Јеремић: Врло деликатна фаза разговора о Космету

Вашингтон, 28. октобра – Преговори о будућем статусу Космета ушли су у врло деликатну фазу, тако да се неизвесности надвијају не само над Србијом него и над целим западним Балканом. Ова порука произлази из синоћног обраћања министра спољних послова Вука Јеремића учесницима годишње конвенције Конгреса српског уједињења у Сан Франциску, посвећене проширењу сарадње дијаспоре с матицом. Указавши на значај веза између исељеника и њихових потомака, на примеру свештеника Јована Себастијана Дабовића који важи за оснивача СПЦ-а у Америци, министар је потом највећи део говора посветио савременим стратешким опредељењима Београда, у којима највећи изазов представља будући статус јужне покрајине.

Пред Србијом је европска перспектива, с могућношћу да у ЕУ уђе за пет година, и то је „централни приоритет Владе Србије” како би се „консолидовале демократске институције, постигло измирење са суседима, даље развијала економија, животни стандард достигао европски ниво и реформисала социјална заштита”, али је пред остварењем тих циљева „само још једна препрека, која прети свим достигнућима које је постигла наша обновљена демократија”.

Као таква препрека се испоставља статус Косова и Метохије, додао је, указавши да је Србија спремна да призна легитимна права тамошњих Албанаца да аутономно управљају својим пословима и да нуди „партнерство под заједничким кровом”. С тим да решење буде засновано на међународном праву, што значи да морају бити очувани територијални интегритет и суверенитет Србије, нагласио је Јеремић.

Он је, такође, сажето подсетио да је управо позивањем на међународно право, Београд одбацио предлоге Мартија Ахтисарија (за „међународно надзирану независност Косова”). Сада, кад у преговорима посредује тројка (ЕУ, САД и Русија) Београд и Приштина би могли, рекао је, да се усредсреде на постизање обострано прихватљивог решења, али „једино ако не буду постављени чврсти рокови” (а као такав негде помињу 10. децембар). Јер, орочавање дато у стилу „ако не буде договора, следи независност”, Приштину одвраћа од стварног преговарања. Стога је, сматра, у претходне три рунде преговора начињен само „мали напредак”.

Охрабрује, међутим, то што расте свест у све више држава о значају изградње „много прикладнијег преговарачког оквира за легитиман договор”, поручио је шеф дипломатије Србије. Изразио је при том и „умерени оптимизам” да „визионарство, храброст и одважност неопходни за постизање историјског компромиса између Срба и Албанаца” леже „мало испод површине” и чекају да буду искоришћени. Србија је спремна да буде искрени партнер у миру који би свима донео напредак”.

Текући скуп Конгреса српског уједињења унео је, иначе, новости у рад конвенције тако да је она сада била усредсређена на унапређивање сарадње америчких и српских институција у технологији и пољопривреди, рекла је за наш лист копредседавајућа Мирјана Самарџија. Потписан је, речено је, споразум о сарадњи Електротехничког факултета Универзитета Беркли, на чијем је челу професорка српског порекла Јасмина Вујић, и Београдског универзитета. Потписивању документа присуствовала је и министарка за дијаспору Милица Чубрило.
 
Политика

SAD: Rešenje za Kosovo u što kraćem roku

Šefica američke Kancelarije u Prištini Tina Kajdanou rekla je danas da SAD podržavaju rad "trojke" Kontakt grupe i očekuju utvrđivanje statusa Kosova "u što kraćem roku.

"Stav vlade SAD u vezi sa statusom Kosova su do sada nebrojeno puta izneli visoki zvaničnici, uključujući i predsednika Buša i državne sekretarke Rajs. Snažno podržavamo rad 'trojke' i očekujemo da će završetak ovog procesa dovesti do utvrđivanja statusa Kosova u što kraćem roku", navodi se u saopštenju.

Prištinski list Ekspres objavio je danas da SAD razmatraju predlog zamrzavanja rešavanja statusa Kosova do 2020. godine, kada bi usledio referendum o statusu.

Izvor: Press

 POSREDNIČKA TROJKA O DALJIM KORACIMA U PREGOVORIMA O STATUSU KOSOVA I METOHIJE

Posrednička trojka međunarodne Kontakt grupe za Kosovo i Metohiju, koju čine Volfgang Išinger, Aleksandar Bocan-Harčenko i Frenk Vizner, sastaće se danas u Beču.

Oni će na sastanku zatvorenom za javnost razgovarati o novom predlogu rešenja za budući status južne srpske pokrajine i razmotriti dalje korake u procesu pregovora o budućnosti Kosmeta, čija će se četvrta runda održati 5. novembra, takođe u Beču.

Agenciji Tanjug je rečeno u Vladi Srbije da će premijer Vojislav Koštunica učestvovati na sledećoj rundi direktnih pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije.

Izvor: RTS

 JEREMIĆ: FLEKSIBILNOST KADA NE BUDE PRETNJE UNILATERALNIM POTEZIMA
 
 Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić najavio je spremnost Beograda da u pregovorima o statusu Kosova bude 'fleksibilniji i širokogrudiji' kada više ne bude pretnje unilateralnim proglašenjem i priznanjem nezavisnosti južne srpske pokranije.

'Sve dok bilo koji dokument koji se stavlja na pregovarački sto, poput 14 tačaka posredničke 'trojke', jasno ne isključi mogućnost unilateralnog poteza proglašenja i priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije, mi ne možemo da ga prihvatimo', izjavio je Jeremić u intervjuu za 'Blic'.

On je istakao da 'posle 10. decembra ne smemo biti u poziciji da kosovski Albanci proglase nezavisnost i kažu to nije u neskladu sa 14 tačaka'.

'Znači, onog trenutka kada više ne bude ozbiljne pretnje unilateralnim potezom, spremni smo da budemo fleksibilniji i širokogrudiji u pregovaračkom procesu', rekao je Jeremić.

Šef srpske diplomatije dodaje da, dokle god postoji takva opasnost, srpski pregovarački tim mora da bude 'vrlo precizan i rigidan u tumačenju svega što se ponudi, da insistira na formulacijama i da ulaže amandmane'.

'Slažem se da treba biti fleksibilniji, da je potrebno pronaći zajedničke tačke, ali posle tog važnog datuma 10. decembra, mi moramo biti u sigurnoj poziciji', naglasio je Jeremić.

On je rekao da bi voleo da se do 10. decembra nađe kompromisno rešenje, 'ali to možda nije i realno'.

'Otuda je izuzetno značajno da budemo u prilici da se do 10. decembra napravi izvestan napredak u pregovorima koji bi bio osnova za stav međunarodne zajednice da ih treba nastaviti. Međutim, pretnja unilateralnim potezima izuzetno opterećuje proces, a time i šansu da se dođe do kompromisnog rešenja', napomenuo je Jeremić.

Na primedbu da bi trojka mogla do kraja pregovora da izađe sa još jednim, finalnim dokumentom, on je rekao da Beograd neće pristati 'ni pod kojim okolnostima ni na jednu ponudu koja ugrožava ili relativizuje teritorijalni suverenitet i integritet Srbije na Kosovu i Metohiji'.

'Za nas će biti neprihvatljiva, pa bila to poslednja, pretposlednja ili bilo koja druga ponuda. Naš posao nije da ispoštujemo bilo koji datum, niti da ispunimo bilo čije tuđe obećanje. Mi smo u poslu pronalaženja modalieta za budući status Kosova koji će omogućiti mir i stabilnost u ovom regionu', kaže Jeremić.

'Verujem da je moguć kompromis, model koji miri legitimne zahteve kosovskih Albanaca za visokim stepenom samouprave sa takođe legitimnim zahtevom Beograda za očuvanjem suvereniteta. Zato treba razgovarati do trenutka dok ne bude pronađeno ispregovarano rešenje', istakao je šef srpske diplomatije.

Prema njegovim rečima, sve drugo ne predstavlja rešenje već samo reformulaciju problema na Balkanu i sve je jasnije da eventualni presedan, kao što bi to bio slučaj sa kosovskom nezavisnošću, počinje da zanima sve više međunarodnih aktera.

Na pitanje pod kojim uslovima bi Beograd pristao da na Kosovo dođe misija EU, Jeremić je podsetio da Beograd ni za vreme pregovora koje je vodio Marti Ahtisari nije stavljao amandmane na predlog koji definiše evropsko prisustvo u pokrajini.

'Nismo to učinili jer verujemo da EU treba da ima vodeću ulogu u administriranju Kosovom po pronalaženju kompromisnog rešenja za status. Ali, bilo kojoj promeni načina administriranja Pokrajinom mora prethoditi odgovarajuća odluka Saveta bezbednosti UN. Sada imamo Rezoluciju 1244 po kojoj jasan legitimitet administriranja ima misija UN i to može biti promenjeno novom rezolucijom', naglasio je Jeremić.

On je napomenuo da je zajednička politika Brisela kao i Beograda - da su proces pristupanja Uniji i pregovarački kosovski proces dva različita procesa.

'I ni na koji način ne bi se smela povezivati naša odluka o Kosovu sa našom odlukom o pristupu EU. To je izbor koji ova zemlja ne može da napravi. I niko ne bi smeo gradjane Srbije da stavlja u situaciju da biraju izmedju ta dva. Srbiji je podjednako važan evropski put kao i očuvanje celovitosti teritorije, rekao je Jeremić.

Izvor: RTS

STEJT DEPARTMENT RAZMATRA ZAMRZAVANjE STATUSA KOSOVA DO 2020. GODINE !!!

PRIŠTINA – Stejt department radi na nacrtu predloga kojim bi status Kosova bio zamrznut do 2020. godine, kada bi bio održan referendum o statusu, a u međuvremenu bi pokrajina godišnje dobijala i do sedam milijardi evra pomoći, objavio je danas Balkan insajt, internet publikacija Balkanske istraživačke mreže (BIRN).

„SAD imaju dve opcije: da zajedno s jednim brojem zemalja priznaju nezavisnost Kosova i time izazovu mnogobrojne globalne i regionalne problem, ili da odustanu od formalne nezavisnosti na nekoliko godina, čime će smanjiti napetost u regionu i ojačati kosovsku ekonomiju”, objasnio je neimenovani zvaničnik Stejt departmenta Balkan insajtu.

Prema istom izvoru, status Kosova i Metohije u narednih 12 godina bio bi, u izvesnoj meri, sličan statusu Hongkonga, koji sam sobom upravlja, ali je pod suverenitetom Kine, mada, za razliku od Kosova, nije pod međunarodnom upravom.

Referendum na kojem bi bio određen „dugoročni status” Kosova bio bi održan 5. januara 2020. godine, a u međuvremenu će pokrajina moći da postane članica Međunarodnog monetarnog fonda i drugih međunarodnih finansijskih institucija, preneo je Balkan insajt.

Američki zvaničnik je rekao da je predlog za sada u formi nacrta i da se o njemu raspravlja u Stejt departmentu, ali nije želeo da precizira sa koje instance je naručena izrada tog dokumenta, naveo je Balkan insajt, napominjući da sadržaj takvog predloga za rešenje statusa Kosova nije mogao da proveri iz drugih izvora.


Tanjug

Koštunica u Beču
M. Z. R., 29. oktobar 2007

NA sledećoj pregovaračkoj rundi o budućem statusu Kosova i Metohije, Srbija će nastupiti u jačem sastavu nego na prethodne dve: u Beč, 5. novembra, putuje i premijer Vojislav Koštunica, potvrđeno je u DSS.
Za sada nema informacije da li će uz premijera na pregovore ići i predsednik Boris Tadić.
Na prethodnim rundama delegacija Prištine učestvovala je na najvišem nivou dok su delegaciju Beograda predvodili ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić i ministar za KiM Slobodan Samardžić. Pred novu pregovaračku rundu, predstavnik EU u međunarodnoj "trojci" Volfgang Išinger najavio je da će posrednici izneti precizan predlog za budući status Pokrajine u izveštaju koji će 10. decembra podneti generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu.
- Izveštaj koji će "trojka" podneti Ban Ki-munu sadržaće tačan naziv onoga što će biti predloženo i jasno će definisati odnose Srbije i Kosova - izjavio je Išinger.
On je dodao da predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija "ne služi kao baza za sadašnje pregovore, iako "trojka" nema nameru da zameni taj plan".
- Ono što pokušavamo da učinimo jeste da postignemo sporazum koji bi pratio Ahtisarijev plan - rekao je Išinger.
Posrednička "trojka" Išinger-Harčenko-Vizner juče je održala zatvoreni sastanak u Beču, na kojem je razmatrala primedbe Beograda i Prištine na dokument od 14 "dodirnih tačaka" koji im je prethodno dostavljen. "Trojka" će, za sledeći sastanak, pokušati da napravi novi dokument, u pokušaju da, koliko je moguće, približi stavove dve strane.

Izvor: Novosti

Tadić i Markulis za kompromisno rešenje statusa Kosova

Bilateralni odnosi Kipra i Srbije su veoma dobri, konstatovali su tokom današnjeg sastanka predsednik Srbije Boris Tadić i ministarka spoljnih poslova Kipra Erato Kozaiku Markulis.

Kako je saoštila pres služba predsednika Tadića, ministarka Markulis je ponovila da Kipar pruža punu podršku Srbiji na putu evropskih integracija i punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Predsednik Srbije i šefica diplomatije Kipra složili su se da su pregovori neophodni kako bi se došlo do kompromisnog rešenja za budući status Kosova i da konačna odluka mora biti doneta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, navodi se u saopštenju.

Predsednik Tadić zahvalio se na podršci koju Kipar pruža Srbiji u očuvanju njenog teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji.

Izvor: Press

 PREDSEDNIK SRBIJE NA PREGOVORIMA U BEČU

 Predsednik Srbije Boris Tadić učestvovaće na sledećoj rundi direktnih pregovora o budućem statusu Kosova u Beču, potvrđeno je u pres službi Predsednika Srbije.

Očekuje se da će na narednoj rundi pregovora međunarodna posrednička 'trojka' predložiti inovirani predlog od 14 tačaka, uzimajući u obzir primedbe Beograda i Prištine.

Predviđeni su odvojeni sastanci timova Beograda i Prištine sa 'trojkom', a zatim i zajednički razgovor dve delegacije sa međunarodnim posrednicima, naveli su u nemačkom ministarstvu.

Izvor: RTS

 KOŠTUNICA: POŠTOVANJE SUVERENITETA I TERITORIJALNOG INTEGRITETA SRBIJE

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, koji je i kopredsednik Državnog pregovaračkog tima Srbije, najavio je da će učestvovati u razgovorima koji se u nastavku pregovaračkog procesa o budućem uređenju Kosova i Metohije održavaju 5. novembra u Beču.

'To će biti važan sastanak, jer će Srbija insistirati da se jasno definiše da se pregovarački proces mora odvijati u okviru Rezolucije 1244, što znači da se mora poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i da se mora garantovati suštinska autonomija za albansku nacionalnu manjinu u Pokrajini', izjavio je Koštunica Tanjugu.

Predsednik Vlade je naglasio da je jasno da će, ukoliko predstavnik EU u posredničkoj trojci Volfang Išinger 5. novembra predloži da se pitanje budućeg uređenja Kosova i Metohije reši po uzoru na nekadašnje odnose dve nemačke države, Srbija najodlučnije odbaciti taj predlog.

'U Rezoluciji 1244 nema nijednog slova o nezavisnosti Pokrajine, kao što nema ni reči o modelu koji je 1972. godine postojao između dve nemačke države. Samim tim, saglasno Rezoluciji 1244, to ne može uopšte biti predmet razgovora', ukazao je srpski premijer.

Izvor: RTS

 SAMARDŽIĆ: BEOGRAD NE PRIHVATA PREDLOG NA BAZI SPORAZUMA DVE NEMAČKE

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da vlasti u Srbiji neće prihvatiti predlog međunarodnog posrednika za budući status Kosova, u slučaju da se on bude 'bazirao na nemačko-nemačkom sporazumu iz 1972. godine'.

'Ako je ta informacija tačna, ja mogu da kažem da naša strana ne može da prihvati nikakav dokument slične ili takve sadržine', rekao je Tanjugu Samardžić i dodao da u Beogradu sumnjaju u tačnost takvih informacija, kao i u to da ga 'trojka' kao 'trojka' može ponuditi.

'Prema tome, ne očekujemo da se tako nešto dogodi jer bi tako nešto značilo priznavanje Kosova kao nezavisne države', ocenio je Samardžić.

On je podsetio da su taj sporazum potpisale dve Nemačke države 1972. godine, praktično priznajući jedna drugu i u samom dokumentu se označavaju kao države koje raspolažu suverenošću i teritorijalnim integritetom.

'Kosovo i Metohija nije takav slučaj. To je, dakle, pokrajina u Srbiji pod međunarodnom upravom Ujedinjenih nacija, a njen status biće određen tokom pregovora u okviru rezolucije 1244', naglasio je ministar za KiM u Vladi Srbije.

Samardžić je dodao da okvir Rezolucije 1244 SB UN 'ne dopušta da se pravi bilo kakav sporazum koji bi ličio na međudržavni sporazum kakav je potpisan 1972. godine između dve nemačke države i mi smo smatrali iznenađujućim da nam bilo ko iz 'trojke' a najmanje 'trojka' kao celina tako nešto ponudi'.

Išinger predložio nemački model iz 1972. za Kosmet
Predstavnik EU u posredničkoj 'trojci' Volfgang Išinger predložio je 'trojci' da Srbija i Kosovo i Metohija urede svoje odnose kao dve države na način na koji su to učinile dve nemačke države prema Berlinskom ugovoru iz 1972. godine, saznao je Tanjug u diplomatskim izvorima.

Nemački diplomata je na taj način i praktično formalizovao svoju zamisao na koju su nacionalnoj agenciji prošle sedmice ukazali diplomatski izvori, a koja se poziva na Berlinski dogovor.

Cilj tog ugovora, u koji je Tanjug imao uvid, bio je da uspostavi dobre susedske odnose dve nemačke države i garantovao je de facto, mada ne de jure, priznavanje Istočne Nemačke.

Išinger, kako ukazuju diplomate, promovišući nemački primer iz 1972. očigledno ima u vidu ponudu koju je Priština iznela u okviru pregovora o budućem uređenju južne srpske pokrajine o dobrosusedskim odnosima dve nezavisne države, a svakako ne - srpsko odbijanje cepanja sopstvene države.

Problem sa mogućim Išingerovim istorijskim primerom, kako su ocenile diplomate, zapravo jeste neodgovarajuća paralela, jer, u nemačkom slučaju u pitanju su bile dve odvojene države, koje su tražile načine za unapređenje koegzistencije, a tekući 'kosovski problem' je sasvim suprotan primer -nastojanja da se na silu podeli jedna suverena država.

Kako će na Išingerov predlog reagovati predstavnmici SAD i Rusije u pregovaračkoj 'trojci' kao i Beograd i Priština, znaće se 5. novembra, na novoj, četvrtoj rundi razgovora Beograda i Prištine u Beču.

Tanjugu je u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu danas potvrđeno da će taj sastanak biti održan uz učešće posredničke 'trojke', po sličnom scenariju kao i prethodni.

Predviđeni su, naime, odvojeni sastanci timova Beograda i Prištine sa 'trojkom', a zatim i zajednički razgovor dve delegacije sa međunarodnim posrednicima, naveli su u nemačkom ministarstvu.

Izvor: RTS