BOLTON PROTIV AMERIČKOG PRIZNANJA NEZAVISNOSTI KOSOVA


VAŠINGTON , 30. oktobra (Tanjug) - Bivši američki ambasador u Ujedinjenim nacijama Džon Bolton rekao je da se nada da "SAD neće priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova", ocenivši da stvari, "kako izgleda kreću u tom pravcu i bojim se da bi to moglo da pričini više štete nego koristi na Balkanu".

"Takva odluka, koja bi bila doneta pod pretnjom nasilja, predstavljala bi način da se nagradi loše ponašanje", izjavio je, između ostalog, Džon Bolton u današnjem razgovoru za "Glas Amerike".

On smatra da bi pitanje Kosova dve strane trebalo da reše za pregovaračkim stolom.

"Shvatam da postoje snažni stavovi prema tom pitanju na obe strane - albanskoj i srpskoj. To jesu i biće teški pregovori da bi se postiglo rešenje koje bi zadovoljilo obe strane, ali je to daleko bolje nego nametati rešenje jednoj ili drugoj strani, zasnovano na pogrešnom shvatanju situacije", ocenio je Bolton.

Na pitanje šta bi Beograd mogao da učini da bi uticao na stav Vašingtona u pogledu Kosova, odgovorio je da nije siguran "šta bi se u ovom momentu moglo učiniti u svetlu javnih američkih saopštenja".

Za Beograd bi bilo najbolje, smatra on, da se njegova diplomatija koncentriše na Evropu gde postoji daleko veće razumevanje za probleme koji bi bili stvoreni na Balkanu jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova.

"Mi smo od raspada Jugoslavije pokušavali da obezbedimo stabilnost na Balkanu, ali nismo potpuno uspeli i ima dosta nerešenih pitanja. Ipak, čini mi se, da je poslednja stvar koju bi trebalo da učinimo - da posejemo seme budućih konflikata popuštajući pod pritiskom jedne ili druge strane", ocenio je Bolton.

On je još rekao da smatra da Stejt department vodi antisrpsku politiku već više od 15 godina.

"Kada se Jugoslavija raspadala i Milošević vodio svoju politiku, postojala je logika u našem protivljenju takvoj politici. Nažalost, takva pristrasna politika je nastavljana, mada za nju više nema logičnog objašnjenja", smatra Bolton.

Dok Srbija, kako je rekao, nastoji da oformi efikasnu i funkcionalnu demokratiju u pogledu ljudskih prava i drugih pitanja, antisrpska politika se nastavlja, posebno u pogledu Kosova gde bi odluka o nezavisnosti te pokrajine mogla da podstakne i druge zabrinutosti, kao što su uticaj takve odluke na demokratiju u razvoju u Srbiji i mogućnost da Savet bezbednosti prevaziđe svoja ovlašćenja na način koji bi bio veoma zlosrećan.

Bolton je naveo da je to jedan od mnogih primera ponašanja Stejt departmenta, što je problem, kako je rekao, koji će sledeći američki predsednik morati da reši.

Kao najvažniji razlog američke podrške nezavisnosti Kosova, on je naveo da je to "stav koji je nasleđen iz 1990-tih godina, odnosno politike prethodne administracije, kada su delovi bivše Jugoslavije iz legitimnih i istorijskih razloga želeli nezavisnost i vlastiti put u demokratiju. Taj trend je nastavljen, tako da sada imate sve manje i manje entitete koji traže nezavisnost, a takva politika je suprotna demokratiji. Mislim da se to sada daleko više uočava u Evropi, nego ovde u SAD".

Nekadašnji američki ambasador u UN Bolton dao je intervju za "Glas Amerike" neposredno pred objavljivanje svoje knjige pod nazivom ”Predaja nije opcija - braneći Ameriku u Ujedinjenim Nacijama i inostranstvu”.

Bolton je rekao da je želeo da napiše knjigu o spoljnoj politici administracije predsednika Buša, odnosno "šta smo dobro, a šta loše učinili, posebno u donošenju odluka u kojima sam i ja učestvovao, i kako se u stvari formuliše politika u Stejt departmentu i u Ujedinjenim nacijama".

"Navodim, recimo, izjavu jednog dugogodišnjeg službenika Stejt departmenta koji mi je jednom prilikom rekao da bi, kada bi znali kako mi formulišemo inostranu politiku, Amerikanci bili veoma nezadovoljni. Želeo sam da na to ukažem da bi ljudi stekli bolje razumevanje tog procesa. Nadam se da sam u tome uspeo", zaključio je Bolton.

STANIČIĆ:U REŠENJE KOSOVSKOG PROBLEMA UKLJUČITI OBE STRA


BEOGRAD , 30. oktobra (Tanjug) - Hrvatski ambasador u Srbiji Tonči Staničić rekao je da je stav Hrvatske "da rešenja kosovskog problema ne može biti ako nisu uključene obe strane".

"Kompromis je zaista najbolji put da se izbegnu problemi. A, pitanje je u kojoj meri će doći do kompromisa, i u kojoj meri će međunarodna zajednica nametnuti rešenje", rekao je Staničić za sutrašnje "Večernje novosti".

On je dodao da je sigurno da će Hrvatska u Savetu bezbednosti objektivno i konstruktivno pristupiti, "jer ni njoj nije u interesu da u regionu nastane kriza ukoliko rešenje ne bude kompromisno".

Na pitanje kako će se, onda, Hrvatska u Savetu bezbednosti izjasniti ako se podnese predlog neprihvatljiv za neku od strana, odgovorio je da

"pred Savet bezbednosti nikada neće doći rešenje s kojim jedna strana nije zadovoljna, a samim tim i zemlje koje je podržavaju, osim ako je namera da se neka velika sila isprovocira, što se veoma retko događa".

A Hrvatska je, dodao je on, u retkoj poziciji da je kao sagovornik prihvatljiva i Beogradu i Prištini, jer je u dobrim odnosima i sa privremenim institucijama na Kosovu, i sa Unmikom, i sa predstavnicima Srba sa Kosova, i sa srpskom vladom.

Na novinarsko pitanje da li možemo da očekujemo da Hrvatska pokrene neke konkretne inicijative pomoći Srbiji, odgovorio je da su predsednik Mesić i premijer Sanader "dali vrlo jasne izjave da nema Evrope bez Srbije i da što pre Srbija uđe u Uniju, to će biti bolje i za region i za Evropu".

Staničić je ocenio još i da su odnosi Srbije i Hrvatske sasvim dobri, da nema otvorenih političkih problema i da se pitanja ratnog nasleđa rešavaju zadovoljavajuće.

SAMARDžIĆ: PREDLOG IŠINGERA BIO BI NEPRIHVATLjIV ZA SRBIJU

BEOGRAD – Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je danas da bi predlog predstavnika EU u pregovaračkoj „trojci” Kontakt grupe Volfganga Išingera da se pitanje budućeg uređenja Kosova i Metohije reši po uzoru na nekadašnje odnose dve nemačke države bio neprihvatljiv za Srbiju.

„Sada kada ima nagoveštaja da bi tako nešto moglo da se desi, pod uslovom da je informacija tačna, mi ponavljamo naš stav da sporazum dve nemačke države nije primenjiv za slučaj Srbije i rešavanje budućeg statusa Kosova i Metohije”, rekao je Samardžić Radio televiziji Srbije.

Predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica predvodiće beogradski pregovarački tim na pregovorima o statusu Kosova 5. novembra u Beču.

Prištinski tim predvodiće predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i predsednik kosovske vlade Agim Čeku.

Na prethodnoj rundi pregovora, 22. oktobra, pregovaračka „trojka” Kontakt grupe predstavila je dokument sa 14 tačaka o nastavku pregovora.

Beograd je nakon toga predstavio svoj predlog za nastavak pregovora sa 14 tačaka u kojem se traži da status bude centralna tema razgovora i da se oni vode u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Beta

KOSMET: ISTRAGA UN I PROTIV RIKERA

PRIŠTINA – Istraga Ujedinjnih nacija (UN) protiv zamenika misije na Kosmetu je proširena, piše danas prištinski list „Ekspres”, jer su, osim Stivena Šuka, istragom sada obuhvaćeni i šef UNMIK Joakim Riker i pravni savetnik UNMIK Aleksandar Borg Olivije.

„Istražiteli UN su konfiskovali hard diskove kompjutera glavnog administratora Joakima Rikera, njegovog zamenika Stivena Šuka, i pravnog savetnika Aleksandra Borga Olivijea”, piše „Ekspres”.

Prema navodima lista, Služba UN za unutrašnji nadzor je u kancelarijama trojice zvaničnika UNMIK, osim hard diskova iz njihovih kompjutera, preuzela i „gotovo celu dokumentaciju potrebnu za istragu aktivnosti ovih zvaničnika”.

Pozivajući se na izvore unutar UNMIK, list piše da se istraga ne vodi zbog običnih administrativnih prekoračenja, već zbog „krivičnih dela”.

Fonet

IŠINGER UPORAN, BEOGRAD PROTIV, "TROJKA" PODELJENA


BERLIN , 31. oktobra (Tanjug) - Nemački diplomata Volfgang Išinger nije odustao od namere da svoj predlog uređenja odnosa Srbije i Kosova po modelu dve nemačke države iz 1972. godine nametne celoj posredničkoj "trojci" uprkos najavi Beograda da će taj predlog odbaciti ukoliko se pojavi na stolu na sledećoj rundi pregovora, potvrđeno je Tanjugu u diplomatskim izvorima.

Beograd i Priština nastaviće pregovore o budućem uređenju Kosova i Metohije, uz posredovanje "trojke", 5. novembra u Beču.

Do tada bi trebalo da bude izvesnije da li će Išinger, inače predstavnik Evropske unije u posredničkoj "trojci" međunarodne Kontakt grupe, uspeti da obezbedi podršku preostala dva člana tog tela - predstavnika SAD Frenka Viznera i Rusije, Aleksandra Bocan Harčenka - za svoju zamisao.

Prema saznanjima Tanjuga, međutim, taj predlog - koji napadno korespondira sa predlogom Prištine o "dobrosusedskim odnosima Kosova i Srbije" kao dve nezavisne države - nije naišao na dobar prijem ni unutar posredničke "trojke".

Nacionalnoj agenciji je, naime, u diplomatskim izvorima potvrđeno da se "trojka" ipak sastala minulog ponedeljka u Beču, iako je u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova juče na pitanja novinara odgovarano da taj sastanak nije bio ni planiran, niti je održan, niti će se "trojka" sastajati do ponedeljka, 5. novembra.

Tanjugu je danas iz najmanje dva izvora potvrđeno da je sastanka ipak bilo i da su se članovi "trojke" podelili upravo oko Išingerovog predloga.

Problem sa njegovim "istorijskim primerom", kako su Tanjugu već objasnile diplomate, a u međuvremenu su slično reagovali i analitičari, jeste što se oslanja na neodgovarajuću paralelu.

U nemačkom slučaju u pitanju su bile dve odvojene države, koje su tražile načine za unapređenje koegzistencije, a "kosovski problem" je sasvim suprotan primer -nastojanja da se na silu podeli jedna suverena država.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je juče tim povodom da je jasno da će, ukoliko Išinger 5. novembra predloži da se pitanje budućeg uređenja Kosova i Metohije reši po uzoru na nekadašnje odnose dve nemačke države, Srbija najodlučnije odbaciti taj predlog.

"U Rezoluciji 1244 nema nijednog slova o nezavisnosti Pokrajine, kao što nema ni reči o modelu koji je 1972. godine postojao između dve nemačke države. Samim tim, saglasno Rezoluciji 1244, to ne može uopšte biti predmet razgovora", ukazao je srpski premijer.

NEMOGUĆE POREĐENJE SRBIJE I DVE NEMAČKE DRŽAVE


LONDON , 31. oktobra (Tanjug) - Sadašnju situaciju u Srbiji i na Kosovu teško je porediti sa podeljenom Nemačkom iz 1972, kako to predlaže predstavnik EU u posredničckoj "trojci" za Kosovo Volfgang Išinger, ocenio je danas Aleksandar Rar iz nemačkog Saveta za međunarodne odnose u Berlinu.

Rar istovremeno smatra, kako je to objasnio za britansku mrežu Bi Bi Si (BBC), da je nemački model za buduće uređenje odnosa Srbije i Kosova Išinger ponudio jer "očajnički traži rešenje".

"Išinger shvata da bi proglašenje nezavisnosti Kosova imalo posledice, verovatno za stabilnost cele Evrope. Mogle bi da uslede jako ružne stvari. On zato ispituje sve opcije, a jedna od njih je - 'hajde da podelimo Srbiju na dva dela i da jedan bude skoro potpuno nezavisan od drugog'", rekao je Rar za BBC.

Prema njegovom mišljenju, Išinger pokušava da uporedi Kosovo sa nekadašnjom Istočnom Nemačkom, iako je u slučaju ugovora dve nemačke države reč o sasvim drugim okolnostima i drugom vremenu.

"Na obe strane su bile velesile. Jedna je podržavala jedan, a druga drugi deo Nemačke. To više ne postoji. Nemamo više hladni rat. Spor između Srbije i Kosova nije veliki sukob između Rusije i Zapada", smatra nemački ekspert.

On je upozorio da će problemi tek nastati ukoliko bude proglašena nezavisnost Kosova i Zapad to prizna.

"Severni Kipar bi takođe mogao da traži nezavisnost, iako to ne bi predstavljalo katastrofu. Do pravih problema bi došlo ako bi separatistički nastrojene autonomne pokrajine na prostoru bivšeg ŠSR-a pokušale da kopiraju Kosovo. Tu mislim na Abhaziju i Južnu Osetiju u Gruziji, na Pridnjestrovlje u Moldaviji i Nagorno Karabah u Azerbejdžanu", naveo je Rar.

Rar smatra da su evropske zemlje toga potpuno svesne.

"Ako bi se ti konflikti ponovo aktivirali, situacija bi bila vrlo teška. Ako, na primer, između Rusije i Gruzije dođe do zatezanja odnosa, onda neće biti isključen ni vojni sukob", rekao je nemački stručnjak.

 SAMARDŽIĆ: SRBIJA NE MOŽE OSTATI RAVNODUŠNA

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da niko ne može ostati ravnodušan kada se jedna država u regionu [BiH] centralizuje, a druga predlogom da Kosovo postane nezavisno cepa.

'Srbija nije provocirala ukidanje nadležnosti Republike Srpske, već visoki međunarodni predstavnik u BiH Miroslav Lajčak', rekao je Samardžić na konferenciji za novinare.

On je naveo da demarš nekoliko zapadnih zemalja upućen Srbiji treba preventivno da otkloni svaku pomisao da bi Srbija mogla da poveže rešavanje pitanja Kosova sa Republikom Srpskom.

Smardžić je precizirao da demarš to ne može da učini, i da se ta dva pitanja 'povezuju sama po sebi, čak i nezavinso od vlade i njene politike'.

'Svaki čovek će u regionu vrlo lako povezati dve stvari, da se BiH sada centralizuje u funkcijama, da se RS oduzimaju nadležnosti, a da se istog dana predlaže nezavisnost Kosova. Nijedan čovek neće ostati neutralan naspram te dve stvari', ocenio je Samardžić.

On je ukazao da menjati pravila odlučivanja u Vladi i Skupštini BiH znači revidiranje Dejtonskog sporazuma, iz kojeg je proizišao Ustav, što je donelo mir u BiH.

'Ostaviti mogućnost visokom predstavniku da svojom voljom menja važne odredbe ustava, znači ostaviti mu diktatorska ovlašćenja. Ona jesu predviđena bonskim ovlašćenjima, ali ako ona traju duže, proširuju se i zloupotrebljavaju u jednom teškom političkom kontekstu, to znači da se sa te strane vrše vrlo teške političke provokacije', ocenio je Samardžić.

On je kazao da Srbija tu nije ništa radila, već je morala da reaguje i odgovori.

'Ako bi ostala gluva na vrstu politike koja se vodi u susedstvu i na štetu Srba i RS, onda bi Vlada Srbije i njeno Ministarstvo spoljnih poslova mogli da ugase svetlo i zaključaju vrata', podvukao je Samardžić.

Izvor: RTS

 POPOVIĆ: SRBIJA ODLUČNO INSISTIRA NA DEJTONU I REZOLUCIJI 1244

 Vlada Srbije odlučno insistira na poštovanju Dejtonskog sporazuma i Rezolucije 1244 i odbacuje prigovore da ta dva međunarodna dokumanta ne treba izjednačavati, ocenio je ministar Aleksandar Popović.

'Ako je za neke zemlje sporno što zvaničnici Vlade Srbije u insistiranju na poštovanju Dejtonskog sporazum i Rezolucije 1244, oba ova međunarodna dokumenta spominju u istoj rečenici, a ne u dve odvojene rečenice, mi odbacujemo takav prigovor', rekao je Popović u izjavi Tanjugu.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Stiven Vordsvort i predstvanici ambasada SAD, Francuske, Nemačke i Italije uručili su juče srpskom šefu diplomatije Vuku Jeremiću demarš svojih vlada u kojem izražavaju protest zbog nedavnih izjava povodom pokušaja visokog predstavnika u BiH Mirolsva Lajčaka da izmeni određene ustavne elemente u BiH.

Ministrastvo inostranih poslova Srbije saopštilo je juče da su tokom tog susreta, predstavnici ambasada u Beogradu izneli i zamerke zbog izjednačavanja Dejtonskog sporazuma i Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, kao i poistovećivanja odnosa između BiH i Republike Srpska sa situacijom na Kosovu i Metohiji.

'Vlada Srbije snažno podržava premijera Milorada Dodika i sve institucije Republike Srpske da sačuvaju položaj Republike Srpske u skladu sa Dejtonskim sporazumom', rekao je Popović.

On je istakao da je 'Srbija garant Dejtonskog sporazuma i Vlada Srbije odlučno insistira da se u potpunosti poštuje i Dejtonski sporazum i Rezolucija 1244'.

Popović naglašava da bi 'bilo veoma opasno kada bi se politikom sile i nametanjem rešenja pokušalo sa rušenjem Rezolucije 1244 i Dejtonskog sporazuma'.

Prema njegovim rečima, 'obaveza je Visokog predstavnika za BiH, Miroslava Lajčaka da dosledno poštuje Dejtonski sporazum, kao što je i njegova obevaza da u potpunosti poštuje i volju naroda Republike Srpska koji je na slobodnim izborima izabrao svoju demokratsku vlast'.

Izvor: RTS

 RUSKI MIP: POZICIJA O KOSMETU 'APSOLUTNO NEIZMENJENA'

 Rusko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je špekulacije o mogućnosti ustupaka zvanične Moskve u pogledu rešavanja pitanja Kosova i Metohije, u zamenu za ustupke Vašingtona u vezi Sporazuma o konvencionalnom naoružanju.

'Pozicija Rusije o Kosovu i Metohiji je apsolutno neizmenjena', rečeno je Tanjugu u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova u odgovor na pitanje kako zvanična Moskva komentariše jučerašnje pisanje 'Internešenel herald tribjuna' [IHT].

Američki list je, pozivajući se na diplomatske izvore, objavio da su SAD spremne da ponude Rusiji ustupke u vezi sa Sporazumom o konvencionalnom naoružanju kako bi pridobile Moskvu da ublaži stavove o Kosovu i Iranu.

Ustupci su deo 'kompleksnog paketa', naveo je IHT, koji Vašington priprema s namerom da ubedi Rusiju da prestane da se protivi nezavisnosti južne srpske pokrajine i da bi obezbedio podršku za uvodjenje novih sankcija Teheranu.

Dopisnik nacionalne agencije zatražio je od ruskog Ministarstva komentar tih tvrdnji, kao i odgovor na pitanje da li je pitanje Kosova, pored Irana, uopšte predmet 'kompleksnog paketa', koji spominje američki list.

'Pozicija Rusije o Kosovu i Metohiji je apsolutno neizmenjena. Ne zna se ni za kakav 'kompleksan paket'. To su glasine', rečeno je Tanjugu u Ministarstvu spoljnih poslova Ruske Federacije.

Peskov: Nametnuto rešenje za Kosmet otvorilo bi 'Pandorinu kutiju'

U slučaju da rešenje za Kosovo bude nametnutno Beogradu ili nezavisnost Kosova bude jednostrano priznata biće otvorena 'Pandorina kutija', a opasnost separatizma nadviće se nad mnoge evropske zemlje, izjavio je zamenik portparola ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

'Ako rešenje za Kosovo bude nametnuto bez uzimanja u obzir interesa Beograda, može doći do više reakcija u drugim zemaljama. U slučaju donošenja rešenja bez saglasnosti Beograda biće otvorina 'Pandorina kutija' i opasnost separatizma će se nadviti nad mnoge zemlje ne samo bivšeg Sovjetskog Saveza, već i evropske', rekao je Peskov na konferenciji za novinare.

Na pitanje kako će se Rusija poneti u slučaju da dodje do proglašenja nezavisnosti Kosova a potom i do jednostranog priznavanja nezavisnosti, on je rekao da je pozicija Rusije dosledna i da će ona nastaviti strpljivo da traga za rešenjem koje će biti prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu.

'Rusija će do kraja tražiti rešenje koje će funkcionisati i biti održivo', rekao je zamenik portparola Kremlja. On je ocenio da postoji opasnost priznavanja nezavisnosti, ali je upozorio da ono 'neće doneti ništa dobro'.

Izvor: RTS

Kosovo nije Nemačka
D. R. - M. Z. R., 31. oktobar 2007

U NEDOUMICI da li je Volfgang Išinger, predstavnik Evropske unije u posredničkoj "trojki" za status Kosmeta, samo puštao "probne balone", ili je ozbiljan u nameri da Srbiju podeli kao Amerikanci i Sovjeti Nemačku, približava se nova runda pregovora Beograda i Prištine u Beču.

Ministar za KiM Slobodan Samardžić uopšte ne očekuje da u ponedeljak Išinger svoju stratešku zamisao pretoči u formalan predlog za budućnost južne pokrajine.

Samardžić je u sredu kazao da teza o Srbiji i Kosmetu kao "dve Nemačke" nije zvaničan stav Evropske unije, niti Volfganga Išingera, već samo nešto što je nemački diplomata "testirao" u nekoliko navrata, u privatnim razgovorima sa članovima srpskog pregovaračkog tima.

Pozivajući se na diplomatske izvore, agencija Tanjug u sredu je ponovo javila da Volfgang Išinger nije odustao od namere da svoj predlog uređenja odnosa Srbije i Kosova po modelu dve nemačke države iz 1972. godine nametne celoj posredničkoj "trojci", uprkos najavi Beograda da će taj predlog odbaciti ukoliko se pojavi na stolu na sledećoj rundi pregovora. Prema saznanjima Tanjuga, ovaj predlog, koji napadno korespondira sa predlogom Prištine o "dobrosusedskim odnosima Kosova i Srbije" kao dve nezavisne države, nije naišao na dobar prijem ni unutar posredničke "trojke".

Saradnik Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost u Berlinu Dušan Reljić kaže za "Novosti" da Išinger, u stvari, govori o pristupu koji je postojao u procesu izmeću dve nemačke države i da bi on mogao da bude koristan za rešavanje zastoja u pregovorima između Beograda i Prištine.

- Kako sam shvatio, Išinger ne govori o sadržaju već o metodu pregovaranja - kaže Reljić. - Po uzoru na nemački slučaj, to bi značilo da se stvari o kojima ne mogu da se sporazumeju dve strane odlože na neko vreme, a da se u prvi plan stave dodirne tačke preko kojih bi moglo da se dođe do makar priveremnog sporazuma. Jer, niko ne bi bio toliko naivan da poveruje da bi dokument iz 1972. godine mogao da se danas primeni u razmeri 1:1. I zato je gubljenje vremena ako se misli da se ugovor iskoristi kao matrica.
Kao faktor koji je bio bitan za nemački sporazum naš sagovornik navodi da je te godine došlo do otopljavanja između dva bloka, Moskve i Vašintona, i što je pogodovalo nemačkom sporazumevanju, dok je u slučaju KiM, na samom početku pregovora odnos dveju sila zapao u krizu.

Sadašnju situaciju u Srbiji i na Kosovu teško je porediti sa podeljenom Nemačkom iz 1972, kako to predlaže predstavnik EU u posredničckoj "trojci" za Kosovo Volfgang Išinger - ocenio je i Aleksandar Rar iz nemačkog Saveta za međunarodne odnose u Berlinu. On smatra da je nemački model za buduće uređenje odnosa Srbije i Kosova Išinger ponudio jer "očajnički traži rešenje".

Prema njegovom mišljenju, Išinger pokušava da uporedi Kosovo sa nekadašnjom Istočnom Nemačkom, iako je u slučaju ugovora dveju nemačkih država reč o sasvim drugim okolnostima i drugom vremenu.

- Na obe strane su bile velesile. Jedna je podržavala jedan, a druga drugi deo Nemačke. To više ne postoji. Nemamo više hladni rat. Spor između Srbije i Kosova nije veliki sukob između Rusije i Zapada - smatra nemački ekspert.

On je upozorio da će problemi tek nastati ukoliko bude proglašena nezavisnost Kosova i Zapad to prizna.


BILO SASTANKA

DA se "trojka" ipak sastala u ponedeljak u Beču, potvrđeno je u sredu Tanjugu, iako je iz nemačkog Ministarstva spoljnih poslova u utorak odgovoreno da taj sastanak nije bio ni planiran, niti je održan, niti će se "trojka" sastajati do ponedeljka, 5. novembra.

Izvor: Novosti