Kosovo: Bez pomaka u SB UN, finale tek sledi !!!


Dan nakon sednice Saveta bezbednosti UN posvećene Kosovu na kojoj nije doneto bilo kakvo rešenje zbog suprotstavljenih stavova članica SB, predstavnici Rusije i SAD nisu napravili bilo kakve pomake u približavanju mišljenja o tom pitanju. Zapadna štampa, medjutim, ocenjuje da je delegacija Prištine ta koja je sa sednice izašla kao pobednik.

U prilog toj tezi, britanski "Tajms" navodi da je Kosovo izvojevalo "simoličnu pobedu" u Savetu bezbednosti UN, pošto je prvi put jedan kosovski lider govorio u prilog nezavisnosti.

Neimenovani visokorangirani ruski diplomata rekao je za Itar-tass da se u Savetu bezbednosti UN nazire kriza i taj svoj stav obrazložio je očiglednim neslaganjem ključnih država u SB - Rusije i SAD, prilikom razmatranja pitanja statusa Kosova i Metohije na sednici tog tela u sredu.

Prema rečima tog diplomate, to je "odraz krize u odnosima Rusije i SAD, krize medjunarodnog prava, jer se rešenje pokušava pronaći zaobilaženjem Saveta bezbednosti UN", a "posledice će se verovatno pojaviti i za Evropsku uniju".

"Čak i predstavnik Belgije u UN, zemlje koja se sama nalazi na granici krize, pokušava da poučava Srbiju", rekao je sagovornik Itar-Tassa.

Ruska državna agencija je u izveštaju iz Njujorka sa sednice SB prenela da je belgijski ambasador Johan Verbeke, istupajući u ime zemalja EU i SAD, konstatovao da u SB UN nema dogovora o budućem statusu Kosova i da su zato EU i NATO spremni da preuzmu odgovornost na sebe za sudbinu Pokrajine.

U saopštenju koje je Verbeke pročitao, navedeno je da će se rešenje za pitanje Kosova "smatrati jedinstvenim" i da ne treba da bude presedan u drugim situacijama.

Stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin, medjutim, smatra da Rezolucija 1244 SB UN ne omogućava sprovodjenje plana Martija Ahtisarija i da bi jednostrano priznanje Kosova predstavljalo direktno kršenje Rezolucije i medjunarodnog prava.

Po mišljenju Rusije, za rasporedjivanje misije EU na Kosovu, Unija mora da obezbedi mandat od SB UN, a Čurkin je saopštio i da je Rusija podnela novu inicijativu za izradu "mape puta" za rešavanje "kosovskog pitanja", koja bi "pomogla stranama da napreduju u pregovorima i u njihovim odnosima, i koja bi uvažavala interese svih glavnih medjunardonih faktora u rešavanju kosovskog pitanja", preneo je Itar-Tass.

Predsednik Saveta federacije Rusije (gornjeg doma parlamenta) Sergej Mironov upozorio je da se oni koji "podstiču suverenitet" Kosova i Metohije "igraju vatrom" i dodao da Rusija "zadržava pravo da koriguje svoje stavove u mnogim pitanjima" ako njena "tačka gledišta ne bude uvažena u kosovskom pitanju".

I ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev izjavio je da Moskva radi na omogućavanju nastavka pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i da neće menjati svoj stav o tom pitanju.

Aleksejev je u intervjuu za "Politiku" rekao da će "biti jako ozbiljna greška" ako misija EU stigne na Kosovo mimo odluke Saveta bezbednosti UN, podsetivši da je mogućnost prelaska medjunarodnog prisustva iz ruku UN u EU predvidjena, ali isključivo u okviru opšteg regulisanja čiji je jedini osnov Rezolucija 1244.

Portparol Stejt departmenta Tom Kejsi s druge strane, naglašava da SAD veruju da se ka rešenju konačnog statusa Kosova može krenuti sprovodjenjem Ahtisarijevog plana, uključujući makar na početku nadgledanu nezavisnost za Kosovo.

Na brifingu za novinare Kejsi je rekao da je, po mišljenju SAD, status Kosova jedno od poslednjih nerešenih pitanja raspada bivše Jugoslavije i jedan od ključnih uslova da narodi Balkana ostvare svoje pravo na život u miru i evroatlantsku viziju.

Upitan kako će, imajući u vidu neslaganja oko rešavanja statusa Kosova i slanja misije EU, američka vlada ubediti EU da preuzme odgovornost za Kosovo, Kejsi je rekao da EU sama treba da sprovodi svoju unutrašnju politiku.

"U potpunosti smo uvereni da stav koji smo zauzeli ima podršku velike većine u medjunarodnoj zajednici", rekao je.

O tome kako su predstavnici političkog života Srbije reagovali na ishod sednice SB UN možete pročitati ovde.

Sejdiu: Vreme je za odluke

Kosovski predsednik Fatmir Sejdiu ocenio je da je sastanak Saveta bezbednosti UN, posvećen Kosovu i Metohiji, bio "istorijski" i da predstavlja "nastavak posvećenosti zapadnih zemalja u pravcu brzog rešenja statusa Kosova".

Sejdiu je, u intervjuu Bi-Bi-Si-ju na albanskom jeziku nakon sednice SB UN, rekao da su "iscrpljeni svi putevi za postizanje kompromisnog rešenja i da je došlo vreme za donošenje odluka o Kosovu".

"Mislim da je to bio značajan i istorijski dogadjaj za Kosovo, jer smo imali priliku da se i mi obratimo SB direktno, na formalnom sastanku, iako je bio zatvoren. Tražili smo da se ovaj proces okonča i zaključi, imajući u vidu i svu našu posvećenost tokom celokupnog procesa razgovora i potvrdili smo da su sve mogućnosti iscrpljene. Sada je došlo vreme za donošenje odluka", rekao je Sejdiu.

Sejdiu na sednici SB UN nije učestvovao kao zvanični predstavnik Kosova već "u ličnom svojstvu", što je definisano posebnim kompromisom do koga su zapadni i ruski diplomati došli pre sednice.

Kosovski predsednik je kazao da ne očekuje da SB traži rešenje glasanjem, dodajući da veruje u intenziviranje rada zemalja EU i SAD u pravcu rešenja statusa Kosova.

Sejdiu je naveo da se čine "poslednji koraci i da će biti nastavljeno sa koordinisanjem napora u pravcu proglašenja nezavisnosti Kosova".

Tajms: I Arafat je počeo kao Sejdiu

Kosovo je izvojevalo "simoličnu pobedu" u Savetu bezbednosti UN, pošto je prvi put jedan kosovski lider govorio u prilog nezavisnosti, piše britanski "Tajms".

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu obratio se Savetu bezbednosti kao "zainteresovana strana" - učesnik spora u okviru pravila 39 Saveta bezbednosti, piše list, dodajući da je na mestu na kojem je sedeo "pisalo samo Fatmir Sejdiju".

U antrfileu pod naslovom "Dani nezavisnosti", list podseća da su pod sličnim okolnostima prvi put u Savetu bezbednosti govorili palestinski lider Jaser Arafat 1974. i Natersija Godinjo-Adams iz Istočnog Timora 2001, pre nego što je ta teritorija proglašena državom.

List dodaje da se članice EU i SAD "kreću ka priznavanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, posle verovatnog drugog kruga predsednickih izbora u Srbiji u februaru".

Britanski "Fajnenšel tajms" piše da zapadne države smatraju da "rusko protivljenje znači da je uloga Saveta bezbednosti UN u odredjivanju statusa Kosova došla do kraja puta".

Neimenovani zapadni diplomatski izvori, kako piše list, navode da će EU i NATO sada "preuzeti vodeću ulogu i povešće Kosovo ka državnosti, pod medjunarodnim nadzorom koji će obezbediti zaštitu srpske manjine".

"Dejli telegraf" prenosi da SAD i EU smatraju da su stavovi Prištine i Beograda "nepomirljivi" i da su šanse da se rešenje postigne pregovorima "sada iscrpljene".

List ističe da nijedna strana nije pokazala da bi odstupila od svog stava.

MONDO

ŠUTANOVAC: NA KOSMETU ĆE BITI OČUVANA STABILNOST


BEOGRAD , 20. decembra (Tanjug) - Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je večeras da u slučaju eventualnog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, Kosmet "nećemo braniti silom", kao i da će na na tom području biti "očuvana stabilnost".

On je gostujući na televiziji B istakao da je pitanje statusa Kosova i Metohije pre svega političko-pravno, a ne vojno.

Kosovo i Metohija ne možemo da branimo silom jer nemamo sile ni podršku bilo koga da tako nešto uradimo, rekao je Šutanovac.

Prema njegovim rečima, građani Srbije treba da znaju da bi se u toj situaciji sukobili sa Kforom i NATO, kao i da bi na taj način "nastale konsekvence po građane".

"Mi nećemo braniti Srbe kao što su branjeni u Krajini, Bosni... Tamo gde su na taj način branjeni, Srba više nema. Mislim da to nije rešenje za KiM", ocenio je Šutanovac.

On je dodao da "postoje političari koji pozivaju na rat", i da su to uglavnom "isti oni koji su pozivali na ratovanje devedesetih godina".

Komentarišući aktuelnu situaciju u vezi sa statusom tog dela srpske teritorije, Šutanovac je istakao da je u razgovoru sa evropskim zvaničnicima došao do zaključka da su mnogi protiv jednostranog proglašavanja nezavisnosti, navodeći predstavnike Kipra i Rumunije.

On je ocenio da će na Kosovu i Metohiji biti očuvana stabilnost i u narednom periodu.

Ministar se osvrnuo i na stanje u Kopnenoj zoni bezbednosti, gde je, kako je istakao, "na licu mesta ustanovio da je stanje bezbedno".

On je podsetio da su se predsednici opština Bujanovac i Preševo založili za demitalirizaciju te zone i naglasio da nema ništa protiv toga, ako se sa druge strane usvoji predlog da se demitilarizuje celo područje na kome žive Albanci, odnosno i teritorija Kosova i Metohije.

Otvorena vrata
za otimanje
E. V. N., 20. decembar 2007

AKO je neko i verovao da kosovski proces još može da se zadrži u okvirima međunarodnog prava, posle sednice Saveta bezbednosti UN kao da je ugašen i poslednji tračak nade - SAD i njeni spoljnopolitički sledbenici u sredu su izašli u prostor iz kojeg je povratak u granice legalnog veoma težak.
To je prvi utisak mnogih diplomata sa kojima su "Novosti" razgovarale neposredno posle sednice na Ist Riveru.
- Čvrst stav SAD i Velike Britanije da su pregovori Srba i Albanaca završeni i da se neće nastavljati, širom otvara vrata kosmetskim Albancima da proglase jednostranu nezavisnost već u februaru, ili u rano proleće - smatra diplomata koji je prisustvovao sednici SB. - Posle toga, usledila bi priznanja drugih država.
Taktika je već obelodanjena i mogla se jasno nazreti tokom govora nekih ambasadora u Njujorku: u prvom koraku EU će, uz podršku NATO, mimo zvanične odluke SB UN, instalirati misiju na Kosovu, što će označiti i zvaničan početak primene Ahtisarijevog plana o nadgledanoj nezavisnosti.
Detaljna rasprava o budućoj evropskoj misiji i o njenim pravnim osnovama očekuje se na narednom zasedanju Saveta ministara EU, 28. januara ili, moguće je, na februarskom sastanku tog tela.
Stav Srbije ostaje jasan: rasprava o statusu Kosmeta mora da ostane u okvirima Saveta bezbednosti, a dolazak misije EU u pokrajinu moguć je samo na osnovu nove rezolucije SB.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je u Stokholmu da je, pošto je Savet bezbednosti dospeo u ćorsokak, Evropska unija spremna da preuzme kormilo u traganju za rešenjem pitanja južne srpske pokrajine.
- Žalim što se Rusija, koja se zalaže za multilateralizam, ipak opredelila za jednostrano delovanje - rekao je Ren i ocenio da u sadašnjoj situaciji treba biti realan.
Rusija, međutim, odgovara da EU i NATO ne mogu zameniti odluke SB UN i pokušavati da donose odluke o pitanjima izvan sfere njihove kompetencije. Ovo je juče izjavio Vladimir Titov, zamenik ruskog ministra inostranih poslova:
- To je veoma zabrinjavajuća tendencija, u neskladu sa opšteprihvaćenim normama upravljanja krizama. Rusija i mnoge druge članice SB UN i dalje se zalažu za zadržavanje procesa na međunarodnopravnom polju, za nastavak pregovora. U stalnom smo dijalogu sa našim zapadnim partnerima, računamo da će spoznati pogubne posledice jednostrane, mimo UN, suverenizacije Kosova.
Razmatranje pitanja Kosova, prema rečima Titova, nastaviće se na sledećem zasedanju SB UN početkom januara, na kom će se razmotriti još jedan izveštaj Misije UN o Kosovu.

Na Zapadu, prenosi naš diplomatski izvor, ipak strepe kako će sprovođenje njihove strategije izgledati na terenu:
- Svesni su, naime, da paralelne srpske institucije, koje će nastaviti da funkcionišu na Kosmetu, stalno osporavanje nezavisnosti na terenu, ali i u međunarodnim institucijama, ne mogu dovesti do stabilnosti - iznosi naš sagovornik. - Istovremeno, upašće u sopstvenu zamku, jer će samo srpske institucije na Kosovu ostati legalno po Rezoluciji 1244, dok će novoinstalirane, pravno gledano, biti – paralelne.

Zbog toga je, napominje naš sagovornik, britanski ambasador Džon Sojers skočio kao oparen na sednici SB UN kada je samo pomenuta Kancelarija srpskog Ministarstva za KiM koja je otvorena u Kosovskoj Mitrovici. Britanac je tražio od premijera Koštunice da se ona kao bespravna tvorevina odmah zaključa.
Premijer mu je odgovorio da Srbija to neće učiniti i da je postojanje kancelarije pravno utemeljeno još sporazumom Čović - Hakerup, koji je i dalje na snazi.

Pored konstantnog osporavanja nezavisnosti, ulaganja u srpske opštine na KiM, svakodnevnog dokazivanja da je južna pokrajina deo Srbije, zvaničnici Beograda će, kako su nam rekli, u narednom periodu pojačati diplomatske aktivnosti u UN, Savetu Evrope, OEBS, ali i pred sudskim instancama, kako bi se potpuno srušila potencijalna odluka o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova.
Dr Aleksandar Fatić, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, u izjavi za "Novosti", kaže da se međunarodno pravo u najčistijoj formi razvija upravo pred Savetom bezbednosti UN.

- Onog momenta kada nema dogovora u SB, pitanje međunarodnog prava dolazi u senku. Zato je ono, u ovom slučaju, u dubokoj krizi - ocenjuje Fatić. - Formalnopravno posmatrano, ne možemo reći da je Kosovo nezavisna država dok ne postane članica UN. Faktički, međutim, ako većina zemalja EU, a uz to i pet od šest članica Kontakt-grupe priznaju nezavisnost, bićemo suočeni s otimanjem dela teritorije.

Pred direktnom pretnjom gubitka dela državne teritorije, koju Srbiji donosi 2008. godina, upozorava Aleksandar Fatić, političari u Srbiji moraju da pokažu da imaju principe. On, međutim, sumnja da će država biti spremna da definiše adekvatan odgovor, jer Srbija ima vladu sa "dva heterogena elementa".
- Mislim da je jasno da od nastavka pregovora neće biti ništa, da sledi jednostrani proces proglašenja i priznavanja nezavisnosti i da je Srbija teritorijalno ugrožena. Čekamo reakciju države. Jedan od partnera u vlasti najavio je da na podršku EU nezavisnosti treba odgovoriti odbijanjem potpisivanja ugovora o stabilizaciji i pridruživanju. O tome bi državne institucije, pre svega parlament, trebalo da se izjasne - smatra dr Fatić.


SKUPŠTINA
Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić izjavio je da je prioritet parlamenta da se iduće nedelje održi sednica posvećena Kosovu i Metohiji i izglasa dokument koji bi bio polazna osnova za dalje poteze države.


VAŽAN JE PUTIN
TOMISLAV Nikolić, zamenik predsednika SRS, ocenio je da je Srbija u SB bila dobro predstavljena:
- Naš stav je jasno iznet, i mislim da sam bio u pravu kad sam rekao da ta sednica neće doneti ništa, a da je poslednji čas da mi u Narodnoj skupštini o tome razgovaramo.
Nikolić je ukazao da će kriza oko KiM biti dugogodišnja:
- Bitno je da u Srbiji nikada ne budu na vlasti oni koji bi se složili da je vreme da se kriza prekine tako što bismo sve prihvatili. A, sve drugo je sada stvar podrške Rusije, oko koje se lome koplja. Ali, ja mislim da Rusiju koju vodi Vladimir Putin više niko ne može da slomi. To je naš najjači, cementirani oslonac.


TADIĆ SLEDEĆI
DOGOVOR državnog pregovaračkog tima je da predsednik i premijer, koji su kopredsednici tima, naizmenično idu na sednice SB, što su i do sada uvek činili. Na jučerašnjoj sednici Srbiju je predstavljao premijer, a na sledećoj sednici učestvovaće predsednik Srbije - rekli su u kabinetu predsednika Tadića.

DUŠAN PROROKOVIĆ, SEKRETAR MINISTARSTVA ZA KIM:
KANCELARIJA OSTAJE
NEMA nikavih razloga za zatvaranje kancelarije Ministarstva za Kosovo i Metohiju u Kosovskoj Mitrovici - izjavio je Dušan Proroković, državni sekretar za KiM. Proroković je ovo rekao povodom izjave britanskog ambasadora u UN Džona Sojersa koji je od vlasti u Beogradu zatražio da ne prekidaju snabdevanje Pokrajine strujom i da zatvore Kancelariju u Kosovskoj Mitrovici.
Proroković je dodao da je Ministarstvo za KiM objasnilo državama članicama Kontakt-grupe razloge i pravni osnov otvaranja Kancelarije u Kosovskoj Mitrovici.
- Sojers bi trebalo da bude sa tim upoznat. Nema nikakvih razloga za zatvaranje Kancelarije i mi ćemo nastaviti da funkcionišemo na način na koji smo planirali - istakao je Proroković.

Izvor: Novosti

Srbi, vraćajte se kući
D. DAMJANOVIĆ, 20. decembar 2007

ZA nas je važno da se stvori multietničko, mirno i stabilno Kosovo. Da unapredimo odnose i pomognemo uspostavljanju mira i normalnog života, pogotovo za dve većinske zajednice - albanske i srpske - izjavio je za "Novosti" Dejvid Blant, šef britanske kancelarije u Prištini.
- Činimo sve da se Srbi vrate u nekoliko sredina odakle su otišli. Ovih dana je u tu svrhu uloženo dodatnih tri miliona evra.
* Srbi na Kosovu i Metohiji nisu sigurni. Šta činite da se oni vrate, sem što ih pozivate?
- Trenutna situacija je mirna, ali napeta. Velika je neizvesnost oko toga šta će dalje biti. Sada je, međutim, Kfor mnogo drugačiji, nije onaj od marta 2004. godine. Fokusiran je na ceo prostor. Ukoliko bi došlo do bilo kakvih incidenata, Kfor, Unmik i kosovska policija ne bi čekali, već bi odmah reagovali. Budite sigurni da će biti tako.
* Mislite da bi život Srba, koji bi odlučili da se vrate, bio bezbedan?
- Ljudi treba da se vrate tamo gde su rođeni, gde su živeli i radili. Sada je na redu pomirenje, svi moraju da shvate da je interes moje zemlje, EU i UN, multietničko Kosovo.
* Vaša zemlja zagovara nezavisno Kosovo i Metohiju. Zašto mislite da je to pravedno?
- Znam da postoji takvo razmišljanje, ali je netačno. Mi se zalažemo za kompromisno rešenje na KiM. Ono koje će svima doneti bolji život i prosperitet. Inače, tačno je da se moja zemlja, kao i većina iz EU, zalaže za Ahtisarijev plan, koji predviđa nadgledanu nezavisnost i dalje prisustvo međunarodnih snaga na ovom prostoru.
* Kako, kada zagovarate plan da snage EU zamene Kfor?
- Nisam u potpunosti upoznat s tim. Međutim, jedan od ključnih Ahtisarijevih predloga je da će Nato, Kfor i Unmik biti vodeća snaga u delu bezbednosnog sistema Kosova, što podržava i moja zemlja. Iako EU želi da preuzme deo te uloge, to ne znači povlačenje Kfora, koji će ovde ostati sve dok se ne nađe dugoročan kompromis.
* Još verujete u mirno rešenje na KiM?
- Svakako. I ne vidim razlog zašto se pitanje Kosmeta ne bi moglo rešiti na jedan miran, fer i korektan način. Iako se zalažemo za Ahtisarijev plan, ma kakvo rešenje da bude postignuto, najprioritetniji je mir, povratak ljudi na svoja ognjišta i sigurna budućnost.

Izvor: Novosti

RUMUNSKI PARLAMENT USVOJIO DEKLARACIJU O KOSOVU

BUKUREŠT – Rumunski parlament usvojio je juče „političku deklaraciju o budućem statusu Kosova” u kojoj se traži nastavak pregovora i organizovanje samita EU na tu temu, kao i integrisanje zapadnog Balkana u EU i NATO.

Rumunski ministar spoljnih poslova Adrijan Čiorojanu u raspravi je rekao da „na osnovu postojećih podataka do ovog momenta, Rumunija neće priznati eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti ili nadgledane nezavisnosti pokrajine Kosovo”.

Čiorojanu je tražio od parlamentaraca da deklaracijom izraze želju Rumunije da međunarodno pravo bude poštovano.

Politička deklaracija o „budućem statusu pokrajine Kosovo” zalaže se za „nastavak svih napora u pronalaženju pregovornog rešenja, uz rezoluciju Saveta bezbednosti UN”.

Predlaže se takođe da se organizuje samit EU posvećen harmonizaciji stavova o Kosovu, kao i evropskoj i evroatlantskoj integraciji zemalja zapadnog Balkana.

Za „političku deklaraciju” o Kosovu glasalo je 239 poslanika, a sedmoro se uzdržalo.


Beta

LAVROV:RUSIJA BI ULOŽILA VETO NA JEDNOSTRANO REŠENJE

MOSKVA, 21. decembra (Tanjug) - Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je danas izjavio da bi Rusija uložila veto u Savetu bezbednosti ukoliko bi bilo predloženo rešenje koje odobrava jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

"Ako bude predloženo rešenje, koje odobrava jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, naravno da će biti veto", rekao je Lavrov u intervjuu dnevniku "Vremja novostej".

Za planove SAD i Evropske unije da zaobiđu UN pri određenju statusa Kosova, šef ruske diplomatije je rekao da je to "u suštini prvi pokušaj da se kaže da Ujedinjene nacije više ne zanimaju Zapad" i da će "oni komplikovane probleme rešavati izvan UN".

"Naša pozicija zasniva se na međunarodnom pravu. To nisu prazne reči, to je odraz naše najdublje uverenosti da je najopasnija igra kršenje rezolucija SB UN, slobodno tretiranje konsenzusom donetih rešenja, ignorisanje Povelje UN koja naglašava suverenu jednakost država i njihovu teritorijalnu celovitost, ili kršenje temeljnih principa Završnog akta iz Helsinkija", istakao je Lavrov.

CCURKIN:SB UN MOŽE DA PODRŽI SAMO PREGOVARAČKO REŠENJE


MOSKVA , 21. decembra (Tanjug) - Savet bezbednosti UN može da podrži samo pregovaračko rešenje a formula za budući status Kosova i Metohije u svakom slučaju imaće presedanski karakter, izjavio je stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Ccurkin.

U intervjuu dopisniku RIA Novosti iz Njujorka, koji je danas objavio dnevnik "Komersant", Ccurkin je neposredno posle sednice SB UN 19. decembra odbacio kao potpuno pogrešne tvrdnje pojedinih evropskih i američkih pravnika da Rezolucija 1244 omogućava nezavisnost Kosova .

"To je logika po Orvelu, kada se crno predstavlja kao belo. Rezolucija 1244 uspostavlja međunarodnu kontrolu nad Kosovom do izrade rešenja o budućem statusu Pokrajine, a u odsustvu takvog rešenja Rezolucija nedvosmisleno sprečava kosovsku nezavisnost", istakao je šef ruske misije pri Svetskoj organizaciji.

"I tu nije potreban nikakav arbitar", rekao je on i dodao da "ako Priština ipak odluči da pođe na jednostrano proglašenje nezavisnosti, rukovodstvo UN treba da poništi takvu odluku i traži od Prištine njeno ukidanje".

Ističući da je usmerenost Evropske unije na povećanje doprinosa u rešavanje "kosovskog pitanja" shvatljiva, Ccurkin je istakao da "takav doprinos treba da se gradi u strogoj saglasnosti sa međunarodnim pravom" i da je bezuslovno neophodna odgovarajuća odluke SB UN za eventuelno upućivanje misije EU u Pokrajinu.

"Kosovsko pitanje" ne može se rešavati izvan okvira SB UN, glavnog tela UN koje je odgovorno za podršku miru i bezbednosti, rekao je ruski diplomata, dodajući da su "nedopustive sve aktivnosti koje bi stavile u pitanje autoritet UN ".

"Očekujemo da će NATO snage za Kosovo (Kfor), kao i UNMIK, nastaviti strogo da se pridržavaju svog mandata, utvrđenog u Rezoluciji 1244, koja mora da se ispunjava u punoj meri", naglasio je Ccurkin.

Prema njegovim rečima, SB UN je u Rezoluciji 1244 jasno utvrdio privrženost svih država-članica suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti SRJ (a sada Srbije kako pravne naslednice), Završni akt iz Helsinkija dozvoljava izmenu granica država samo političkim sredstvima i samo uz saglasnost strana, a u ovom slučaju jedna strana - Beograd - je potpuno otvoreno protiv takvog rešenja.

"Ccak, i 21. novembra ove godine SB UN je u Rezoluciji 1785 (o BiH) ponovo je jednoglasno potvrdio privrženost političkom rešavanju konflikata u bivšoj Jugoslaviji, očuvanju suvereniteta i teritorijalne celovitosti svih tamošnjih država u njihovim međunarodno priznatim granicama", istakao je Čurkin.

Za teze o "jedinstvenosti" kosovskog slučaja, on je rekao da predstavlja "lažni optimizam onih koji promovišu ideju jednostranih rešenja".

"Odbijanje dijaloga na Kosovu dalo bi snažan impuls separatizmu u najrazličitijim delovima sveta. Na taj način puštena opasna lančana reakcija, pre ili kasnije može da dotakne svaki region ili zemlju, gde se još, makar i latentno, zadržavaju problemi separatizma i etnokonfesionalnih konflikata", istakao je Čurkin.

Ruski ambasador pri UN je, govoreći o argumentaciji njegovih "anglosaksonskih kolega" u prilog nezavisnosti, reako da je pogrešna i da je "ključ za objektivno, a ne politički angažovano shvatanje istorije Pokrajine" u tome što se radi o budućem statusu istorijske pokrajine Srbije, gde je još pre pola veka odnos između srpskog i albanskog stanovništva bio približno isti, kao i u analizi "zašto se stanje tako mnogo izmenilo".

Osim toga, kako je istakao, pojam "volje naroda" Kosova treba po definiciji da uključuje mišljenje i albanskog, ali i srpskog stanovništva i da se ne zaboravljaju interesi Srba.

"To bi značilo da se parola o izgranji multietničkog društva na Kosovu pretvara u svoju suprotnost. Setimo se deprimirajuće slike enklava ili pravoslavnih svetinja iza bodljikave žice, ili problem vraćanja izbeglica pre svega srpske nacionalnosti koji se ne rešava", naveo je Ccurkin.

Ruski ambasador je rekao da nije doživeo predlog ambasadora SAD pri UN Zalmaja Halilzada, da se poslednji put zamisli nad mogućnošću o saglasnosti sa Ahtisarijevim planom, kao ultimatum.

"Pre je to bilo retoričko pitanje, na koji je odgovor unapred poznat. Ahtisarijev plan Beograd je odbacio još proletos, zato tu nema o čemu da se razmišlja", naglasio je Ccurkin.

Na optužbe Zapada da Rusija odugovlači proces određenja statusa, ruski diplomata je rekao da je "teško sporiti se sa tvrdnjom o neprihvatljivosti statusa kvo", ali je izrazio sumnju da je "jedini način napretka pokorno usvajanje nepravne formule od strane međunarodne zajednice, koju kategorično nameće jedna od strana".

Podsećajući da se tema statusa razmatrala samo pod okriljem "trojke" Kontakt-grupe i to svega 120 dana, Ccurkin je upitao kakav haos bi vladao u svetu ako bi u konfliktnim situacijama međuanrodna zajednica posle četiri meseca gubila interesovanje za traženje rešenja?

"Ispostavlja se da u nekim slučajevima, kada se radi o sopstvenim životnim interesima ili interesima strateških saveznika moguće voditi pregovore decenijama, bez obzira na pogibije i stradanja hiljada ljudi, a u drugim pokazivati nestrpljivost", rekao je on.

Ccurkin je ponovio stav Moskve da pregovore između Beograda i Prištine treba nastaviti i objasnio da bi ruska inicijativa o izradi "mape puta" za rešavanje pitanja Kosova mogla da predstavlja dodatni stimulans za produžetak pregovaračkog procesa.

Razradu takvog dokumenta neophodno je voditi na osnovu Rezolucije 1244, normi međunarodnog prava i Povelje UN, što bi omogućilo, s jedne strane, uvažavanje interesa strana i prioritete vodećih međunarodnih faktora u rešavanju "kosovskog pitanja", a s druge, da se označi putokaz kretanja strana ka saglasnosti, uključujući i puteve njihove zajedničke evrointegracione perspektive, rekao je on.

Ccurkin je na pitanje da li veruje da će se Srbi i Albanci dogovoriti, odgovorio da izveštaj "trojke" ubedljivo svedoči da je pregovarački proces, iako nije doneo konkretne rezultate, položio kvalitetnu osnovu za dalje pregovore strana, koje jedino imaju pravo da se dogovaraju o sudbini Kosova.

Rezultati bi, kako je istakao, bili i bolji da Prištinu nisu konstantno odvlačili od pregovora obećanjima o brzoj nezavisnosti.

"Po našem čvrsom uverenju, šanse dolaska do rešenja ostaju", naglasio je Ccurkin, dodajući da je "trojka" uspela da suzi oblast principijelnih razlika između Beograda i Prištine faktički do jednog temeljnog problema - problema suvereniteta.

Na pitanje kako će Rusija dalje delovati, Ccurkin je rekao da "u najskorije vreme treba osmisliti taktiku za dalje aktivnosti".

"Kosovska tema može ponovo da se pojavi u SB UN već u januaru 2008, kada treba razmotriti izveštaj UNMIK-a", rekao je Ccurkin u intervjuu za "Komersant".

TAČI OBEĆAO KUŠNERU “KOORDINIRANU” NEZAVISNOST


PARIZ , 21. decembra (Tanjug)-Lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači, u pismu francuskom ministru spoljnih poslova Bernaru Kušneru, dao je garancije da neće proglasiti nezavisnost bez koordinacije sa zapadnim zemljama, saznaje danas Tanjug u diplomatskim izvorima u Parizu.

Tači je u pismu koje je prošle srede stiglo na adresu francuskog ministra dao garancije albanske strane da neće preduzeti jednostrane poteze, već da će proces nezavisnosti uskladiti sa Evropskom unijom I Sjedinjenim Američkim Državama.

Na jučerašnjem skupu o statusu Kosova u Parizu, savetnik francuskog ministra spoljnih poslova Erik Ssevalije, rekao je da će "deklaracija o nezavisnosti uslediti krajem zime ili početkom proleća".

On je govorio o "neophodnosti koordinacije" i "usklađivanju kalendara" ovog procesa u narednim mesecima, aludirajući na neku vrstu scenarija sa ciljem da se drži pod kontrolom proces nezavisnosti južne srpske pokrajine, koji Francuska smatra neizbežnim.

Scenario evropskog angažovanja, na koji je aludirao, podrazumeva da se "primeni misija Evropske unije, da se ekonomski ojača Kosovo, a potom da se radi na dezenklavizaciji",objasnio je Ševalije.

Prištinski novinar i političar Veton Suroi je na istom skupu u organizaciji asocijacije "Klub velika Evropa" izjavio da "ne govorimo više o jednostranom, već o koordiniranom proglašenju nezavisnosti sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama".

Spektakularni zaplet
RUSIJA PRETI ZBOG KOSOVA!
Predsednik Saveta federacije Rusije Sergej Mironov upozorio sve one koji podržavaju albanske separatiste da se igraju živom vatrom!!!

 
Zvanična Moskva juče je Evropskoj uniji i SAD najkonkretnije stavila do znanja da nikada neće pristati na nezavisnost Kosova i Metohije i da će braniti celovitost Srbije svim raspoloživim sredstvima! Predsednik Saveta federacije Rusije (Gornjeg doma parlamenta) Sergej Mironov upozorio je, naime, sve one koji podstiču suverenitet Kosova i Metohije da se „igraju živom vatrom"!

- Rusija zadržava pravo da koriguje svoje stavove po mnogim pitanjima ako njena tačka gledišta o kosovskom pitanju ne bude uvažena! - kategoričan je Mironov.

Mironov je posle susreta s predsednikom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Reneom van der Lindenom u Moskvi rekao da bi nezavisnost Kosova izazvala nestabilnost širom Evrope i sveta.

- Upozoravam vas da se ne igrate živom vatrom! Nasilno, protivzakonito davanje nezavisnosti Kosovu i Metohiji može dovesti do haosa! Kršenje principa međunarodnog prava dovelo bi do toga da, prvi put posle Drugog svetskog rata, u svetu započne stihijska promena granica. U tom slučaju, mogao bi da se aktivira domino princip, po kom bi i druge teritorije mogle da saopšte da imaju pravo na samoopredeljenje. Rusija to neće dozvoliti! - upozorio je Mironov.

Izražavajući nadu da će „zdrav razum prevladati i da neće biti pogaženi principi međunarodnog prava", Mironov je najavio mogućnost da Savet federacije sazove sednicu do Nove godine, s koje će izdati deklaraciju o pitanju Kosova.

Panične reakcije

- Rusija je odlučna da odbrani principe međunarodnog prava. Tu nema i ne može biti nikakvog kompromisa - odlučan je Mironov.

Ova izjava Mironova, koji inače važi za čoveka veoma bliskog predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, odmah je izazvala panične reakcije na Zapadu. Komentator BBC-ja u njoj je prepoznao „prvu ozbiljnu, rusko-kosovsku pretnju"!

Nenad Popović, funkcioner DSS-a zadužen za odnose s Rusijom, kaže da izjava Sergeja Mironova ima veliki značaj, jer se radi o izjavi praktično drugog čoveka države, odmah iza Vladimira Putina. Popović objašnjava da reč Mironova u Rusiji ima „ogromnu težinu":

- Rusija je jasno upozorila da se neće pomiriti s bilo kakvim jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova i da će tražiti da se eventualna takva odluka poništi u Savetu bezbednosti UN, kao i da će preispitati odnose sa svim državama koje se osmele da jednostrano priznaju nezavisnost. Jednostrano priznavanje nezavisnosti otvorilo bi Pandorinu kutiju i, recimo, pitanje nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije, ali bi izazvalo krizu u još najmanje tridesetak regiona u Evropi i svetu - rekao nam je Popović.

Potpredsednik SRS-a Dragan Todorović smatra da je na ovaj način samo još jednom potvrđen nepokolebljiv stav Rusije.

- Mironov je jasno poručio da bi se u slučaju jednostranog proglašenja Kosova svet našao u vrlo ozbiljnom problemu. Krenulo bi se s daljim pokušajem prekrajanja granica, ne samo na prostoru bivšeg SSSR-a, već i na Zapadu. Tu, pre svega, mislim na Korziku u Francuskoj, Baskiju u Španiji, Tirol u Italiji... Prema tome, SAD i EU moraju da se uzmu u pamet... - kaže Todorović.

I analitičar Bratislav Grubačić smatra da izjavu Mironova treba shvatiti krajnje ozbiljno.

Tvrd stav

- Oni sigurno neće zaratiti zbog Srbije, ali zvanična Moskva neće odustati od svog tvrdog stava po pitanju Kosova. Ovu izjavu donekle shvatam i kao blagu pretnju da bi Rusi mogli da otvore slično pitanje i u svom regionu, a što bi moglo da dovede do mnogo ozbiljnije međunarodne krize - kaže Grubačić.

Lider SNV-a Milan Ivanović ubeđen je da su Rusi spremni da idu do kraja u nameri da Srbija sačuva Kosovo.

- Da nije bilo Rusije, pitanje je da li bi Kosovo danas bilo u Srbiji. Siguran sam da Rusija ima aduta kako da, zajedno s Beogradom, odbrani Kosovo, ali verujem i da je Moskva spremna da odgovori još drastičnije - kaže Ivanović.

Press

Mnogo su bre dugacki ovi postovi.
Recite vi meni ukratko... Hoce li da bude rata ili ne?
Je l' da ja cistim tandzaru ili da se vratim na spavanje?