Hvala Breu za obavestavanje

 MIRONOV: KO PODSTIČE SUVERENITET KOSOVA
'IGRA SE VATROM'

 Predsednik Saveta federacije Rusije [gornjeg doma parlamenta] Sergej Mironov upozorio je da se oni koji 'podstiču suverenitet' Kosova i Metohije 'igraju vatrom' i dodao da Rusija 'zadržava pravo da koriguje svoje stavove u mnogim pitanjima' ako njena 'tačka gledišta ne bude uvažena u kosovskom pitanju'.

Mironov je posle susreta sa predsednikom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Reneom van der Lindenom u Moskvi rekao da bi nezavisnost Kosova izazvala nestabilnost zbog kršenja principa međunarodnog prava i zbog toga što bi, prvi put posle Drugog svetskog rata, mogla da počne 'stihijska promena granica'.

U tom slučaju bi mogao da se aktivira 'domino princip', kada bi i druge teritorije mogle da saopšte da imaju pravo na samoopredeljenje, istakao je Mironov.

Izražavajući nadu da će 'zdrav razum prevladati i da neće biti pogaženi principi međunarodnog prava', Mironov je najavio mogućnost da Savet federacije sazove sednicu do nove godine, sa koje će izdati deklaraciju o pitanju Kosova.

Van der Linden je, takođe, najavio da će PS SE u januaru diskutovati o Kosovu i Metohiji.

Predsednik PS SE nije želeo da predviđa kakav će biti rezultat te diskusije, ali je rekao da su prilikom prethodnog razmatranja 'kosovskog pitanja' članice PS SE imale različite stavove.

Nazire se kriza u Savetu bezbednosti UN

U Savetu bezbednosti UN nazire se kriza, izjavio je agenciji Itar-Tas neimenovani visoki ruski diplomata, koji je svoj stav obrazložio očiglednim neslaganjem ključnih država u Savetu Bezbednosti - Rusije i SAD, prilikom razmatranja pitanja statusa Kosova i Metohije na jučerašnjoj sednici tog tela.

Kako prenosi Tanjug, prema rečima tog diplomate, to je odraz krize u odnosima Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, krize međunarodnog prava, jer se rešenje pokušava pronaći zaobilaženjem Saveta bezbednosti, a posledice će se verovatno pojaviti i za Evropsku uniju.

Čak i predstavnik Belgije u Ujedinjenim Nacijama, zemlje koja se sama nalazi na granici krize, pokušava da poučava Srbiju, rekao je sagovornik Itar-Tasa.

Aleksejev: Moskva radi na omogućavanju nastavka pregovora

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev izjavio je da Moskva radi na omogućavanju nastavka pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i da neće menjati svoj stav o tom pitanju.

Aleksejev je u intervjuu za 'Politiku' rekao da će 'biti jako ozbiljna greška' ako misija EU stigne na Kosovo mimo odluke Saveta bezbednosti UN, podsetivši da je mogućnost prelaska međunarodnog prisustva iz ruku UN u EU predviđena, ali isključivo u okviru opšteg regulisanja čiji je jedini osnov Rezolucija 1244.

Govoreći o eventualnom pribegavanju jednostranim potezima u rešavanju pitanja Kosova, Aleksejev je ocenio da pokušaji da se nađe 'jednostavno i brzo rešenje mogu da se pretvore u ozbiljnu krizu na Balkanu, a u tom slučaju će SB morati da se brine o tome'.

'Ali šteta će biti naneta ne samo Srbiji i Balkanu nego ukupnoj evropskoj bezbednosti. Razmislimo da li je to nekome potrebno', upozorio je ruski ambasador.

Aleksejev je istakao da Rusija neće menjati svoj stav o kosovskom pitanju.

'Politika svršenog čina, da treba prihvatiti realnost i priznati mišljenje većine, nama apsolutno nije uverljiva i napravljena je veštački. U istoriji retko imamo situaciju da se pravednost nekog rešenja opredeljuje brojnošću podignutih ruku', dodao je ruski ambasador.

Na pitanje da li Rusija razmišlja o svom vojnom prisustvu u Srbiji, kao pandanu NATO-u na Kosovu, o čemu je govorio Tomislav Nikolić iz SRS-a, ruski ambasador je odgovorio da je to 'jako delikatno' pitanje i da 'do sada nije razmatrano'.

'Mi imamo apsolutno drugačije planove, koji se odnose, pre svega, na ekonomsko prisustvo i političku podršku, na kojima radimo jako ozbiljno', rekao je Aleksejev.

Ambasador je podsetio na nedavnu izjavu načelnika Generalštaba Ruske Federacije Jurija Balujevskog koji nije isključio mogućnost vojne pomoći Srbiji, 'samo u jednom mogućem slučaju ako to Srbi zatraže'.

'Za SAD i deo EU jedini ozbiljan put je nezavisnost [Kosova]. To i jeste veoma opasno. Rusija je jako zabrinuta ovakvim razvojem događaja', rekao je ruski ambasador.

On je objasnio da se ne događa često da Ministarstvo inostranih poslova Ruske Federacije izda saopštenje slično onome od ponedeljka koje je bilo posvećeno rešavanju kosovskog statusa.

'Hteo bih da skrenem posebnu pažnju na važnost tog dokumenta u kome su jasno označeni problemi sa kojima se suočavamo i ukazujemo na moguće izlaze', rekao je ambasador.

Govoreći o 'mapi puta' kojom bi se izašlo iz kosovskog problema, a koja je spomenuta u tom saopštenju, ruski ambasador je objasnio da bi ta mapa trebalo da sadrži 'apsolutno jasne kriterijume po kojima bismo mogli da određujemo da li je došlo vreme za definisanje konačnog statusa' Kosova.

Izvor: RTS

 RUMUNSKI PARLAMENT TRAŽI NASTAVAK
PREGOVORA O KOSMETU

Rumunski parlament usvojio je na zajedničkoj sednici oba doma, zvanično saopštenje o Kosovu u kome se zalaže za nastavak pregovora, kao i organizovanje evropskog samita posvećenog problemu Kosova.

U dokumentu koji je usvojen sa 239 glasova za i sedam uzdržanih, stoji da se Rumunija zalaže za 'nastavak poteza usmerenih na pronalaženje sporazumnog rešenja, kroz rezoluciju Saveta bezbednosti UN'.

'Parlament predlaže rumunskim vlastima da usvoje doslednu i jedinstvenu poziciju u slučaju eventualnog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, koja bi trebalo da odražava bezbednosne interese u regionu, kao i rumunske nacionalne interese', navodi se u dokumentu, koji su predložile komisije za spoljne poslove oba doma parlamenta.

Ova pozicija bi takođe 'trebalo da uzme u obzir presedan na regionalnom i međunarodnom nivou, kao i obaveze koje je Rumunija preuzela kao članica NATO i EU', stoji u dokumentu.

Rumunski parlament je takođe predložio održavanje samita Evropske unije, u cilju harmonizacije pozicija unutar okvira EU, kada je reč o statusu Kosova, evropskim i evroatlantskim integracijama država Zapadnog Balkana i regionalnom sistemu bezbednosti, pred samit NATO, koji će biti održan u Bukureštu naredne godine, preneo je Rompres.

Predsedavajući komisije Senata za spoljne poslove Mirča Đoana izjavio je da je saopštenje usvojeno pošto su poslanici, kao i rumunski građani primetili osetljivost kosovskog pitanja.

Djoana je naglasio da su se, pre nego što je nacrt dokumenta sačinjen, članovi dve komisije sastali sa ambasadorima zainteresovanih država - pretežno članicama EU, članovima Kontakt grupe, državama u regionu - kao i sa predstavnicima rumunske vlade, poput ministra spoljnih poslova Adrijana Čorojanua.

Šef rumunske diplomatije je na današnjem zasedanju ponovio da Rumunija neće priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti južne srpske pokrajine, dok je predsednik Trajan Basesku rekao da se za vreme njegovog predsedničkog mandata 'Rumunija nikada neće saglasiti sa nezavisnošću Kosova', preneo je Itar-Tas.

Izvor: RTS

 RUPEL: STATUS ZA KOSOVO
USAGLASITI BEZ ISHITRENOSTI

Slovenija će kao predsedavajući Evropske unije nastojati da sa Prištinom usaglasi kako dalje 'bez ishitrenosti' ići na rešenje statusa Kosova na temelju plana Martija Ahtisarija i upućivanje misije EU, a glavni cilj je da se o tome postigne saglasnost EU i izbegne nejedinstvo.

To je predstavljajući program slovenačkog predsedništva EU, izjavio šef diplomatije Slovenije Dimitrij Rupel, koji je rekao da je to sad nužno pošto je izveštaj Kontakt grupe Savetu bezbednosti UN pokazao da su pregovori Beograd-Priština iscpljeni.

On je istakao da Slovenija želi da što pre Srbija potpiše sporazum o pridruživanju sa EU. Na pitanje da li će to biti učinjeno i ako optuženi Ratko Mladić dotad ne bude predat Haškom sudu, on je uzvratio da se EU s tim u vezi nikako neće odreći svojih standarda.

Rupel je istakao je i da je Hrvatska, zbog problema s Haškim sudom, čekala četiri godine na početak pregovora o članstvu u EU i naglasio da se 'tu moraju primeniti ista merila za Srbiju, kao što je to bilo i s Hrvatskom'.

Rupel je naveo da će o 'akcionom planu' za upućivanje misije EU na Kosovo raspravljati šefovi diplomatija EU 28. januara, pošto je na samitu EU prošlog petka o tome postignuta 'politička odluka'. Ako tad ne bi bila postignuta saglasnost, biće zakazan novi vanredni susret ministara EU s ciljem da se dođe do saglasnosti o tome.

Slovenački ministar je rekao da će pravni osnov za upućivanje misije EU na Kosovo biti rezolucija 1244 SB UN.

Izvor: RTS

 HASANI: NA KOSOVU PLANOVI
ZA REFERENDUM O PRIPAJANJU ALBANIJI

Funkcioner Demokratske partije Kosova Nait Hasani najavio je u intervjuu za 'Gazetu viborču' mogućnost organizovanja referenduma o pripajanju Kosova Albaniji.

'Prvo moramo da steknemo nadziranu nezavisnost, dakle onu koju predlaže Ahtisari. Ali poznato je da su žitelji Kosova i Albanci jedan narod koji želi da živi u jednoj državi. Imamo jedan jezik, jednu tradiciju, jednu veru, a Kosovo je od Albanije bilo odvojeno', rekao je Hasani poljskom listu.

Hasani je dodao da ako narod bude želeo referendum o pripajanju Albaniji onda je Priština dužna da ga raspiše. On je precizirao za poljski dnevnik da je Priština spremna da čeka s proglašenjem nezavisnosti samo do maja naredne godine, ali da se nada da će to moći da učini znatno ranije.

'Računamo da kada uvedemo Ahtisarijev plan da će UN brzo doneti novu rezoluciju koja će nam dati punu nezavisnost', rekao je Hasani. Nova vlada u Prištini, po rečima Hasanija, računa da će samo na početku nezavisnost biti po Ahtisarijevom planu.

'Ahtisarijev plan je loš, jer deli Kosovo, iako Srbi čine svega pet odsto stanovništva', kazao je Hasani i dodao da on lično ne bi prihvatio Ahtisarijev plan jer daje takva ovlašćenja Srbiji da ona preko pomoći kosovskim Srbima može da destabilizuje Kosovo.

Nait Hasani rekao je 'Gazeti viborčoj' da se ne plaši embarga Srbije kada Kosovo proglasi nezavisnost, jer ne veruje da će se Srbija odreći tog tržišta, a i zato što bi u tom slučaju granice otvorila Albanija. 'Mogli bi da izdržimo', zaključio je Hasani u intervjuu poljskom listu.

Izvor: RTS

TITOV: EU I NATO NISU NADLEŽNI ZA REŠAVANjE KOSOVA

MOSKVA – Zamenik šefa ruske diplomatije Vladimir Titov izjavio je danas da EU i NATO nisu nadležni da preuzmu na sebe rešavanje kosovskog problema.

Razmatranje kosovskog problema u Savetu bezbednosti UN je pokazalo da neke zemlje „ne prestaju sa pokušajima da se problem što brže izvede van okvira UN”, kazao je Titov Itar-Tasu.

„To je veoma zabrinjavajuća tendencija, koja je u suprotnosti sa opštepriznatim normama rešavanja kriza. Izjave o namerama EU i NATO da preuzmu na sebe rešavanje kosovskog problema nije u skladu sa nadležnostima tih organizacija”, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova.

Prema njegovim rečima, Rusija i „mnoge druge” članice Saveta bezbednosti UN i dalje se zalažu da se procesa zadrži na polju međunarodnog prava i za nastavak pregovora između strana, a koji Moskva predlaže putem izrade detaljnog plana za rešenje problema.

Beta

ŠEVALIJE: DEKLARACIJA O NEZAVISNOSTI KRAJEM ZIME

PARIZ – Deklaracija o nezavisnosti Kosova će najverovatnije uslediti krajem zime ili početkom proleća, izjavio je savetnik francuskog ministra spoljnih poslova Erik Ševalije na današnjem skupu o statusu srpske pokrajine u Parizu.

Savetnik Bernara Kušnera zadužen za Balkan je rekao da „nema perfektnog rešenja” za južnu srpsku pokrajinu, ali je „prošao period pregovora” i sada je na redu „period odlučivanja”.
„Status kvo je najrizičniji, iako i razvoj situacije nosi rizike”, rekao je Ševalije na skupu koji je u prostorijama Evropskog parlamenta organizovala asocijacija „Klub velika Evropa”, čiji je predsednik Žak Rupnik, istraživač i savetnik u Evropskoj komisiji.

„Kosovo je glavni politički test za Evropsku uniju i Ujedinjene nacije”, rekao je visoki francuski diplomata, koji je bio saradnik Kušnera na Kosovu i Metohiji u vreme kada je sadašnji šef francuske diplomatije predvodio administraciju UN (1999-2001), konstatujući da „nema jedinstvene evropske pozicije” o nezavisnosti srpske pokrajine.

„Tri četvrtine evropskih zemalja bi priznalo Kosovo, dok četvrtina nije spremna”, rekao je on, dodavši da se traži solidarnost kako bi se izbegle podele unutar EU.


Tanjug

MEĐUNARODNO PRISUSTVO NA KIM NIJE U NADLEŽNOSTI EU I NATO

MOSKVA – Međuanarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji ne spada u prerogative i nije u kompetenciji ni Evropske unije, niti NATO-a, izjavio je večeras predstavnik Rusije u Kontakt-grupi Aleksandar Bocan-Harčenko.

„Na taj način, jednostrano proglašenje nezavisnosti i upućivanje misije na Kosovo, zaobilaženjem UN, bilo bi najgrublje kršenje temeljnih normi međunarodnog prava, Povelje UN, kao i temeljnih principa mirotvorstva, sa svim posledicama koje iz toga proizlaze”, rekao je ruski diplomata za Prvi kanal ruske državne televizije.

Bocan-Harčenko je bio predstavnik Rusije u posredničkoj „trojci” pod čijim okriljem su do 10. decembra vođeni direktni pregovori između Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova i Metohije.

Tanjug

PROROKOVIĆ: NEZAVISNOST KOSOVA BILA BI NELEGALNA

MOSKVA – Državni sekretar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije izjavio je danas da bi nezavisnost južne srpske pokrajine bila nelegalna i da je Srbija ne priznaje.

„Kosovo je srce i duša Srbije”, rekao je on za televizijski kanal NTV, dodajući da bi „kršenje zakona vodilo radikalizaciji, a nama ne trebaju nemiri”.

Ta ruska televizija prenela je i izjavu zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića da „Kosovo ne može bez Srbije” i da „ako Albanci proglase nezavisnost treba protiv njih uvesti sankcije, u energetici, trgovini, saobraćaju”.

„Oni zavise od nas. Neka probaju ako mogu da žive odvojeno”, rekao je Nikolić za NTV.

Državna televizija „Rusija” u centralnoj emisiji vesti u izveštaju iz Srbije navodi da kosovski Albanci ne proglašavaju nezavisnost pre svega jer ih za sada zapadni saveznici pozivaju na uzdržanost, u prvom redu SAD.

Tanjug

JANŠA: PITANJE KOSOVA NAJVEĆI IZAZOV ZA SLOVENIJU


LJUBLJANA , 20. decembra (Tanjug) - Slovenački premijer Janez Janša izjavio je danas da će pitanje Kosova biti glavni izazov za Sloveniju tokom njenog mandata na mestu predsedavajućeg Evropske unije.

Cilj Slovenije je da, umesto sadašnjeg statusa kvo južne srpske pokrajine, postigne rešenje oko kojeg će EU biti jedinstvena, rekao je Janša, predstavljajući članovima parlamenta program države kao predsedavajućeg Unije.

To neće biti lako, ocenio je slovenački premijer, dodavši da su teret donekle olakšali šefovi vlada i država zemalja članica EU, postigavši konsenzus o tom pitanju na nedavnom samitu, prenela je agencija STA.

Janša je saopštio da će jedan od prioriteta Slovenije tokom njenog šestomesečnog mandata na mestu predsedavajućeg EU biti proširenje Unije na zapadni Balkan i politika dobrosusedskih odnosa.

Ostali prioriteti biće, prema njegovim rečima, ratifikacija Lisabonskog sporazuma, paket mera u oblasti energetike i zaštite životne sredine, Lisabonska strategija rasta i radnih mesta, interkulturalni dijalog, širenje šengenske zone na vazdušni prostor i širenje evrozone na Maltu i Kipar.