TADIĆ: U JANUARU SE MOŽE OČEKIVATI
NOVA SEDNICA SB UN

 Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da bi pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije trebalo da budu nastavljeni kako bi se došlo do kompromisnog rešenja i dodao da bi se u januaru mogla očekivati još jedna sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu, kojoj će on prisustvovati.

'Dobra okolnost je da Srbija danas za vlastiti pristup rešenju budućeg statusa Kosova ima podršku značajnog dela članica Saveta bezbednosti, ali, na žalost, to još nije dovoljno da bismo bili sigurni u sprovođenje naše politike', izjavio je predsednik Tadić agenciji Tanjug.

Tadić je ocenio da je sednica Saveta bezbednosti UN, od 19. decembra, pokazala da u tom telu postoji 'duboka podeljenost' po pitanju Kosova, a to je, kako je dodao, upravo činjenica koja nalaže održavanje nove sednice Saveta bezbednosti o Kosovu.

'Sve odluke koje se tiču budućeg statusa Kosova, ako imamo u vidu legalnost i legitimnost, morale bi da budu dovršene i okončane u samom Savetu bezbednosti. To važi i za odluku o budućem statusu Kosova i za eventualnu promenu međunarodne misije na Kosovu', kazao je Tadić, i dodao da je premijer Vojislav Koštunica u Njujorku na dobar način branio interese Srbije.

Reagujući na najnovije najave deklaracije o unilateralnom proglašenju nezavisnosti Kosova, Tadić je podsetio da takve najave iz Prištine dolaze već godinama.

'Tako nešto je, međutim, uvek moguće, ali naš posao je da se borimo da većina zemalja na svetu ne prihvati tako deklarisanu nezavisnost, jer bi to bilo ne samo kršenje međunarodnog prava, već i uvođenje novog elementa u međunarodni poredak, posebno u onim delovima sveta u kojima postoje separatistički pokreti', rekao je predsednik Tadić.

'Niko ko ozbiljno analizira stvari ne ulazi olako u jedan takav proces i ne pokreće domino efekat koji ni za koga nije koristan, jer na kraju on rezultira ekonomskim zaostajanjem i rizicima različitih konflikata', ocenio je predsednik Srbije.

Prema njegovim rečima, čak i da se Priština odluči na takav korak, ne postoje šanse da Kosovo postane članica UN.

'Ja sam ubeđen da i kada bi došlo do unilateralne deklaracije o nezavisnosti Kosova, Kosovo ne bi postalo članica UN zato što to Savet bezbednosti ne bi odobrio - tamo ne postoji većina za jednu takvu odluku. Ali, i nezavisno od toga, to bi bio akt koji bi proizveo veliku štetu i opasnosti, ne samo za Srbiju, već i u čitavom regionu', naglasio je Tadić.

Izvor: RTS

 LAVROV: RUSIJA BI ULOŽILA VETO
NA JEDNOSTRANO REŠENJE

Ministar inostranih poslova Rusije, Sergej Lavrov, izjavio je da bi Rusija uložila veto u Savetu bezbednosti ukoliko bi bilo predloženo rešenje koje odobrava jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

'Ako bude predloženo rešenje koje odobrava jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova - naravno da će biti veto', rekao je Lavrov u intervjuu dnevniku 'Vremja novostej'.

Za planove SAD i Evropske unije da zaobiđu UN pri određenju statusa Kosova, šef ruske diplomatije je rekao da je to 'u suštini prvi pokušaj da se kaže da Ujedinjene nacije više ne zanimaju Zapad' i da će 'oni komplikovane probleme rešavati izvan UN'.

'Naša pozicija zasniva se na međunarodnom pravu. To nisu prazne reči, to je odraz naše najdublje uverenosti da je najopasnija igra kršenje rezolucija SB UN, slobodno tretiranje konsenzusom donetih rešenja, ignorisanje Povelje UN koja naglašava suverenu jednakost država i njihovu teritorijalnu celovitost, ili kršenje temeljnih principa Završnog akta iz Helsinkija', istakao je Lavrov.

Izvor: RTS

 ČURKIN: KFOR I UNMIK DA SE PRIDRŽAVAJU MANDATA

Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin izjavio je da Rusija očekuje da će Kfor i UNMIK nastaviti da se strogo pridržavaju svog mandata, određenog rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

U intervjuu moskovskom dnevniku 'Komersant', on je rekao da se iz rezolucije ne smeju izvlačiti pojedini elementi, a da bi bilo koja dejstva, koja bi stavila u pitanje autoritet UN, bila nedopustiva.

Čurkin je rekao da je tvrdnja da rezolucija ne sprečava nezavisnost Kosova potpuno netačna. 'To je orvelovska logika, kad se crno određuje kao belo. Rezolucija 1244 utvrđuje međunarodnu kontrolu nad Kosovom do izrade rešenja o budućem statusu, a u odsustvu takvog rešenja, rezolucija jednoznačno sprečava nezavisnost', izjavio je Čurkin.

Na konstataciju da Zapad optužuje Rusiju da oteže ceo proces, on je naveo da nije jedini način napredovanja da međunarodna zajednica ćutke prihvati nezakonitu formulu, koju nameće jedna strana.

'Govore da su se pregovori suviše otegli. Ali, status se ozbiljno razmatrao tek pod zastavom 'trojke', a to je bilo svega 120 dana. Koji bi haos carevao u svetu, ako bi međunarodna zajednica za četiri meseca gubila interes?! Ispada da se u jednim slučajevima pregovori mogu voditi decenijama, bez obzira na pogibije i stradanja hiljada ljudi, a u drugim, ispoljavati nestrpljivost', rekao je ruski ambasador.

Čurkin je rekao da samo rešenje nastalo u pregovorima može biti podržano u Savetu bezbednosti UN, a da izveštaj 'trojke' ubedljivo svedoči da je taj pregovarački proces, mada i nije doneo konkretan rezultat, položio dobru osnovu za dalje razgovore.

Čurkin je rekao da bi detaljan plan, koji predlaže Rusija, mogao biti dodatan stimulans za nastavak pregovaračkog procesa, i dodao da će Moskva u najskorije vreme razmisliti o taktici daljih dejstava.

Ruski ambasador je naveo da doprinos EU rešavanju kosovskog problema treba da bude strogo u skladu sa međunarodnim pravom. 'Postoji bezuslovan zahtev o neophodnosti odgovarajuće odluke Saveta bezbednosti UN za moguće slanje misije EU u pokrajinu', naveo je Čurkin.

Izvor: RTS

 LINDEN: EU DA ZAUZME ODGOVORNU POZICIJU

 Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Rene van der Linden pozvao je EU da zauzme odgovornu poziciju u odnosu na Kosovo, i da pri rešavanju statusa Kosova uzme u obzir interes Srbije.

'Bez obzira što su se pregovori završili, pri rešavanju statusa Kosova treba uzeti u obzir interese Srbije. Stabilnost balkanskog regiona je moguća samo uz učešće Srbije', rekao je on, nakon razgovora sa predsednikom spoljnopolitickog Komiteta Državne Dume Konstantinom Kosačovom.

Linden je pozvao EU da 'zauzme odgovornu poziciju i da shvati da suverenitet pokrajine ne treba da bude bez ikakvih ograda'.

Kosačov je rekao da će jednostrana dejstva EU i NATO stvoriti krizu u odnosima sa Rusijom. 'Prvi put u istoriji UN dve organizacije objavljuju da nameravaju da reše sudbinu zemlje koja nije njihov član, i uz zaobilaženje UN', izjavio je Kosačov.

Prema njegovim rečima, to stvara opasan presedan ne samo sa tačke gledišta zamrznutih konflikata, već i sa tačke gledišta sistema međunarodnog prava i kolektivne bezbednosti, koju oličavaju UN.

'Takva jednostrana dejstva će stvoriti krizu u odnosima Rusije sa tim organizacijama', naglasio je Kosačov.

Izvor: RTS

NOVOSTI:KOSOVSKI ALBANCI PROGLASIĆE NEZAVISNOST 6. FEBRUARA


BEOGRAD , 22. decembra (Tanjug) - Kosovski Albanci jednostrano će 6. februara proglasiti nezavisnost pokrajine, koju bi prvo trebalo da proznaju Sjedinjene Američke Države, a potom i Velika Britanija, Italija i Francuska, saznaju "Novosti" u dobro obaveštenim diplomatskim krugovima u Beogradu i Parizu.

Prema izvorima beogradskog lista, ovakav potez Prištine, koji bi značio najbrutalnije kršenje međunarodnog prava i važeće Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, biće izveden u tesnoj koordinaciji sa američkom administracijom i državama stožernicama Evropske unije, zbog čega i nosi šifru "koordinirana nezavisnost".

Promociju druge albanske države na Balkanu prve bi, kako prenose "Novosti", priznale Sjedinjene Američke Države, a potom i tri članice Kontakt-grupe: Velika Britanija, Italija i Francuska.

Pridružile bi im se Slovenija, kao predsedavajuća Evropske unije u prvoj polovini 2008. godine, Austrija i Albanija.

Kako tvrde izvori "Novosti", uvod u rasparčavanje Srbije biće sednica Saveta ministara EU, koja je zakazana za 28. januar 2008. godine.

Na tom skupu, potvrđeno je "Novostima", biće i ozvaničena odluka o slanju misije EU u južnu srpsku pokrajinu, što bi, praktično, značilo oživljavanje plana Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova i Metohije, koji je doživeo krah u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Time bi, zapravo, velike zapadne sile, uz pomoć Vašingtona, otvorile vrata nezabeleženom političkom presedanu, jer bi civilna administracija UNMIK-a, bez nove rezolucije i bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, bila zamenjena misijom EU, prenose "Novosti".

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je juče da bi Rusija uložila veto u Savetu bezbednosti ukoliko bi bilo predloženo rešenje koje odobrava jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. "Ako bude predloženo rešenje, koje odobrava jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, naravno da će biti veto", rekao je Lavrov u intervjuu dnevniku "Vremja novostej".

On je još, kako je juče prenela agencija Itar-tas, rekao da bi misija EU mogla da zameni misiju UN na Kosovu, ali da su za to potrebni odgovarajuća odluka u Savetu bezbednosti i pristanak Beograda.

ARENS:"BOLJE PO SRBIJU DA SE REŠI TERETA"


BEČ , 22.decembra (Tanjug) - Bivši nemački ambasador i prvi pregovarač koji se bavio pitanjem Kosova Gert-Hinrih Arens (Geert-Hinrić Ahrens) ne očekuje da će EU jedinstveno priznati nezavisnost pokrajine i zabrinut je da zbog mogućnosti izbijanja nasilja između paravojnih formacija.

Nekadašnji šef prve međunarodne radne grupe za Kosovo, koja je uspostavljena 1992, u intervjuu bečkom dnevniku "Standard", izrazio je čuđenje što Srbija i dalje želi teret ove pokrajine, jer bi bez krize mogla igrati veću ulogu unutar EU.

Arens je istakao da se mogao očekivati zajednički stav EU i SAD, posle sednice Saveta bezbednosti UN, jer je potencijal za pregovaračko rešenje iscrpljen.

"Ne vidim kako bi se mogli učvršćeni oprečni stavovi približiti nastavkom pregovora. Stanje je neprijatno i glavna nada je sada da se obe strane pridržavaju obećanja ne pribegavanju sile. Kod takvih obećanja treba, naravno, uvek strahovati da li će se i paravojne formacije pridržavati", objasnio je bivši nemački diplomata.

Arens je rekao da očekuje da će uslediti jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

"Očekujem isto tako da će jedan veći broj država Kosovo prznati. Međutim ne sve, i nova država neće moći biti primljena u članstvo UN. To da ni EU neće govoriti jednim glasom je već izvesno", dodao je on ukazujući da je sigurno da Kipar neće priznati Kosovo.

"Moram priznati da sam iznenađen koliko je postao jak otpor Srbije prema nezavisnosti Kosova. Nacionalističko krilo političkog sprektra u Srbiji je prejakoi", naglasio je Arens.

Arens smatra da će faktička podela Kosova ostati i da će teritorija severno od Ibra ostati pod kontrolom Srba.

"Posmatram tu granicu sa zabrinutošću, ali i granice Kosova sa Srbijom, gde na jugu živi jaka albanska manjina. I tamo ključa", dodao je Arens.

On je ocenio da je nedopustivo da se Kosovo poredi sa teritorijama kao što su Republika Srpska ili Južna Osetija.

"Te tvorevine, pre raspada države, nisu postojale. Kosovo, na drugoj strani, je postojalo i to u sadašnjim granicama. Kosovo je čak bila jedna od osam federalnih jedinica SFRJ", objasnio je Arens.

"Mržnja će dovesti do podele"
Ljubljana -- Mržnja između Srba i Albanaca bi mogla da dovede do podele Kosova, rekao je Dimitrij Rupel.

Slovenački ministar spoljnih poslova, Dimitrij Rupel, u intervjuu za britanski list Fajnenšl Tajms, izjavio je da bi mržnja između Srba i Albanaca mogla da dovede do faktičke podele Kosova, nakon što ta pokrajina, iduće godine, proglasi nezavisnost od Srbije.

"To je opasnost, ozbiljna opasnost", rekao je Rupel i dodao da na strani kosovskih Albanaca ne vidi nasilje, jer oni, na taj način mogu previše da izgube i dodao da će međunarodno prisustvo, na Kosovu, biti potrebno još dugo vremena.

"Naravno da može da dođe do pojedinačnih činjenja, bojimo se i provokacija sa obe strane", rekao je Rupel i dodao da veće nasilje za sada nije u izgledu.

Izrazivši nadu da će Slovenija, tokom svog predsedavanja EU, moći da pomogne Srbiji da napravi korak napred ka EU, Rupel je rekao i da bi Sloveniji, koja je postala samostalna država 1991. godine, bilo jako teško da isto pravo negira Kosovu.

Izvor: B92

 FRID: NE MOŽE SE ZADRŽATI STATUS KVO

Pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Danijel Frid izjavio je da se kosovsko pitanje mora rešiti izvan Saveta bezbednosti UN zato što je to telo u 'ćorsokaku' zbog ruskog protivljenja svakoj rezoluciji kojom bi se odobrila nezavisnost Kosova.

'Veoma žalim da moramo da rešavamo to pitanje izvan Saveta bezbednosti UN, ali pošto je Savet u ćorsokaku, mi smo odlučili da ne možemo prihvatiti višegodišnji zastoj. Postoje neki problemi u kojima se stanje stvari ne poboljšava s vremenom', rekao je Frid za Glas Amerike.

Frid je takođe rekao da se ne može zadržati 'status kvo' niti se može vratiti unazad. 'Jugoslavija je otišla i moramo krenuti napred. Pregovori su završeni', istakao je američki zvaničnik.

On je dodao da su pregovori pokazali da nema način da se prevaziđu razlike u gledištima Beograda i Prištine. Prema njegovim rečima, to je realnost i nije reč o američkoj poziciji, već o stavu Volfganga Išingera i 'trojke'. 'Išinger je rekao da su pregovori završeni i da nikakvo rešenje nije moguće. To je činjenica i moramo krenuti napred', rekao je Frid.

Frid je izrazio žaljenje što nije postignut uspeh u Savetu bezbednosti UN kao ni u pregovorima Beograda i Prištine koje je vodila 'trojka' Kontakt grupe', ali i istakao da međunarodna zajednica mora da reši to pitanje kako zbog Kosova, tako i zbog Srbije, da bi ona krenula napred u svoju buducnost.

Izvor: RTS

NATO I EU NEMAJU OVLAŠĆENjE DA REŠAVAJU PROBLEM KOSOVA

NjUJORK – Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin izjavio je da Savet bezbednosti UN u potpunosti kontroliše problem Kosova i da NATO i EU nemaju ovlašćenje da rešavaju taj problem.

„Samo Savet bezbednosti UN može donositi odluke o Kosovu, koje će biti prihvatljive za Beograd i Prištinu”, rekao je Čurkin novinarima u sedištu UN u Njujorku.

Uz to, naglasio je Čurkin, želju EU da na Kosovo uputi vojnu i civilnu misiju mora da odobri SB UN, preneo je Bi-Bi-Si.

„Tim pre što, sudeći po izjavama pojedinih predstavnika EU, prisustvo EU na Kosovu de fakto bi otvorilo pitanje promene statusa te pokrajine, odnosno prelaz sa sadašnje široke autonomije, koju bi civilno prisustvo trebalo da obezbedi, na izgradnju nezavisnog Kosova”.


Fonet

ŠUTANOVAC: REZOLUCIJA KONSTATUJE NAŠU VOJNU NEUTRALNOST

BEOGRAD – Srpski ministar odbrane Dragan Šutanovac ocenio je da se u delu predloga nove rezolucije o Kosovu i Metohiji, koji se odnosi na vojnu neutralnost Srbije, konstatuje „de fakto stanje”, ali da se to može promeniti u budućnosti.

„De fakto stanje je da smo sada vojno neutralni. Rezolucijom se to konstatuje ali se ne donosi odluka zauvek”, rekao je Šutanovac.

On je naveo da u Skupštini Srbije ne postoji većinska volja poslanika za nastavkom evroatlantskih integracija ali da to ne sprečava Ministartvo odbrane da sarađuje sa ministarstvima odbrana svih država koje to žele.

Tanjug