MIGIRA:BAN KI MUN PODRŽAVA AHTISARIJEV PLAN


TIRANA , 13. decembra (Tanjug) - Generalni sekretar UN Ban Ki-mun u potpunosti podržava plan svog specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti kao rešenju za budući status Kosova, izjavila je danas u Njujorku zamenica generalnog sekretara UN Aša-Rouz Migira tokom razgovora sa Jozefinom Topali, predsednikom albanskog parlamenta.

Topali je razgovarala o Kosovu i s Ahtisarijem, kineskim, ruskim i američkim ambasadorima pri UN, Vangom Guangjaom, Vitalijem Čurkinom i Zalmajom Kalilizadom i zamenicom britanskog ambasadora pri UN Karen Pirs, javila je albanska agencija ATA.

Kineski ambasador je rekao da Kina pažljivo prati pitanje Kosova, a Čurkin je ponovio stav Rusije da bi pregovori trebalo da se nastave, povodom čega je Topali izrazila nadu da će Rusija ublažiti svoj stav.

Kalilizad je ponovio podršku Vašingtona Ahtisarijevom planu i brzom rešavanju pitanja Kosova, i ukazao da je opredeljenje svih zemalja regiona ulazak u EU što će, prema njegovom mišljenju, olakšati rešavanje pitanja statusa Kosova, zbog čega "Srbija ne bi trebalo da otežava svoj put ka EU".

Pirs je ponovila da Velika Britanija podržava Ahtisarijev plan.

Topali je ponovila stav Albanije da je nezavisnost Kosova u interesu mira, stabilnosti i razvoja Kosova, Srbije i celog regiona, a da svako novo odlaganje ne bi donelo ništa pozitivno, prenela je nacionalna agencija ATA.

Topali je rekla da zvanična Tirana podržava Ahtisarijev plan i da se zalaže za najbrže moguće rešavanje tog pitanja.

Topali je doputovala u Njujork da bi učestovala na specijalnoj sednici Skupštine UN o pitanjima vezanim za decu.

ROJTERS POVUKAO VEST I EMITOVAO NOVU, SA DOPUNOM


HELSINKI , 13. decembra (Tanjug) - Britanska agencija Rojters povukla je jutrošnju vest da je komesar za proširenje EU Oli Ren finskom dnevniku "Utispaiva demari" izjavio da će utvrđivanje konačnog statusa Kosova biti odloženo za početak proleća, i emitovala novu verziju, po kojoj je Ren rekao da "očekuje da će status Kosova biti rešen t o k o m z i m e, ili - u rano proleće".

Rojters je objasnio da prvobitnu vest povlači jer je finski "list pogrešno preneo reči Rena".

U prvoj, povučenoj verziji, navedeno je da je Ren rekao da će "utvrđivanje konačnog statusa Kosova biti odloženo za početak proleća naredne godine", bez drugih detalja.

U novoj verziji stoji da je Ren izjavio da "očekuje da će status Kosova biti rešen tokom zime ili u rano proleće", uz objašnjenje da je finski list utvrdio da je pogrešno naveo Renove reci.

Slučaj koji bi se mogao ubrojati u "izgubljeni u prevodu" britanska agencija objašnjava citiranjem Renovog portparola, po kome je komesar za proširenje u intervjuu datom u utorak, a objavljenom danas, rekao: "Utvrđivanje statusa Kosova biće finalizovano tokom zime (finska reč talvi) ili ranog proleća (finska reč kevattalvi, koji se obično odnosi na mesec mart)".

Rojters podseća da je Renova najava došla samo dan pošto su u Srbiji raspisani predsednički izbori za 20. januar, sa verovatnim drugim izbornim krugom 3. februara, i ocenjuje da je to "najjasniji znak" da će EU odložiti donošenje svake odluke o Kosovu dok ne budu održani predsednički izbori u Srbiji.

Evropske diplomate su saopštile, kako navodi Rojters, da su se šefovi diplomatija neformalo ove nedelje saglasili da će, ukoliko se zvanično odredi datum održavanja predsedničkih izbora u Srbiji, EU izbeći "preuranjene poteze, koji bi mogli da osnaže nacionalističke snage u Srbiji".

Britanska agencija podseća čak i da proleće zvanično kalendarski počinjje 21. marta i da je održavanje "ključnog" sastanka šefova diplomatije EU, planirano za 28. i 29. mart u Sloveniji.

Margelov: Vašington učinio mnogo grešaka

Insistiranje SAD da se Kosovu da nezavisnost i namera da blokira rusku inicijativu o nastavku pregovora o statusu pokrajine ne odgovara normama međunarodnog prava, izjavio je danas šef Komiteta za međunarodne poslove gornjeg doma ruskog parlamenta, Saveta Federacije, Mihail MargelovIz Vašingtona je u više navrata saopšteno da je Kosovo jedinstven slučaj, ali se niko nije potrudio da objasni u cemu je ta jedinstvenost, rekao je Margelov.

"Čime se razlikuje Kosovo od Severnog Kipra, Južne Osetije, Abhazije, Severne Irske i mnogih drugih etničkih i religioznih enklava, razbacanih po celom svetu", zapitao se Margelov u izjavi za agenciju RIA "Novosti".

Kazao je da ništa neće ometati te enklave da zatraže nezavisnost po kosovskom scenariju, a bosanskim Srbima da "rasture glavno evropsko dete SAD - Dejtonski sporazum - i da zatraže pripajanje Srbiji".

Margelov je kazao da je Vašington za nekoliko poslednjih godina učinio mnogo spoljnopolitičkih grešaka, a da na poslednju takvu grešku ukazuje izveštaj američke obaveštajne službe da Iran nema vojni cilj sa projektom obogaćivanja urana.

"Još jedna greška može postati i jednostrano odvajanje Kosova i Rusija će uložiti sve napore, koje je moguće uložiti u okviru međunarodnog prava, da se to ne dozvoli", rekao je Margelov.

Povodom nedavne izjave američke državne sekretarke Kondolize Rajs da je Rusija destabilizujući faktor na Balkanu, Mergelov je rekao da "izgleda da američka diplomatija zaboravlja da upravo Priština uz popustljivost Vašingtona blokira sve pregovaračke inicijative međunarodne zajednice".

Beta

Zapadne zemlje se protive ruskom predlogu nastavka pregovora

Američki ambasador u UN Zalmaj Halilzad izjavio je večeras da se SAD i evropske zemlje protive predlogu Rusije za nastavak razgovora Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova i da veruju da dalji pregovori "ne bi imali svrhe".

Kako je objavljeno na sajtu američke misije pri UN, Halilzad je rekao da su u sredu u Savetu bezbednosti vođene konsultacije o ruskom nacrtu predloga Predsedničkog saopštenja o Kosovu.

Rusija je na današnjem sastanku u Savetu bezbednosti poručila da bi, "ključni element" saopštenja saveta trebalo da bude pozivanje na nove razgovore kako bi se rešio status Kosova.

Međutim, Halilzad je rekao da Vašington i Evropa veruju da "pošto su razmatranja po ovom pitanju još uvek u toku nema osnova za izdavanje (predsedničkog saopštenja) u kome bi se izrazile fundamentalne razlike sa Rusijom po ovom pitanju".

On je dodao da će članice saveta "raspravljati o ovom pitanju sve do 19. decembra, kada će biti održana glavna rasprava o Kosovu".

"Pregovarački proces je iscrpljen. Sada je vreme da Savet bezbednosti donese odluku, a ako savet ne donese odluku, onda se lek za problem mora tražiti van njega", rekao je američki ambasador.

Kako je prenela agencija Rojters, i diplomate zemalja EU u Savetu bezbednosti rekle su da se njihove zemlje slažu sa ovim.

"Mislim da Savet bezbednosti neće biti u stanju da postigne sporazum i u tom slučaju druge organizacije bi trebalo da preuzmu odgovornost za rešenje problema", rekao je britanski ambasador u UN DŽon Sojers i dodao da misli na EU i NATO.

Ruski ambasador Vitalij Čurkin izrazio je optimizam, rekavši da je čuo "neke pozitivne komentare na neke elemente" ruskog teksta.

U ruskom tekstu, koji je cirkulisao u sredu Savetom bezbednosti, piše da su razgovori dve strane bili korisni i u njemu se takođe poziva na "nastavak pregovaračkog procesa između Beograda i Prištine kako bi se postigao sporazum o budućem statusu Kosova".

U tekstu piše i da se od "obe strane traži da odgovorno i realistično traže međusobno prihvatljivo rešenje do koga će se doći pregovorima, na jedan kreativan, odlučan način, u duhu kompromisa i da se uzdrže od jednostranih odluka koje bi izazvale destabilizaciju situacije na Kosovu i u regionu." Ako se ne postigne sporazum, zapadne diplomate su rekle da bi većina članova saveta bila spremna da prepusti događajima da idu tokom koji je predviđen planom Martija Ahtisarija.

Većina zemalja EU, SAD, kao i muslimanske zemlje, kako navodi Rojters, smatraju da bi, pošto nije postignut sporazum u pregovorima Beograda i Prištine, trebalo dozvoliti da Kosovo proglasi nezavisnost.

Beta

Kosovo važan odbrambeni delo slovenačkog predsedavanja EU

Slovenački ministar odbrane Karel Erjavec je simobličnim primanjem štafetne palice od portugalskog kolege Nuna Severiana Teksiere preuzeo zadatke predsedavanja Savetu Evropske unije EU) u oblasti odbrane.

Erjavec je pritom sinoć na Brdu kod Kranja ponovio slovenačke prioritete u oblasti daljeg razvoja evropske odbrambene politike i spoljne politike, sadržane u 18-mesečnom programu koji su sačinile tri države predsedavajuće "trojke".

"Naši prioriteti biće nastavak razvoja te politike, stabilnost i perspektiva za države na Zapadnom Balkanu, dalje razvijanje vojnih i civilnih kapaciteta EU i posebno saradnja sa važnim svetskim akterima kao što su Ujedinjene nacije i NATO", rekao je Erjavec primajući dužnost.

On je istakao da će "u vrhu agende svakako biti Kosovo", objašnjavaući da je tamošnja situacija osetljiva, jer upravo od Kosova zavisi stabilnost Zapadnog Balkana.

"Zalagaćemo se da budu poštovane sve odluke UN, a unutar EU moramo postići saglasnost u pogledu rešavanja tog pitanja", rekao je još Erjavec.

Sledeći veliki izazov za Sloveniju jeste Čad gde je velika humanitarna katastrofa, smatra slovenački ministar odbrane.

Slovenija je poslednja u "trojci" koja će realizovati 18-mesečni program, a Erjavec je uveren da će sledećoj trojci koju čine Francuska, Češka i Švedska, ostaviti dobro obavljen posao.

Beta

Ren: EU odlaže odluku o Kosovu do proleća

EU će odložiti donošenje odluke o statusu Kosova do ranog proleća, izjavio je evropski komesar za proširenje Oli Ren za današnju finsku štampu.

"Konačno rešenje za Kosovo biće odloženo za rano proleće", rekao je Ren finskom dnevniku "Uutispaiva demari" i dodao da se "rešenje mora pronaći" jer je "sadašnja situacija neodrživa".

Rojters navodi da Ren nije objasnio razloge za odlaganje odluke o Kosovu, ali dodaje da su se šefovi diplomatija EU početkom nedelje neformalno dogovorili da će, ako izbori u Srbiji budu raspisani, izbeći svaku preuranjenu akciju koja bi mogla da izazove reagovanje nacionalista.

Agencija podseća i da se prvi važan prolećni sastanak ministara spoljnih poslova EU održava 28-29. marta u Sloveniji.

Beta

DEVET GODINA OD MASAKRA U PEĆI

BEOGRAD – Metohijski grad Peć je 14. decembra 1998. godine bio poprište terorističkog napada u kome je ubijeno šest mladića u lokalnom kafeu, a ubice nikada nisu izvedene pred lice pravde.

Bilo je to u vreme kad su finalizovani planovi akcije „Milosrdni anđeo”, koji je poleteo neki mesec kasnije, a Peć je tih decembarskih dana bila najtužniji srpski grad, sahranjujući dečake ubijene rafalima onih koji, kako se ispostavlja, nisu bili teroristi koji su ubijali i civile, već su vodili „oslobodilačku” borbu za sopstvenu državu.

Repoteri su tada izvestili da su nešto iza podneva porodicama predata tela šestorice mladića, koji su prethodne večeri mučki ubijeni u kafiću „Panda” u Peći.

Kolone srednjoškolaca i građana u mimohodu su odale poštu svojim drugovima i sugrađanima. U opštini je proglašena trodnevna žalost, a sahrana je, posle zajedničkog opela u centru grada, sutradan obavljena na gradskom groblju.

Prošlo je devet godina, a u međuvremenu iz Peći su proterani Srbi, popaljene i oskrnavljene crkve i istorijski spomenici, a pitanje je i šta je sa grobovima šestorice mladih ubijenih u akciji terorista, kojima su komandovali i neki od sada pacifikovanih kosovskih lidera, rado primanih u svetskim metropolama.

Predstavnici međunarodne zajednice, izaslanik SAD Ričard Holbruk, šef misije OEBS na Kosovu i Metohiji Vilijem Voker i ambasadori Austrije i Francuske Volfgang Petrič i Gabrijel Keler izrazili su tada zabrinutost i osudili nasilje, „ma sa koje strane dolazilo”.


Tanjug

PETERING: USKLADITI ROK ZA NEZAVISNOST KOSOVA

BRISEL – Predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering izjavio je danas u Briselu, na samitu šefova država ili vlada Evropske unije, da bi „rok za nezavisnost Kosova” trebalo da bude sagledan uzimajući u obzir predsedničke izbore u Srbiji.

„Članice EU bi trebalo da zajedno deluju... Rok za nezavisnost Kosova i odrednice o bezbednosnim garancijama bi trebalo sagledati uzimajući u obzir predstojeće izbore u Srbiji, predviđene za početak 2008. godine”, istakao je Petering, prema saopštenju njegovog kabineta.

„Odlučni principi bi trebalo da idu ruku pod ruku s fleksibilnom procedurom”, zaključio je predsednik Evropskog parlamenta u svom nastupu na samitu, na kojem je Kosovo i Metohija jedna od glavnih tema.


Tanjug

"MOND": ZAPAD SPREMAN DA PRIZNA NEZAVISNOST


PARIZ , 13. decembra (Tanjug) - Francuski dnevnik "Mond" ocenjuje, povodom današnjeg samita Evropske unije u Briselu, da je Zapad spreman da prizna nezavisnost Kosova čim prođu predsednički izbori u Srbiji.

"Zapadne zemlje već imaju spreman plan... SAD i Evropljani su postigli principijalan sporazum s bivšim šefom kosovske gerile, Hašimom Tačijem, koji bi trebalo da bude budući premijer Kosova, da proglašenje nezavisnosti pokrajine odloži do okončanja izbora u Strbiji", piše francuski dnevnik, pozivajući se na diplomatske izvore.

Cilj odlaganja je, po oceni "Monda", da na srpskim izborima dobije prednost «demokratsko krilo koje otelovljuje predsednik Boris Tadić i da smanji šanse ultranacionalističke struje».

«Diplomatska aktivnost Zapada teče paralelno u pravcu nezavisnosti Kosova i priznanju od strane različitih država», piše renomirani pariski dnevnik u današnjem štampanom izdanju, dodajući da je glavna briga Zapada da «zaobiđe blokadu Rusije u UN".

EU će danas, predviđa "Mond", saopštiti spremnost da na Kosovo pošalje civilnu misiju, a odmah potom bi generalni sekretar UN Ban Ki Mun trebalo da konstatuje ‘novu situaciju’ i saopšti da se UN ne protive evropskoj misiji, a istovremeno bi trebalo da predloži smanjenje snaga Unmika.

Posle toga, «u činu koji liči na diplomatsko žonglerstvo, starateljstvo UN nad Kosovom će ustupiti mesto nezavisnoj državi, u kojoj će situaciju nadgledati civilna misija EU», predviđa "Mond".

Zapad želi da nezavisnost Kosova ostvari širokim tumačenjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kojom je doista predviđeno "međunarodno civilno prisustvo" u pokrajini, piše "Mond".

Unutar EU, dodaje list, u toku su pripreme za proglašenje nezavisnosti Kosova po još neutvrđenom redu, kada dođe do jednostrane proklamacije.

«Zemlje poput Kipra, Rumunije i Grčke, koje odbijaju da priznaju nezavisno Kosovo, pristale su da ne blokiraju političku primenu evropske misije na Kosovu. Na samitu u Briselu (danas), evropski lideri bi trebalo da učine prvi korak u realizaciji svog diplomatskog plana», tvrdi "Mond".

ИНТЕРВЈУ-Борис Тадић, председник Србије
Србија неће у изолацију !!!
Мислим да ниједног тренутка ми, као преговарачи о статусу Косова, нисмо направили ниједан уступак који би вређао дигнитет наших грађана. Због тога грађани макар могу да буду мирни, ако не могу да буду срећни 
 

Са председником Србије Борисом Тадићем разговарали смо у среду, пола сата пре него што ће председник Скупштине Србије Оливер Дулић расписати председничке изборе. На питање новинара „Политике” због чега су грађани Србије прво из Брисела чули када ће бити избори (прво је вицепремијер Божидар Ђелић тамо рекао да ће избори бити 20. јануара, а потом је то поновио и шеф дипломатије Луксембурга), актуелни председник, али и будући председнички кандидат подсетио је да се тај датум у српској јавности помињао и пре тога.

*Али нико то званично у Србији није рекао него се прво чуло из Брисела. Одакле се сада чује и да ће ЕУ сачекати са одлуком о Косову до 3. фебруара, када би у Србији могао да буде одржан други круг председничких избора. Да ли такве најаве схватате као неки пријатељски сигнал из ЕУ или као покушај дискредитације пред изборе, који вам представља терет?

- Председник Скупштине једини је званични орган када је тема избора у питању, а те најаве свакако не иду мени у корист.

*А зашто то онда?

- Зато што међународни политичари нису свесни унутрашњих политичких прилика и могућности злоупотребе њихових изјава. Они се баве својим стварима.

*Да ли сте као учесник 5. октобра, демократа и проевропски настројен државник, разочарани због тога што Европа данас промовише као вредност оно што представљају Хашим Тачи и Агим Чеку?

- Немам права на лична осећања. Нити су моја осећања важна. Европа брани своје интересе, али она у овој ствари није јединствена по питању Косова. И не изјашњава се ЕУ о појединцима. Са неким европским политичарима имам оштру размену мишљења. Оним политичарима који заговарају независност Косова, отворено кажем да не прихватам, нити ћу прихватити независност Косова. И они мени отворено кажу свој став и ту нема никакве лажи ни преваре. Али кад тај проблем разрешавамо на демократски и један принципијелан начин, онда је то у реду. Битно је да се не производе нове жртве, нова насиља. Само тако ми можемо бранити свој интерес.

*Али начин је битан, шта ако се све реши на миран начин, али уз кршење међународног права?

- Међународно право је последица односа снага, оно нажалост није Свето писмо. И међународно право се мења, као што се мења и људско друштво. То што се ми позивамо на међународно право, то је наша највећа, најзначајнија аргументација, али не значи да је то довољна аргументација. Не би било први пут да се крши међународно право у новијој историји човечанства. Ако би, не дај боже Косово постало независно, то није само нарушавање нашег територијалног интегритета, већ се успоставља један нови међународни правни принцип. У тим изузетно тешким околностима, ми војујемо нашу битку. Без употребе оружја, употребом свих правних, политичких и дипломатских средстава. Мислим да ниједног тренутка ми, као преговарачи о статусу Косова, нисмо направили ниједан уступак који би вређао дигнитет наших грађана, остали смо принципијелни и учинили смо све, то је потпуно очигледно, да направимо компромисно решење. Мислим да због тога грађани макар могу да буду мирни, ако не могу да буду срећни.

*Ви се чврсто залажете за Србију у ЕУ. Како ћете грађанима објаснити да се залажемо да уђемо у савез држава, где је већина за то да нам се одузме део територије?

- Наравно да је тешко да се објасни грађанима како ћемо у ЕУ у тренутку када многе земље ЕУ подржавају независност Косова или су спремне да прихвате независност Косова. Али подсећам, у Европи има и земаља које се противе косовској независности. У сваком случају, нећемо доносити одлуке које су противне интересима грађана. Пут према ЕУ кудикамо је боље решење него друга опција. Једина друга политичка опција је изолација земље.

*Када смо већ код тога, шта значи недавна изјава Војислава Коштунице која отприлике гласи да Европа мора да прихвати целу Србију, а не Србију без Косова?

- И ја се залажем за такав принцип.

*То се данас чита и као: Нећемо у ЕУ ако нам одузму Косово. Да ли то тако треба читати?

- Мислим да то тако не треба читати.

*Како Ви то читате?

- Врло једноставно. Када би неко стварно заступао идеју да Србија не треба да иде у ЕУ у било ком расплету догађаја о Косову, то ме подсећа на ону народну пошалицу: „Наљутио се поп на село, попео на брдо и урадио шта је урадио”. Ако неко мисли да је то национални интерес, онда ја сматрам да је он јако неодговоран човек. Они који данас кажу да Србија, зависно од тога како ће се појединачне чланице ЕУ односити према КиМ, треба или не треба да иде у ЕУ и који предлажу да Србија у случају неповољног решења не треба да уђе у ЕУ, они замењују тезу. Такви, штитећи себе и своје емоције у ствари раде дубоко против животних интереса сваког човека који у овој земљи живи и траже да Србија иде у изолацију и економско пропадање. У ствари, када би се најнеповољнија опција десила, када би Косово постало независно и када би оно постало чланица ЕУ, а да за то време ми поново будемо изоловани, управо на тај начин дефинитивно бисмо били удаљени од наших светиња, од нашег идентитета, од Грачанице и од Дечана, од Пећке патријаршије и од наших корена. Извините, где је ту логика? Ја, дакле, нећу прихватити никакву независност Косова и никада тако нешто нећу потписати, не само због тога што је то моја уставна обавеза, већ због тога што је то моје најдубље уверење. Такво решење је противно интересима и Србије и самих Албанаца на Косову. Такво решење не иде у корист стабилности читавог региона. Али нећу дозволити ни да било ко својом неодговорношћу доводи у питање будућност ове и свих будућих генерација. Дакле, желим да будем потпуно јасан. Србија никада неће прихватити независност Косова, и као што се борила ове две године, мирно и демократски, наставиће и даље тај посао да ради, упорно и доследно. Ма колико времена буде потребно.

*Хајде да још мало појаснимо. Да ли сте и Ви премијерову изјаву да нема компензације за Косово протумачили тако да нема ни уласка у ЕУ ако нам Косово одузму?

- Нема никакве потребе да тумачим било чије изјаве. Ако имате потребу за тумачењем, онда морате да питате премијера.

*Имаћемо ситуацију у једном тренутку да ако неке земље ЕУ унилатерално признају независност Косова, ми ћемо морати да предузмемо неке мере према тим државама, а истовремено ћемо у Бриселу са њима водити разговор о уласку у ЕУ.

- Слажем се, имамо тај проблем, али није он једини. Биће земаља у УН, као што их има данас, које се залажу за независност Косова. А ми не размишљамо о изласку из Уједињених нација. Ако ми неко каже да ми треба да изађемо из УН, и да учинимо Србију изолованом земљом, ја ту никакве политичке мудрости и никаквог политичког плана нити рационалности  не видим. И могу да кажем одмах, таква политика била би штетна према интересима ове државе, према интересима сваког појединачног грађанина у нашој земљи.

*Када сте споменули УН, можете ли мало да појасните Вашу иницијативу да се пред Међународним судом правде отвори питање Косова?

- Врло је важно да разјасним ту своју иницијативу. Идеја је да Србија као чланица УН покрене иницијативу, или преко такозване спонзор-државе, чланице СБ УН, да Савет безбедности захтева правно тумачење одлуке о независности Косова од Међународног суда правде у Хагу. Ако би СБ покренуо такву иницијативу на основу овог нашег захтева, онда је велика вероватноћа да би Међународни суд правде у складу са принципима међународног права изнео консултативни став да би независност Косова била у несагласности са међународним правом. То би била идеална последица овакве иницијативе. Наша је обавеза да постављамо препреке свима који желе независност за КиМ. Али, једна од мера, једна од користи за нашу позицију одбране суверенитета Србије јесте и да се на чистац истерају земље које не желе да се прибави мишљење највеће, кровне међународне правне институције поводом будућег статуса Косова.

*Једно од спорних питања појавило се прошле недеље, а то је питање средстава која су дозвољена за одбрану територијалног интегритета. Саветник премијера Александар Симић рекао је да је и рат једно од правних средстава, док Ви и министар одбране тврдите да не долази у обзир да се Војска Србије шаље на Косово...

- Није мој посао да учествујем у јавној дебати. То могу да раде људи који немају никакву политичку одговорност, који нису изабрани, и који немају обавезу да штите интересе грађана који су их изабрали. Видим да такви појединци олако користе реч рат. Употреба рата на тему КиМ већ је једном пробана и веома је болно, више него болно искуство, које смо сви заједно пре осам година претрпели. Јасно је за сваког ко мисли искрено и одговорно да употреба рата, као што је био онај 1999. године, дефинитивно удаљава Косово од Србије. Може ли ико да ми каже да је Косово након рата 1999. године ближе Србији него што је било пре рата? Тадашњи председник Србије, односно Југославије Слободан Милошевић био је последњи политичар у историји нашег народа који је имао више од 400.000 лојалних грађана Србије који су живели на КиМ. Ми који данас обављамо посао на највишим државним позицијама се суочавамо са чињеницом да је само 100.000 до 120.000 грађана лојално држави Србији на КиМ.

*Нисмо мислили да ли је рат добар као средство вођења политике него да ли уопште треба да се изјашњавамо о томе која су средства дозвољена за одбрану територијалног интегритета.

- Управо долазимо до тога. Ако неко мисли да је у модерној политици, са овом технологијом наоружања, могуће постављати прикривене претње, а не трпети консеквенце, веома се вара. Значи, када год имате прикривену претњу, ви сте у ствари зазвецкали оружјем. А то је не само некорисно, већ и опасно. Нажалост, Албанци су из 1999. године изашли са сасвим другом међународном политичком позицијом у односу на Србе. То је последица политике штетне по интересе српског народа и Србије деведесетих година. И када разговарам са Ветоном Суроијем на последњим преговорима у Бадену, кажем: Био бих срећнији да водим преговоре са вашом страном да је данас 1996, 1997. или 1998. година, било би ми неупоредиво лакше. А онда ми опонент са друге стране каже: Па Србија нам је много помогла да ми ојачамо нашу позицију! Ето то су последице погрешне политике деведесетих.

*А о чему сте разговарали с Хашимом Тачијем на вечери у Бадену, приликом последње рунде преговора.

- Са Тачијем нисам ништа причао, само сам рекао: Добар дан.

*Да ли се приметило, да ли је неко прокоментарисао што премијер није дошао на исту вечеру.

- Немојте ме терати да будем коментатор таблоида. Немам времена да се бавим било чијим одласком на било коју вечеру.

Политика