JASTRŽEMSKI: BEZ NEPOTREBNE I NERAZUMNE ŽURBE


MOSKVA , 23. oktobra (Tanjug) - Rusija smatra da je neophodno sa Evropskom unijom izraditi zajednički kompromisan pristup a protiv je nepotrebne žurbe pri rešavanju pitanja budućeg statusa Kosova i Metohije, izjavio je danas pomoćnik ruskog predsednika za odnose sa Unijom Sergej Jastržemski.

"Mi smatramo da nema nikakvog osnova koji nas teraju na nerazumnu žurbu, koja može samo da dovede do pravljenja mnogo gluposti. U slučaju užurbanih i nesrećnih odluka situacija u tom delu Evrope neće se normalizovati, već će, naprotiv, postati komplikovanija i čak dramatična", rekao je on u intervjuu televizijskom kanalu "Vesti". Jastržemski je naglasio da su bilo kakve jednostrane izjave o nezavisnosti Kosova nedopustive i da samo ometaju rad međunarodnih posrednika.

Najavljujući da će o Kosovu biti reči na samitu Rusija-Evropska unija 26. oktobra u Portugaliji, na kojem će učestvovati ruski predsednik Vladimir Putin, Jastržemski je rekao da će sa Unijom biti razmotreno dokle se stiglo u dosadašnjem radu i šta još treba učiniti do isteka mandata "trojke", 10. decembra, da bi se došlo do nekog kompromisnog stava kako treba rešiti problem.

Specijalni predstavnik šefa ruske države za razvoj odnosa sa EU kazao je da je za Brisel Kosovo "pitanje svih pitanja" i da je "Evropa veoma uznemirena zbog posledica razvoja situacije na Kosovu".

"Mi se, takođe, sa velikom pažnjom odnosimo prema tome i stalno pratimo situaciju", rekao je Jastržemski.

Pomoćnik ruskog predsednika je uz pitanje Kosova, kao moguće teme razgovora u Portugaliji naveo i situaciju na Bliskom istoku, u Iraku i Avganistanu, kao i "iransko nuklearno pitanje".

RUPEL: SLOVENIJA NEĆE PREDUZIMATI JEDNOSTRANE POTEZE


BEOGRAD , 24. oktobra (Tanjug) - Slovenija neće preduzimati nikakve jednostrane poteze u vezi Kosova i Metohije i svoj stav će uskladiti sa ostalim članicama Evropske unije, izjavio je danas u Beogradu šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel.

"Slovenija kao punopravni član Evropske unije će svoj stav uskladiti sa Unijom i nikakvi jednostarni potezi neće biti preduzimani", rekao je Rupel na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem.

Šef diplomatije Slovenije, koja će 1. januara sledeće godine preuzeti predsedavanje EU, naglasio je podršku pregovorima kojima rukovodi posrednička "trojka" Kontakt grupe.

Na pitanje šta će Slovenija učiniti ako u EU ne bude jedinstva u slučaju eventualnog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, Rupel tvrdi da će EU biti jedinstvena po tom pitanju i da će Slovenija učiniti sve da ne bude podeljenih stavova oko budućeg statusa Kosova.

Jeremić je ponovio da se Srbija zalaže za kompromisno rešenje koje će biti prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu.

"Samo takvo rešenje bi omogućilo integraciju zapadnog Balkana u Evropsku uniju", rekao je šef diplomatije Srbije.

JASTRŽEMBSKI: RUSIJA I EU MOGU DA PRIBLIŽE POZICIJE O KOSMETU

MOSKVA – Rusija i Evropska unija mogu da približe pozicije o pitanju Kosova i Metohije, izjavio je pomoćnik ruskog predsednika za odnose sa Unijom Sergej Jastržembski, pred samit Rusija-EU koji će prekosutra biti održan u Portugalu.

„Postoji nesumnjiv potencijal za približavanje pozicija, postoji razumevanje da takvo rešenje za Kosmet treba da se zasniva na principima međunarodnog prava, da ne treba žuriti”, rekao je Jastržembski na konferenciji za novinare.

„Vidimo da unutar EU ne postoji jedinstvena tačka gledišta povodom Kosmeta, postoji čitav niz evropskih zemalja, koje opravdano strahuju od dramatičnog i nepredvidivog razvoja događaja u slučaju drskog jednostranog proglašenja i potom priznanja nezavisnosti Kosmeta od nekih država”, istakao je on.

Jastržembski je rekao da je potrebno dopustiti da posrednička „trojka” Kontakt grupe završi posao u skladu sa mandatom, dodajući da međunarodna zajednica treba da dobije vreme za analizu i dalje odluke.

Tanjug

Udovički: Pozicija albanske strane potpuno neprihvatljiva

Nasilna nezavisnost Kosova predstavljala bi opasan presedan za sve secesionističke aspriracije u čitavom svetu, izjavio je danas za televiziju "Feniks" iz Hong Konga ambasador Srbije u Kini Miomir Udovički.

Podsetivši da se Srbija zalaže za kompromisno rešenje pitanja Kosova, Udovički je rekao da Srbija prilazi pregovorima u najboljoj nameri da se postigne rešenje bez pobednika i gubitnika, predlažući suštinsku autonomiju za Kosovo i insistirajući na rešenju u okviru Saveta bezbednosti UN, bez vremenskih ograničenja.

"Nazalost, albanska strana se nije pomerila sa svojih početnih pozicija, insistirajući samo na nezavisnosti Kosmeta. Ta pozicija je potpuno neprihvatljiva za Srbiju i nasilna nezavisnost bi predstavljala opasan presedan za sve secesionističke aspiracije u čitavom svetu", rekao je, između ostalog, ambasador Udovički.

"Feniks" je veoma gledana tv stanica u Kini i smatra se najbolje obaveštenom tv kućom u toj zemlji.

Beta

"KNAK": SRPSKI ARGUMENTI IMAJU SVE VIŠE ODJEKA U EVROPI


BRISEL , 24. oktobra (Tanjug) - Vodeći belgijski nedeljnik "Knak" ocenio je, u novom broju, da srpski argumenti protiv nezavisnosti imaju danas sve više odjeka u evropskim prestonicama iako je pre samo jedne godine nezavisnost Kosova izgledala kao "svršena stvar".

Nedeljnik prenosi, u specijalnom dosijeu posvećenom rešavanju statusa Kosova i Metohije, intervju koji je tom listu dao Aleksandar Simić, savetnik predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice, nakon prošlonedeljne promocije projekta "Kosovski kompromis" Instituta 4S u Briselu.

Ocenjujući dosadašnji tok pregovora, Simić je rekao da EU "ne bi smela da ponovi istu grešku kao 1992. godine", već da bi, na protiv, trebalo da spreči Sjedinjene Američke Države da ne učine neki jednostran potez po pitanju statusa Kosmeta.

"Sadašnji problem je posledica insistiranja na oročenim pregovorima (do 10. decembra) i obećanja da će biti priznata jednostrano proglašena nezavisnost... To može da pregovore učini besmislenim, jer Albanci ne moraju da se trude radi kompromisa, već da samo čekaju 10. decembar", izjavio je Simić.

On je istakao da od Vašingtona zavisi koliko ozbiljno treba shvatiti albansku pretnju jednostranim priznanjem, pošto su upravo SAD obećale kosovskim Albancima nezavisnost.

Simić je ocenio da su se pregovori koje je vodio Marti Ahtisari svodili na "neku vrstu saslušanja: svako bi ispričao svoju priču, a potom - razlaz!"

"Sada, pak, posrednik EU Volfgang Išinger traži da obe strane prekidaju jedna drugu. Tako počinje diskusija (...) recimo, o položaju Srba i povratku izbeglica. Ja sam imao priliku da prekinem Agima Čekua kad je pričao gluposti o bezbednosti Srba na Kosmetu - s obzirom na činjenicu da je u Prištini od 40.000 Srba ostalo svega par stotina, a da se u Metohiju skoro niko nije vratio", istakao je savetnik srpskog premijera.

"Knak" je, u specijalnom dosijeu, objavio i intervju s ruskim ambasadorom u Belgiji Vadimom Lukovim.

"Mi verujemo da je jedino moguće rešenje ono koje proizilazi iz pregovora... Smatramo da 10. decembar nije definitivan rok i insistiramo da se pregovori nastave i posle tog datuma", izjavio je Lukov, dodajući da je Moskva "zapanjena tvrdoglavošću" onih koji insistiraju na 10. decembru kao krajnjem roku za rešenje statusa.

"U slučaju da Kosovo proglasi nezavisnost, a potom sve ili samo neke članice EU je priznaju, mi ćemo smatrati da je to nova politicka i pravna cinjenica... U tom slučaju, to će značiti da Kosovo i EU odbacuju Rezoluciju 1244 koja garantuje integritet Savezne republike Jugoslavije i obavezuje sve članice UN na to", naglasio je on.

"Oduzeti jednoj državi 15 odsto teritorije bi bio veliki udarac za Savet bezbednosti... Kako onda da ozbiljno razgovaramo o reformi Saveta Bezbedosti i UN i o jačanju uloge svetske organizacije?" - istakao je ruski ambasador.

Lukov je, takođe, ocenio da bi jednostrana nezavisnost bila uzrok ozbiljnih problema međunarodne misije na Kosovu.

"Po kom osnovu bi takva misija mogla da ostane na Kosovu ako bi Rezolucija 1244 bila odbačena? Mi ne zelimo da 'plavi slemovi' sluze kao 'smokvin list' za skrivanje potpuno ilegalne situacije", upozorio je ruski ambasador.

On je ocenio da se međunarodne trupe nalaze na Kosovu da bi štitile prava svih građana, a tek potom da bi se, na toj osnovi, rešio status Kosova.

"Danas, međutim, čujemo suprotno: najpre nezavisnost, pa onda garancije za Srbe... Nema, međutim, nikakvog jemstva da će tih garancija doista biti", naglasio je Lukov, dodajući da ruski stručnjaci očekuju egzodus Srba ka severu pokrajine u slučaju nezavisnosti.

"Naši eksperti predviđaju isti egzodus kao 2004. godine... Oni, takođe, smatraju da nije nemoguće da srpska policija preuzme sever Kosmeta, na šta ima pravo po Rezoluciji 1244", dodao je on.

Odgovarajući na pitanje "Knaka" da li bi UN mogle da pripreme Kosovo za samostalan život, Lukov je rekao da je "međunarodna zajednica dosad tako dobro igrala svoju ulogu u pokrajini da je Kosovo postalo gnezdo organizovanog kriminala, čiji pipci dosežu i do Belgije".

"U slučaju nezavisnosti, Evropol (evropska policija) će imati znatno teži pristup Kosovu", upozorio je Lukov.

On je istakao i da je ruski predsednik Vladimir Putin preneo belgijskom premijeru Giju Ferhofstatu da je za Moskvu prihvatljivo sve ono što je prihvatljivo za Srbiju.

"Rusija će blokirati svaki predlog rezolucije Saveta bezbednosti UN s kojim se Srbija ne složi", izjavio je Lukov u intervjuu belgijskom nedeljniku.

Како заобићи Савет безбедности
ЕУ спрема мисију, не чека компромис
Припреме за мисију ЕУ на Космету су „у завршној фази” и већ се бирају шефови, наводи се у документу до којег је дошла „Политика” 

Европска унија завршава припреме за слање своје мисије на Косово и Метохију без обзира што статус покрајине још није решен и што и неке чланице Уније упозоравају да неће дозволити да се Србији наметне решење које јој не одговара. У документу Тима за планирање мисије на Косову (ЕУПТ), који је Бриселу поднет у септембру и до кога је дошла „Политика”, наводи се да су те припреме ушле у завршну фазу и да се већ бирају шефови мисије. Та мисија, која би деловала у склопу заједничке Европске безбедносне и одбрамбене политике (ЕСДП), имала би више од 1800 припадника, пре свега полицајаца, али и судија, тужилаца, управника затвора и цариника, почетни мандат би јој трајао две године, а годишње би коштала 150 милиона евра. Део трошкова за набавку опреме од 52 милиона евра већ је одобрен, а из извештаја је јасно да Тим за планирање рачуна да ће бити примењен план Мартија Ахтисарија, јер се помиње „прелазни период” од 120 дана од доношења одлуке о статусу до почетка њене примене, исти период који је за преношење овлашћења са Унмика на нову мисију предвидео и бивши посредник. „Не сме бити оперативних процепа између Унмика и мисије ЕСДП, а ЕУ треба да буде спремна да усвоји мудре одлуке како би то гарантовала”, саветује се у овом извештају и додаје да је кључно да се „неформално покрене процес стварања мисије”.

Таквим закључком косовски тим за планирање подрива кредибилитет посредника ЕУ у „тројци” Волфганга Ишингера и шаље поруку лидерима косовских Албанаца да и не треба преговарати, јер ће Ахтисаријев план бити примењен на овај или онај начин. Због сличних порука из Вашингтона, Београд је већ неколико пута оштро реаговао.

За избор и упућивање у покрајину 1824 припадника мисије биће потребно осам месеци, процењују стручњаци ЕУПТ који на Косову раде од маја прошле године и на чијем је челу Каспер Клинге.

Ипак, наводи се да је „неизвесно како ће се завршити процес утврђивања статуса”.

Такође је неизвесно како ће Европска унија наћи правну основу за слање мисије на Косово и Метохију ако у Савету безбедности УН не буде усвојена нова резолуција којом би то било омогућено. Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана, под чијом је надлежношћу делом и планирање ове мисије, недавно је у Европском парламенту рекао да би 27 земаља Уније требало да буду спремне да одобре слање и без резолуције. „Политика” је већ писала да би сумњива правна основа за то могла да буде пронађена у позиву који би генерални секретар УН Бан Ки Мун послао Европској унији, али је јасно да би таква одлука била далеко од свих норми међународног права.

У извештају ЕУПТ до којег је дошла „Политика”, јасно пише да би мисија ЕУ имала мандат да одржава безбедност, а према Резолуцији 1244, анекс 2, тачка 4, „међународно безбедносно присуство са значајним учешћем Организације северноатлантског уговора (НАТО) мора да буде размештено под јединственом командом и контролом, са задатком да успостави безбедно окружење за све људе Косова и да олакша сигуран повратак свих расељених и избеглица”.

Ни једном речју се не помиње неко другачије безбедносно присуство, али према последњим информацијама из дипломатских кругова, Сједињене Америчке Државе – које желе да ЕУ пошаље своју мисију – сматрају да би основа могла да се нађе у тачки 10 Резолуције 1244.

У њој се наводи да Савет безбедности овлашћује генералног секретара да, уз помоћ „релевантних међународних организација успостави међународно цивилно присуство”. Ако би се под „релевантним организацијама” сада подразумевала ЕУ и ако би Бан Ки Мун заиста позвао Брисел да пошаље своје полицајце у покрајину, проблем би био други део реченице из тачке 10 у којем јасно пише да је задатак цивилне мисије да успостави „суштинску аутономију” за Косово.

Осим нове резолуције, једина друга легална могућност за долазак мисије ЕУ био би позив Београда, али јасно је да до тога може доћи само ако се испуни основни захтев Србије и решењем статуса очува њен територијални интегритет. У сваком другом случају, мисија ЕУ практично би била окупатор на територији Србије, што би озбиљно нарушило односе тог европског савеза са Београдом.

Како би се у Европској унији обезбедила подршка слању мисије и без резолуције Савета безбедности, неке дипломате и политичари тврде да ће ускоро на Косову настати „безбедносни вакуум” ако Албанци прогласе независност. Ту независност могле би да признају неке земље, али већина не би и те државе би повукле своје војнике из Кфора, чиме би настала опасна ситуација, објашњава се. Тај „вакуум” треба да попуне снаге ЕУ и тај аргумент требало би да послужи неодлучним чланицама Уније да подрже слање мисије, чак и ако нису спремне да признају једнострано проглашену независност. Тако би независност Космета била „прогурана на мала врата”, јер би ЕУ као целина прихватила одговорност за једностране потезе.

При том, у извештају се оставља могућност и да мисија буде већа: „Због непредвидљивости косовске ситуације и због потребе да се осигура флексибилан приступ, задатак мисије и њена величина биће мењани по потреби, како одлучи Савет ЕУ”. За сада је планирано да мисија има 1824 припадника из земаља ЕУ и 1139 „локалаца”, мештана Космета. У извештају се наводи да је већ у току избор 22 „виша припадника мисије”.

-------------------

Шири се исламски тероризам

Косово се суочава са појавом исламског екстремизма који се шири учењем и новцем невладиних организација, па постоји потреба да се идентификују процедуре како би се избегло стварање уточишта за терористе, наводи се у делу извештаја ЕУПТ посвећеном полицијском и тужилачком раду. „Тужиоци сада одбијају да преузимају случајеве тероризма из страха за сопствену безбедност”, објашњава се.

Политика
 

Đelić: Srbija je spremna na kompromis o Kosovu

Potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić danas je u Berlinu u razgovoru sa članovima parlamentarnog Odbora za evropsku politiku rekao da je Srbija spremna na kompromis o Kosovu i izrazio uverenje da je sporazumno rešenje još moguće

Kako je Đelić preneo na kratkoj konferenciji za štampu posle razgovora u Bundestagu, "Srbija u institucionalnim vezama sa Kosovom), o kojima je sada počelo da se razgovara na pregovorima, vidi pravi put do kompromisa".

Potpredsednik srpske vlade se izričito zahvalio Nemačkoj zbog podrške koju daje pregovaračkom procesu o Kosovu pod okriljem "trojke" i posebno istakao u njoj ulogu ambasadora Volfganga Išingera (Wolfgang Ischinger) "koji pokušava da pronađe kompromisno rešenje".

Đelić nije neposredno odgovorio na novinsrsko pitanje šta će Beograd učiniti ako do 10. decembra ne bude pronađen kompromis i potom dođe do jednostranog priznanja Kosova.

Naveo je da bi to onda bilo "napuštanje okvira međunarndog prava, kršenje povelje Ujedinjenih nacija (UN) i zaobilaženje Saveta bezbednosti UN".

Istovremeno je dodao da bi ta situacija značila poraz demokratskih snaga u Srbiji, a ne poslednji poraz Slobodana Miloševića. Takav razvoj situacije mogao bi, kako je ocenio Đelić, "na duže staze da dovede u pitanje evropsku perspektivu Srbije".

Predsednik Odbora Bundestaga za Evropu Gunter Kirhbaum (Gunther Kirchbaum) je Đelićevu posetu Berlinu i razgovore sa parlamentarcima označio kao "signal da Nemačka i njen parlament podržavaju reforme i reformske snage u Srbiji".

Kirhbaum je istakao da Nemačka izričito podržava pregovarački proces o Kosovu pod okriljem "trojke".

Ali, istakao je i da "produžavanje roka za postizanje rešenja za budući status Kosova ne bi doprinelo stabilnosti", te da bi zato 10. decembar trebalo da ostane datum za okončanje pregovora.

Potpredsednik vlade Đelić će se tokom popodneva u Berlinu sastati i sa vicekancelarom i ministrom za rad i socijalnu politiku Francom Minteferingom (Franz Muentefering).

U Fondaciji Fridrih Ebert, bliskoj Socijaldemokratskoj partiji Nemačke (SPD) koja u Berlinu vlada sa konzervativcima, Đelić će večeras održati predavanje na temu "Izazovi koji stoje pred Srbijom na putu za Evropsku uniju (EU)".

Izvor: Press

Tadić: Srbija konstruktivna u pregovorima o Kosovu

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je danas da državni pregovarački tim konstruktivno učestvuje u pregovorima o Kosovu kako bi se za budući status Pokrajine pronašlo kompromisno rešenje, prihvatljivo za obe strane

Kako se navodi u saopštenju iz Kabineta predsednika, Tadić je sa ministrom spoljnih poslova Slovenije Dimitrijem Rupelom razgovarao i o bilateralnim odnosima kao i o predstojećem, šestomesečnom mandatu Slovenije na mestu predsedavajućeg EU.

Tadić je naveo da je Srbija završila tehnički deo pregovora sa Evropskom unijom, da želi ubrzano da nastavi evropske integracije, parafira i potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kako bi do kraja 2008. godine postala kandidat za punopravno članstvo u EU.

Predsednik Srbije je naveo da Srbija radi na završetku saradnje sa Haškim tribunalom, što podrazumeva da se svi optuženi za ratne zločine nađu u tom sudu.

Izvor: Press

Koštunica protiv nasilnog ukidanja Rezolucije UN

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je danas da bi priznavanje jednostrane nezavisnosti Kosova bilo "nasilno ukidanje Rezolucije 1244 koju su usvojile Ujedinjene nacije"

"Ako se neka država usudi da se otvoreno suprotstavi autoritetu UN i protivno obavezujućoj Rezoluciji 1244 prizna jednostranu nezavisnost, od tog trenutka nema više garancija da se rezolucije UN moraju poštovati", naveo je Koštunica tokom sastanka sa ministrom spoljnih poslova Slovenije Dimitrijem Rupelom.

Kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, premijer je rekao da bi to značilo da je "politika sile postala jača od UN".

Koštunica je dodao da Srbija "unapred i u potpunosti odbacuje jednostranu nezavisnost Pokrajine kao ništavan akt albanskih separatista".

"To znači i da Srbija neće priznati nijednu odluku i nijedan dokument koji bi nosio oznaku ove nelegitimne i nelegalne tvorevine", naveo je on.

Koštunica je rekao da rešenje za Pokrajinu mora biti pronađeno u okviru Rezolucije 1244 koja izričito garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i izričito garantuje suštinsku autonomiju za albansku nacionalnu manjinu u Pokrajini.

U razgovoru je razmotren razvoj bilateralnih odnosa Srbije i Slovenije, navodi se u saopštenju.

Izvor: Press

Strasno je sto je D'Alema specijalni gost Sajma knjiga jer se zna da je pre nekoliko dana izjavio da je Srbija okupirala Kosovo i proterala tri miliona Albanaca! Svako normalan bi reagovao na takvu sramotnu,drsku laz, ali umesto toga, mi smo ga pozvali da nam bude specijalni gost.Svaka nam cast.