KOŠTUNICA: SAD ŽELE DA KONTROLIŠU KOSOVO

RIM – Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da SAD, koje „svakodnevno vrše pritisak na Prištinu” kako ne bi bilo postignuto kompromisno rešenje, nisu stvarno zainteresovane da Kosovo bude nezavisno, jer Vašington više zanima perspektiva da u srcu Evrope nastane država kojom bi de fakto upravljao NATO.

„Sigurno nije slučajnost što su, po okončanju bombardovanja (Srbije) 1999. godine, SAD uspostavile na Kosovu ogromnu vojnu bazu, Bond stil”, rekao je Koštunica u intervjuu listu „Il Sole 24 ore”, koji je dnevnik iz Rima objavio u nedelju.

Srpski premijer je naglasio da Srbija nikada neće prihvatiti eventualnu, jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova zato što bi to bilo protivno međunarodnom pravu.

„To bi, sem toga, bio opasan presedan ne samo za Balkan, već i za celu Evropu”, naglasio je Koštunica.

Odgovarajući na pitanje da li su ljudi u Srbiji, naročito mladi, „možda više zainteresovani za budućnost (integracija u EU) nego za prošlost (očuvanje Kosova i Metohije)”, Koštunica je rekao da je prošlost nešto više od puke istorije.

„Istorija je životno važan aspekt nacionalnog identiteta i to je princip koji brane sve evropske države”, objasnio je on, dodajući da je integracija Srbije u EU „u interesu ne samo nas, već i cele Evrope”.


Tanjug

RUPEL: EU NIJE NAPUSTILA PLAN MARTIJA AHTISARIJA

PRIŠTINA – Ministar spoljnih poslova Slovenije Dimitrij Rupel, čija će država predsedavati Evropskom unijom od 1. januara 2008. godine, izjavio je danas u Prištini da Evropska unija nije napustila plan Martija Ahtisarija.

Rupel je tokom jednodnevne posete Prištini izjavio da je predlog od 14 tačaka međunarodne pregovaračke „trojke” za status Kosmeta pokušaj da se pronađe što više zajednički prihvatljivih tačaka u pregovorima.

„Slovenija je tradicionalni prijatelj Kosmeta, dok se ulaskom u EU njena politika i stavovi nadovezuju na politiku EU”, rekao je Rupel posle sastanka sa pregovaračkom delegacijom Kosmeta koju je predvodio kosmetski predsednik Fatmir Sejdiu.

Rupel je naveo da je želeo da se status Kosmeta reši tokom ove godine, ali da će se, po svemu sudeći, to dogoditi tek 2008.

Beta

Tači: Samo Rusija neće priznati državu Kosovo
 

Političkog sporazuma izmedju Prištine i Beograda u dodatnom procesu pregovora neće biti, a posle 10. decembra Kosovo će proglasiti nezavisnost i priznaće ga sve uticajne zemalje osim Rusije, izjavio je predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači.

Tači, član pregovaračke ekipe Kosova, rekao je u Prištini da će se u dodatnom procesu održati dva, najviše tri sastanka delegacija Prištine i Beograda.

"Nikada nisam verovao u kompromis sa Srbijom o Kosovu, u to ne verujem ni sada. Odnosi Kosova i Srbije treba da budu specifični, pošto je Srbija na Kosovo došla silom i pre nego što je otišla, izvršila je genocid nad albanskim narodom", rekao je Tači.

"Ne želim da govorim o minutima, satima, nedeljama ili mesecima kada ćemo biti nezavisni, ali mogu da vam osiguram da će se nezavisnost dogoditi posle 10. decembra", kazao je Tači.

On je dodao da je nezavisnost na Kosovu realnost od juna 1999. godine, kada su sa Kosova otišle vojne, policijske i držvane strukture Srbije.

Prema njegovim rečima, u sadašnjim pregovorima se ne razgovara o nezavisnosti "već o tome kako će Kosovo funkcionisati kao država".

MONDO

PUTIN: RUSIJA ŠTITI TEMELJNI PRINCIP MEDJUNARODNOG PRAVA


MOSKVA , 25. oktobra (Tanjug) - Pozicija Rusije kada je reč o Kosovu i Metohiji jeste zaštita temeljnog principa međunarodnog prava, principa teritorijalne celovitosti država, izjavio je večeras u Lisabonu ruski predsednik Vladimir Putin.

Kako su preneli ruski mediji, predsednik Putin koji je u dvodnevnoj poseti Lisabonu glavnom gradu Portugalije, sadašnjeg predsedavajhućeg Evropskom unijom, usprotivio se podsticanju separatizma.

"Zar je malo problema u Španiji, problema koji mogu da se pojave u Rumuniji ili Belgiji?", upitao je Putin, obraćajući se novinarima posle susreta sa portugalskim predsednikom Anibalom Kavako Silvom.

"Pogledajte šta se dešava u Evropi. Zar je malo problema u Španiji, problema, recimo, koji mogu da se pojave u Rumuniji, problema u Belgiji. Kad se uzme ceo region, u kome se nalazi Kosovo i druge državne formacije posle raspada Jugoslavije, uopšte, ako se uzme ceo Balkan, zar je malo sličnih problema?", upitao je ruski predsednik.

"Zašto i dalje uzdrmavati temelje međunarodnog prava, podstičući i jačajući separatizam u Evropi, pa i na postsovjetskom prostoru", rekao je Putin.

Šef ruske države se založio za više strpljenja u traženju rešenja prihvatljivog za sve strane u konfliktu, preneli su ruski mediji.

"Potrebno je naoružati se strpljenjem i u okvirima pozitivnog međunarodnog prava tražiti rešenje prihvatljivo za sve strane u konfliktu", zaključio je Putin.

Podela Kosova-put do kompromisa
Autor: Slobodan Vučetić | 26.10.2007 - 08:52

Do 10. decembra 2007, do kada je oročen rad međunarodne trojke za Kosovo, to jest za podnošenje njenog izveštaja Kontakt grupi o rezultatima pregovora sa Beogradom i Prištinom, ostalo je svega mesec i po dana, a pregovori su suštinski na samom početku. Nameće se, naime, utisak da četvoromesečni rok, koji im je dat za posredničku i pregovaračku misiju, prvenstveno ima za cilj da se za to vreme, a posle energičnog ruskog odbijanja Ahtisarijevog plana u toku konsultacija u Savetu bezbednosti, dođe do kakvog-takvog kompromisa između SAD i Rusije.
Na drugoj strani, dok teku pregovori međunarodne trojke (SAD, Rusija, EU), zvaničnici SAD grubo ih ignorišu time što su u više navrata javno saopštili da će, ako ne dođe do dogovora između Beograda i Prištine, biti reaktiviran Ahtisarijev plan i da će priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova.

Slobodan Vučetić
U isto vreme, albanska strana, striktno sledeći faktički otvoren poziv SAD da ne pristane ni na kakav sporazum, svakodnevno zvanično najavljuje jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova neposredno posle 10. decembra i ne želi da razgovara o bilo kakvom drugačijem statusu. Umesto toga, „velikodušno“ nude sporazum o dobrosusedskim odnosima Kosova i Srbije kao dve nezavisne države. Uostalom, Kosovo i sada faktički ima nadgledanu nezavisnost, koju albanska strana želi što pre da legalizuje.
Suočena sa realnom situacijom, to jest sa nepomirljivošću srpskog i albanskog stava, međunarodna trojka je ovih dana Beogradu i Prištini ponudila dokument od 14 tačaka, koji bi bio osnova za nastavak pregovora i ponuda načelnog okvira budućeg rešenja za status Kosova. Međutim, već i površan uvid u ovaj dokument, iako se u njemu ne pominju ni nezavisnost ni autonomija Kosova, pokazuje da se on suštinski zasniva na Ahtisarijevom planu, koji je suprotan Povelji OUN i međunarodnom pravu, kao i Rezoluciji SB 1244. O tome jasno govori prva tačka dokumenta u kojoj se kaže da će se Beograd i Priština usmeriti na „razvoj specijalnih međusobnih odnosa“. Zatim, još izričitije, tačka pet, u kojoj se kaže da „Beograd neće vladati Kosovom“, i tačka šest da „Beograd neće ponovo uspostaviti fizičko prisustvo na Kosovu“. To u pravnom smislu znači da Srbija ne bi imala nikakvih državnih nadležnosti na Kosovu, što isključuje postojanje bilo kakve, ne samo njene suverenosti već i visoke, to jest „suštinske autonomije“ u okviru Srbije kao celovite i suverene države. Ako se ovome dodaju i tačke 11 i 13 o tome da se „Beograd neće mešati u odnose Prištine sa međunarodnim finansijskim organizacijama“ i da će „proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji Kosovo nastaviti bez ikakvog ometanja Beograda“, karakter i svrha ponuđenog dokumenta postaju još jasniji. Nije, doduše, jasno kako je ruski predstavnik pristao na ovakav predlog dokumenta.
Srbija, naravno, ne može pristati na ključne predloge iz ponuđenog dokumenta, s obzirom na svoja ustavna rešenja i važeću državnu platformu, kao i međunarodno pravo, izuzev u meri u kojoj se ona mogu uklopiti u ponuđeni koncept visoke autonomije, uz očuvanje osnovnih elemenata suverenosti Srbije kao države.
Nevolja je, međutim, u tome što je Srbija već ponudila toliko široku autonomiju Kosova pod nadzorom međunarodne zajednice, nezabeleženu ne samo u praksi već i u teoriji, da su elementi njene državne suverenosti u toj koncepciji samo puka forma i privid. A pošto Priština ne pristaje ni na takav koncept, već uporno insistira na nezavisnosti, oslanjajući se na čvrsta obećanja SAD da će do nje doći, postoji realni rizik da Srbija i ostatak vremena za pregovore potroši u dobroj nameri da postigne kompromis, makar i na svoju štetu, koji, verovatno, neće biti ostvaren. Srpski državni vrh je svestan da su vrlo male šanse za povoljno rešenje za Srbiju. Ali, čini sve da do njega dođe, kako zbog odbrane principa međunarodnog prava i Ustava Srbije tako i zbog unutrašnjih političkih razloga i potreba vezanih za izbore i za što bezbolnije „polaganje računa“ pred građanima Srbije.
U situaciji kada, posle verovatno neuspelih pregovora, zapreti realna opasnost od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, a zatim njegovog priznanja od strane SAD i vodećih zapadnih država, Srbija bi morala hitno, ne čekajući 10 decembar, da ponudi SAD, EU i Rusiji rezervnu varijantu rešenja. To je podela Kosova. Ovo rešenje, naravno, nije dobro, ali je bolje od gubitka celog Kosova, čak i od ponuđene „suštinske autonomije“ za Kosovo, koja ga faktički čini nezavisnim od Srbije. U toj varijanti, za ostatak Kosova, koji ne bi pripao Srbiji, trebalo bi se, svakako, izboriti za čvrste međunarodne garancije zaštite položaja, političkih i drugih prava srpske i drugih manjinskih zajednica i njihovih pripadnika, posebno prava na lokalnu samoupravu i efikasnu zaštitu njihovih kulturno-istorijskih spomenika, pre svega, manastira i crkava. U tom pogledu bi se dobrim delom mogla koristiti rešenja iz Ahtisarijevog plana.
U svakom slučaju, Srbiji ne odgovara beskonačno pregovaranje bez realnih izgleda na zadovoljavajući ishod, jer ono joj uzima ogromno i dragoceno vreme i snagu za rešavanje niza gorućih unutrašnjih i međunarodnih problema. Istovremeno, biva sve jasnije da je evropski put Srbije suštinski uslovljen, ne samo završetkom saradnje sa Haškim tribunalom već i njenim pristankom na rešenje kosovskog pitanja koje velike sile smatraju celishodnim.
Najzad, ako dođe do jednostranih priznanja samoproglašene nezavisnosti Kosova ili do odluke o njegovom statusu mimo Saveta bezbednosti, to će u pravnom i političkom smislu biti kraj OUN, tačnije čin njenog rušenja, pre svega od strane tri stalne članice Saveta bezbednosti: SAD, Velike Britanije i Francuske. Tada će jedino pravo u međunarodnim odnosima biti pravo jačega, to jest pravo sile, koje su i do sada u više navrata, mimo Saveta bezbednosti i nasuprot Povelji OUN, koristile upravo SAD i njihovi bliski NATO saveznici.

Izvor: Blic

JASTRŽEMBSKI: POTVRĐENE DOSADAŠNJE POZICIJE O KOSOVU


MOSKVA/MAFRA , 26. oktobra (Tanjug) - Na današnjem samitu Rusija-Evropska unija potvrđene su ranije pozicije o Kosovu i Metohiji, izjavio je danas pomoćnik ruskog predsednika Sergej Jastržembski.

"Mi smo rekli da nema rezona da se žuri, pre vremena daju izjave o rešenju tog pitanja, kao i da ga je potrebno rešavati u uslovima poštovanja principa međunarodnog prava", rekao je on, prenela je agencija Itar-Taš.

Ruski predsednik Vladimir Putin je na konferenciji za novinare po završetku samita rekao da Rusija daje prioritet međunarodnom pravu i zalaže se za političke, a ne nasilne metode rešavanja konflikata.

Putin je, takođe, rekao da je Rusija spremna da koordiniše sa EU traženje rešenja za pitanje Kosova i Metohije, koje je uvrstio u zaoštrena pitanja, u čijem rešavanju treba tražiti uzajamno prihvatljive ishode.

Dan uoči samita, ruski predsednik je, posle razgovora sa predsednikom Portugala Anibalom Kavako Silvom, rekao da Rusija u slučaju Kosova i Metohije štiti temeljni princip međunarodnog prava, princip teritorijalne celovitosti država.

Navodeći da mu se čini da Rusija ponekad više štiti evropske interese od same Evrope, Putin je podsetio na probleme koji postoje i koji mogu da nastanu zbog separatizma u Evropi i na postsovjetskom prostoru.

Ruski predsednik se založio za više strpljenja u traženju rešenja prihvatljivog za sve strane u konfliktu.

Putinov pomoćnik je rekao da je pitanje statusa Kosova razmatrano, ali u manjem stepenu nego na prvom ovogodišnjem samitu u Samari.

"Strane su fiksirale svoje ranije pristupe", rekao je Jastržembski.

 SAMARDŽIĆ: KOSOVSKI DEO DUGA
REGULISAĆE OPŠTI SPORAZUM

 Koordinator Državnog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić izjavio je da spoljni dug Srbije koji se odnosi na Kosovo i Metohiju može da bude regulisan samo u sklopu političkog sporazuma o budućem uređenju Pokrajine, a nikako pre i mimo njega.

'Taj problem rešava se u okviru opšteg sporazuma koji, dakle, treba da se ustanovi za opšte rešsenje budućeg statusa Kosmeta. U okviru tog opšteg sporazuma, predvidja se i način regulisanja spoljnog duga Srbije koji se odnosi na Kosovo i Metohiju', kazao je Samardžić Tanjugu.

Samardžić je rekao da je način rešavanja tog pitanja sadržan u amandmanima koje je Državni tim podneo na Aneks šest predloga Martija Ahtisarija i da su striktno odredjeni kriterijumi za regulisanje spoljnog duga Srbije, koji se odnosi na Kosmet.

'Ti kriterijumi tiču se, pre svega, alociranja [preciziranja korisnika] tog spoljnog duga. To je jedan proces koji će, svakako, trajati. Posle alokacije spoljnog duga Srbije, Kosovo i Metohija može da preuzme plaćanje tog spoljnog duga', naveo je Samardžić.

On je precizrao da svi ti elementi - postupak, kriterijumi i primena treba da se nadju u posebnom sporazumu koji, na osnovu opšteg sporazuma, treba da utvrde Srbija i Kosovo i Metohija.

'Ta stvar stupa na snagu i primenjuje se posle stupanja na snagu opšteg sporazuma. Prema našim amandmanima, u roku od godinu dana po stupanju opšteg sporazuma na snagu, Srbija i Kosovo i Metohija treba da se dogovore o primeni opštih kriterijuma i postupka za servisiranje spoljnog duga Srbije na Kosmeta od strane vlasti u Prištini', objasnio je Samardžić.

Koordinator Državnog tima je dodao da je to rešenje koje je utvrdjeno na pregovorima i ono može da se primeni tek posle uspostavljanja kompletnog statusa Kosova i Metohije.

Sve dotle, Srbija nastavlja da ispunjava svoje obaveze, naglasio je Samardžić.

Izvor: RTS

Išinger: Moguća je
nezavisnost
VN, 26. oktobar 2007

Pregovori o budućem statusu Kosmeta ulaze u najkritičniju fazu. Nadam se da će obe strane imati volju da postignu dogovor pre nego što posrednička "trojka" predstavi svoje zaključke 10.decembra. Približava se završnica - rekao je izaslanik Evropske unije u posredničkoj "trojci" Volfgang Išinger.
- Proglašenje nezavisnosti Kosmeta bez pratećeg sporazuma sa Srbijom je realna mogućnost - rekao je Išinger.
Posrednik EU smatra da su Moskva i Vašington fleksibilniji nego što se nekada čini.
Rusija je, na primer, dugo insistirala na tome da ne žuri da reši pitanje statusa Kosova, ali je prošlog meseca potpisala saopštenje Kontakt-grupe u kome se kaže da "rešenje treba naći...bez odlaganja", rekao je Išinger.
Išinger je istakao da rukovodstvo u Prištini shvata da jednostrano proglašenje nezavisnosti nije rešenje koje će ih odvesti u raj. S druge strane, nemački diplomata je ukazao i na to da Srbija mora da prihvati da je prošlo osam godina tokom kojih nije imala nikakvu vlast nad Kosmetom i da sada nije realno da neko očekuje da će Kosovo biti vraćeno pod starateljstvo Beograda.

Izvor: Novosti

OEBS: Izborni proces na Kosovu ometa mafija
Subota, 27. oktobar 2007. 10:51

Izborni proces na Kosovu ometa uticaj mafijaških struktura u albanskim partijama i tradicija porodičnog glasanja u selima, ocenila je savetnik za parlamentarnu saradnju pri Misiji Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Prištini Petra Bles.

U izjavi za "Dolče vele" Bles je upozorila da, u vodećim strankama Albanaca snažan uticaj imaju bivše vodje Oslobodilačke vojske Kosova i da nekadašnji "gerilci vrše pritisak na stanovništvo i po pitanju glasanju na budućim izborima".

"Svako ko duže živi na Kosovu zna da se nezavisno od zvaničnih tokova iza kulisa odvija mnogo toga i da, iako je rad parlamenta značajno poboljšan poslednjih godina, kada bude došlo do glasanja funkcionisaće pomenuti mehanizmi", upozorila je ona.

Prema njenim rečima novi sistem glasanja, sa otvorenim listama, svima pruža priliku da se izjasne što se posebno odnosi na žene koje su mnogo manje uključene u strukture moći.

"U seoskim područjima, u mnogim slučajevima i dalje postoji tkz. porodično glasanje gde muškarac, koji se naziva gazdom u kući, odlučuje za koga će cela porodica glasati", rekla je Bles.

Ona je kritikovala i zvanični Beograd što "vrši snažan pritisak na kosovske Srbe" da ne učestvuju u izbornom procesu."Smatram da ničemu ne koristi da neko sam sebe isključi iz procesa izgradnje demokratije i da je velika šteta što u ovoj predizbornoj kampanji neće biti nijednog srpskog kandidata", kazala je savetnica pri OEBS.

U nekim opštinama, na sreću, kako ona kaže, ima srpskih kandidata i stranaka mada ističe da nije optimista da će u enklavama na severu Kosova mnogo Srba izaći na izbore.

Prema njenim rečima, iako je predizborna kampanja zvanično tek počela, na čitavom Kosovu se oseća velika napetost uoči glasanja, a pitanje budućeg statusa Kosova bacilo je u senku sve ostale teme u pokrajini.

Mada istraživanja pokazuju da su gradjani pre svega zainteresovani za rešavanje životnih pitanja poput socijalne sigurnosti, nezaposlenosti i infrastrukture, Bles ističe da je veoma bitno da odmah posle izbora bude formirana vladajuća koalicija koja bi mogla da "reaguje na izveštaj o ishodu aktuelne runde pregovora o budućem statusu Kosova" 10. decembra ove godine".


Izvor: MTS-Mondo

 MARKULIS: TRAJNO REŠENJE KOSOVSKOG PROBLEMA JEDINO U SB
 
Ministarka spoljnih poslova Kipra Erato Kozaku-Markulis ocenila je u intervjuu Tanjugu da održivo i trajno rešenje za budući status Kosova i Metohije može biti samo ono koje je rezultat sporazuma dveju strana i usvojeno u Savetu bezbednosti UN.

'Nametanje [rešenja] ne samo da bi ugrozilo održivost samog rešenja i stabilnost čitavog regiona već bi predstavljalo opasan presedan suprotan Povelji UN i utvrđenim principima međunarodnog prava' rekla je Kozaku-Markulis nacionalnoj agenciji uoči posete Beogradu.

Rešenje za Kosovo, ocenila je ona, 'treba da poštuje teritorijalni integritet Srbije i da istovremeno obezbedi zaštitu prava, identiteta i bezbednosti kosovskih Srba i Albanaca kao i da omogući blagostanje, mir i stabilnost' u pokrajini.

Prema njenim rečima, Kipar podržava napore međunarodne posredničke trojke koju čine izaslanici EU, Rusije i SAD i pregovarački proces koji je oni vode.

'Istovremeno, od ključnog značaja je da članice međunarodne zajednice ne daju izjave koje se mogu protumačiti kao prejudiciranje konačnog statusa Kosova, jer to obesmišljava proces i ne daje podsticaj dvema stranama da ozbiljno pregovaraju', istakla je ministarka.

Najave iz nekih zapadnih prestonica da bi u slučaju da do 10.decembra ne bude postignut dogovor trbalo primeniti rešenje zasnovano na Ahtisarijevom planu o nadziranoj nezavisnosti, po njenom mišljenju, nisu produktivne.

'Izjave o tome kakvo bi rešenje trebalo da bude u trenutku kada pregovori između dve strane traju, ne doprinose uspešnom okončanju procesa', ocenila je ona.

Kipar takođe smatra da 'trojka' i dve strane treba da preduzmu sve napore kako bi se postiglo rešenje, ali da '10. decembar kada je rok za podnošenje izveštaja generalnom sekretaru UN ne treba da bude kraj procesa'.

'O tome odluku treba da donese Savet bezbednosti UN koji jedini ima legitimitet i autoritet da odluči kojim putem treba nastaviti', istakla je Kozaku-Markulis.

Na pitanje koji je u ovom trenutku preovlađujući stav u Evropskoj uniji kada je reč o eventualnom jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova posle 10 decembra, ministarka je odgovorila da u Briselu postoje različite opcije, ali i uočljiva zabrinutost u vezi takvog scenarija.

'Moram reći da unutar EU postoje različite opcije, ali i snažna zabrinutost u pogledu toga kakve bi posledice unilateralne akcije mogle imati po stabilnost Zapadnog Balkana i kredibilitet Ujedinjenih nacija kao garanta međunarodnog pravnog poretka', rekla je kiparska ministarka.

Upravo zato su, dodala je ona, zemlje Evropske unije ujedinjene u podršci procesu pregovora pod pokroviteljstvom trojke.'U svakom slučaju, cilj EU je da ima jedinstveni stav i mi to podržavamo'.

Kada je reč o evropskoj perspektivi Srbije, Kozaku-Markulis je naglasila da Nikozija aktivno podržava integraciju Srbije i zemalja Zapadnog Balkana u EU.

Povodom potpisivanja Sporazuma Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju, ona je istakla da Kipar smatra da je 'Srbija učinila velike napore da ispuni uslove' zacrtane u smernicama iz 2005.godine

'Mi zbog toga u potpunosti podržavamo Evropsku komisiju u nameri da parafira sporazum sa Srbijom krajem oktobra kao i njegovo brzo potpisivanje', rekla je ona.

Ministarka spoljnih poslova Kipra, koja u ponedeljak uveče dolazi u dvodenvnu posetu Beogradu, kaže da su odnosi Kipra i Srbije oduvek bili odlični i obeleženi zajedničkom privrženošću principima međunarodnog prava, uzajamnog razumevanja i podrške.

'Moja poseta ima za cilj da potvrdi te odnose i postavi osnove za širenje naše saradnje u svetlu evropskog puta Srbije', izjavila je ona, dodajući da srpskom narodu donosi poruku 'prijateljstva, podrške i solidarnosti' koju će preneti u razgovorima sa najvišim srpskim zvaničnicima.

Gošća iz Nikozije će tokom boravka u glavnom gradu razgovarati sa predsednikom i premijerom Srbije Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom, ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem i drugim zvaničnicima.

Izvor: RTS