Čeku: Formirati institucije pre 10. decembra

Predsednik Vlade Kosova Agim Čeku izjavio je da bi institucije Kosova, koje će biti formirane na osnovu današnjih izbora, trebalo konstituisati pre 10. decembra, kada pregovaračka trojka treba da podnese izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu

Čeku je, pošto je glasao u Kosovom Polju, rekao da nije prihvatio da se kandiduje na izborima jer se "između demokatskog procesa izbora i istorijskog procesa, opredelio za istorijski proces utvrđivanja statusa Kosova".

Biračka mesta na Kosovu otvorena su u 7 sati, a na više od 2.000 glasačkih mesta građani će glasati za 100 poslanika Skupštine Kosova, odbornike i predsednike 30 kosovskih opština.

Skupstina Kosova ima 120 poslanika, od kojih je 20 mesta rezervisano za pripadnike manjina, po deset za Srbe i ostale manjinske zajednice.

Izvor: Press

Do 10 sati na Kosovu glasalo oko 10 odsto birača

Na današnjim izborima na Kosovu do 10 sati glasalo je nešto više od 146.000 birača, od ukupno milion i po registrovanih, a u opštinama severnog Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom nije bilo odziva

Kako je saopštio predstavnik Centralne izborne komisije Mazlum Baraliju, u Prištini je do 10 sati glasalo 10 odsto birača, dok je u severnokosovskim opštinama Leposavić, Zubin Potok i Zvečan odziv bio 0 odsto.

Šef misije OEBS-a Tim Guldiman rekao je da na severnom Kosovu direktori škola nisu dozvolili otvaranje biračkih mesta, pa je odlučeno da na tom području rade mobilni timovi koji će omogućiti glasanje onima koji to žele.

Guldiman je na konferenciji za novinare u Prištini pozvao sve građane Kosova, bez obzira na etničku pripadnost, da izađu na izbore.

"Ovi izbori su legitimni i pozivamo sve građane da iskoriste svoje pravo glasa. Nema fizičkih problema i mi smo pokušali da ubedimo građane da izađu na izbore", rekao je Guldiman, i dodao da izbori na Kosovu protiču mirno i bez problema.

Baraliju je rekao da je jutros bilo tehničkih problema i da su pojedina biračka mesta u Prištini i drugim opštinam otvorena sa zakašnjenjem.

"Ipak, radi se samo o nekim posebnim slučajevima i to nema negativan uticaj na celokupni proces glasanja", rekao je Baraliju.

Guldiman je rekao da su tehnički problemi uzrokovani lošim vremenom, jer je onemogućeno prebacivanje glasačkog materijala iz centra u Prištini u biračka mesta u drugim opštinama.

On je pozvao građane da imaju razumevanja i dodao da će svako biračko mesto ostati otvoreno i posle 19 sati ako tamo bude glasača koji čekaju.

Portparol Kosovske policijske službe (KPS) Veton Eljšani je rekao da je situacija mirna na celoj teritoriji Kosova i da je za očuvanje mira od jutros angažovano oko 7.000 pripadnika KPS-a.

Biračka mesta na Kosovu otvorena su u 7 sati, a na više od 2.000 glasačkih mesta građani će glasati za 100 poslanika Skupštine Kosova, odbornike i predsednike 30 kosovskih opština.

Skupstina Kosova ima 120 poslanika, od kojih je 20 mesta rezervisano za pripadnike manjina, po deset za Srbe i ostale manjinske zajednice.

Izvor: Press

Janjić: Prvi problem imaće Srbi jer su bojkotovali izbore

Analitičar Dušan Janjić izjavio je da će posle današnjih izbora na Kosovu prvi problem imati srpska zajednica u toj pokrajini, jer je bojkotovala izbore, i ocenio da na Kosovu neće doći do većeg nasilja

Janjić je radiju Beta RFI rekao da će doći do ozbiljnog političkog sukoba međunarodne administracije na Kosovu i Beograda, koji podržava osnivanje paralelnih privemenih srpskih opštinskih veća u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom.

"Od trenutka konstituisanja drugih lokalnih vlasti postavlja se pitanje legitimnosti skupština opština Štrpci, Novo Brdo, Zvečane, Leposavić i Zubin Potok", rekao je Janjić.

Janjić je ocenio da je srpska zajednica bojkotom izbora rizikovala uvođenje privremene međunarodne uprave u tim opštinama.

Dodao je da ne očekuje veće nasilje, "bar kada je u pitanju deo ekstremista koji kontrolišu albanske partije".

"Eventualni podsticaj na nasilje može doći samo ako Alijansa za budućnost Kosova (haškog optuženika) Ramuša Haradinaja bude veliki gubitnik izbora", rekao je Janjić.

"Od toga će mnogo zavisiti i formiranje vlade. UNMIK će uraditi sve da to bude vlada širokog fronta, a moguće je da se, u izgovoru zbog nerešenog statusa, forsira vlada političkog jedinstva u kojoj bi bilo mesta i za Haradinajeve ljude", rekao je Janjić.

Dodao je da je Haradinajeva alijansa jedina politička struktura "koja ima direktnu kontrolu nad najradikalnijim elementima".

"Drugi deo gerile, boraca bivše Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), kontroliše Hašim Tači, čija je Demokratska partija Kosova zadovoljna rezultatima izbora i nema razloga da pravi probleme", rekao je Janjić.

On je ocenio da će rezultati izbora dovesti do "vrlo ozbiljnog političkog prekomponovanja partijske scene Albanaca", ali da će se vlada i skupština Kosova konstituisati posle 10. decembra, tako da neće doći do promene u pregovaračkom timu Prištine.

Pregovaračka "trojka" Kontakt grupe trebalo bi da 10. decembra generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu preda izveštaj o pregovorima o budućem statusu Kosova.

"Što se tiče ciljeva, tu nema velikih razlika pre izbora i posle izbora, albanski političari sa Kosova ostaće na istim pozicijama.

Neće biti direktnih uticaja, niti promena u sadašnjoj fazi razgovora pod 'trojkom'", rekao je Janjić.

Dodao je da "nema izbora za predsednika Kosova, pa predsednik Fatmir Sejdiu ostaje kao neka vrsta garanta kontinuiteta".

Izvor: Press

 JEREMIĆ: SRBIJA NEĆE ODUSTATI OD
SUVERENITETA NAD KOSMETOM

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je u intervjuu za nemački list 'Frankfurter rundšau' da je Beograd spreman da diskutuje o svakom modelu za rešenje statusa Kosova i Metohije koji poštuje suverenitet i integritet Srbije.

'To je crvena linija', rekao je Jeremić, naglasivši da Beograd jednu stvar neće učiniti ni pod kojim uslovima - da, kako je naveo, odustane od suvereniteta nad svojom teritorijom.

Šef srpske diplomatije izjavio je da ima naznaka da posrednička trojka Kontakt grupe na sledećoj rundi pregovora Beograda i Prištine o statusu Kosova i Metohije, u utorak u Briselu, želi da iznese konkretne predloge.

Kada je reč o predlogu predstavnika Evropske unije u pregovaračkoj 'trojci', Nemca Volfganga Išingera o regulisanju odnosa Beograda i Prištine po modelu dve nemačke države iz 1972. godine, Jeremić je naglasio da on veoma ceni angažman evropskog posrednika, ali da se 'pravi model za rešenje statusa pokrajine još uvek traži'.

Šef srpske diplomatije ponovio je da Srbija kosovskim Albancima predlaže 'skoro neograničenu autonomiju, verovatno najširu na svetu, a to je, kako je objasnio, partnerstvo pod jednim zajedničkim, suverenim krovom'.

Kada je reč o predlogu Beograda za rešenje kosovskog pitanja po modelu Hongkonga, Jeremić je podsetio da to i nije novi predlog.

'Mi smo bili kritikovani da je naš predlog suštinske autonomije bio previše apstraktan i da nije imao veze s realnošću. Tada smo naveli primer Hongkonga, koji ima suštinsku autonomiju pod zajedničkim, suverenim krovom', rekao je Jeremić, objasnivši da Beograd nudi kosovskim Albancima još širu autonomiju.

Na pitanje da li 'suvereni krov' znači zajedničke, državne instucije, Jeremić je odgovorio možda, a možda i ne, ali i napomenuo da je Beograd spreman da diskutuje o tome.

Napominjući da Kina imenuje šefa uprave Hongkonga, Jeremić je naveo spremnost Beograda da, nasuprot tome, prizna izbor same Prištine.

'Kina ima trupe u Hongkongu, a prema našem predlogu ne bi bilo tako. Mi želimo demilitarizaciju - samo međunarodne trupe tamo treba da budu', objasnio je Jeremić.

Ako je Hongkong sa takvom autonomijom zabeležio takav privredni rast, onda to pogotovo može i Kosovo, istakao je šef srpske diplomatije.

Na pitanje da li bi Kosovo moglo da postane članica UN, Jeremić je odgovorio da čak da Priština i proglasi jednostrano nezavisnost i da taj korak pojedini važni akteri i priznaju, to ni iz bliza ne znači mesto u UN.

Kad je reč o posledicama koje bi eventualno jednostrano proglašena nezavisnost imala po odnose Beograda i Evropske unije, Jeremić je rekao da Srbija želi rešenje podređeno velikom cilju - integraciji celog regiona u EU, zapitavši se kako bi jednostrano proglašena nezavisnost mogla da donese stabilnost neophodnu za postizanje tog cilja.

Na opasku lista da je kosovski primer jedinstven imajući u vidu događaje 1999. godine, Jeremić je rekao da ono što se tretira kao pojedinačni slučaj, postaje presedan i upozorio da posle 1945. godine etnički separatizam još nikada nije nagrađen pravom na suverenitet.

Izvor: RTS

ŠUK RAZOČARAN SRPSKIM BOJKOTOM IZBORA

 Zamenik šefa UNMIK-a Stiven Šuk izjavio je danas u Zvečanu da je razočaran neizlaskom građana na izbore na severu Kosova.

"Nadao sam se boljim rezultatima izlaznosti", kazao je Šuk u Zvečanu gde je obišao mobilno biralište.

"Visoko cenim priliku za glasanje i ne slažem se kako sa nekima iz Beograda, tako i sa vođstvom ovde severno od Ibra, mislim da svaki put kada odustanete od prilike da glasate, odustajete od toga da sebi obezbedite mir i priliku da izaberete ljude", kazao je on.

Šuk je rekao da se bojkotom gubi prilika da se izaberu lideri, izrazivši zabrinutost zbog toga.

"Nadao sam se da ćemo danas imati bolju izlaznost nego što smo imali. Očigledno imamo to što imamo i moramo ići dalje", kazao je Šuk.

Izvor: RTS

IZBORI UZ POVEĆANE MERE BEZBEDNOSTI I BOJKOT SRBA


 Svi ruski elektronski mediji izveštavaju danas o održavanju parlamentarnih i lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji kao o glavnom političkom događaju na Balkanu, ističući da se oni održavaju uz povećane mere bezbednosti i uz bojkot Srba. Agencija Itar-Taš javlja kako su nerazumevanje sa Albancima, odsustvo garancija lične bezbednosti i želje da učestvuju u procesu koji u Prištini smatraju uvodom u proglašenje nezavisnosti, naterale veći deo srpske zajednice na Kosmetu da ne učestvuju na izborima.

Državni Prvi kanal ruske televizije ističe da da bez izuzetka sve albanske partije obećavaju proglašenje nezavisnosti Pokrajine, a da će, s obzirom na bojkot Srba, budući parlament biti jednonacionalni.

Za Srbe je svaki dan novo iskušenje jer ultradesničarske albanske grupe drže srpsku zajednicu u stalnom strahu, navela je ta televizija.

Ccak i kad bi Srbi učestvovali u glasanju, to ne bi izmenilo ništa, jer im se zakonom obezbeđuje 10 od 120 poslaničkih mesta, naveo je Prvi kanal, preneseći i izjave lokalnih Srba da nikada neće priznati nezavisnost Pokrajine i da za njih Kosovo nije država, već da žive u Srbiji.

Ta televizija podseća da "zapadni posrednici insistiraju na odvajanju Pokrajine, a da je Rusija za sporazum koji će zadovoljiti i Beograd i Prištinu".

Radio Eho Moskve ističe da albansko stanovništvo izbore doživljava kao "prvi korak ka nezavisnosti" i svojevrsni referendum o nezavisnosti.

"Za Albance nema sumnje u pobedu na izborima a sledi formiranje nove vlade, što označava prvi, najvažniji korak ka proglašenju nezavisnosti od Srbije", ističe taj radio.

Radio stanica Sloboda (servis na ruskom jeziku američkog Radio Slobodna Evropa iz Praga) naglašava kako je "poznato da kosovski Albanci to neće učiniti dok ne dobiju signal iz Vašingtona i ne obezbede makar prećutnu podršku Evropske unije".

Televizijski kanal NTV navodi da su Albanci uvereni da će "u nezavisnom Kosovu čudom prestati ekonomski problemi, isključenje struje, nezaposlenost i kriminal", a da u Gračanici neka biračka mesta nisu ni otvorena "jer ionako niko ne bi došao".

"Takva je slika u svih pet srpskih enklava", ističe novinar NTV-a.

Internet izdanje "Gazeta" podseća da je Hašim Tači, koji je jedan od glavnih favorita na današnjim izborima, početkom 1990-ih bio jedan od osnivača Narodnog pokreta Kosova koji se zalagao za stvaranje Velike Albanije, da je od 1995. u Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK) bio odgovoran za finansiranje i obuku dobrovoljaca u Ablaniji koji su potom upućivani na Kosmet.

"Gazeta. ru" navodi prognozu saradnika Instituta za slovenske nauke Pjotra Iskenderova da će nova buduća koalicija i nova vlada biti radikalnija i da će međunarodnim posrednicima "biti teže da se sa njima dogovara".

Prema Iskenderovu, Tači ne namerava da čeka reakciju Ujedinjenih nacija već da do kraja godine jednostrano proglasi nezavisnost Pokrajine.


Izvor: RTS

KOSOVO OTVARA PRAVNO PITANJE PROBLEMA SECESIJE

Eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova otvara pravno pitanje problema secesije, odnosno priznavanja nove države, upozorili su danas učesnici Međunarodne konferencije "Kosovo i Metohija kao globalni problem".

Docent Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović podsetio je na slučaj proglašenja secesije jednog dela teritorije u Indoneziji i na slučaj Kipra, ukazujući da su oba slučaja bila posebna i da je Kosovo slično tim slučajevima po tome što se radi o borbi manjinske grupe za nezavisnost.

"Ne možemo reći danas, koje god smernice budu uzete u obzir za status Kosova, da sutra nešto drugo neće biti slično onome što imamo na Kosovu i otuda će smernice biti primer za date slučajeve", rekao je Miodrag Jovanović.

Miloš Jovanović, iz Instituta za međunarodnu politiku i ekonomiju, skrenuo je pažnju na problem pravnog vrednovanja eventualnog stvaranja nove države.

"U slučaju Kosova, Rezolucija 1244 jasno kaže da treba da dođe do povratka jednog dela srpskih snaga na Kosovo, ali se ta odredba ne sprovodi, na osnovu takozvanog kreativnog tumačenja rezolucije, iza koga ne stoji pravo, već sila", ukazao je Miloš Jovanović.

On je ocenio da je sadašnje stanje na Kosovu i Metohiji "posledica upotrebe sile, odnosno ilegalne agresije iz 1999. godine" i da ni Rezolucija 1244, ni Kumanovski sporazum ne legitimišu post festum tu agresiju, jer je doneta bez odluke UN.

Prema mišljenju Miloša Jovanovića, ništa ne sprečava države da priznaju nezavisno Kosovo i izrazio uverenje da se u slučaju Kosova, nažalost, neće dogoditi ono što se desilo sa Kiprom, odnosno da će UN zauzeti stav da je secesija ništavna, kako je to bilo u slučaju Kipra.

Profesor Pravnog fakulteta u penziji Smilja Avramov ocenila je da je eventualno priznanje Kosova samo "fragment rata protiv bivše SFRJ", jer od "papira" lorda (Piter) Karingtona, iz 1992. godine, kada je ponuđen raspad zemlje po republičkim granicama, pa do plana Martija Ahtisarija za Kosovo, međunarodna zajednica nije ništa novo ponudila.

"Rat protiv Jugoslavije je zločin protiv mira i rasprava o razaranju jedne zemlje i odgovornost za njen nestanak tek će biti stavljeni na dnevni red i to na međunarodnom planu", rekla je profesorka Avramov.

Profesor Univerziteta Sorbona Šarl Zorgbib podsetio je da su pitanja prava na samoopredeljenje i priznanja otvorena priznanjem bivših jugoslovenskih republika - Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, a potom i Makedonije.

On je ukazao da je još tada otvoreno pitanje kako priznati samoopredeljenje Hrvatskoj i BiH, a to pravo negirati Srbima u tim republikama.

"Kosovo se kao deo srpske tragedije pojavilo kao najteže pitanje pred međunarodnom zajednicom. Pobednici (NATO i SAD) nisu uspeli da nametnu pravi multietnički model", rekao je Zorgbib, dodavši da intervencije NATO, u ime "humanitarne hitnosti", ne može da zadovolji i da postavlja pitanje prava primene preventivne sile, odnosno uslovne suverenosti jedne države.

Izvor: RTS

NA SEVERU KOSMETA SRBI BOJKOTUJU IZBORE

Na osam alternativnih biračkih mesta na severu Kosova i Metohije, u okviru parlamentarnih i lokalnih izbora u pokrajini, danas do 15.30 sati glasalo je 36 birača.

U severnoj Kosovskoj Mitrovici niko od Srba nije glasao do 15.30 časova.

Kako je Tanjug saznao od posmatrača, na biralištima u Leposaviću su glasala 34 birača, od kojih je najviše muslimana, dok je u Zvečanu glasao jedan Srbin, a u Zubinom Potoku jedan Albanac.

Osim u severnoj Mitrovici, u svim ostalim mestima na severu pokrajine otvorena su mobilna birališta, za šta se koriste kamioni OEBS-a.

U Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku otvoreno je po jedno biračko mesto na kojima biračko pravo mogu da ostvare kosovski Albanci.

Do 15.30 sati u selu Boljetin glasao je 51 birač, u Šaljskoj Bistrici 67 i u selu Čabra 240 Albanaca.

Biračka mesta se zatvaraju u 19 časova, a preliminarni rezultati sa severa Kosova, koji će najverovatnije biti i konačni, biće poznati oko 20 časova.

Pravo glasa na današnjim izborima ima oko 1,5 miliona građana Kosova koji mogu birati 120 poslanika Skupštine Kosova, od kojih je po deset rezervisano za Srbe i druge manjinske zajednice.

Stanovnici Kosova i Metohije biraju danas i odbornike i predsednike 30 kosovskih opština.

Misija OEBS-a saopštila je da je za posmatranje izbora prijavljeno 69 organizacija, lokalnih i međunarodnih, sa oko 25.000 posmatrača.

Najvišu po rangu posmatračku misiju čini Misija Saveta Evrope koja broji 150 posmatrača.

Ovo su peti izbori na Kosovu i Metohiji od dolaska međunarodnih mirovnih snaga 1999. godine i prvi koji se održavaju po proporcionalnom sistemu sa otvorenim listama i uz neposredno glasanje za predsednike opština.

Izvor: RTS

Izbori na Kosovu
Priština, Gračanica, Moskva -- Na Kosovu se danas održavaju parlamentarni i lokalni izbori. U srpskim sredinama se beleži izuzetno slab odziv.



Na parlamentarnim, lokalnim i izborima za predsednike 30 opština koji se danas održavaju na Kosovu, do 13 sati glasalo je više od 30 odsto od ukupno oko milion i po registrovanih birača, javili su elektronski mediji u Prištini.

Šef misije OEBS-a Tim Guldiman rekao je da na severnom Kosovu direktori škola nisu dozvolili otvaranje biračkih mesta, pa je odlučeno da na tom području rade mobilni timovi koji će omogućiti glasanje onima koji to žele.

Guldiman je na konferenciji za novinare u Prištini pozvao sve građane Kosova, bez obzira na etničku pripadnost, da izađu na izbore.

"Ovi izbori su legitimni i pozivamo sve građane da iskoriste svoje pravo glasa. Nema fizičkih problema i mi smo pokušali da ubedimo građane da izađu na izbore", rekao je Guldiman, i dodao da izbori na Kosovu protiču mirno i bez problema.

Baraliju je rekao da je jutros bilo tehničkih problema i da su pojedina biračka mesta u Prištini i drugim opštinam otvorena sa zakašnjenjem.

"Ipak, radi se samo o nekim posebnim slučajevima i to nema negativan uticaj na celokupni proces glasanja", rekao je Baraliju.

Guldiman je rekao da su tehnički problemi uzrokovani lošim vremenom, jer je onemogućeno prebacivanje glasačkog materijala iz centra u Prištini u biračka mesta u drugim opštinama.

On je pozvao građane da imaju razumevanja i dodao da će svako biračko mesto ostati otvoreno i posle 19 sati ako tamo bude glasača koji čekaju.

Portparol Kosovske policijske službe (KPS) Veton Eljšani je rekao da je situacija mirna na celoj teritoriji Kosova i da je za očuvanje mira od jutros angažovano oko 7.000 pripadnika KPS-a.

Današnji izbori su peti od dolaska međunarodnih mirovnih snaga 1999. i prvi koji se održavaju po proporcionalnom sistemu sa otvorenim listama i uz neposredno glasanje za predsednike opština. Na kosovskim izborima učestvovaće samo jedna srpska stranka, ostale partije na poziv Beograda bojkotuju izbore.

Oko milion i po glasača danas od sedam sati ima priliku da na oko 2.200 biračkih mesta širom Kosova glasa za parlament lokalne skupštine i predsednike opština.

U poruci javnosti pred današnje izbore šef UNMIK-a Joakim Riker pozvao je građane da masovno učestvuju u glasanju.

"Voleo bih da vidim veliki odziv jer se radi o odlučujućem vremenu kada lideri treba da budu ponovo legitimisani od strane naroda koji je vladar", rekao je Riker.

Snage Kfora i policije su takođe preduzele obimne pripreme radi očuvanja bezbednosti i preduprećenja mogućih incidenata. Komandant Kfora francuski general Gzavije Bo de Marnak rekao je da su obezbeđeni svi neophodni uslovi za siguran izlazak građana na glasačka mesta.

"Nećete moći da vidite Kforove uniforme u blizini glasačkih mesta zato što mislim da to nisu mesta za uniforme , ali će Kfor zasigurno biti na terenu, kao i na lokacijama u blizini glasačkih mesta", rekao je De Marnak.

Službeni rezultati današnjih izbora očekuju se u roku od dva-tri dana. Blok profesionalnih nevladinih organizacija koje će pratiti izbore preko svojih monitora, najavio je prve neslužbene rezultate odmah po zatvaranju glasačkih mesta u sedam sati uveče.

Mali odziv birača u srpskim sredinama

Prema procenama aktivista Srpskog nacionalnog veća (SNV), do podneva je od oko 40.000 Srba koliko ima pravo glasa na severu Kosova glasao jedan Srbin.

Kako je saopšteno, to je nosilac liste "Sokolovi" u Zvečanu Miodrag Milentijević, koji je i kandidat za predsednika Skupštine opštine.

Predsednik SNV-a Milan Ivanović rekao je na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici da aktivisti te stranke samo posmatraju i nikoga ne ometaju da glasa.

Na biračkim mestima za parlamentarne i lokalne izbore u svim srpskim sredinama centralnog dela Kosova i Metohije do podneva je zabeležen slab odziv glasača i nisu zabeleženi bilo kakvi incidenti.

Na biračkom mestu u Gračanici, gde mogu da glasaju birači iz Prištine, Gračanice, Sušice i Badovca, do podneva je na birališta izašlo oko 20 osoba.

U selu Preoce, gde pravo glasa ima oko 3.500 meštana tog sela Čaglavice i Lapljeg sela na birališta je izašlo oko 20 birača.

Šuk razočaran bojkotom izbora

Zamenik šefa UNMIK-a Stiven Šuk izjavio je danas u Zvečanu da je razočaran neizlaskom građana na izbore na severu Kosova.

"Visoko cenim priliku za glasanje i ne slažem se kako sa nekima iz Beograda, tako i sa vođstvom ovde severno od Ibra, mislim da svaki put kada odustanete od prilike da glasate, odustajete od toga da sebi obezbedite mir i priliku da izaberete ljude", kazao je on.
U Kosovu Polju, na glasačko mesto u Osnovnoj školi Sveti Sava gde nastavu ne pohađaju učenici srpske nacionalnosti danas je glasalo desetak birača.

Na ovom "zbirnom biračkom mestu" za sva sela sa srpskim življem u toj opštini oko jedanest časova glasao je i predsednik Srpske Kosovsko-metohijske stranke Dragiša Mirić, kao i predsednik Samostalne liberalne stranke Slobodan Petrović.

Prema rečima članova biračkog odbora, Petrović je "glasao uslovno", jer je njegovo biračko mesto u Gračanici.

U Kosovskoj Kamenici nije otvoreno nijedno biračko mesto uprkos najavama da će glasačka mesta biti otvorena u svim srpskim sredinama. Direktori škola, gde se obično organizuje glasanje, odlučili su da ne dozvole otvaranje biračkih mesta u školskim prostorijama.

"Ono što mi želimo da ukažemo srpskoj zajednici i svakom Srbinu na Kosovu danas je da je izlazak na kosovske izbore poguban i da ne treba mi da učestvujemo i da trasiramo put ka nezavisnom Kosovu. Želimo da narod zaista upoznamo da je to pogubno i da slede preporuke vlade naše države da na izbore ne izlaze", kaže Miomir Kasalović, načelnik Kosovsko-mitrovačkog okruga.

Od 120 mesta u Skupštini Kosova, 20 je rezervisano za pripadnike manjina, deset za Srbe i isto toliko za ostale manjinske zajednice.

U blizini svih biračkih mesta nalaze se pojačane policijske snage, a do podneva nisu zabeležene gužve ni incidenti.

Kosovski lideri: Istorijski dan

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je da će Kosovo vrlo brzo proglasiti nezavisnost i da birači izlaskom na današnje izbore daju glas za nezavisnost Kosova.

"Ovim izborima Kosovo ulazi u značajnu fazu demokratskog razvoja i statusa zemlje. Zato je izuzetno značajno da građani masovno izađu na izbore i da glasaju za one koje vole", rekao je Sejdiu pošto je glasao u Prištini.

Sejdiu je izrazio zahvalnost svim političkim partijama koje su imale mirnu i dostojanstvenu predizbornu kampanju, što je, kako je rekao, dokaz visoke politčke kulture Kosova i njegovih građana.

Predsednik Vlade Kosova Agim Čeku izjavio je da bi institucije Kosova, koje će biti formirane na osnovu današnjih izbora, trebalo konstituisati pre 10. decembra, kada pregovaračka trojka treba da podnese izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.

Čeku je, pošto je glasao u Kosovom Polju, rekao da nije prihvatio da se kandiduje na izborima jer se "između demokatskog procesa izbora i istorijskog procesa, opredelio za istorijski proces utvrđivanja statusa Kosova".

Hašim Tači (FoNet)
Hašim Tači (FoNet)
Predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači ocenio je da je danas istorijski dan za Kosovo, jer su današnji izbori velika pobeda građana Kosova.

Tači je, pošto je glasao u Prištini, rekao da su građani na današnjim izborima "pobedili za demokratiju, sigurnu i evropsku budućnost i razvijanje i očuvanje odnosa sa SAD".

Lider reformističke partije Ora Veton Suroi izjavio je da su današnji izbori na Kosovu veoma važni i pozvao građane da izađu na izbore u što većem broju.

Suroi je prvi od kosovskih lidera koji je jutros glasao na parlamentarnim, opštinskim i na izborima za predsednika opština na Kosovu.

"Važno je da građani glasaju u što većem broju ne samo zbog subjekata kojima daju glas. Današnje glasanje je važno za Kosovo jer pokazuje zrelost naroda Kosova, pokazuje da smo u stanju da, i u trenucima kada se odlučuje o statusu, organizujemo izbore" je rekao Suroi odmah posle glasanja u Prištini.

On je dodao da današnji izbori treba da pokažu da "narod Kosova želi demokratiju i regularne institucije".

Izbori na Kosovu - peti put

Današnji izbori su prvi koji se održavaju po proporcionalnom sistemu sa otvorenim listama i uz neposredno glasanje za predsednike opština.

Prvi parlamentarni izbori na Kosovu, na kojima su učestvovali i kosovski Srbi, održani su 17. novembra 2001. Srpska koalicija "Povratak" na tim izborima osvojila je 11,34 odsto glasova birača i, uz deset unapred određenih mesta, u Skupštini Kosova dobila 22 poslanička mesta.

Na izborima je ubedljivo pobedio Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove. Na drugom mestu je bila Demokratska partija Kosova Hašima Tačija.

Drugi parlamentarni izbori na kojima su učestvovale dve srpske liste - Srpska lista za Kosovo i Metohiju i Građanska inicijativa "Srbija", održani su 23. oktobra 2004.

Vlasti u Srbiji nisu imale jedinstven stav o izlasku kosovskih Srba na te izbore, što je rezultiralo slabim odzivom Srba. Premijer Vojislav Koštunica preporučio Srbima da ne izađu na izbore, a predsednik Boris Tadić pozvao ih je da izađu.

Raspored snaga ponovo je bio isti: najviše mandata je osvojila Rugovina stranka, a druga je bila partija Hašima Tačija. Od 20 poslaničkih mesta koja su u kosovskom parlamentu rezervisana za manjinske etničke zajednice, Srbima je pripalo deset.

Lokalni izbori održani su dva puta, prvi 28. oktobra 2000. koje su kosovski Srbi bojkotovali i drugi, 26. oktobra 2002. na kojima su učestvovale i srpske stranke i udruženja i pobedile u pet opština - Novom Brdu, Štrpcu, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću.

"Neshvatljivo da optuženici učestvuju na izborima"

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je sinoć da je neshvatljivo da u izbornom procesu na Kosovu "mogu da učestvuju optuženici Haškog tribunala."

"Ne razumem, to protivreči zdravom razumu", rekao je Tadić za državni televizijski kanal "Rusija".

"Da li možete da zamislite da u Srbiji na izborima učestvuju neki naši građani koje za nešto tereti Haški tribunal", upitao je predsednik Srbije.

U prilogu ruske televizije posvećenom današnjim parlamentarnim i lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji istaknuto je da su na političkoj sceni Kosova "čudne figure", među kojima je jedan od komandira nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova, "optužen za ratne zločine ali na slobodi" Ramuš Haradinaj, nosilac liste Alijanse za budućnost Kosova.

Izvor: B92

U srpskim sredinama u popodnevnim satima veća izlaznost

U srpskim sredinama u centralnom delu Košova i Metohije u popodnevnim i prvim večernjim satima beleži se nešto veća izlaznost građana na parlamentarne i lokalne izbore na Kosovu

U Gračanici gde je otvoreno jedno zbirno bitračko mesto za građane iz Prištine, Gračanice, Kišnice, Badovca i Sušice, do 17 časova glasalo je skoro tri odsto, odnosno 200 od oko 5.000 građana sa pravom glasa.

Nešto manje glasačkih listića, oko 160, ubačeno je u kutije na biračkom mestu u selu Preoce gde pravo glasa ima oko 3.500 birača iz tog mesta, Lapljeg Sela i Čaglavice.

Slična situacija je i u opštinama Lipljan i Kosovo Polje gde je isašlo po stotinak građana.

Na birališta su izašli i svi predstavnici partija koji učestvuju na parlamentarnim i lokalnim izborima i svi su glasali sami bez članova porodica.

Njihove supruge i ostali članovi sa pravom glasa, glasaće, kako su potvrdili, putem pošte jer žive u centralnom delu Srbije.

Lider samostalne liberalne stranke Slobodan Petrović glasao je umesto u Gračanici gde je na biračkom spisku, u Kosovu Polju, a lider Srpske demokratske stranke Slaviša Petković glasao je u Uroševcu.

Biračka mesta obezbeđuju pojačane policijske snage, a do sada nije zabeležen nijedan incident.

Biračka mesta na Kosovu otvorena su u sedam sati, a na više od 2.000 glasačkih mesta građani glasaju za 120 poslanika Skupštine Kosova, od kojih je 20 mesta rezervisano za pripadnike manjina, po deset za Srbe i ostale manjinske zajednice.

Građani Kosova danas biraju i odbornike i predsednike 30 kosovskih opština.

Izvor: Press