EU: Rusija mora prihvatiti kraj pregovora 10. decembra

Evropska unija očekuje da Rusija prihvati činjenicu da će pregovori uz posredovanje "trojke" Kontakt grupe o Kosovu prestati 10. decembra kad će biti upućen izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, jer tada prestaje mandat koji je "trojki" dao Savet bezbednosti UN.

To su agenciji Beta preneli izvori EU u Briselu, koji su podvukli da je pitanje statusa Kosova od ključne važnosti za sveukupne odnose Evropske unije i Rusije, a posebno za saradnju u rešavanju najvažnijih svetskih problema.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i visoki predstavnik EU Havijer Solana su to stavili do znanja i šefu ruske države Vladimiru Putinu, na ovih dana održanom sastanku na vrhu EU-Rusija, u Portugaliji.

Ruski predsednik Putin evropskim sagovornicima, međutim, predočio je da je "nužno imati više strpljenja" i da Moskva ne shvata i ne vidi nikakve razloge da se sadašnji pregovori pod okriljem "trojke" obavezno obustave 10. decembra, pogotovo ako bude vidljivo da postoje izgledi za nagodbu i rešenje.

Solana je, u posebnom susretu s Putinom, podvukao da bi najbolje ipak bilo rešenje u sklopu Saveta bezbednosti UN.

Putin je, prema izvorima koji su učestvovali na samitu EU-Rusija, naveo i da za Moskvu rezolucija 1244 ne može biti okvir za upućivanje misije EU na Kosovo i potpuno je osporio stav predsednika Evropske komisije Baroza da je Kosovo "svojevrstan slučaj" i da se ne može uzimati kao primer za druge sporne situacije u svetu.

Ruski predsednik je ukazao i na to da se i sporne teritorije Abhazije i Južne Osetije, u tom slučaju, mogu u još većoj meri smatrati "svojevrsnim slučajevima", jer već petnaestak godina imaju činjeničku samostalnost, institucije vlasti i sopstvenu ekonomiju, ali i vojne snage, što Kosovo nema, tako da bi imale više prava da se otcepe od Gruzije.

Iz Putinovog izlaganja je proizilazilo da bi Rusija priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, ako bi SAD i druge zemlje priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, što Moskva vidi kao najteže kršenje međunarodnog prava i svetskog poretka u okviru UN.

Ruski predsednik je ukazao i na činjenicu da rezolucija 1244 SBUN, na koju bi EU htela da se pozove za upućivanje svoje misije na Kosovo, jasno govori da rešenje za Kosovo mora da se nađe u podudarnosti sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Srbije.

Putin je ponovo skrenuo pažnju na činjenicu da su odredbe rezolucije 1244 "selektivno" primenjivane samo u onom delu koji ide u prilog autonomiji Kosova, ali ne i tamo gde bi trebalo da se potvrdi suverenitet Srbije.

Evropska unija, međutim, smatra da podnošenjem izveštaja Kontakt grupe Ujedinjenim nacijama 10. decembra prestaje mandat pregovaračkoj "trojki" i sledi nova faza rešavanja pitanja Kosova kada je hitno nužno da u tu pokrajinu bude upućena misija EU.

Izvor: Press

ČEKU: KOSOVSKA STRANA NEĆE ČEKATI DUGO POSLE 10. DECEMBRA

PRIŠTINA – Kosovski premijer Agim Čeku izjavio je danas, posle redovnog sastanka sa šefom UNMIK-a Joakimom Rikerom, da je zatražio da generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu prenese da treba da računa da kosovska strana neće dugo čekati na proglašenje nezavisnosti Kosova.

Građani i lideri Kosova neće dugo čekati posle 10. decembra i proglasiće nezavisnost Kosova, kazao je Čeku.

On je dodao da će kosovski pregovarači do 10. decembra sarađivati sa posredničkom „trojkom” Kontakt grupe kako bi se „pronašle zajedničke tačke na kojima Kosovo i Srbija mogu sarađivati kao nezavisne i suverene države”.

Tanjug

Aleksejev: Stav trojke nije i stav Moskve


Stav posredničke "trojke" Kontakt grupe o Kosova nije istovremeno i stav Moskve, izjavio je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev i ocenio da 10. decembar nije "magičan datum" u pregovorima o statusu te srpske pokrajine.

U intervjuu za "Večernje novosti", on je rekao i da Srbija ne treba da sumnja u principijelan stav Rusije u vezi sa pitanjem Kosova i da ono ne može biti "predmet razmene".

Aleksejev je istakao da posrednička 'trojka' Kontakt grupe nije 'kolektivni Ahtisari' i objasnio da ona samo treba da pripremi i pošalje izveštaj generalnom sekretaru UN, a ne i da predlaže budući status Kosova.

Aleksejev je rekao da "trojka" radi na osnovu konsenzusa i da nije "generator inicijativa i predloga, već mehanizam koji ima cilj da olakša postizanje dogovora izmedju strana".

"Zato, ono što predlaže 'trojka' nije uvek u potpunosti u skladu sa onim što je stav u prestonicama iz kojih su njeni članovi. Tako da, ako nešto potiče iz 'trojke', to ne znači da odslikava sto odsto stav Rusije. Ovakav slučaj imali smo sa tzv. dokumentom od 14 tačaka", rekao je ruski ambasador.

"Rusija je spremna da ponovi sve što je do sada govorila o Kosovu: treba pronaći kompromisno rešenje, isključivo kroz pregovore, u skladu s medjunarodnim pravom i prihvatljivo za obe strane. Za nas, 10. decembar nije neki magični datum. Mi se zalažemo da se rešenje pronadje što pre - ako ne može do desetog, onda posle toga", rekao je ruski ambasador.

Aleksejev je i odbacio mogućnost da Rusija promeni svoj stav u pregovorima o Kosovu.

"Naša pozicija je principijelna i naš stav ne može da bude predmet razmene. Spreman sam da potvrdim da Srbi mogu da budu apsolutno sigurni da nećemo prihvatiti nijedno rešenje koje ne odgovara našim stavovima. Ovde ne može biti ni trunke sumnje", poručio je Aleksejev.

Beta

EU: Posle 10. decembra nova faza

Brisel - Uzvori iz EU navode da EU smatra da 10. decembra prestaje mandat pregovaračkoj "trojci" za Kosovo.

Prema izvorima agencije Beta, u Evropskoj uniji smatraju da posle podnošenja izveštaja Kontakt-grupe Ujedinjenim nacijama 10. decembra sledi nova faza rešavanja pitanja Kosova u kojoj je nužno da se tamo hitno uputi misija EU.

Prethodno će se sa najvećom pažnjom i "sasvim umerenim nadanjima" sačekati nove runde pregovora Beograda i Prištine 5. novembra u Beču i 20. novembra u Briselu, iz kojih bi moglo da se očekuje neko, između srpske i albanske strane i "trojke", usaglašeno viđenje budućeg statusa Kosova.

To su agenciji Beta preneli izvori EU i međunarodne diplomate u Briselu, istakavši da "viđenje" statusa mora obavezno biti usaglašeno jer "trojka" nema mandat da bilo šta samostalno uobliči kao suvisli predlog, već da posreduje.

U tom bi kontekstu predstavnik EU u "trojci" Volfgang Išinger mogao ukazati i na neke elemente u sporazumu dve Nemačke 1972. godine.

Išinger je ambasadorima u Političko-bezbednosnom komitetu EU rekao da će biti uloženi svi napori da se dođe do kompromisnog rešenja, koje zahteva i bitne ustupke dveju strana.

Ali, naveli su evropski i diplomatski izvori u Briselu, razmišlja se i o drugim modelima, poput položaja Tajvana i sličnih rešenja u svetu, imajući u vidu i dosad uobličenih 14 tačaka koje je "trojka" podnela Beogradu i Prištini.

Ako bi nove runde pregovora 5. i 20. novembra ukazale da ima dovoljno elemenata koji mogu voditi usaglašenom predlogu, onda bi "trojka" sazvala završni susret koji bi trebalo da traje više dana.

Tada bi se uložili krajnji napori sa ciljem da izveštaj Kontakt grupe generalnom sekretaru UN sadrži bar obrise mogućeg rešenja za status Kosova.

Izvori u Savetu ministara EU rekli su Beti da su čelnici Unije ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, na nedavnom susretu na vrhu u Portugalu, preneli "čvrst stav" da pregovori pod posredstvom "trojke" prestaju 10. decembra.

Putinu je predočeno i da Evropska unija odlučno smera da što brže na Kosovo uputi svoju misiju, zato što se očekuje da UNMIK bude povučen s Kosova. Misija EU je u ubrzanoj fazi završnih priprema i mogla bi u potpunosti biti razmeštena u roku od 90-ak dana.

Za odlazak misije EU na Kosovo, kako su čelnici EU objasnili i Putinu, bilo bi dovoljno da generalni sekretar UN Ki Mun Ban saopšti da UNMIK-u prestaje mandat i pozove EU da zameni misiju UN.

Međunarodni pravni osnov za misiju EU na Kosovu bili bi elementi koji se mogu naći u rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

 
Beta

U BEČU NASTAVAK PREGOVORA I OCENA DOSADAŠNJEG TOKA

BEOGRAD (Tanjug) - Predstojeći bečki sastanak delegacija Beograda, Prištine i posredničke ''trojke'', prema programu koji je stigao u Beograd, imaće dva elementa: nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i razgovor o oceni posredničke ''trojke'' o dosadašnjem toku pregovora.

Četvrta runda direktnih pregovora, koji će biti održani u zgradi Ministarstva inostranih poslova Austrije, kako saznaje Tanjug, počeće u ponedeljak u 09.00 sati sastankom posredničke ''trojke'' sa delegacijom Beograda, a potom će, u 10.30, ''trojka'' razgovarati i sa pregovaračkim timom Prištine.

Nove ideje u Beču
D. R. - M. Z. R., 2. novembar 2007

Uoči nove runde direktnih pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, zakazane za ponedeljak u Beču, nema pouzdanih informacija u kom pravcu će posrednička "trojka" usmeriti novi susret predstavnika Prištine i Beograda.
Nezvanično, pominje se da bi Išinger, Bocan-Harčenko i Vizner na ovaj sastanak mogli da dođu sa novim idejama, odnosno sa nešto izmenjenim dokumentom od 14 "dodirnih tačaka".
Beogradsku delegaciju ovoga puta predvodiće predsednik i premijer, Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Sa druge strane stola sedeće politički vrh kosmetskih Albanaca, sa predsednikom Fatmirom Sejdijuom i premijerom Agimom Čekuom na čelu.
Sastanak će biti održan u austrijskom ministarstvu za evropske i spoljne poslove, kao i u prethodne dve "bečke" runde pregovora. Organizatori su odlučni da ovaj susret drže što dalje od očiju javnosti.
Na prošlom susretu u austrijskoj prestonici pregovori su zapeli na pitanju ključnom za srpske pregovarače: da li se pregovori nastavljaju pod okriljem Rezolucije 1244, i ćutanja albanske strane, čak i kada su ih posrednici iz Kontakt-grupe upitali isto.

Izvor: Novosti

NATO bi Kosovo
P. VASILjEVIĆ, 2. novembar 2007

SVE i kada bi to htela, Srbija bi u budućnosti mogla postati članica NATO samo ako prihvati i pomiri se sa otcepljenjem Kosova i Metohije - izjavio je za "Novosti" Mile Savić, savetnik predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice.

Zašto ne treba da ulazimo u NATO?
- NATO je bombardovao Srbiju, podržava i najverovatnije će i ubuduće podržavati odvajanje dela njene teritorije, ruši međunarodno priznati status naše zemlje, uprkos tome što ona nije nikada pokazivala neprijateljski stav prema Alijansi. Ni sa stanovišta državnih i nacionalnih interesa, niti sa moralnog stanovišta, Srbija nema razlog da pristupi ovom vojnom savezu.

Koji su argumenti da je interes NATO da se Kosovo i Metohija odvoji od Srbije?
- Ako imamo u vidu kako se NATO i SAD kao vodeća članica Alijanse, odnose prema pitanju KiM u poslednjih desetak godina, očigledno da to jeste interes. Bez saglasnosti SB UN, NATO je 1999. godine izvršio agresiju na našu zemlju, zaposeo je deo Srbije i postavio veliku vojnu bazu. Broj prognanih Srba i nealbanaca, od kada je NATO na Kosovu i Metohiji, povećao se. Pod okriljem i pred očima NATO stvara se etnički čista teritorija.

Šta NATO ima od toga?
- Odgovor se nalazi u Ahtisarijevom planu, po kome međunarodno vojno prisustvo, to jest - NATO, ima neograničenu i ničim nekontrolisanu vlast na Kosovu. Svedoci smo da zvaničnici NATO i SAD skoro svakodnevno ističu da je Ahtisarijev plan jedino rešenje. Taj plan zaista može biti kompromis, ali između NATO i kosovskih Albanaca. Jer, umesto potpune nezavisnosti, kosovskim Albancima se nudi nezavisnost pod neograničenim nadzorom NATO. Očigledno je da NATO ima interes da se KiM odvoji od Srbije, jer bi time dobio vrhovnu kontrolu na toj teritoriji.

Koliko je insistiranje na vojnoj neutralnosti Srbije motivisano podrškom Rusije oko KiM?
- Vojna neutralnost je ideja koja afirmiše potrebu za mirnim i slobodnim razvojem Srbije. Podrazumeva ravnopravnu saradnju i garantuje bezbednost. Upravo je to tačka u kojoj se presecaju principijelna politike Rusije u pogledu zaštite i poštovanja međunarodnog prava i napori Srbije da u tim okvirima sačuva KiM kao svoj deo, uz najširu moguću autonomiju kosovskih Albanaca.
Može li eventualno priznanje nezavisnosti Kosova imati za posledicu formalnu odluku Srbije da se ne uđe u Alijansu?
- Realna opasnost da se kosovski problem razvija na ovakav način izazvaće ozbiljnu reakciju svih državnih institucija, tako da nije isključena ni takva odluka. Formalna odluka državnih institucija da Srbija neće ući u NATO posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova može da predstavlja samo logičnu i politički opravdanu posledicu. To po svojoj prirodi nije agresivan čin, niti odmazda, nego izraz neslaganja sa razbijanjem sopstvene zemlje.

Da li je pitanje ulaska Srbije u NATO u direktnoj vezi sa ekonomskim razvojem zemlje, kako to neke stranke tvrde?
- Niko ko je tvrdio da ulazak Srbije u NATO automatski vodi ekonomskom napretku zemlje, nije ponudio bilo kakve proverljive podatke, osim sopstvenog političkog opredeljenja i mutne intuicije. Postoje zemlje koje beleže izuzetan privredni razvoj, a nisu u sastavu NATO.


VEĆ SMO UGROŽENI
Ukoliko bi sve zemlje u okruženju pristupile NATO, da li bi neutralna Srbija bila bezbednosno ugrožena?
- Ako postoji opasnost da se jednostrano, uz podršku NATO, otcepi deo Srbije, onda je Srbija i u ovom trenutku bezbednosno ugrožena. Ugrožena je zbog toga što nije bezbedna kao priznata članica UN, kao i zbog toga što njeni građani nisu bezbedni na teritoriji sopstvene države koju kontroliše NATO. Zašto bi Srbija bila više ugrožena čak i da sve okolne zemlje uđu u NATO? Zar NATO ne tvrdi da je vojni savez demokratskih zemalja koje poštuju međunarodno pravo?

Izvor: Novosti

 JEREMIĆ: VERUJEM U PREGOVARACKI PROCES I POSLE 10. DECEMBRA
 
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je da veruje da će pregovarački proces Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova biti nastavljen i posle 10. decembra uz podršku međunarodne zajednice.

'Verujem da će se nastaviti dijalog Beograda i Prištine, ali sa učešćem međunarodne zajednice. Nadam se na što institucionalniji način, jer na kraju krajeva legitimitet može doći jedino od strane UN', rekao je novinarima srpski ministar.

Prema oceni Jeremića, naredna runda pregovora Beograda i Prištine pod okriljem pregovaračke 'trojke' 5. novembra u Beču, treba da odredi pravac kojim će se pregovarački proces kretati do 10. decembra ka pronalaženju kompromisnog rešenja.

'Ne verujem da kompromisno rešenje može biti postignuto do 10. decembra ali verujem da je moguće približiti neke principejlne stavove', rekao je on.

Jeremić učestvuje na godišnjoj konferenciji mreže škola za političke studije Saveta Evrope pod nazivom 'Dometi i izazovi regionalnih saradnji' koja je otvorena u beogradskom hotelu 'Kontinental'.

Obraćajući se učesnicima konferencije, Jeremić je istakao da je za čitav region jugoistočne evrope pored teznji ka evropskim integracijama, 'veoma bitno i međunacionalno pomirenje'. 'Za Srbiju nema dileme da je potrebno ostvariti potpunu saradnju sa Tribunalom za ratne zločine u Hagu i privesti sve optužene tom sudu', rekao je srpski šef diplomatije.

Pored Jeremića, na konferenciji učestvuju generalni direktor Političkog direktorata Saveta Evrope Žan-Luj Loran i ambasador Finske u Srbiji Kari Veijalainen i druge ugledne ličnosti.

Izvor: RTS

Jeremić: Verujem u pregovarački proces i posle 10. decembra

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je danas da veruje da će pregovarački proces Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova biti nastavljen i posle 10. decembra uz podršku međunarodne zajednice

"Verujem da će se nastaviti dijalog Beograda i Prištine, ali sa učešćem međunarodne zajednice. Nadam se na što institucionalniji način, jer na kraju krajeva legitimitet može doći jedino od strane UN", rekao je novinarima srpski ministar.

Jeremić učestvuje na godišnjoj konferenciji mreže škola za političke studije Saveta Evrope pod nazivom "Dometi i izazovi regionalnih saradnji" koja je danas otvorena u beogradskom hotelu "Kontinental".

Prema oceni Jeremića, naredna runda pregovora Beograda i Prištine pod okriljem pregovaračke "trojke" 5. novembra u Beču, treba da odredi pravac kojim će se pregovarački proces kretati do 10. decembra ka pronalaženju kompromisnog rešenja.

"Ne verujem da kompromisno rešenje može biti postignuto do 10. decembra ali verujem da je moguće približiti neke principejlne stavove", rekao je on.

Obraćajući se učesnicima konferencije, Jeremić je istakao da je za čitav region jugoistočne evrope pored teznji ka evropskim integracijama, "veoma bitno i međunacionalno pomirenje".

"Za Srbiju nema dileme da je potrebno ostvariti potpunu saradnju sa Tribunalom za ratne zločine u Hagu i privesti sve optužene tom sudu", rekao je srpski šef diplomatije.

Pored Jeremića, na konferenciji učestvuju generalni direktor Političkog direktorata Saveta Evrope Žan-Luj Loran i ambasador Finske u Srbiji Kari Veijalainen i druge ugledne ličnosti.

Izvor: Press

Koha Ditore: Ustav Kosova spreman do 10.decembra

Predlog novog ustava Kosova baziran na Ahtisarijevom paketu biće finalizovan do 10. decembra piše u današnjem izdanju dnevnik iz Prištine "Koha Ditore"

List navodi da su međunarodni eksperti, politički kosovski predstavnici kao i predstavnici manjina (ne i Srba koji ne učestvuju u ovom procesu) tokom trodnevnog sastanaka u Mitrovici, izjavili da očekuje da će finalizovati "predlog Ustava buduće države Kosova".

Izvori sa sastanka su rekli za "Kohu Ditore" da je harmonizacija poglavlja oko pitanja bezbednosti, manjina i kompetencija predsednika Kosova, vršeno bez velikih poteškoća. Ostalo je da radne grupe postignu saglasnost I oko preambule predloga ustava.

Neimenovani izvori iz sastanka su rekli da se očekuje da će preambula predloga ustava početi sa rečenicom: "Mi narod Kosova" i prema dnevniku, neće opisivati etničku pripadnost građana i neće sadržati istorijski aspekat.

Isti izvori su naveli da postoji raspoloženje kod međunarodnih faktora da podrže ovaj finalni predlog.

Predlog će biti baziran na Ahtisarijevom paketu, i predstavnici kosovskih institucija u nekoliko navrata poslednjih nedelja su rekli da će nastaviti sa pripremanjem svih zakona koji se predviđaju ovim paketom.

"Jedinstven je stav pregovaračkog tima Kosova da do 10. decembra pripremi sve ono što se traži Ahtisarijevom paketom, uključujući simbole i ustav" rekao je za "Kohu Ditore" portparol tima jedinstva Kosova Skender Hiseni.

Izvor: Press