BOCAN-HARČENKO: POTREBAN SUŠTINSKI NAPREDAK

 Pregovori o statusu Kosova ulaze u odlučujuću fazu, a u cilju očuvanja pregovaračkog procesa, morao bi da bude ostvaren suštinski napredak, izjavio je predstavnik Rusije u posredničkoj 'trojci' Kontakt-grupe u pregovorima o statusu Kosova Aleksandar Bocan-Harčenko.

'U toku prethodne faze bilo je zadovoljavajuće što su uspostavljeni direktni razgovori i dobra atmosfera tokom razgovora, a sada, s obzirom da je odlučujuća faza, u cilju očuvanja pregovaračkog procesa mora da bude ostvaren suštinski napredak', rekao je ruski diplomata Tanjugu uoči sastanka delegacija Beograda i Prištine i 'trojke' u ponedeljak u Beču.

Prema rečima Bocan-Harčenka, suštinski napredak je moguć 'ako strane ispune poziv na kreativni prilaz sa početka procesa'.

Ruski diplomata je naveo da se očekuje da strane dođu sa 'novim idejama' i dodao da bi 'ako u toku idućih rundi ne dođe do suštinskog napretka u zbližavanju stavova dveju strana, to bilo veoma loše'.

Posle treće runde, 22. oktobra, Bocan-Harčenko je izjavio Tanjugu da lista sa 14 tačaka ne predstavlja predlog niti okvir za sporazum o budućem statusu Kosova, koji bi bio nametnut, već su to tačke koje je 'trojka' čula od strana i koje je ponudila radi podsticanja diskusije i pronalaženje mesta gde strane 'nisu toliko udaljene'.

Ruski diplomata je tada rekao i da će posrednička 'trojka', u kojoj su, osim njega i izaslanici EU Volfgang Išinger i SAD Frenk Vizner, nastaviti da 'razmišlja kako da diskusija bude još intenzivnija'.

Izvor: RTS

EVROPSKA FORMULA ZA KOSOVO I METOHIJU

 Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je u intervjuu Tanjugu da će Beograd u ponedeljak u Beču, na novoj rundi pregovora o budućnosti Kosova i Metohije, insistirati na usvajanju dva fudamentalna principa - na opredeljenju da se ceo proces mora temeljiti na Rezoluciji 1244 i da nema pribegavanja unilateralnim potezima.

"Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti je dokument koji mora da definiše pregovarački proces i pristupanje rešavanju budućeg statusa. To je principijelan stav koji teško ko može da ospori. 1244 je rezolucija Saveta bezbednosti UN koja definiše celo polje, okvir pregovaračkog procesa", rekao je Jeremić u ekskluzivnom intervjuu koji je dao generalnom direktoru Tanjuga povodom 64. godišnjice od osnivanja nacionalne agencije Republike Srbije.

Prema njegovim rečima, drugi princip na kojem će delegacija Beograda insistirati je da nema pribegavanja unilateralnim potezima.

"Dokle god bude postojala pretnja unilateralnih poteza, dotle je izuzetno teško pregovarati", upozorio je šef srpske diplomatije.

On je naglasio da Srbija smatra da se tek iz ta dva fundamentalna principa mogu izvesti svi drugi, svih 14, ili više, principa koje predlaže posrednička trojka Kontakt grupe.

"To je jedan novi element, jedna nova, pozitivna, konstruktivna karta, novi kvalitet koji Beograd nosi u Beč", rekao je šef srpske diplomatije.

On je ocenio da će jedna od važih tema u Beču u ponedeljak, na četvrtoj rundi pregovora Beograda i Prištine, biti upravo dalji razgovor o 14 tačaka.

"Ostala su još tri sastanka koja su zakazana u periodu od 5. novembra do 10. decembra. Ovaj predstojeći sastanak, koji se dešava na najvišem nivou, orediće pravac u kome će se proces kretati do 10. decembra", rekao je Jeremić.

Prema njegovim rečima, 10. decembar je jako važan datum, jer će tada generalnom sekretaru UN biti upućen izveštaj trojke, a posle 10. decembra će ambasador Volfgang Išinger, predstavnik EU u trojci, podneti izveštaj evropskom samitu, odnosno predsednicima i premijerima evropskih zemalja.

"Zato je izuzetno važno koji će pravac pregovori uzeti od ponedeljka. Mi smo svesni te činjenice i u Beč idemo sa jednom jasnom i principijelnom pozicijom. Po pitanju samog statusa, ona se nije promenila", rekao je Jeremić.

Djinđić je 2002. govorio da mi moramo znati kakav je status Srbije, da ne smemo biti ničiji žeton u rezervi kojim bi neko namirivao svoje dugove. On je 2002. napisao interni dokument "Strategija za Kosovo i Metohiju". U skladu sa tim dokumentom, krenuo je u diplomatsku ofanzivu, uputio pismo Savetu bezbednosti 7. februara 2003. u kome traži da se odredi tačan datum povratska srpskih snaga bezbednosti na KiM, uključenje srpske strane u pregovore o budućem statusu KiM, kao i da se Srbima prizna status nacionalne zajednice. Koliko su danas naši zahtevi daleko od ovih Djinđićevih i koliko su oni danas kompatibilni sa zahtevima koje danas pokušavamo kroz pregovore, od Njujorka do Beča, da sprovedemo?

"U međunarodnoj zajednici odnosi se prilično dinamično menjaju i, rekao bih, da se nikada brže nisu menjali odnosi nego danas. Recimo, pre samo nekoliko godina Rusija nije bila ono što je sada. Mislim da je ono što je pokojni premijer pokušao da uradi 2002. bilo izuzetno važno tada, jer osetio je priliku da se to stavi na sto, na način koji nama odgovara. Tada pažnja svetske javnosti nije bila usmerena na Kosovo i Metohiju kao danas. Moj je utisak da je pokojni premijer želeo da iskoristi prednost "belih figura", prednost prvog poteza, i da time kreira inicijalne okolnosti u kojima se o tome odlučuje. To je bilo izuzetno korisno", odgovorio je ministar Jeremić.

On je, međutim, ukazao da je danas situacija drugačija, jer je debata o Kosovu već uzela maha.

Status Kosova je, naglasio je šef srposke diplomatije, pitanje koja opterećuje odnose u celom regionu i "ukoliko je strateški pravac kretanja regiona integracija u Evropsku uniju, onda je to upravo ono što radimo i to je ono za šta se mi u pregovaračkom procesu o Kosovu i zalažemo".

"Kada mi insistiramo na tome da želimo kompromisno rešenje za Kosovo, rešenje koje je prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu, mi se direktno borimo za evropsku budućnost zapadnog Balkana", objasnio je Jeremić.

On je podsetio da su danas ključne evropske vrednosti tolerancija, razumevanje, poštovanje glasa i gledišta svih i, u političkom smislu ono što je najvažnije, postizanje odluka konsenzusom.

"Pogledajte danas Evropsku uniju. Na primer, uzmimo debatu o evropskom ustavu, koji predstavlja izuzetno važan marker u institucionalnom razvoju EU. Na kraju je postignut konsenzus. Mi treba da rešimo budući status KiM na način koji će omogućiti evropsku budućnost zapadnog Balkana. Ne možemo omogućiti evropsku budućnost zapadnog Balkana rešavajući Kosovo na način koji nije u skladu sa tim bazičnim evropskim vrednostima, od kojih je mozda i najvaznija donošenje odluka konsenzusom, prihvatljivo za sve".

"Kada mi kažemo da hoćemo prihvatljivo rešenje i za Beograd i za Prištinu, mi se, zapravo, vrednosno i praktično borimo za evropsku budućnost zapadnog Balkana. To je jedan od najvažnijih argumenata koji mi treba da koristimo, što inače i činimo, koristimo u našim razgovorima, pre svega, sa evropskim zvaničnicima. Dakle, boreći se za kompromisno rešenje za Kosovo, mi se borimo za evropsku budućnost zapadnog Balkana", ocenio je Jeremić.

Sumirajući rezultate posete Rusiji 2001. godine pokojni premijer Zoran Djinđić je rekao da je "za Srbiju... važno da se u našem vrlo osetljivom regionu uspostavi ravnoteža prisustva EU, SAD i Rusije… i ne bi bilo dobro da kod nas postoji neki debalans", dodajući da je „potrebno veće rusko prisustvo kod nas". Rusija je, sa Putinom na čelu, veliki i respektabilan igrač na svetskoj sceni, pa i kod nas neuporedivo više nego 2001. Na pitanje u kolikoj meri je to razlog da unutar našeg demokratskog bloka dođe do disonatnih tonova oko pristupanja NATO, ministar je odgovorio:

"Rusija je strateški partner Evrope i velike većine evropskih regija. Prema tome, Balkan je samo još jedan deo Evropske unije gde je rusko prisustvo evidentno i gde uticaj Rusije raste. Prisustvo i uticaj Rusije na ovom prostoru nikako ne isključuje, čak pospešuje, put Balkana ka Evropskoj uniji", rekao je Jeremić i naglasio da Izbalansirani odnosi sa Moskvom, Briselom i Vašingtonom predstavljaju kičmu spoljnopolitičke vizije Srbije.

Kada je reč o NATO-u, odnosno odbrambenoj politici Srbije, to pitanje je, po njegovom mišljenju "malo složenije" u političkom smislu.

"Srbija ima jednu traumatičnu istoriju odnosa sa Severnoatlantskom alijansom. I, zbog toga su evroatlantska integracija i evropska integracija Srbije dva ne toliko podudarajuća puta, iz potpuno razumljivih razloga. Mi ne možemo da zaboravimo 1999. i nikada je nećemo zaboraviti. To je težak politički balast kada diskustujemo našu evroatlantsku integraciju. Ako izdvojimo taj specifični politički problem, koji će uvek biti prisutan, možemo da diskutujemo za i protiv evroatlantskih integracija Balkana i Srbije", naglasio je šef srpske diplomatije.

On je ipak ukazao da bi za Srbiju, kad je reč o bezbednosnom povezivanju prostora, za Srbiju bilo izuzetno opasno da ona u bezbednosnom smislu ostane izolovana, odnosno da bude bezbednosno ostrvo:

"Jer, kada niste integrisani u zajedničku odbrambenu politiku, to, samo po sebi, predstavlja rizik, odnosno opasnost za vašu nacionalnu bezbednost. Ne kažem da ta opcija nije održiva. Srbija može da se opredeli, kao suverena zemlja, kao demokratska zemlja, da napravi demokratski izbor da ne želi da pristupi Severnoatlantskoj alijansi, i to je, kao i svaki drugi demokratski izbor, samo po sebi, legitimno".

Međutim, ono što, apsolutno moramo da nastavimo jeste, istakao je Jeremić, naše bezbednosno povezivanje kroz evroatlantske programe, sadržane u Partnerstvu za mir. "Partnerstvo za mir omogućuje bezbednosno povezivanje i bezbednosnu konsolidaciju bez samog članstva. Mislim da tu postoji apsolutna saglasnost u okviru ove Vlade Republike Srbije", objasnio je ministar.

On je rekao da Srbija mora da učini sve da u potpunosti iskoristi sve mogućnosti koje pruža članstvo u Partnerstvu za mir i da kroz taj proces učvrsti, konsoliduje svoju evroatlantsku perspektivu.

"Tako da u roku od nekoliko godina, od sada, naše oružane snage budu u potpunosti kompatibilne sa snagama svih zemalja koje nas okružuju, koje će tada već biti članice NATO-a, a da onda pod takvim okolnostima stvar svedemo na čisto političku odluku o kojoj će građani odlučivati na referendumu. Mislim da u ovom trenutku pitanje članstvo u NATO-u ne predstavlja goruću temu", rekao je Jeremić.

Ugovor u Lisabonu je rođen. Premijer Portugala Zzoze Ssokateš je rekao: "Ovo je pobeda Evrope". Reč je skoro o istom tekstu koji je na referendumu u Holandiji i Francuskoj odbačen. Sada nema referenduma, osim u Irskoj. Reforma institucija, jednostavnija procedura donošenja odluka biće usaglašena ovim ugovorom tek za deset godina. Ssta to konkretno znači za nas?

"Ono što je izuzetno važno za evropsku budućnost zapadnog Balkana jeste da je postignut sporazum i da je EU konsolidovana na način koji omogućava dalje širenje unije. Na kraju, evropska ideja je pobedila. Ta težnja ka institucionalnom učvršćivanju EU i ta evropska vizija je, ipak, na kraju odnela prevagu nad usko definisanim nacionalnim interesima zemalja članica. I sada je to potvrđeno u Lisabonu. Na kraju je pronađen kompromis svih 27 i mislim da mi upravo tu činjenicu da je kompromis postignut, a da je kompromis rezultovao u novoj pobedi evropskih vrednosti, moramo da primenimo na našu situaciju", smatra ministar spoljnih poslova.

Na pitanje koliko se Lajčakova intervencija može tumačiti kao preventivna aktivnost za rešavanje kosmetskog čvora, odnosno ima li ona regionalne implikacije i kontekst, Jeremić je odgovorio:

"Mi sve vreme govorimo da moramo da budemo izuzetno pažljivi kada rešavamo bilo koje goruće regionalno pitanje, bilo koje pitanje koje ima eksplozivni potencijal. Naprosto mislim da poslednja događanja u BiH, na jedan dosta plastičan način demonstriraju da je region zaista u opasnosti da bude destabilizovan ukoliko se odustane od evropskog načina rešavanja problema o kome smo malopre govorili".

On je ponovio da se u rešavanju problema mora primeniti evropski model, evropske vrednosti.

"Kao što nema mira i stabilnosti u regionu bez dogovora Beograda i Prištine, tako nema ni “mirne Bosne” bez dogovora tri konstitutivna naroda. To je duh Dejtona. Dejtonski duh je duh Evropskih vrednosti. Ali, ono što se nalazi u srži Dejtona jeste da sve odluke moraju biti donošene konsenzusom, znači upravo ono o čemu mi govorimo", objasnio je Jeremić.

Prema njegovim rečima, to u slučaju BiH znači "da se odluke, a pogotovo vitalne, pogotovo strateške odluke moraju donositi konsenzusom sva tri naroda. To je, na kraju krajeva, principijelna pozicija kojoj bilo ko teško može da prigovori".

Osvrćući se na demarš koji je usledio, on je podsetio da je zvanični Beograd na taj demarš odgovorio: "Mi smo lojalni zajednički usvojenim principima. Dejton je za nas zajednički usvojeni princip. Dejton je za nas mirovni sporazum i ustav koji je okončao krvoproliće u BiH i mi kao potpisnici i garanti Dejtona se zalažemo za sprovođenje Dejtona i za duh Dejtona".

“Dejton je jedan elaborantan dokument, ali ako treba da ga sumiram u jednoj rečenici, rekao bih - Dejton je kompromis i Dejton je konsenzus sva tri konstitutivna naroda i mi se za to zalažemo i uvek ćemo se zalagati za takav princip, jer to je evropski princip, jer to je mirovni princip, jer to je princip koji će omogućiti mir, stabilnost i evropsku perspektivu celog ovog prostora", zaključio je ministar.

Jeremić se nije složio sa ocenama koje su se mogle čuti da su svi ti događaji, uključujući demarš Beogradu, pogoršali spoljnopolitičku poziciju Srbije.

"Mi smo demarš dobili, ali smo ga iskoristili da još jednom podvučemo našu principijelnu privrženost evropskoj formuli, nečemu na čemu nam niko ne može zameriti. Ne kažem da ovakva situacija u kojoj dolaze demarši i u kojoj se razmenjuju oštre reči ne donosi opasnost. Zbog toga je ključno da se u ovako delikatnim trenucima ponašamo racionalno, principijelno, diplomatski svesno i da uvek vraćamo stvar na polje principa i vrednosti. To je način na koji smo mi kao vlada pristupili ovoj potencijalno zaoštravajućoj situaciji. Tako ćemo i nastaviti da se ponašamo", rekao je ministar.

On se složio sa ocenom da Srbija u celoj toj situaciji ni na koji način nije doprinela podizanju tenzije. Naprotiv, "način na koji je Srbija reagovala na demarš je bila rekacija u potpunosti usmerena ka smirivanju tenzije", kaže Jeremić.

"Demarš je bio izuzetno oštar. Ali, naš odgovor je, čini mi se, bio adekvatan, odmeren, bio je zasnovan na principima koje niko ne može da sopri i mislim da je bio saopšten u tonu koji nije bio ton konfrontacije", zaključio je ministar Jeremić.

Izvor: RTS

POPOVIĆ: ALŽIR ZA DOGOVORNO REŠENJE STATUSA KOSMETA

 Alžir čvrsto podržava pronalaženje kompromisnog i dogovornog rešenja budućeg statusa Kosova i Metohije, izjavio je danas Tanjugu srpski ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović.

Ministar Popović, koji predvodi državno-privrednu delegaciju u poseti Alžiru, rekao je da je tokom susreta sa šefom tamošnje diplomatije Muratom Medelčijem dobio uveravanja da ta država podržava iznalaženje rešenja za Kosmet koje bi bilo zasnovano na poštovanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija i međunarodnom pravu.

Alžir, nekadašnja francuska kolonija na obali Sredozemnog mora je od nezavisnosti 1962. definisana kao islamska, arapska i berberska država i jedan je od istaknutih članova Arapske lige, Afričke unije i Pokreta nesvrstanih zemalja.

Popović je ocenio da u Alžiru postoje velike mogućnosti za rad srpskih preduzeća, kako za davanje projektantskih i drugih usluga, tako i za izvođenje radova i za izvoz proizvoda iz Srbije.

Alžir, druga najprostranija država u Africi u kojoj živi preko 33 miliona stanovnika, značajan je proizvođač nafte i zemnog gasa i članica Organizacije zemalja izvoznika nafte (OPEC).

Podsetivši da je danas održan sastanak Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju dve države, Popović je naveo da je delegacija imala sastanke sa pet ministara u alžirskoj vladi.

Popović je rekao da je sa zvaničnicima te zemlje razgovarano o dosadašnjim rezultatima srpskih preduzeća, "Hidrotehnike" i "Energoprojekta", u oblasti hidroinžinjeringa i da su razmatrane mogućnosti za sklapanje novih poslova.

"Alžirska strana je veoma zadovoljna onim što su do sada uradila naša preduzeća i predstavljene su mogućnosti za nove poslove", istakao je Popović i dodao da je zemlja-domaćin posebno zainteresovana za učešće srpskih firmi na tenderima za izgradnju saobraćajne infrastrukture.

Ministar je naveo da je privredna delegacija razmatrala sa alžirskim zvaničnicima o plasmanu proizvoda iz te zemlje na srpsko tržište, kao i o izvozu semena za uljarice, povrće i žitarica iz Srbije.

Popović je dodao da je sa alžirskim ministrom finansija Karimom Žudijem razgovarano o sporazumima koji su u fazi finalizacije između dve zemlje - Sporazumu o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i Sporazumu koji bi rešio pitanje bankarskih garancija i time olakšao privrednu saradnju dve zemlje.


Izvor: RTS

Velika ruska šansa
Branko Vlahović - M. Marković, 3. novembar 2007

SADAŠNjI politički odnosi Rusije i Srbije su zaista dobri, moglo bi se čak reći na zavidnom nivou. Tako dobru političku klimu treba da shvatimo kao šansu da podignemo ekonomske, kulturne i druge odnose. Kod Rusa postoji dobra volja i nama ostaje da se organizujemo i iskoristimo svoju šansu, kaže u razgovoru za “Novosti” naš ambasador u Rusiji Stanimir Vukićević.

Nije sporno da sada imamo odlične odnose sa Rusijom, ali kako da saradnja bude još konkretnija i obostrano korisnija?
- U sadašnjim uslovima rusko-srpski odnosi se zasnivaju ne samo na tradicionalnom prijateljstvu već i na pragmatičnosti. Jedna je dimenzija osećaj zajedničkog pripadanja bliskim slovenskim narodima, a druga da Rusija i Srbija kao dve suverene države rade na jačanju svojih veza. Hteo bih da istaknem da Moskva postaje sve važniji ekonomski partner Srbije.

Najviši ruski rukovodioci nas jedini nedvosmisleno podržavaju o budućem statusu KiM. Ipak, u Srbiji se povremeno pojavljuju tvrdnje kako će, tobože, Rusija odustati od svog čvrstog stava i ostaviti nas na cedilu.
- Rusija je odavno zacrtala svoju stratešku poziciju oko KiM i od toga ne odustaje. Dovoljno je da se pogleda šta je sve govorio predsednik Putin o tom pitanju. Oni sada ne pričaju mnogo o Kosovu, jer su pregovori u toku, a Moskva neće da ometa rad “trojke”.

Šta je danas tačno pozicija Moskve oko KiM?
- Prvo, da se problem mora rešiti kompromisom. Rešenje mora da donese SB OUN. Drugo, pregovori se ne mogu ograničavati rokovima. U Moskvi su kategorični da 10. decembra ne treba da prestanu pregovori. Za Rusiju je mnogo važnije da se pronađe ispravno rešenje nego da se ono donese brzo. Naši stavovi su gotovo identični. Temelje se na međunarodnom pravu, Helsinškom dokumentu o nemenjanju granica, kao i rezoluciji SB OUN broj 1244. Rusija, dakle, nije promenila stav i ona ne želi da Kosovo postane presedan, jer bi u tom slučaju to moglo da postane “formula” za rešavanje sličnih problema u svetu.

Iako u Rusiji odavno nema socijalizma, i Moskva nikome ne nudi ideološke recepte, kod nas jedan broj ljudi stalno upozorava na nekakvu nepostojeću “rusku opasnost”. Odakle takva sumnjičavost?
- Ko pažljivo prati Putinove izjave, mogao je da primeti da današnja Rusija svima nudi saradnju od koje će biti obostrane koristi. Svoje modele Rusija nikome ne nudi. Za nas je važno da nađemo najbolji recept te saradnje i da srpska privreda, pa tako i narod, imaju korist. Sve zapadne zemlje žele da sarađuju sa Rusijom i da budu na njenom velikom tržištu, pa što se pre uključimo u velike ruske projekte, to bolje za nas. To mi je i rekao Putin kada sam predavao akreditive: “Sa Srbijom imamo tradicionalno dobre prijateljske odnose, ali moramo da se potrudimo da nam i ekonomski odnosi budu dobri”.

U Moskvi se sada mnogo više govore o ekonomiji nego o “čistoj politici”.
- Rusija ekonomsku saradnja ne uslovljava politikom. Oni prodaju svoje energente Evropi i drugim zemljama u svetu. Logično je da i mi te energente nabavljamo od Rusije, ne od posrednika.
Kod nekih ljudi verovatno postoji predrasuda da nas Moskva podržava zbog svojih ekonomskih planova na Balkanu. Moram da kažem da Rusija u biznisu želi da ima čiste račune. Oni nas stvarno smatraju bliskim narodom, nazivaju nas i braćom, ali kad se govoriti o nekom ekonomskom projektu, računaju šta im donosi profit.
Projekt gasifikacije Srbije je najbolji primer obostrane koristi.
- Gradnja gasovoda kroz Srbiju, kao i skladište gasa u Banatskom Dvoru, važni su i za nas, i za Ruse. Verujem da su učešće ruskih kompanija na tenderima za kupovinu “Jata”, gradnja kargo-terminala na aerodromu u Beogradu, privatizacija “Bora” veoma dobre stvari. Rusi ne traže povlašćen status, prema tome, pobediće onaj ko da najbolje uslove. Mi smo zainteresovani da jedna od ruskih banaka bude otvorena u Srbiji, jer bi ona servisirala ruski biznis u Srbiji.

Gde vi vidite šansu da i srpski biznis napravi neki ozbiljniji prodor u Rusiji?
- Mi smo mala zemlja i jasno je da u ovom trenutku nismo u stanju da pariramo ruskim investicijama. Uveren sam da sa boljom organizacijom možemo da podignemo izvoz u Rusiju. Rusija je veliko gradilište i naši građevinari mogu da naprave mnogo toga. Veoma je važno da se dobro pripremimo za tenedere za gradnju objekata za Zimsku olimpijadu u Sočiju. Nedavno sam dobio pismo gubernatora Krasnodarskog kraja, gde se nalazi Soči, koji tvrdi da će se za pripreme Olimpijade potrošiti 22 milijarde dolara.

Često se srećete sa ruskim političarima i diplomatama. Šta oni poručuju srpskom rukovodstvu?
- Veoma je izraženo saosećanje za sve što se kod nas događa. Jedna od poruka koju često slušam je da Srbi moraju da budu jedinstveni i u ovom teškom istorijskom trenutku izdrže sve pritiske. Takvu poruku nam šalju ne samo ruski političri nego i najviši predstavnici Ruske crkve. Oni svi žele da nas vide jedinstvene, bez podela u ovim teškim vremenima. Oni nam govore da je to jedinstvo važno sada kad se rešava sudbina KiM...

MEKA KULTURE

GODINAMA se priča o potrebi otvaranja kulturnog centra Srbije u Moskvi?
- Zaista smatram da bi bilo dobro da se takav centar otvori. Ne treba zaboraviti da u Moskvi ima i oko 20.000 Srba. Oni bi rado hteli da imaju mesto gde bi mogli da se okupljaju. Inicijativa za otvaranje centra naišla je na razumevanje u Beogradu, a kada će tačno biti otvoren taj centar teško je reći.
U Beogradu postoji Ruski dom, pa bi i u Moskvi trebalo da postoji mesto koje bi bilo meka srpske kulture.

PATRIJARH

SRELI ste sa ruskim patrijarhom Aleksijem Drugim i mitropolitom Kirilom, koji vodi spoljnopolitičku delatnost RPC. Šta su vam rekli u tim razgovorima?
- Oba susreta su pokazala bliskog odnosa RPC i SPC kao i dva naša naroda. Iz razgovora sa patrijarhom i mitropolitom Kirilom vidi se velika zabrinutost za KiM i dalju budućnost Srba koji tamo žive. Hteo bih da istaknem da u Rusiji posebno cene našeg patrijarha Pavla. Izražavaju veliku brigu za njegovo zdravlje.

VIZE

MINISTAR Vuk Jeremić poslednji put u Moskvi zalagao se za bolji vizni režim. Kakve su šanse da uskoro ukinemo vize?
- Očekujemo da se uskoro potpiše sporazum koji bi regulisao ta pitanja i liberalizovao prelazak granice. Često dobijam pisma ruskih građana u kojima se postavlja pitanje zašto Srbija ima vize sa Rusijom, kada Rusi slobodno putuju u Crnu Goru i BiH.

Izvor: Novosti

Bocan-Harčenko:
Suštinski napredak
VN, 3. novembar 2007

Pregovori ulaze u odlučujuću fazu, a u cilju očuvanja pregovaračkog procesa, morao bi da bude ostvaren suštinski napredak, izjavio je izaslanik Rusije u posredničkoj „trojci“ Kontakt-grupe u pregovorima o statusu Kosova Aleksandar Bocan-Harčenko.
„U toku prethodne faze bilo je zadovoljavajuće što su uspostavljeni
direktni razgovori i dobra atmosfera tokom razgovora, a sada, s obzirom na to da je odlučujuća faza, u cilju očuvanja pregovaračkog procesa mora da bude ostvaren suštinski napredak“, rekao je ruski diplomata Tanjugu uoči sastanka delegacija Beograda i Prištine i „trojke“ u ponedeljak u Beču.


Izvor: Novosti

JEREMIĆ: NOVI ADUT ZA PREGOVORE O KOSMETU

BEOGRAD – Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je u intervjuu Tanjugu da će Beograd u ponedeljak u Beču, na novoj rundi pregovora o budućnosti Kosova i Metohije, insistirati na usvajanju dva fudamentalna principa - na opredeljenju da se ceo proces mora temeljiti na Rezoluciji 1244 i da nema pribegavanja unilateralnim potezima.

„Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti je dokument koji mora da definiše pregovarački proces i pristupanje rešavanju budućeg statusa. To je principijelan stav koji teško ko može da ospori. 1244 je rezolucija Saveta bezbednosti UN koja definiše celo polje, okvir pregovaračkog procesa”, rekao je Jeremić u ekskluzivnom intervjuu koji je dao generalnom direktoru Tanjuga povodom 64. godišnjice od osnivanja nacionalne agencije Republike Srbije.

Prema njegovim rečima, drugi princip na kojem će delegacija Beograda insistirati je da nema pribegavanja unilateralnim potezima.

„Dokle god bude postojala pretnja unilateralnih poteza, dotle je izuzetno teško pregovarati”, upozorio je šef srpske diplomatije.

On je naglasio da Srbija smatra da se tek iz ta dva fundamentalna principa mogu izvesti svi drugi, svih 14, ili više, principa koje predlaže posrednička trojka Kontakt grupe.

„To je jedan novi element, jedna nova, pozitivna, konstruktivna karta, novi kvalitet koji Beograd nosi u Beč”, rekao je šef srpske diplomatije.


Tanjug

Koha Ditore: Ustav Kosova spreman do 10.decembra

Predlog novog ustava Kosova baziran na Ahtisarijevom paketu biće finalizovan do 10. decembra piše u današnjem izdanju dnevnik iz Prištine "Koha Ditore".

List navodi da su međunarodni eksperti, politički kosovski predstavnici kao i predstavnici manjina (ne i Srba koji ne učestvuju u ovom procesu) tokom trodnevnog sastanaka u Mitrovici, izjavili da očekuje da će finalizovati "predlog Ustava buduće države Kosova".

Izvori sa sastanka su rekli za "Kohu Ditore" da je harmonizacija poglavlja oko pitanja bezbednosti, manjina i kompetencija predsednika Kosova, vršeno bez velikih poteškoća. Ostalo je da radne grupe postignu saglasnost I oko preambule predloga ustava.

Neimenovani izvori iz sastanka su rekli da se očekuje da će preambula predloga ustava početi sa rečenicom: "Mi narod Kosova" i prema dnevniku, neće opisivati etničku pripadnost građana i neće sadržati istorijski aspekat.

Isti izvori su naveli da postoji raspoloženje kod međunarodnih faktora da podrže ovaj finalni predlog.

Predlog će biti baziran na Ahtisarijevom paketu, i predstavnici kosovskih institucija u nekoliko navrata poslednjih nedelja su rekli da će nastaviti sa pripremanjem svih zakona koji se predviđaju ovim paketom.

"Jedinstven je stav pregovaračkog tima Kosova da do 10. decembra pripremi sve ono što se traži Ahtisarijevom paketom, uključujući simbole i ustav" rekao je za "Kohu Ditore" portparol tima jedinstva Kosova Skender Hiseni.

Beta

Jeremić: Verujem u pregovarački proces i posle 10. decembra

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je danas da veruje da će pregovarački proces Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova biti nastavljen i posle 10. decembra uz podršku međunarodne zajednice.

"Verujem da će se nastaviti dijalog Beograda i Prištine, ali sa učešćem međunarodne zajednice. Nadam se na što institucionalniji način, jer na kraju krajeva legitimitet može doći jedino od strane UN", rekao je novinarima srpski ministar.

Jeremić učestvuje na godišnjoj konferenciji mreže škola za političke studije Saveta Evrope pod nazivom "Dometi i izazovi regionalnih saradnji" koja je danas otvorena u beogradskom hotelu "Kontinental".

Prema oceni Jeremića, naredna runda pregovora Beograda i Prištine pod okriljem pregovaračke "trojke" 5. novembra u Beču, treba da odredi pravac kojim će se pregovarački proces kretati do 10. decembra ka pronalaženju kompromisnog rešenja.

"Ne verujem da kompromisno rešenje može biti postignuto do 10. decembra ali verujem da je moguće približiti neke principejlne stavove", rekao je on.

Obraćajući se učesnicima konferencije, Jeremić je istakao da je za čitav region jugoistočne evrope pored teznji ka evropskim integracijama, "veoma bitno i međunacionalno pomirenje".

"Za Srbiju nema dileme da je potrebno ostvariti potpunu saradnju sa Tribunalom za ratne zločine u Hagu i privesti sve optužene tom sudu", rekao je srpski šef diplomatije.

Pored Jeremića, na konferenciji učestvuju generalni direktor Političkog direktorata Saveta Evrope Žan-Luj Loran i ambasador Finske u Srbiji Kari Veijalainen i druge ugledne ličnosti.

Beta

Jeremić: Pregovori i posle 10. decembra
 
Beograd - Vuk Jeremić veruje da će pregovori Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova biti nastavljen i posle 10. decembra.

"Verujem da će se nastaviti dijalog Beograda i Prištine, ali sa učešćem međunarodne zajednice. Nadam se na što institucionalniji način, jer na kraju krajeva legitimitet može doći jedino od strane UN", rekao je novinarima srpski ministar spoljnih poslova.
 
Jeremić učestvuje na godišnjoj konferenciji mreže škola za političke studije Saveta Evrope pod nazivom "Dometi i izazovi regionalnih saradnji" koja je juce otvorena u beogradskom hotelu "Kontinental".

Beta

"Pokušaj lažiranja upada na Kosovo"
 
Beograd - Kfor je, po dojavi Vojske Srbije, sprečio lažiranje upada VS na Kosovo, kaže general-potpukovnik Mladen Ćirković.

"Dostavljamo Kforu informacije, oni ih proveravaju. Tako su nedavno, po našoj dojavi, u okolini Kosovske Kamenice zaplenili izvesnu količinu uniformi Vojske Jugoslavije", rekao je Ćirković, za list "Politika". "Prema našim podacima, jedna od paravojnih grupa nameravala je da inscenira navodni upad VS na Kosovo i Metohiju", kazao je on.

General Ćirković kaže da postoje operativne informacije da se planiraju i incidenti oko Bujanovca, Preševa i uz granicu prema Makedoniji i da VS neće tolerisati izazivanje sukoba na tom području.

Vojska Srbije je predstavnicima Kfora poručila da očekuje da će međunarodne snage koje predvodi NATO, a, u skladu sa mandatom UN, zaštititi srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu ako dođe do nasilja tokom procesa rešavanja statusa pokrajine.

Predstavnici Kfora pružili su kolegama iz VS uveravanja da je njihovih 16.000 vojnika spremno da zaštite građane Kosova u slučaju da njihova bezbednost bude ugrožena.

"Jasno smo rekli da je neprihvatljivo da se ponovi nasilje, poput onog od 17. marta 2004. godine. Predstavnici Kfora su nam odgovorili da se takvo stradanje neće ponoviti, da su izvukli dobru pouku iz tih događaja i da su spremni da odgovore na sve izazove koji se mogu pojaviti na Kosovu i Metohiji. Imaju dovoljno kvalitetnih jedinica za suzbijanje nemira, a nedavno su u pokrajinu prebačene nove jedinice iz Francuske i Irske", rekao je Ćirković.

On je dodao da, "ako su odlučni da zaštite stanovništvo, a na osnovu dosadašnje saradnje nema razloga da sumnjamo u njihovu iskrenost, oni će to i uraditi".
 
Tanjug