Izveštaj državnog tima stigao poslanicima


Predlog rezolucija o Kosovu i Metohiji i izveštaj državnog pregovaračkog tima o pregovorima vodjenim pod mandatom posredničke trojke Kontakt grupe podeljeni su u sredu poslanicima u Skupštini Srbije.

Predlog rezolucije nije menjan nakon konsultacija ministra Slobodana Samardžića u utorak se šefovima poslaničkih grupa.

U izveštaju pregovaračkog tima, koji ima 120 strana, navedena je ocena kopredsednika tima Borisa Tadića i Vojislava Koštunice, predsednika i premijera Srbije, da je četvoromesečni pregovarački proces pod mandatom posredničke trojke bio korektan u odnosu na pregovore koje je vodio Marti Ahtisari.

"U znatno kraćem vremenu postignuto je više u pogledu tona a donekle i sadržine govora, a kao najveći pomak za našu stranu navedena je činjenica da smo po prvi put dobili mogućnost da budemo saslušani i da naši argumenti budu razmatrani", piše u izveštaju.

"Predstavnici kosmetskih Albanaca su se u toku tog procesa ograničili na mehaničko ponavljanje broja tvrdnji (nezavisnost kao jedino rešenje koje garantuje stabilnost i razvoj, KiM kao jedinstven slučaj koji ne postavlja presedan, Rezolucija SB UN 1244 nije uklesana u kamenu i različito se može tumačiti itd)", dodaje se.

U tom smislu, navedeno je, evidentno je da je i ovoga puta izostao bilo kakav pritisak na albansku stranu u cilju njihovog realnog uključivanja u razgovore.

"Jedino objašnjenje ovakvog ponašanja jeste da su kosmetski Albanci dobili 'dovoljno črvste garancije' u smislu obećanog rešenja čiju donju granicu predstavlja Ahtisarijev plan, to jest nadzirana nezavisnost Kosova".

U izveštaju je još navedeno da su pregovori bili obeleženi opstruktivnim izjavama američkih predstavnika da je nezavisnost neizbežna.

Državni pregovarački tim je u izveštaju napisao i da je "tokom pregovora potvrdio jedinstvo državne politike prema rešenju budućeg statusa Kosova i Metohije, kao i da Srbija dosledno ostaje privržena nastavku pregovora kao jedinog održivog puta ka nalaženju kompromisnog rešenja zasnovanog na medjunardonom pravu, koje bi ovom delu Evrope obezbedilo dugoročnu stabilnost i razvoj".

Izveštaj sadrži i procenu pregovaračkog procesa koju je dala posrednička trojka, a naveden je i uporedni prikaz autonomija Hong Konga, Olandskih ostrva, kao i predlog Srbije za rešenje statusa Kosova i Metohije.

U izveštaju su navedena i izlaganja Borisa Tadića i Vojislava Koštunice tokom pregovora, kao i izlaganja ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samraddića.

Beta

NA REDU PETA REZOLUCIJA SKUPŠTINE SRBIJE O KOSOVU


BEOGRAD , 26. decembra (Tanjug) - Skupština Srbije bi, na današnjoj sednici trebalo da usvoji petu rezoluciju koja se tiče Kosova i Metohije, a kojom je definisan okvir delovanja državnih organa i drugih javnih činilaca odbrani suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.

Predložena rezolucija je treća koju Skupština usvaja u ovoj godini.

Poslednji put Skupština Srbije raspravljala je o Kosovu 24. jula i tada usvojenom rezolucijom potvrdila ranije usvojene stavove o neotuđivosti teritorije Kosova i Metohije i zalaganje da se do rešenja statusa pokrajine dođe pregovorima.

U ovoj godini poslanici su o Kosovu u Skupštini prvi put raspravljali 14. februara, kada su usvojili Rezoluciju koja je predstavljala osnovu za nastavak pregovora o statusu pokrajine, 21. februara u Beču, koji su neuspešno završeni.

Parlament je prethodno, 21. novembra 2005. godine, usvojio Rezoluciju o mandatu za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije, kojom je odobren početak pregovora o statusu Kosova.

Tim dokumentom je izraženo uverenje da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija predstavlja garant poštovanja međunarodnog prava i principa poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Skupština je zauzela stav da bi "svako nametnuto rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije proglasila nelegitimnim, protivpravnim i nevažećim," smatrajući ga za nasilje nad međunarodnim pravom.

Parlament je 12. septembra 2006. doneo odluku da je potrebno što pre okončati rad na donošenju novog ustava, kojim je u preambuli Kosovo i Metohija definisano kao sastavni deo Srbije.

Utvrđeno je i da pokrajina treba da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene i demokratske Republike Srbije.

U periodu od petooktobarskih promena, parlament je održao više sednica posvećenih pokrajini i usvojio dokumente kojima su utvrđena osnovna načela državne politike.

Od 2000. do 2004. godine, republički i savezni parlament usvojili su četiri dokumenta o Kosovu i Metohiji, dok su u vreme Slobodana Miloševića nadležni organi doneli nekoliko zaključaka povodom situacije u pokrajini.

Vlade Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Srbije su decembra 2000. godine u Bujanovcu usvojile Deklaraciju o principima zaštite državnih i nacionalnih interesa SRJ povodom albanskog terorizma na Kosovu i Metohiji i u Kopnenoj zoni bezbednosti.

Obe vlade su i oktobra 2001. održale zajednički sastanak povodom situacije na Kosovu i Metohiji i usvojile Deklaraciju o zajedničkom sprovođenju rezolucije 1244 Saveta Bezbednosti UN.

Tom deklaracijom se ističe reafirmacija obaveza iz Rezolucije 1244 o bezbednosti i ljudskim pravima, povratku svih raseljenih i izbeglih lica, zaštiti i obnovi spomenika kulture.

Skupština Srbije je avgusta 2003. godine, na predlog Vlade, usvojila Deklaraciju o Kosovu i Metohiji kojom su se nadležne institucije i organi Srbije obavezali da preko Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju daju maksimalan doprinos i podršku misiji UN u pokrajini u doslednom sprovođenju Rezolucije 1244.

Sličan dokument izglasan je početkom septembra 2003. i u Skupštini Srbije i Crne Gore.

Parlament državne zajednice usvojio je Rezoluciju o Kosmetu u kojoj se insistira na pravu na povratak u pokrajinu svih raseljenih lica, punoj bezbednost za sve građane i ličnoj imovinskoj sigurnosti.

Parlament Srbije je 26. marta 2004. usvojio Rezoluciju o Kosovu i Metohiji kojom je zatražena zaštita srpskog stanovništva od nasilja albanskih sepratista i terorista, a direktan povod bio je pogrom nad srpskim stanovništvom od 17. do 19. marta.

I tom Rezolucijom, Parlament je zaključio da su Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije, kao i da Srbi na Kosovu i Metohiji moraju da imaju institucionalne garancije položaja i bolju zaštitu svojih prava.

Skupština je 29. aprila 2004. usvojila i odluku o utvrđivanju plana za političko rešenje situacije na Kosovu i Metohiji koji je podnela Vlada, a koji predviđa teritorijalnu autonomiju srpske zajednice na Kosmetu.

Dokumente o Kosovu i Metohiji Skupština Srbije do sada je usvajala gotovo jednoglasno, uz stav većine političkih stranaka da povodom Kosova, kao najvažnijeg državnog i nacionalnog pitanja, treba postići što veće političko jedinstvo.

TOKOM PREGOVORA STVORENA OSNOVA ZA NASTAVAK PREGOVORA


BEOGRAD , 26. decembra (Tanjug) - Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je danas da su pregovori pod okriljem "trojke" Kontakat grupe bili bolji nego što je to bio proces vođen Martijem Ahtisarijem, ali da rezultata nije bilo zbog opstrukcije pregovaračke ekipe kosovskih Albanaca.

Tokom faze "trojke", rekao je Samardžić u Skupštini Srbije, se ipak razgovaralo o statusu, i da je albanska strana ipak morala da govori o predlozima Beograda za status Kosova.

"Stvorena je jadna minimalna ali dovoljna osnova da se zatraži nastavak procesa pregovora što je Rusija u SB učinila. SAD su to za saveznicima blokirale taj zahtev", ocenio je Samardžić.

On je rekao da pregovori nažalost nisu mogli da dovedu do rešenja jer nije bilo podsticaja albanske strane, ali, dodao je, Albanci nisu odgovorni za to već oni koji su ih podsticali na opstrukciju a to su SAD i jedan broj zapadnih zemalja.

Samardžić je naveo da je državni pregovarački tim pristupio novoj fazi pregovora s dobrom voljom, polazeći od prethodne platforme pregovaračkog tima dajući joj nove elemente, shodno potrebi nove faze pregovora.

"Trojka" je, ocenio je ministar za Kosovo i Metohiju, bila mnogo opreznija i mnogo više uravnoteženija u odnosu na proces koji je vodio Ahtisari, a uloga Rusije u tome je bila odlučujuća.

Samardžić je konstatovao da je "trojka" pokazala prilično neuzdržani pragmatizam dajući predlog da se Srbi i Albanci dogovore oko čega oni hoće, što bi ako bi se desilo bilo prihvatljovo za Kontakt grupu.

"To je bio pokušaj da se navede na temu potpisivanja sporazuma Kosova i Srbije, što je Beograd odbio", istakao je on.

Samardžić je kazao da je "albanska strana nastupila na isti način kao i ranije, bila je manje više nezainteresovana da daje predloge, ponašala se prilično komotno, kao da je finale već poznato".

AKO SRBI BUDU NEZAŠTIĆENI, POMOĆI ĆE VOJSKA SRBIJE


BEOGRAD , 26. decembra (Tanjug) - Ukoliko bi došlo do bilo kakvog nasilja na Kosovu i ukoliko Kfor ne bi bio u mogućnosti da na adekvatan način reaguje i zaštiti Srbe, Vojska Srbije je spremna da pruži zastitu ugroženom stanovništvu, rekao je danas predsednik Srbije Boris Tadić.

Vojska je u svakom trenutku, uz pristanak nadležnih međunarodnih institucija, upravo poštujući međunarodno pravo, spremna da pomogne i pruži zaštitu ugrozenom stanovnistvu, naglasio je Tadić u obraćanju poslanicima Skupštine Srbije, na sednici posvećenoj Kosovu i Metohiji.

On je međutim upozorio da se izolacijom i ratom, niti može sačuvati Kosovo, niti obezbediti ekonomska perspektiva za građane, što je označio kao prioritetne zadatake državnih predstavnika.

Koštunica: SAD krše međunarodno pravo zbog NATO države

Premijer Srbije Vojislav Koštunica optužio je danas SAD da ruše međunarodno pravo zbog vlastitih vojno-bezbednosnih interesa na Kosovu, i uz svesno žrtvovanje državnih i nacionalnih interesa Srbije i životnih interesa kosovskih Albanaca.

Obraćajući se poslanicima Skupštine Srbije koja razmatra izveštaj pregovaračkog tima i rezoluciju o Kosovu i Metohiji, Koštunica je istakao da SAD žele da naprave kvazidržavnu tvorevinu u kojoj bi NATO, kako to piše u Aneksu 11 Ahtisarijevog plana, bio "konačan organ" vlasti u "nezavisnom Kosovu".

"Borba za Kosovo je borba za slobodu Srbije", poručio je Koštunica poslanicima i istakao da, zbog toga, svi treba da pokažu više samosvesti i samopoštovanja za borbu koju srpski narod vodi za odbranu Kosova.

Koštunica je istakao da bi bilo najbolje da se sa kosovskim Albancima "dogovorimo da živimo mirno, slobodno i zajedno, jer Kosovo je dovoljno veliko za ostvarivanje obostranih suštinskih interesa." "Problem je, međutim, što pored srpskih i albanskih interesa očigledno nije moguće zadovoljiti i američke interese, a zbog čega SAD sprečavaju kosovske Albance da krenu u susret dogovoru", rekao je on.

"Srbija neće odustati od pronalaženja dogovora, ali još manje može odustati od Kosova. Jer mi, ni kao narod, ni kao država, nismo slobodni ako Kosovo nije, onako kako to piše u Ustavu, pokrajina unutar Srbije", rekao je premijer.

"Kosovo nikada nijedan srpski naraštaj nije izdao i svaki ga je branio u granicama svojih moći. Zato i mi treba da učinimo onoliko koliko možemo i ono što moramo, što nam dužnost i savest nalažu.

A neke bolje buduće generacije neka učine više", rekao je premijer.

Koštunica je rekao da veruje da svi poslanici dele zajedničku čvrstu privrženost stavu da Srbija jednom zauvek odbacuje svaku vrstu nezavisnosti Kosova, i da je to prva i poslednja reč Srbije.

"U ovom času naša zadnja linija odbrane od nasilja i jednostrane nezavisnosti mora biti snažna rezolucija koju će Skupština usvojiti", poručio je on.

Premijer Srbije je rekao da je to "ujedno i poruka Srbima sa Kosova da imaju svoju vladu i svoju skupštinu u Beogradu i da moraju znati da su oni ravnopravni i punopravni građani Srbije, a da ilegalni akt o jednostranoj nezavisnosti treba da ignorišu kao nepostojeću pojavu".

Koštunica je rekao da su na sednici Saveta bezbednosti UN američki i britanski amnasadori sa autentičnom borbenošću i žarom kojim se brane samo vlastiti interesi, zastupali ideju o jednostranoj nezavisnosti Kosova i istakao da su SAD prekinule pregovore o budućem statusu Kosova uz ocenu da kompromis nije moguć.

Premijer Srbije je za SAD rekao da od simbola slobode sve više postaju simbol sile i da Srbija nije srećna što se ta politika sile okrenula protiv nje, ali da može da bude spokojna zato što njena snaga počiva u poštovanju prava i što brani "jednostavnu istinu da je Kosovo Srbija".

Koštunica je rekao da "možemo i da prihvatimo da je danas u svetu zavladalo takvo stanje da za mnoge zemlje pravo ne znači skoro ništa, kao ni istina, ni pravda, ni dostojanstvo države i naroda".

On je dodao da je "možda sa rušenjem Rezolucije 1244 SB već započela nova epoha u kojoj su prave vrednosti sila, nasilje, nepravda, ponižavanje slabijeg i trgovina nacionalnim dobrima i državnim interesima".

"Zato ako priznajemo da je sila na strani Amerike, možemo biti sigurni da kada je reč o pravu stvari stoje potpuno u korist Srbije", istakao je i naveo da je "veliki srpski patrijarh Pavle dao amanet svom narodu da ni kada bi se radilo o samom našem opstanku ne bismo smeli da počinimo nepravdu, a to su reči koje danas i svetu upućuje patrijarh srpskog naroda".

Koštunica je rekao da "dugujemo zahvalnost Rusiji" i da "svi dobro znamo i to da je Rusija sve ovo vreme bila čvrst i veran saveznik Srbije, braneći principijelno međunarodno pravo i pravo Srbije da joj se ne otima teritorija".

Istakao je da "predsednik Putin nije dozvolio da se u SB ponizi Srbija i bude prva država od kada postoje UN kojoj je oduzeta teritorija".

Premijer Srbije je ocenio da bi, da nije Rusije, u očima ukupne svetske javnosti borba Srbije sa velike visine odbrane prava bila svedena na puki regionalni sukob, u kome se dve strane bore da ostvare svoje partikularne interese.

"Budućnost naše zemlje ne može biti osakaćena Srbija, već naša budućnost mora biti cela Srbija. Kao i svaki narod moramo da se borimo za svoju budućnost i da se izborimo za očuvanje celovite Srbije. Ako neke zemlje budu mislile da su nas osakatile jednostranom nezavisnošću, Srbija im u narednim godinama mora pokazati da je za nas jednostrana nezavisnost najobičnija marionetska tvorevina koja treba da nestane", poručio je Koštunica.

Istakao je da se Srbija mora boriti i izboriti za budućnost Srbije, jer drugog puta nema i da bi, u suprotnom, sutra lako nekome moglo pasti na pamet da se obogaljena Srbija može rasparčavati i dalje, kako kome bude odgovaralo.

Beta

NIKOLIĆ: RADIKALI ĆE PODRŽATI REZOLUCIJU IAKO JE NEJASNA


BEOGRAD , 26. decembra (Tanjug) - Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić najavio je danas da će poslanici te stranke glasati za Predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji, ali da od predsednika i premijera Srbije očekuju pojašnjenja pojedinih stavova predložengo dokumenta.

Nikolić je, obraćajući se poslanicima parlamenta, izrazio očekivanje da Srbija neće potpisivati sporazume sa državama i organizacijama koje je ne priznaju u međunarodno priznatim granicama.

"Da li je ova rezolucija odbrana Kosova i Metohije u sastavu Srbije, da li je ona znak da nema razgovora sa onima koji ne priznaju da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, da li je to znak da će se svi ministri u svim razgovorima braniti za Kosovo i Metohiju u granicama Srbije, ako je to znak mi ćemo sa po dve ruke glasati za ovu rezoluciju", poručio je Nikolić.

Prema njegovim rečima, predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica "duguju pojašnjenje" o stavu Predloga rezolucije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije koji se bavi odnosom stava EU prema Kosovu i evropskih integracija Srbije.

DžUDA: POSTOJI ZABRINUTOST ZBOG SRPSKOG INATA

LONDON – Pravi trenutak kada će se znati da li je Srbija odustala od evropskog puta, po oceni britanskog publiciste i dobrog poznavaoca prilika na Balkanu Tima Džude, jeste onaj kada vlasti u Beogradu budu odlučile da li će da potpišu Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji ili neće.

Džuda je u razgovoru za Bi-Bi-Si rekao da zapadne diplomate nisu previše ozbiljno shvatile nagoveštaje koje je usvajanjem Rezolucije Beograd poslao Evropskoj uniji da bi mogao da odustane od priključenja.

„Ali postoji zabrinutost da će Srbija iz inata ili zbog toga što će biti besna ako većina zemalja članica Unije prizna nezavisno Kosovo odlučiti da ne pristupi Evropskoj uniji. Ako se to desi Srbija će se vratiti u izolaciju i naravno, ostaće bez novčane pomoći iz Evrope. Sav taj novac namenjen Srbiji, bio bi usmeren u Bosnu, Hrvatsku, Crnu Goru i Makedoniju”, rekao je Džuda.


Fonet

FERERO-VALDNER: BEZ PROMENA DO PROLEĆA

BEOGRAD – Komesar EU za spoljnu politiku Benita Ferero-Valdner je izjavila da promenu statusa Kosova i Metohije ne treba očekivati pre proleća.

„Ne očekujem nikakve veće promene pre proleća, marta ili aprila”, objasnila je ona u intervjuu bečkom dnevniku „Prese”.

Ona je naglasila da je EU uputila jasan signal na prošlom Savetu Unije, „da će uspostaviti trupe, koje treba da obezbede Kosovo”.

„Međutim potrebno je da imamo jasan stav i o pitanju statusa”, poručila je ona i dodala da se o tome mora pre svega razgovarati sa „Kosovarima”, ali i „koliko je to moguće i sa Srbima”.

Ona je uverena da će uslediti poziv UN za uspostavljanje civilne misije EU na Kosovu.

Fonet

ČEKU: PODELA KOSOVA UVOD U VELIKU ALBANIJU

PRIŠTINA – Kosovo je spremno za nezavisnost, izjavio je za nemačku agenciju DPA odlazeći kosovski premijer Agim Čeku i ukazao da bi pokušaj podele Kosova „otvorio pitanje granica u četiri države”.

„Pored Albanije, Albanci žive u četiri države”, podsetio je Čeku i najavio da bi oni, u slučaju podele Kosova, otvorili temu ujedinjenja s maticom.

Čeku je izrazio žaljenje što njegova vlada nije uspostavila administraciju u severnom delu Kosovske Mitrovice i integrisala taj deo Kosova.

„Ali, to nikako ne znači da bi on trebalo da se odvoji od Kosova kada Kosovo bude proglasilo nezavisnost”, rekao je Čeku.


Fonet

KOSOVSKE PARTIJE: REZOLUCIJA NEĆE SPREČITI NEZAVISNOST

PRIŠTINA – Političke partije na Kosovu ocenjuju da nikakva rezolucija ili drugi akt institucija Srbije ne može da utiče na nezavisnost Kosova.

Potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Fadilj Ferati rekao je da Rezolucija koju je usvojila Skupština Srbije neće uticati na proces utvrđivanja statusa Kosova, niti na ponašanje međunarodne zajednice.

„Ne verujem da će Rezolucija uticati na proces statusa koji je pri kraju”, rekao je Ferati.

U Alijansi za budućnost Kosova smatraju da je Rezolucija još jedan pokušaj da se odloži nezavisnost Kosova.

Potpredsednik Alijanse Bajram Kosumi ocenio je da je „Srbija definitivno izgubila uticaj na budućnost Kosova”.

„Verujem da će i Rusija vrlo brzo izgubiti mogućnost da utiče na tok procesa statusa”, rekao je Kosumi, dodajući da nikakve rezolucije ne mogu promeniti stavove međunarodne zajednice.


Beta