Albanci najavljuju da će nezavisnost pokrajine biti proglašena 17. februara, Harčenko je rekao da 'pošto oni tako otvoreno govore o tome, Savet bezbednosti mora da inteveniše'. Bocan-Harčenko je dodao da se sada razmatra mogući datum hitnog zasedanja.

'Tokom zasedanja mi ćemo još jednom naglasiti svoju poziciju i pozvati naše partnere da se 'uzmu u pamet'', rekao je ruski zvaničnik.

Stalni predstavnik Rusije Vitalij Čurkin uputio je pismo predsedavajućem Saveta bezbednosti u kojem podržava srpsku poziciju i poziva da se hitna sednica zakaže za četvrtak, navodi RIA Novosti.

U međuvremenu, ruska državna agencija Itar-Tas javila je, pozivajući se na informisane diplomatske izvore iz sedišta Svetske organizacije, da će Savet bezbednosti UN u četvrtak, 14. februara, održati sednicu na kojoj će se razgovarati o razvoju situacije na Kosovu i Metohiji.

Izvor: RTS