IŠINGER UPOZNAO SAD I DIPLOMATE
U NJUJORKU SA SVOJIM PREDLOGOM ZA KOSOVO

Evropski predstavnik u posredničkoj 'trojci' Kontakt grupe, Nemac Volfgang Išinger pokušao je u prethodna dva dana da obezbedi podršku diplomata u Ujedinjenim nacijama za svoj predlog o neutralnom statusu Kosova, saznao je Tanjug u sedištu UN u Njujorku.

Išinger je upoznao zvaničnike administracije u Vašingtonu i diplomate EU u Njujorku s novom idejom koja je, kako on tvrdi, usmerena na 'uspostavljanje normalne komunikacije' između Srbije i kosovskih Albanaca, kojom bi, kako je zamišljeno, bili stvoreni uslovi za 'stvaranje pristojnih odnosa' među stranama, nevezano od rešenja statusa Kosova, potvrdile su Tanjugu zapadne diplomate u Njujorku.

U razgovoru sa novinarima u Vašingtonu Išinger je kazao da je cilj te nove ideje 'normalizacija odnosa' između Prištine i Beograda, ali da neće sadržati nijednu reč o statusu, javio je 'Glas Amerike'.

A agencija Fonet prenosi da je Išinger ocenio da bi bilo izvanredno ako bi hongkonški model bio prihvatljiv obema stranama, ali i podsetio da su one odbacile sve dosadanje interesantne predloge.

Samardžić: Predlog o neutralnom statusu Kosmeta neprihvatljiv za Beograd

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, reagujući na najavu da će 'trojka' u Briselu izneti predlog o neutralnom statusu Kosova i Metohije, upozorio da ta pokrajina ne može imati neutralan status u odnosu na Srbiju, jer je sastavni i neotuđivi deo njene teritorije.

'Išingerova ideja o neutralnom statusu Kosova temelji se na ugovoru dve nezavisne nemačke države iz 1972. godine, i ta je ideja u direktnoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244', rekao je Samardžić.

'Kosovo ne može imati u odnosu na Srbiju neutralan status, jer je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo teritorije Srbije', precizirao je Samardžić.

'Veoma je važno da između Srbije i njene pokrajine Kosovo i Metohija što brže budu uspostavljene funkcionalne veze i to podrazumeva da se najpre mora jasno potvrditi da Pokrajina ima status suštinske autonomije unutar Srbije', objasnio je Samardžić.

On je najavio da će upravo zato državni pregovarački tim na predstojećem sastanku u Briselu, 20. novembra, obrazložiti kako danas u svetu ne veoma efikasan način funkcionišu suštinske autonomije.

Berns: NATO će sprečiti svaki pokušaj destabilizacije Kosova

Treći čovek američkog Stejt departmenta Nikolas Berns izrazio je nadu da će Beograd i Priština ipak uspeti da pronađu obostrano prihvatljivo rešenje statusa Kosova do 10. decembra, kada pregovaračka 'trojka' predaje izveštaj generalnom sekretaru UN, a u suprotonom, međunarodna zajednica će 'morati da preuzme odgovornost'.

'Ukoliko dogovor izostane, najbolje rešenje je nadgledana nezavisnost na osnovu Ahtisarijevog plana', rekao je Berns svedočeći pred spoljnopolitičkim podkomitetom Predstavničkog doma Kongresa, samo nekoliko časova posle razgovora sa predstavnicima SAD i EU u posredničkoj 'trojci', Frenkom Viznerom i Volfgangom Išingeron.

'Nema razloga za izbijanje nemira na Kosovu', rekao je američki državni podsekretar izražavajući istovremeno nadu da Srbija neće pokušati da izazove nestabilnost u severnom delu te pokrajine, u kojem većinsko stanovništvo čine Srbi.

Berns je izrazio uverenje da će oko 17.000 vojnika Kfora, uključujući tu i oko 1.500 Amerikanaca, sprečiti bilo kakav pokušaj da neka od strana uzme pravdu u sopstvene ruke, izazove podelu, ili nestabilnost.

'Mislim da možemo imati poverenja u NATO da će obaviti posao, a u isto vreme verovati i našoj diplomatiji u uveravanju ljudi da krenu napred, uzimajući u obzir činjenicu da 95 odsto stanovništva čine kosovski Albanci muslimani', rekao je Berns.

On je nešto kasnije izjavio Asošiejted presu da je glavna tema njegovog sastanka s Išingerom i Viznerom bila 'izostanak napretka u pregovorima'.

'Ukoliko ne bude dogovora, izvućićemo neophodne zaključke posle 10. decembra. Mislim da je jasno da u nekoliko narednih meseci ulazimo u prelaznu fazu', izjavio je Berns.

Izvor: RTS

 ROGOZIN: RUSIJA PROTIV REVIZIJE GRANICA SRBIJE

 Rusija je protiv grubog kršenja međunarodnog prava i protiv revizije granica Srbije i ta pozicija neće se izmeniti ni posle promene na čelu Rusije u martu 2008. godine, izjavio je deputat ruske Dume Dmitrij Rogozin, čiju je kandidaturu za novog stalnog predstavnika pri NATO-u podržao ruski parlament.

'Ako Evropa želi da je Srbija posluša, da se Srbi nezavisno od političke orijentacije saglase sa preporukama ujedinjene Evrope u odnosu na kosovsku dramu, te savete treba davati ne u stilu američkog kauboja - uz pomoć bombi i krstarećih raketa, već putem direktnog dijaloga, i ne treba uvoditi evropsku kulturu uz pomoć 'štapa'', napisao je Rogozin u autorskom tekstu za list 'Argumenti i fakti'.

'Bolje je sto godina voditi pregovore nego jedan dan ratovati', istakao je budući ambasador Rusije pri NATO-u, dodajući da ne treba 'ponižavati ceo jedan narod'.

Prema rečima Rogozina, danas su 'u vezi sa pozicijom Zapada u odnosu na odvajanje Kosova od Srbije' kao nikada aktuelne reči Vinstona Čerčila koje je uputio britanskom premijeru Čemberlenu nakon što je on 1938. potpisao sporazum o predaji Čehoslovačke Hitleru : 'Mogli ste da birate između beščašća i rata. Izabrali ste beščašće. A povrh toga dobićete i rat'.

Pozicija Zapada, istakao je on, svodi se na predloge Srbima da stupi u Evropsku uniju i NATO i obećavanje finansijske pomoći, a glavni uslov je da se 'iščupa srce iz sopstvenih grudi' - prihvati plan izaslanika UN Martija Ahtisarija i da Kosovo Albancima, jer u suprotnom neće biti ni NATO-a, ni EU, ni novca.

'Mir, to je pre svega ravnoteža nacionalnih interesa. Mirom se ne može zvati stanje političkih odnosa kada se jedna od strana oseća oštećenom, poniženom i uvređenom. Takav 'mir' naziva se kapitulacijom, a Srbija do sada nije kapitulirala', istakao je Rogozin.

'Ni kada je bila izložena vojnom udaru NATO-a, ni kada je izručila Haškom tribunalu svog lidera Slobodana Miloševića. Ali, sada joj se predlaže novo odricanje od suvereniteta, ovoga puta teritorijalnog i to nad iskonskom, zavičajnom zemljom Srba, kolevkom srpske pravoslavne civilizacije', napisao je Rogozin.

Prema njegovim rečima, na Kosovu se nalaze stotine pravoslavnih manastira i crkava, koji su se kao istorijski spomenici i spomenici kulture očuvali i u vreme otomanske okupacije.

'Da li se to naziva mirom? Ne, to je daleko od mira! To je krajnje opasna situacija, koja preti totalnom krizom na celom Balkanu. Takav 'mir' u sebi nosi pretnju još strašnijeg i težeg rata', istakao je ruski deputat, dodajući da odvajanje Kosova 'može da da impuls daljem drobljenju Balkana' i da bi taj presedan 'bio vrlo privlačan za slične problematične teritorije u Evropi'.

Ističući da glavnim krivcem za balkansku tragediju ne treba smatrati samo Srbe, jer su grešili i Hrvati, i bosanski muslimani, i Albanci, 'i možda čak Slovenci', Rogozin je rekao da su se problemi sa Kosovom pojavili kao rezultat migracionih i demografskih procesa, kada se smanjio broj Srba u pokrajini u uslovima masovne migracije Albanaca i njihovog visokog nataliteta.

'Svega za nekoliko decenija albansko stanovništvo u tom srcu Srbije postalo je većina. Medjutim, znači li to da za takvu brzinu treba Albancima dati državnu suverenost?', upitao je on, dodajući da bi u takvom slučaju to isto moglo da se desi, na primer, sa Berlinom u kojem Turaka ima još samo manje u Ankari i Istanbulu.

Rogozinovu kandidaturu podržali su 8. i 13. novembra Duma i Savet federacije [donji i gornji dom parlamenta], nakon čega je on izjavio da će pitanje Kosova i Metohije biti jedno od prioritetnih kojim će se baviti na novoj dužnosti u Briselu.

Očekuje se da predsednik Rusije Vladimir Putin potpiše ukaz o njegovom imenovanju za stalnog predstavnika Rusije pri NATO, a portparol Alijanse Džejms Apaturaj izjavio je da je NATO spreman za rad sa novim predstavnikom i, uz ogradu da to zavisi isključivo od ruske strane, izrazio očekivanje da će do kraja ove godine biti predata akreditivna pisma.

Izvor: RTS

 RIKER SE NADA POZITIVNOM ISHODU PREGOVORA

 Šef civilne uprave UN na Kosovu Joahim Riker izjavio je pred OEBS-om u Beču da se i dalje nada pozitivnom ishodu pregovora o budućem statusu Kosova, ali da u slučaju da ne dođe do dogovorenog rešenja, mora biti jasno kakva će biti budućnost južne srpske pokrajine.

'Optimalni ishod bio bi dogovor dve strane i to bi bilo najlakše za implementaciju. Međutim, ako ne dođe do dogovora mora biti jasno kakva je budućnost Kosova. To žele sve zajednice jer je status kvo neodrživ', rekao je Riker.

On je istakao da je poslednjih 18 meseci UNMIK na Kosovu pokušao da olakša politički proces koji treba da utvrdi budući status pokrajine u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244.

'Taj proces je sada u rukama Rusije, EU i SAD, u rukama trojke, koja pokušava da pronađe rešenje oko kojeg bi se složile strane. Tom procesu treba pristupiti veoma ozbiljno i sve strane treba da daju svoj doprinos i podrže taj proces', kazao je Riker dodajući da podržava pokušaje trojke da se dođe do dogovorenog rešenja.

Izvor: RTS

ODBOR ZA KOSOVO I METOHIJU POZVAO SRBE DA NE IZAĐU NA IZBOR


BEOGRAD , 15. novembra (Tanjug) - Odbor Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju zaključio je danas da građani sa Kosova ne treba da izađu na parlamentarne i lokalne izbore u pokrajini, koji su zakazani za 17. novembar, u organizaciji privremenih kosovskih institucija.

Predstavnici svih parlamentarnih stranaka složili su se da treba pozvati kosovske Srbe da ne izađu na predstojeće izbore u pokrajini, jer bi u suprotnom dali legitimitet organima koji teže otcepljenju 15 odsto teritorije Srbije.

Odbor je doneo i zaključak da se ova odluka prosledi svim poslanicima, Vladi Srbije i nadležnom ministarstvu.

Poslanik DŠ-NS Marko Jakšić rekao je na sednici da Srbi nemaju razloga da učestvuju na „albanskim izborima", naročito što se već sad, kako je rekao, nagoveštava da će posle 10. decembra Kosovo proglasiti nezavisnost.

Jakšić, koji je i član državnog pregovaračkog tima, kazao je da Srbi treba da izađu samo na lokalne izbore koje bude organizovala Srbija, i to ne samo u pet opština gde su većina, već i u onim opštinama gde ih ima 300-400.

Odgovarajući članovima Odbora koji su pitali šta će država uraditi posle izbora, odnosno 18. novembra, on je kazao da je najbolja poruka da ministar odbrane Dragan Šutanovac "treba da poštuje Ustav, koji predviđa da će odbraniti i zaštititi sve građane Srbije".

Radikali su istakli da SRS neće pozvati Srbe da izađu na „samoubilačke izbore", jer bi to bila, kako su rekli, legalizacija terorističke države.

„Na severu Kosova deluje Albanska nacionalna armija, i pozvati Srbe da izađu na izbore znači pozvati ih na nož teroristima", kazao je radikal Ognjen Mihajlović.

Poslanik G17 plus Stojanka Popović istakla je da i Skupština Srbije treba da raspravlja o ovoj temi i time pruži podršku narodu sa Kosova i Metohije, dodajući da bi i Odbor trebalo da održi posebnu sednicu o bezbedonosnoj situaciji na Kosovu.

Poslanik Liberalno-demokratske partije Vladan Batić je rekao da je neozbiljno i neodgovorno što je sednica Odbora, sa koje treba da budu upućen poziv Srbima da ne izađu na izbore, održava dva dana pred njihovo održavanje.

Batić je ocenio da u pokrajini „cveta kriminal i korupcija", švercuju duvan i alkohol i da u tome učestvuju lokalne srpske institucije, dodajući da bi prvo trebalo rešiti te "sitne probleme".

Predsednik Odbora Vladimir Milentijević (DŠ) zamerio je Batiću da, diskusijom o nečemu što nije tema sednice Odbora, pokušava da izazove incident, kao što je to uradio i nedavno na sednici tog odbora kada je imao verbalni sukob sa Jakšićem.

"Vi koristite medije, skupštinsku govornicu i odbor da iznesete nešto što nije tačka dnevnog reda", kazao je Milentijević, na šta mu je Batić odgovorio da su i te teme važne za izbore.

Batić je zatražio da se Odbor izjasni o tome da li pokušava da izazove incident, a pred kraj sednice napustio je salu, nakon što mu je Jakšić rekao da su se „u jedan albanski stan u Kosovoskoj Mitrovici uselila dva njegova sunarodnika Roma".

Jakšić je objasnio da se našalio i da nije želeo nikoga da uvredi.

Pre nego što je izašao, Batić je Jakšiću poručio da nije Rom, ali da bi se ponosio da jeste, kao i da su reči Jakšića pokušaj diskriminacije, što samo govori o onome koji je to rekao.

Član odbora DS Srđan Milivojević je zatražio od predsednika da prekine sednicu, jer se, kako je rekao, već drugi put "otrgla kontroli" i da bi zbog toga predsednik Odbora trebalo da izrekne opomenu „onima koji ne mogu da se uzdrže od takvih izjava".

Suroi: Do Božića EU priznaje nezavisnost Kosova

Lider kosovske partije ORA i član pregovaračkog tima kosovskih Albanaca Veton Suroi izjavio je da će Evropska unija do 25. decembra sigurno priznati nezavisnost Kosova.

"Do katoličkog Božića Kosovo će postati nezavisno. Imam u vidu ne samo da će novoizabrani parlament doneti deklaraciju o nezavisnosti, već da će ga priznati i EU", kazao je Suroi današnjem moskovskom dnevniku "Vreme Novosti", dodajući da će do 10. decembra pregovori o Kosovu biti završeni.

On je kazao da Rusija "ne može da blokira to priznanje" kao što je blokirala u julu rezoluciju u Savetu bezbednosti UN.

Nova vlada Kosova, koja će biti formirana na osnovu rezultata izbora, ne može i ne treba da predlaže za pregovore pod zastavom "trojke", nikakav drugi model za status Kosova osim modela nezavisnosti, rekao je Suroi, odgovarajući na pitanje koliko rezultati izbora mogu da utiču na dalje korake Prištine u pregovorima.

On je dodao da, ako do 10. decembra međunarodna zajednica ne može da donese konkretno rešenje, "narod Kosova i njegove demokratske institucije treba samostalno da odrede svoju sudbinu".

Na konstataciju da su Beograd i kosovski Srbi ubeđeni da će posle proglašenja nezavisnosti Kosova preostalo srpsko stanovništvo biti proterano iz pokrajine, on je rekao da "srpska strana namerno dramatizuje to pitanje".

"Većina stanovnika Kosova ne vidi danas nikakve probleme sa položajem srpske etničke manjine. Dokaz je to što se za poslednje dve godine u pokrajini nije dogodio nijedan incident na etničkoj osnovi", kazao je Suroi.

Na pitanje kakva će biti spoljna politika nezavisnog Kosova, Suroi je naveo da je Priština zainteresovana za razvoj odnosa sa Srbijom na osnovu priznanja statusa Kosova kao nezavisne države.

On je kazao da Kosovo može i treba da postane faktor stabilnosti na Balkanu i u Evropi u celini.

Izvor: Press

ŠUTANOVAC: VOJSKA JE SPREMNA ZA BRZO REAGOVANjE

BEOGRAD – Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je danas da su Vojska Srbije i Žandarmerija spremne da reaguju veoma brzo na pojavu bilo kakvog pokušaja destabilizacije stanja bezbednosti na jugu centralne Srbije.

„Nećemo dozvoliti da bilo ko učini bilo šta negativno”, rekao je Šutanovac, ukazujući da je stepen borbene gotovosti pripadnika Vojske Srbije na tom području podignut na viši nivo od uobičajenog.

On je, na konferenciji za novinare, ponovio da Vojska Srbije i pripadnici Kfora na Kosovu i Metohiji dobro sarađuju, precizirajući da su u proteklom periodu organizovali oko 800 zajedničkih partrola duž administrativne linije.

Šutanovac je naveo da je u ličnim i telefonskim kontaktima sa zvaničnicima NATO-a i Kfora dobio uveravanja da su međunarodne snage na Kosovu i Meteohiji sposobne da spreče svaki pokušaj nestabilnosti na tom području.

Tanjug

JANŠA: EU SE PRIPREMA DA PREUZME KOSOVO


LONDON , 16. novembra (Tanjug) - Slovenački premijer Janez Janša izjavio je danas da se Evropska unija priprema da sledećeg meseca preuzme ključnu ulogu u procesu određivanja statusa Kosova, pošto su pregovori pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, prema njegovoj oceni, najverovatnije osuđeni na neuspeh.

Janša je u intervjuu britanskom dnevniku "Fajnenšel tajms" rekao da bi plan EU najverovatnije podrazumevao veća ograničenja nezavisnosti Kosova od onih koja je predložio Ahtisari.

Janša nije želeo da iznosi druge pojedinosti, rekavši da detalji tek treba da budu utvrđeni, preneo je "Fajnenšel tajms", koji navodi da je Janša odbacio mogućnost da članice EU ne postignu dogovor o planu, ako izostane podrška UN.

"Verujem da će predlog biti u tolikoj meri kompletan da će Savet EU moći da usvoji zajedničku odluku, ili da će makar glavne evropske sile biti jedinstvene po tom pitanju", rekao je premijer Slovenije, koja će 1. januara preuzeti predsedavanje EU.EU će, prema njegovim rečima, biti spremna da deluje već na samitu 14. decembra, neposredno po isticanju roka za pregovore Beograda i Prištine 10. decembra.

Janša je ocenio da dve strane na pregovorima "najverovatnije" neće postići sporazum.

"A, pošto ne postoji rešenje koje bi bilo potpuno prihvatljivo za obe strane, plašim se da nema mogućnosti da Savet bezbednosti UN donese odluku", rekao je on.

"To dovodi do veoma komplikovane situacije, u kojoj EU mora da preuzme vođstvo, jer se to dešava u njenom dvorištu. To je domaće pitanje Evrope, a ne Ruske Federacije ili Amerike."

Janša je istovremeno uveren da će Evropska unija podržati uslovnu nezavisnost Kosova, pod uslovom da Priština prihvati međunarodni nadzor i pruži garancije srpskoj manjini u pokrajini.

Predlog o uslovnoj nezavisnosti je rezultat "unapređenog" plana specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, rekao je on.

"Fajnenšel tajms" je ocenio da Janšini komentari možda neće naići na dobar prijem kod ostalih uključenih u proces utvrđivanja statusa Kosova, koji su se uglavnom uzdržavali od prognoziranja ishoda pregovora iz straha da ih ne podriju.

JUHAS: OPTIMIZAM NA DUŽI ROK


BUDIMPEŠTA , 15. novembra (Tanjug) - Mađarski istoričar Jožef Juhas, kojeg smatraju najvećim ekspertom za Balkan u zemlji, uveren je da se konfliktne situacije u regionu mogu trajno rešiti jedino ulaskom svih država zapadnog Balkana u Evropsku uniju (EU).

“Kratkoročno gledano sam prilični pesimista, ali dugoročno posmatrano sam ubeđen da će ceo Balkan, pod okriljem EU, uspeti da prevaziđe traume prošlosti i okrene se svetlijoj budućnosti, kao što je to učinila i Mađarska nakon Trijanonskog sporazuma 1920. godine”, dodao je poznati stručnjak u izjavi Tanjugu.

Prema njegovom mišljenju, velike sile, pre svega SAD, još od 1999. godine odlažu rešenje statusa Kosova, a sada su procenile da bi dalje čekanje bilo kontraproduktivno.

“Zapadne zemlje žele da stave tačku na taj neuralgični problem, a njihovo polazno stanovište je da se Albanci nalaze `unutar poseda` i da potencijalno predstavljaju veću opasnost po mir u regionu nego Srbi, pa je oportuno ispuniti njihove zahteve”, predočio je 52-godišnji docent na Katedri za istoriju istočne Evrope Budimpeštanskog univerziteta.

“Možda Albanci na Kosovu neće dobiti baš sve što traže, ali će, prema mojim saznanjima, njihova očekivanja biti većim delom ispunjena".

"To svakako neće biti pravedno za drugu stranu, za Srbe, ali je najbliže realnosti”, nastavio je autor više knjiga, među kojima su “Bila jednom jedna Jugoslavija”, “Kosovo: anatomija jedne krize” i “Rat i mir u bivšoj Jugoslaviji”.

Juhas smatra bi Srbiji u tom procesu moglo da bude ponuđeno nešto za uzvrat, pre svega brži i lakši ulazak u Evropsku uniju, ali ukazuje da takva “kompenzacija” ne bi ublažila osećaj poraza zbog eventualnog gubitka Kosova.

“Uveren sam da će Beograd do kraja godine potpisati sa Briselom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, bez obzira da li će se do tada Ratko Mladić naći u Hagu ili ne. Izveštaj Karle del Ponte je, ipak, pozitivan, a na sličan način se postupilo i sa Hrvatskom kada je u pitanju bio Ante Gotovina”, rekao je mađarski sagovornik.

Juhas ocenjuje da najnovija zbivanja oko Republike Srpske (RS) nisu slučajna, već se radi o smišljeno tempiranom pokušaju svojevrsne revizije Dejtonskog sporazuma.

“Opipljivih dokaza nemam, ali očigledno postoji veza između statusa Kosova i RS". Potezi zapadnih zemalja na Balkanu nikada nisu slučajni, a lično mislim da su neke od njih procenile da bi u ovom trenutku, kada je Srbija zauzeta Kosovom, lakše mogle da proguraju centralizaciju Bosne i Hercegovine”, predočio je on i dodao da se Zapad verovatno plaši onog što je rekao i Ivica Dačić da bi, ukoliko Kosovo dobije nezavisnost, to isto trebalo odobriti i RS.

Prema njegom mišljenju BiH se nalazi u najvećoj krizi posle 1995. godine, upravo zbog nastojanja pojedinih međunarodnih činilaca da smanje ulogu i ovlašćenja entiteta.

“Rešenje i tu vidim u ulasku BiH u EU, kada će doći do bitnog povećanja životnog standarda svih građana i relativizacije granica”, zaključio je Juhas.

HEJDARI: PITANJE KOSOVA REŠITI DIJALOGOM


BEOGRAD , 16. novembra (Tanjug) - Stav iranskih vlasti je da se sva međunarodna pitanja, kao i unutrašnja pitanja pojedinačnih zemalja moraju rešiti dijalogom, a svako mešanje izvan regiona predstavlja opasnost, izjavio je danas, komentarišući rešavanje statusa Kosova i Metohije, ambasador Irana u Beogradu Sejed Morteze Mir Hejdari.

"Međunarodna i unutrašnja pitanja država moraju se rešiti dijalogom. Mešanje izvan regiona može da iskomplikuje situaciju i stvori probleme. Zato mislimo da treba nastaviti razgovore, uz poštovanje stavova Srbije", rekao je Hejdari.

Hejdari je na konferenciji za novinare u Međunarodnom pres centru Tanjuga, prevashodno posvećenoj nuklearnim aktivnostima Irana, naglasio da je nukleanri program Islamske Republike razvijen u isključivo mirnodopske svrhe, na prvom mestu zbog proizvodnje električne energije.

U prilog ovoj tvrdnji, kako je rekao Hejdari, ide i upravo objavljeni izveštaj generalnog sekretara Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Mohameda El Baradeja, koji ukazuje da je Iran učinio mnogo na rasvetljavanju svojih nuklearnih aktivnosti.

"Iran je već 35 godina član IAEA. Do sada je dozvolio 2.500 najavljenih i nenajavljenih inspekcija svojih nuklearnih postrojenja i ispoštovao sve stavke i anekse Međunarodnog sporazuma o neširenju nuklearnog oružja", rekao je Hejdari.

Iranski ambasador je dodao da je Islamska Republika dostavila IAEA preko 1.000 stranica izveštaja o svojim nuklearnim aktivnostima i izdala vize svim inspektorima koje je imenovala Agencija, kao i da je vlada u Teheranu spremna da nastavi ovu saradnju i prihvati dodatne inspekcije i anekse Sporazuma.

"IAEA, koja je jedino legitimno telo koje može da donosi odluke o nuklearnom programu, više puta je saopštio da Iran nije skrenuo s pravca miroljubivog korišćenja nuklearne energije. Iran je izložen neadekvatnim reagovanjima nekih zemalja, a predmet je, nažalost, prebačen u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija," rekao je Hejdari.

On je dodao da se vršenjem pritiska na IAEA Iranu uskraćuje zakonsko pravo da proizvodi nuklearnu energiju.

"Jednostrane sankcije su nelegitimne i predstavljaju jasno kršenje ciljeva Povelje UN. One su i kontradiktorne, jer se ne mogu povezati sa tvrdnjom o nužnosti razgovora", dodao je Hejdari, dodavši da je stav Evrope fleksibilniji i "mudriji" od stava SAD.

Savet bezbednosti UN do sada je usvojio dve rezolucije o sankcijama Iranu jer je Islamska Republika odbila da odustane od svog nukelarnog programa.

SAD, koje optužuju Iran za nameru da proizvede atomsku bombu, nedavno su uvele jednostrane ekonomske sankcije toj zemlji jer Teheran odbija da prekine proces obogaćivanja uranijuma, a sada vrše pritisak na Savet bezbednosti da usvoji novu rezoluciju o sankcijama.

Iranski ambasador je naglasio da je jedino pitanje o kojem je Teheran spreman da pregovara sa Vašingtonom situacija u Iraku, jer je "stanje u toj zemlji toliko užasno da svako ko može da pomogne da se ona razreši treba to i da učini".

EU: PREGOVORI NA OSNOVU 14 TAČAKA I PREDLOGA OBEJU STRANA

BRISEL, 16. novembra (Tanjug) - Peta runda direktnih pregovora Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova i Metohije, 20. novembra u Briselu, biće vođena na osnovu 14 tačaka posredničke "trojke" Kontakt grupe i drugih predloga obeju strana, saopštio je večeras Savet Evropske unije.

"Sastanak će pružiti mogućnost stranama da nastave razgovore o budućem statusu Kosova (...) pregovori će za bazu imati osnovne zaključke, takozvanih 14 tačaka, i bilo koje druge predloge o kojima bi strane želele da raspravljaju", ističe se u saopštenju iz Saveta EU , u čijem će sedištu biti održani razgovori.

Format sastanka će slediti dosadašnje runde.

Za 11 časova je predviđen sastanak «trojke» s pregovaračkim timom Prištine, a zatim oko 13 časova i s Državnim pregovaračkim timom Srbije.

Zajednički sastanak, odnosno direktan susret pregovarača Beograda i privremenih institucija pokrajinske samouprave, trebalo bi da počne posle 15 časova.