ŠUTANOVAC: NEPRIHVATLjIVO RATNO REŠENjE ZA KOSMET

BEOGRAD – Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da je neprihvatljivo bilo kakvo ratno rešenje u određivanju budućeg statusa Kosova i Metohije.

Šutanovac je rekao u parlamentu da stav Aleksandra Simića, savetnika predsednika vlade, o mogućnosti ratnog rešenja za nije zvaničan stav vlade, a ni Ministarstva odbrane.

Ministar odbrane je podsetio da su se za ratno rešenje u bliskoj prošlosti zalagali neki, naglasivši da „znamo kako je tada Srbija prošla”.

Šutanovac je rekao da savetnik premijera nije član vlade i da ne želi da dalje komentariše izjave savetnika.

Tanjug

ŠUK: MEĐUNARODNA ZAJEDNICA RAZMATRA RAZNE OPCIJE ZA KOSOVO


ČAGLAVICA , 6. decembra (Tanjug) -Zamenik šefa UNMIK-a Stiven Ssuk izjavio je danas da međunarodna zajednica razmatra razne opcije za Kosovo, a da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ostaje i dalje na snazi.

Ssuk je u Medija centru u Ccaglavici, na debati "Budućnost pokrajine ukoliko Skupština Kosova jednostrano proglasi nezavisnost", ocenio da je "status kvo" neodrživ i da ne može da daje procene da li će i kada kosovski Albanci proglasiti nezavisnost.

Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog dela Kosovske Mitrovice Nebojša Jović je na skupu rekao da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova dovelo Srbiju u nezavidnu situaciju.

"Tada bi, prema Ustavu, Srbija morala da na Kosovo vrati srpsku vojsku i policiju, kao i da uspostavi sve državne institucije kao i pre 1999. To bi značilo da se Kosovo vraće pod suverenitet Srbije, a cena bi bila suviše visoka", ocenio je Jović.

"Mislim da bi cena bila prolivanje krvi, a jedna prolivena kap krvi je suviše velika i svi bi trebali da pokažemo odgovornost da se takav scenario spreči", poručio je Jović i ponovio da lideri sa severa Kosova ne razmišljaju o otcepljenju tog dela teritorije pokrajine.

"Ako otcepite sever Kosova, to onda znači da ste se odrekli svih onih Srba koji žive južno od Ibra i 90 odsto svoje teritorije", rekao je Jović.

Predsednik Građanske inicijativa Gore Murselj Haljilji veruje da neće doći do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova jer, kako je na debati rekao, takav potez može izazvati probleme na Kosovu.

„Stav naše političke partije je da treba da se poštuje međunarodno pravo i SB UN je jedina legitimna institucija koja treba da donese odluku o konačnom rešenju statusa Kosova", rekao je Haljilji.

On je preneo da su Goranci dosta uplašeni zbog nejasnoća šta će se dogoditi ovih dana.

„Nadam se da se ni u bližoj ni u daljoj budućnosti neće desiti ništa što bi ugrozilo mir i stabilnost svih na Kosovu", rekao je Haljilji.

Lider Srpskog pokreta otpora Momčilo Trajković ocenio je da se terminologija promenila, jer se više ne govori o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, nego o „koordinisanom proglašenju nezavisnosti Kosova", što znači proces.

„Ccitava priča i ključno pitanje jeste da li će SAD i Rusija naći kompromis", rekao je Trajković, dodajući da je mogućno da rešenje bude postignuto između Amerike i Rusije, te da moramo da budemo deo tog procesa.

Иза огледала
ОНА ДРУГА ЕВРОПА
Има ли нечега што би Србија, у вези са Косовом, још могла да понуди? 
 

 
У преговорима о Косову нико не може да каже да је српска страна тврдокорна. Она је понудила више поштених, па чак и великодушних компромиса. И сви су одбијени. Објашњавајући „суштинску аутономију”, српска страна је започела са моделом Јужног Тирола, наставила са Аландским острвима и стигла до Хонгконга. Суштина последња два примера јесте стварање државе у држави. Аландска острва, а поготову Хонгконг, имају одлике самосталне државе, осим формалне суверености. Али, како ни то није било прихватљиво за албанску елиту на Космету (и њихове западне савезнике), председник Тадић је отишао корак даље. Он је, 27. новембра, предложио да Косово добије готово све симболичке одлике суверености. Уз заставу и грб, Косово би имало и право на заступљеност у међународним спортским такмичењима, посебна трговинска и културна представништва у иностранству и слободан приступ међународним финансијским институцијама. Једина места на којима би била представљена само Србија били би УН, ОЕБС и Савет Европе. Косово би имало све унутрашње надлежности, осим спољне политике и војске. Али, имало би сопствену жандармерију и полицију. То би заиста била самостална држава, везана за Србију само танким, дипломатским концем.

И та збиља великодушна понуда, одбијена је с ароганцијом. „Ништа мање од пуне независности”, поручено је из Приштине. А међународни преговарачи су на то „не” само хладно слегли раменима. И заиста, какав је смисао преговора ако САД и ЕУ безрезервно подржавају албанску елиту у њиховом искључивом захтеву за независношћу? И зашто се Србија толико труди да понуди све те маштовите и великодушне моделе, ако се зна да ће одговор увек бити одречан?

Овакав приступ Србије није сасвим бесмислен. Србија је стекла извесну моралну предност у односу на косметске лидере и њихове савезнике. Она је показала да жели да поштује међународно право, да је кооперативна у преговорима, да је спремна на попуштање, да не прети силом. А ако то нису вредности цивилизованог света и уједињене Европе, онда није јасно које би друге могле бити?

Има ли нечега што би Србија још могла да понуди? Неки су помињали конфедерацију, са референдумом за осамостаљење после неколико година. Али, то није озбиљан предлог. То је само одлагање независности за коју годину. Предлог треба да буде трајно и одрживо решење, примењиво и на друге случајеве. Један занимљив предлог дошао је од Александра Павића (сајт НСПМ). Зашто се Албанцима, пита се он, не би понудило оно што већ имају у Македонији? Тамо немају некакву псеудодржавицу (покрајину), већ су конститутивни народ. Македонија је држава и Македонаца и Албанаца. Куд ћете „европскије” решење од тог? Зашто се Албанцима и у Србији, пита се Павић, не би понудила пуна конститутивност, у замену за одрицање од квазидржавности? Тај предлог је више него повољан управо за албанску страну. Уместо националистичког гета „Републике Косово”, добили би могућност да користе знатно шире ресурсе државе Србије. Брже и лакше би се интегрисали у ЕУ. Чак и албански националисти би могли да буду задовољни: добили би могућност ширења косовских Албанаца на испражњене суседне општине у „ужој” Србији.

Али, замислимо да је ово државни предлог. Да ли би се ишта ново десило? Како би одговорила албанска елита, а како западна дипломатија? Да ли би њихов одговор био другачији од досадашњих? Овај мисаони експеримент још једном нам показује моралну снагу „европских вредности”. Нажалост, реално стање је такво да је морална снага неке вредности ниска ако иза тога не стоји и снага силе. Албанска елита на Косову има силу – редовну и парамилитарну – и спремност да је употреби. Зато је она „у праву”, чак и када је најтврдокорнија и у највишој мери националистичка. Српска елита је реформисала војску и не жели да је употреби. Користи дипломатију и позива се на међународно право. Зато је она „некооперативна” и када је најпопустљивија, зато је она „националистичка” чак и када гура у други план национални интерес. Морал и право силе некако се показују јачим од силе морала и права.

То није добра европска порука Србији. Ако се преговори о будућности Косова заврше тријумфом националистичког пројекта тамошње албанске елите, то тешко да ће бити победа европских вредности. То ће пре бити тријумф етничке искључивости, сирових претњи и корупције. Након тога неће бити лако заступати европску идеју у Србији. Након тога неће бити лако заступати европску идеју ни у ЕУ. Конформизам и хипокризија не могу се локализовати само на овај део Балкана. И ако њихова жртва данас буде Београд, већ сутра ће на ред да дође Брисел или Париз. Необично је рећи, али Коштуница и Тадић данас не репрезентују само европску Србију. Они представљају и извесне више, европске вредности. Они представљају ону бољу Европу. Можда бољу чак и од ње саме.


ПОЛИТИКА
политички аналитичар
Слободан Антонић
 

SAD narednih dana i sedmica očekuju razgovore o Kosovu

SAD očekuju narednih dana i nedelja razgovore u UN i ostalim telima o rešavanju budućeg statusa Kosova, ali smatraju da to pitanje treba rešiti u skladu s planom Martija Ahtisarija, saopštio je Stejt department.

Portparol Stejt departmenta Tom Kejsi rekao je noćas da SAD i EU tesno sarađuju u procesu rešavanja statusa Kosova i kroz pregovore koje je vodila "trojka" Kontakt grupe.

"Smatramo da mi i EU delimo isto gledište da je potrebno rešiti konačni status Kosova i to u skladu sa Ahtisarijevim planom", rekao je Kejsi, napominjući da EU ima svoju proceduru ali da će SAD nastaviti tesnu saradnju kako sa Unijom tako i sa ostalim stranama.

SAD su, kako je rekao Kejsi, zahvalne što su i Srbi i kosovski Albanci najavili da će se uzdržati od nasilja.

"Narednih dana i sedmica očekujem širu diskusiju o tom pitanju (Kosova) među članovima "trojke" kako u UN tako i u ostalim telima", rekao je portparol Stejt departmenta.

Izveštaj međunarodnih posrednika o kosovskim pregovorima biće predat sutra generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu nakon čega će ga on uputiti u Savet bezbednosti koji će 19. decembra raspravljati o Kosovu.

Beta

Ban Ki Mun očekuje izveštaj trojke

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je da očekuje izveštaj posredničke "trojke" Kontakt grupe u kojem će najverovatnije biti navedeno da nije bilo moguće postići sporazum o budućem statusu Kosova.

Ban Ki Mun je u intervjuu agenciji Asošijeted pres (AP) rekao da očekuje izveštaj "trojke" o tome da Beograd i Priština nisu uspeli da se dogovore o budućem statusu Kosova.

"Izveštaj će veoma verovatno reći da nisu mogli da se dogovore", rekao je generalni sekretar UN.

Izveštaj predstavnika EU, SAD i Rusije, Volfganga Išingera, Frenka Viznera i Aleksandra Bocan-Harčenka, biće sutra predat Ban Ki Munu nakon čega će ga on proslediti Savetu bezbednosti UN koji će 19. decembra raspravljati o Kosovu.

Ban Ki Mun je u intervjuu AP govorio i o važnosti kontrole globalnog zagrevanja, ratifikaciji Kjoto protokola, situaciji u Darfuru, kao i o iranskom nuklearnom programu.

Beta-AP

RUPEL: KOSOVO NAJTEŽE PITANJE NA ZAPADNOM BALKANU

LJUBLJANA (Tanjug) - Šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel izjavio je danas da Kosovo predstavlja najteže pitanje na zapadnom Balkanu i da očekuje da debata u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, zakazana za 19. decembar, bude ''u izvesnom smislu žestoka''.

Pozicija Slovenije je da je potrebno da se situacija ''malo smiri'', rekao je Rupel, a prenela STA.

Jeremić: Nema trgovine Kosovom

London - Šef diplomatije Vuk Jeremić izjavio za britanski BBC da Srbija nikada neće prodati Kosovo za Evropu ili stotine milijardi evra.

Beograd će, dodao je, upotrebiti sva raspoloživa sredstva, ali ne i vojnu silu, da odbrani suverenitet zemlje. Vuk Jeremić sastaće se danas u Njujorku sa generalnim sekretarom UN-a Ban Ki Munom a tokom dvodnevnog boravka u Njujorku Jeremić će imati susrete i s ambasadorima zemalja članica Saveta bezbednosti.

Stiven Sakur, voditelj emisije Hard tok, najavio je gostovanje šefa diplomatije Srbije u toj čuvenoj emisiji, konstatujući da sitacija na Balkanu “ponovo uliva strah u kosti evopskim zvaničnicima” a potom, takođe dramatično upitao, da li je kasno da se preusmeri tok još jednog talasa sukoba na kosovu?

Sakura je najviše zanimalo da li će Srbija vojno intervenisati u slučaju proglašenja nezavisnosti, Kosova

Sakur: Savetnik vašeg premijera Vojislava Koštunice rekao da će Srbija braniti Kosovo svim raspoloživim sredstvima. Vaša Vlada, sada, preti ratom ako kosovski Albanci proglase nezavisnost?

*Jeremić: Srbija će iskoristiti sve što jedna suverena, nezavisna država može da iskoristi da sačuva suverenitet i teritorijalni integritet. Mi ćemo da iskoristimo sve osim vojne sile. To je zvanični stav Srbije. Srbija neće da koristi silu niti pretnju silom.

Sakur: Čini mi se da postoji duboka podela u središtu vlasti u Srbiji. Postoji tvrda struja gospodina Koštunice i malo umerenija struja oko vašeg predsednika, uključujući vas, koja kaže ne nećemo da koristimo silu. O čemu se radi, objasnite?

*Jeremić: Da vam kažem, ova tema očigledno diže temperaturu i sve te debate i različiti stavovi pokazuju koliko je komplikovana i teška situacija ne samo za Srbiju nego i za ceo region. Mi o tome govorimo kada kažemo da postoji rizik za Balkan. Ja vam, gospodine Sakur, kao ministar spoljnih poslova saopštavam zvaničan stav Srbije da će Srbija iskoristiti sva diplomatska, pravna, politička i ekonomska sredstva, ali ne i vojnu silu, da zaštitimo svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Nadam se da to naše opredeljenje dele i naši sagovornici u Prištini. Oni se, a to je jako važno, nikada nisu obavezali da ne koriste silu.

Tokom polučasovnog intervjua, Jeremiću je postavljeno i pitanje kako Srbija može da polaže pravo na Kosovo posle zločina koje je nad Albancima počinio Milosevicev režim.

Za Stivena Sakura uzmemirujuća je i marketinška kampanja vlade u Beogradu koja sa plakata saopštava da je Kosovo Srbija.

Podsećajući ga da je Milošević umro a da su u Srbiji već sedam godina na vlasti stranke demokratske orijentacije, Jeremić je odgovorio da suverenitet na Kosovu garantuje Rezolucija 1244 koja je usvojena uz saglasnost NATO-a koji je porazio Miloševića 1999. godine. 

B92

U iščekivanju 10. decembra
 
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun izjavio je kako ne očekuje skori napredak u rešavanju pitanja budućeg statusa Kosova.

Prvi čovek Svetske organizacije rekao je u intervjuu agenciji AP kako očekuje da će ga predstavnici međunarodne posredničke trojke iz Rusije, Sjedinjenih Država i Evropske unije naredne sedmice izvestili da nisu uspeli da između Srbije i predstavnika kosovskih Albanaca postignu sporazum o mogućoj nezavisnosti pokrajine:

"Koliko je meni poznato, poslednja runda konsultacija trojke nije proizvela nikakve konkretne rezultate. Zbog toga je vrlo verovatno da će oni do desetog decembra kod mene doći sa izveštajem u kojem će biti navedeno da nisu bili u mogućnosti da se sporazumeju oko bilo čega. Ja ću potom morati da veoma pažljivo koordinišem i razmotrim ovo pitanje sa Savetom bezbednosti", rekao je Ban Ki Mun.

Sa generalnim sekretarom UN, kao i sa predstavnicima zemalja Saveta bezbednosti narednih dana će razgovarati i ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić, koji u Njujork odlazi iz Londona, gde je o Kosovu razgovarao sa britanskim kolegom Dejvidom Milibandom.

Kompromis je moguć
 
Šef srpske diplomatije je nakon tog susreta izrazio nadu da je kompromis oko budućeg statusa Kosova moguć, kao i nastavak pregovora o statusu pokrajine pod okriljem UN i posle desetog decembra.

Ocenjujući dosadašpnji tok pregovora sa albanskom stranom, Jeremić je u intervjuu za BBC rekao:

"Beograd je stalno izlazio sa novim i svežim predlozima na vrlo fleksibilan način. Ali Albanci su na prvi sastanak došli sa predlogom o sporazumu o prijateljskim odnosima dve nezavisne države, i nisu bili spremni da se odatle pomere. Jedan od kopredsedavajućih albanske delegacije izjavio je da je posredi 'poslednja runda' - 'Zar to niste shvatili', pitao je. 'Mi nismo ovde da pregovaramo o statusu'. Mislim da je to suština problema. Ono što je na žalost takođe slučaj je da su tokom ovog procesa neki moćni akteri, koji su njegov integralni deo, javno, na visokom nivou govorili da će, ako do desetog decembra ne bude nikakvog kompromisnog rešenja, odobriti pregovaračku poziciju jedne od strana - u ovom slučaju je to strana kosovskih Albanaca".

Fleksibilnost srpske strane

Srpska strana je u pregovorima pokazala fleksibilnost, izjavio je Jeremić, koji je na pitanje da li je ta fleksibilnost pokazana i u domenu spoljne i odbrambene politike odgovorio sledećim rečima:

"Naravno da mi imamo sopstvene crvene linije. Kao i svaka druga nezavisna i suverena država na svetu, mi ne bi smo bili spremni da se odreknemo suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Taj suverenitet smo bili spremni da definišemo na više načina. Naš početni stav bio je zadržimo otprilike 45 odsto prerogativa suštinski vezanih za suverenost jedne države, i rekli smo da to nije naša poslednja ponuda. Ako nema dijaloga, onda će Srbija biti u neugodnoj poziciji da preduzme sva sredstva koja su jednoj suverenoj i nezavisnoj državi na raspolaganju".

Upitan o kakvim je sredstvima reč, Jeremić je odgovorio:

"Srbija je kao ostale balkanske zemlje devedesetih godina prošla kroz vrlo teška i traumatična vremena, i ova vlada Srbije neće upotrebiti vojnu silu ni u kakvim okolnostima. Veoma je žalosno što toj privrženosti ne parira istovetna od strane naših prištinskih sagovornika. Tokom čitavog ovog proces moglo se čuti: ako stvari ne profunkcionišu do desetog decembra - a bilo je i ranije takvih rokova - treba da krenemo dalje sa nezavisnošću Kosova, zaboravite Savet bezbednosti, zaboravite sve, to mora da se desi i to vrlo brzo'. Na naše pitanje zašto treba da se desi vrlo brzo, odgovor je glasio da će biti 'mnogo problema na Kosovu'. Kada pitamo šta se time misli, da li će neko početi da puca na nekoga, odgovor glasi: 'da'. Zar treba o svemu ovome da govorimo preko nišana? Ne znam čak ni da li je dobra ideja da javno govorimo kako nećemo upotrebiti silu, jer izgleda da oni koji nikada nisu odustali od pretnje silom prolaze mnogo bolje od nas", rekao je Jeremić.

Različiti arsenali

Srbija će upotrebiti sva sredstva iz svog političkog, diplomatskog, pravnog i ekonomskog arsenala, rekao je Jeremić, koji je na opasku novinara BBC-ja da bi to moglo da je međunarodno izoluje odgovorio:

"Srbija nema izbora. Ona će učiniti sve što može da bi sačuvala svoju suverenost i teritorijalni integritet, uz svoju budućnost u Evropi. Mi verujemo u budućnost naše zemlje u Evropskoj uniji, i smatramo da će ta budućnost verovatno biti jedini način da se jednom i zasvagda osigura mir i stabilnost na zapadnom Balkanu. Ali ja ne vidim kako ćemo napredovati u tom pravcu rešavanjem statusa Kosova na jedan krajnje neevropski način. Mi ne tražimo reintegraciju Kosova u naš sistem. Suštinska autonomija znači da Kosovo vodi svoje sopstvene poslove, ali Srbija nije odustala od simbolizma svoje suverenosti", rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić u razgovoru sa novinarima BBC-jeve Svetske službe na engleskom jeziku.
 
BBC - na srpskom jeziku

 ĐILAS: STOSTRUKO VIŠE SREDSTAVA ZA KOSOVO

Budžetom Vlade Srbije predviđeno je da se za poboljšanje života Srba na Kosovu i Metohiji izdvoji 2,2 milijarde dinara, što je stostruko više nego ijedne prethodne godine, izjavio je za 'Novosti' ministar Dragan Đilas.

On je rekao da će finansiranje projekata iz infrastrukture, školstva, zdravstva i kulture biti strogo kontrolisati, uz prethodno utvrđenu opravdanost.

'Najviše projekata biće ostvareno u srpskim enklavama južno od Ibra, imajući u vidu da je do sada veći deo sredstava odlazio na sever Kosmeta, pa moramo biti realni i priznati da se tamo mnogo bolje živi nego u enklavama', kazao je ministar Đilas, koji je zadužen za Nacionalni investicioni plan.

Đilas je kazao da je stiglo nekoliko hiljada projekata, a realizacija bi mogla da počne već početkom naredne godine.

'Iz investicionog plana ne ulažemo u privredu, već u infrastrukturu, čime ćemo podići nivo života i standard građana, gradeći puteve, vodovode, škole, domove zdravlja, bolnice, ambulante...', naveo je Đilas.

On je rekao da je već ima dogovor o gradnji jednog poljoprivrednog giganta, po uzoru na nekadašnje kombinate, gde bi udruženi poljoprivrednici mogli da se registruju i lakše dobiju sve povlastice za rad - od mehanizacije do repromaterijala, a potom da garantovanim cenama države robu plasiraju po Srbiji.

U toku su pripreme za gradnju nekih objekata u Velikoj Hoči i Orahovcu, ali i drugim sredinama, poput Sirinićke Župe na Šar- -planini, gde treba sačuvati i ojačati turističke kapacitete, kosovskom Pomoravlju, centralnom Kosovu, selima Metohije.

Na pitanje da li to pokazuje da veruje da će Kosovo i Metohija ostati u sastavu Srbije, ministar je kazao da će se boriti da se Srbima stvore uslovi za rad, školovanje, 'da našem narodu koji je ostao učinimo sve da imaju od čega da žive'.

'Ne verujem da se Kosmet silom može uzeti. Takođe, uveren sam da smo se izborili u SB UN da Kosmet ne može biti nezavisan i lično smatram da su mnoge pravne norme i procedure na našoj strani i da Albanci nikada neće dobiti onu vrstu nezavisnosti koju traže', naglasio je srpski ministar.

Izvor: RTS

 KOŠTUNICA: SAD I NATO STVARAJU NA KOSMETU MARIONETSKU DRŽAVU

 Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da ukoliko SAD odluče da albanski separatisti proglase jednostranu nezavisnost, onda će postati potpuno jasno zašto je NATO bombardovao Srbiju i zašto su potom NATO trupe došle na Kosovo.

'Osnovni cilj je stvaranje marionetske NATO države u kojoj bi kako je određeno u Aneksu 11 Ahtisarijevog plana konačan i vrhovni organ vlasti bio NATO pakt', ocenio je Koštunica.

Koštunica ističe da 'svako zna da ne može postojati nadzirana nezavisnost jer su nadziranje i nezavisnost pojmovi koji se međusobno isključuju'.

'U dosadašnjoj istoriji pravo ime za nadzirane države je bilo marionetska tvorevina i sada vidimo kako SAD i NATO pokušavaju da tako nešto sprovedu u delo. Još je samo nedostajalo da Srbija prihvati Ahtisarijev plan i da time ozakoni bombardovanje i dolazak NATO trupa na Kosmet i pravljenje marionetske NATO države', naveo je Koštunica.

Premijer je naglasio da je Srbija izabrala da razotkrije i suprotstavi se ovom nasilju, i da odbacujući Ahtisarijev plan sa njim odbaci i marionetsku NATO državu.

'Za Srbiju postoji Rezolucija 1244, postoji Povelja UN i postoji Ustav Srbije, što sve garantuje da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Srbije', podvukao je Koštunica.

Izvor: RTS