MMF: KOSOVO NIJE U STANjU DA SE SAMO IZDRŽAVA

BEOGRAD – Prema ocenama Međunarodnog monetarnog fonda privredna situacija na Kosovu i Metohiji ne vodi ka održivom razvoju, što znači da u ovom trenutku pokrajina zbog niskog obima industrijske proizvodnje i izvoza i nedostatka direktnih stranih investicija nije u stanju da izdržava samu sebe.

Ekonomske mogućnosti i poslovni ambijent na Kosovu i Metohiji izbili su u prvi plan posle izjave potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića da je delegacija Srbije u Vašintonu iznela predlog rešenja pitanja duga Kosova i Metohije prema kome bi našoj zemlji trebalo da bude vraćen ili odbijen, od preostalog duga Svetskoj banci, iznos od 215 miliona dolara.

Prema oceni MMF-a, osnovni elementi ekonomije Kosmata su nejasna struktura prihoda, ogroman deficit spoljne trgovine, proizvodnja gotovo da ne postoji, više od 80 odsto robe se uvozi, a osnovni poreski prihodi su naplata carina i akciza na administrativnim punktovima.


Tanjug

PREGOVORI UŠLI
U PRESUDNU FAZU
D. RADEKA - M. Z. RADONJIĆ, 22. oktobar 2007

Ovaj ponedeljak bio je težak, i u njemu se "lomio" proces pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije. Osnovno pitanje koje smo postavili je da li smo još u procesu koji je definisan Rezolucijom 1244. Za to smo imali razumevanje "trojke" - izjavio je za "Novosti" ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, neposredno po završetku treće runde direktnih pregovora Srbije i kosmetskih Albanaca.
Posle sastanka, srpski pregovarači bili su zadovoljniji onim što su čuli u razgovoru sa pregovaračkom "trojkom", nego spiskom od 14 "dodirnih tačaka" koje su im predstavnici Kontakt grupe prethodno dostavili.
Srpski pregovarački tim je, kako saznajemo, poručio "trojki" da ne može da stane iza bilo kog dokumenta koji omogućava jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova.
- Zadovoljni smo, jer su svi članovi "trojke" rekli da nije namera da se izađe van okvira Rezolucije 1244 i da će se razgovarati o statusu KiM, a ne o odnosima Srbije i Kosova kao nezavisnih država. Ostaje da se razgovara o statusu. Lepe reči, međutim, treba da se nađu u dokumentu. Pošto se u nekim tačkama ne slažemo, došlo je do objašnjenja i rasprave - kazao je ministar za KiM Slobodan Samardžić, posle sastanka sa međunarodnim posrednicima.
On je naglasio da je na ovim razgovorima posebna pažnja psovećena upravo činjenici da u dokumentu "trojke" od 14 tačaka nije pomenuta Rezolucija 1244.
Tokom razgovora sa "trojkom", kako je preneo minisitar spoljnih poslova Vuk Jeremić, akcenat je bio na pitanju: da li je moguće doći do minimalne saglasnosti o 14 tačaka predloga Kontakt grupe.
- Glavni utisak je da pregovori ulaze u presudnu fazu. Ton je sada izuzetno ozbiljan, razgovara se o implikacijama na pregovarački proces ukoliko se uspe ili ne uspe u pomeranju sa ove tačke, ako dođe ili ne dođe oko minimalne saglasnosti, ne samo o ovom dokumentu, već i u kom pravcu nastaviti proces - objasnio je Jeremić.
Konsultacije srpske delegacije s posredničkom "trojkom" trajale su duže od dva sata, koliko je bilo predviđeno, pošto je naš tim imao pripremljene odgovore na 14 tačaka trojke i obrazlagao svoja gledišta.
Na svaku drugu od 14 "dodirnih tačaka" Beograda i Prištine, koje je pripremila pregovaračka "trojka" Kontakt grupe, Pregovarački tim Beograda imao je primedbe. Neke od tačaka srpski pregovarači su potpuno izmenili, a u pojedinima su dodati delovi rečenica ili reči, značajne po njihovu sadržinu.
Srpska strana, kako saznajemo, dobila je primedbu na odgovor koji je dostavila u pisanoj formi - poručeno joj je da je tvrda i nefleksibilna(!).
Najuočljivije odstupanje od predloga posrednika nalazi se u ključnoj, petoj tački, koja, u verziji "trojke" glasi: "Beograd neće vladati Kosovom", što se može veoma široko tumačiti, pa i kao moguća podrška potpunoj samostalnosti Pokrajine. Srbija insistira da u ovoj odrednici bude pomenuto da ona neće upravljati Pokrajinom - ali, samo u nadležnostima koje sporazumom pripadnu KiM.
U skladu s tim, u šestoj tački, gde "trojka" eksplicitno definiše da vlasti Srbije uopšte neće biti prisutne u Pokrajini, Srpski tim predlaže odsustvo srpskih institucija, ali samo u poslovima koji, po dogovoru, ne budu u nadležnosti Beograda.
Predlog Srpskog pregovaračkog tima, izložen na sastanku s "trojkom", glasi:
1. Predmet ovih razgovora je određivanje budućeg statusa Kosova i Metohije na osnovu principa koji su definisani Rezolucijom 1244 SB UN. Najvažniji od ovih principa sadržani su u odredbama u kojima SB saglasno Povelji UN "ponovno potvrđuje privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije (danas Republike Srbije) i drugih država regiona, kako je navedeno u Helsinškom završnom aktu i aneksu 2", i "ponovno potvrđuje zahtev iz prethodnih rezolucija za širokom autonomijom i suštinskom samoupravom za Kosovo". Svaka izmena predmeta pregovora prethodno zahteva promenu važeće i obavezujuće Rezolucije 1244 SB UN.
(Za razliku od ovoga, u dokumentu "trojke" prva tačka predviđa da se "Beograd i Priština fokusiraju na razvoj međusobnih odnosa).
2. Sve tri strane, koje predstavljaju institucije Srbije, privremene institucije samouprave u pokrajini i posrednike međunarodne zajednice, obavezne su da se uzdrže od bilo kakvih jednostranih poteza.
(U sličnom duhu, i "trojka" predlaže da dve strane "u miroljubivom maniru" rešavaju međusobne probleme).
3. Pokrajina Kosovo i Metohija biće potpuno integrisana u regionalne strukture, posebno one koje podrazumevaju ekonomsku saradnju.
(Razlika samo u imenu - Kosovo i Metohija, umesto Kosovo).
4. Neće biti povratka na stanje od pre 1999. godine, već buduće uređenje Pokrajine treba rešiti na osnovu Rezolucije 1244 SB.
(Dodata rečenica iza zapete).
5. Srbija neće upravljati Pokrajinom Kosovo i Metohija u delokrugu nadležnosti koje na osnovu budućeg sporazuma budu pripale Pokrajini.
6. Institucije Srbije neće biti prisutne u Pokrajini u poslovima koji saglasno budućem sporazumu ne budu u nadležnosti Beograda.
7. U svom zakonodavstvu, kao i u politici koju će voditi u skladu sa njim, Srbija i Pokrajina Kosovo i Metohija će progresivno primenjivati načela, norme i standarde saglasno sa procesom stabilizacije i pridruživanja (PSP) EU. Potpuno učestvujući u PSP, napredovaće ka pridruživanju i konačno, članstvu u EU.
(Ne pominje se uključenje u "evroatlantske strukture", kao u dokumentu "trojke").
8. Polazeći od sporazumnog rešenja Beograda i predstavnika privremenih institucija samouprave, koji će potvrditi SB UN, Pokrajina Kosovo i Metohija će sprovoditi sveobuhvatne mere kako bi se unapredila dobrobit Srba sa Kosova i Metohije, kao i drugih nealbanskih zajednica, posebno putem decentralizacije lokalne vlasti i ustavnih garancija.
9.Uzimajući u obzir njihove isključive nadležnosti, Beograd i Priština će sarađivati na pitanjima od obostranog interesa, uključujući:
* Povratak raseljenih lica.
* Sudbina nestalih lica.
* Fizička zaštita kulturnog nasleđa.
* Ekonomska pitanja, uključujući slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga, rad na zajedničkom privrednom rastu i strategiji razvoja u skladu sa regionalnim ekonomskim inicijativama.
* Energetika, trgovina, infrastruktura, saobraćaj i komunikacije.
* Bankarski sektor i fiskalna politika.
* Usklađivanje sa standardima EU.
* Zaštita životne sredine.
* Borba protiv organizovanog kriminala, posebno u oblastima terorizma, trgovine ljudima, oružjem i drogom i organizovanog kriminala.
(Ne pominje se "zaštita manjina", s obzirom da Beograd ne priznaje manjinski status Srba na KiM).
10. U ovim, i mogućim drugim, oblastima saradnje Beograd i Pokrajina Kosovo i Metohija će obrazovati zajednička tela radi sprovođenja poslova od zajedničkog interesa.
11. Osim u meri svojih međunarodnih obaveza kao subjekta međunarodnog prava, Beograd se neće mešati u odnose Prištine sa međunarodnim finansijskim institucijama.
12. Pokrajina Kosovo i Metohija će imatu punu nadležnost nad svojim finansijama (oporezivanje, javni prihodi, itd).
13. Proces stabilizacije i pridruživanja pokrajine (Tracking Mechanism) Pokrajina Kosovo i Metohija će se nastaviti u saradnji sa Beogradom.
("Trojka" navodi vrednosno obojenu odrednicu "bez ikakvog ometanja Beograda").
14. Međunarodna zajednica će, nakon određivanja statusa, nastaviti civilno i vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji pod mandatom UN, odnosno odlukom SB.
Portparol albanskog tima Skender Hiseni delovao je potpuno zadovoljno - po njemu, stavovi Prištine većim delom sadržani su u dokumentu posredničke "trojke". Pregovori se, kaže on, završavaju se 10. decembra, a o želji Kosova da bude nezavisno, sa sve stolicom u Ujedinjenim nacijama, nema ni razgovora.
Premijer Kosova Agim Čeku rekao je novinarima da su dve strane daleko jedna od druge, kao i da Srbija predlaže "bivši, a ne budući status Kosova".
- Beograd još ima vremena da prihvati Ahtisarijev plan, kao nabolje mogucge rešenje - kazao je Čeku.
Kako je u ponedeljak u Beču najavio Vuk Jeremić, sledeća runda pregovora verovatno će biti održana 5. novembra, posle čega bi usledila pauza do okončanja izbora na Kosmetu, zakazanih za 17. novembar.


KOŠTUNICA: NUŽAN KOMPROMIS
U PRONALAŽENJU rešenja za budući status Kosova i Metohije treba poći od važeće Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i njenih odredbi koje potvrđuju privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Republike Srbije, rekao je predsednik vlade Vojislav Koštunica u razgovoru s norveškim premijerom Jensom Stoltenbergom.
Kako je saopšteno, Koštunica je kazao da Srbija konstruktivno učestvuje u pregovaračkom procesu i da je snažno opredeljena za pronalaženje kompromisnog rešenja u skladu sa principima međunarodnog prava, Povelje UN i Rezolucije 1244 SB.

VODSVORT: IMA NAPRETKA
PREGOVARAČKA trojka trebalo bi da razmotri da li je moguće naći kompromisno rešenje između nezavisnosti i autonomije Kosova - izjavio je u ponedeljak ambasador Velike Britanije u Srbiji Stiven Vordsvort, ocenjujući da ima napretka u pregovaračkom procesu.
Vordsvort je naveo da je potrebno razmotriti suštinu, a ne samo nazive, i da nezavisnost, kao i autonomija, znače vođenje sopstvenih poslova:
Britanski ambasador rekao je i da su se ministri spoljnih poslova Kontakt grupe složili da će se pregovarački proces o KiM završiti 10. decembra i da "dotad ima vremena da se istražuju ideje".


IŠINGER: DOGOVOR MANJE VEROVATAN
POSLE 10. decembra završava se mandat posredničke "trojke" čiji je zadatak da tog datuma podnese izveštaj, a onda vlade zemalja treba da odluče šta hoće ili neće da urade, izjavio je predstavnik EU u trojci Vofgang Išinger:
- Nije moj zadatak da nagađam, rekli smo da ćemo pregovore voditi iza zatvorenih vrata i ne želim da iznosim razmišljanja - rekao je Išinger. - Verovatnoća da se uz posredovanje "trojke" postigne dogovor manja je od one da neće biti rešenja.
Na pitanje šta ako ne bude dogovora do 10. decembra, Išinger je uzvratio da "trojka" onda može da ide na godišnji odmor, a da proces preuzima Kontakt grupa.

Izvor: Novosti

GEJTS: ZADRŽATI NATO NA KOSMETU UPRKOS SNAGAMA EU

VAŠINGTON – Američki sekretar za odbranu Robert Gejts zatražio je od članica NATO da zadrže svoje vojnike u sastavu Kfora i posle 10. decembra kada će Kontakt grupa dostaviti svoj izveštaj UN o budućnosti Kosmeta.

„Tražim od svih zemalja da zadrže svoje snage na Kosmetu u okviru Kfora bez obzira šta će se desiti posle 10. decembra”, rekao je Gejts ministrima odbrane zemalja jugoistočne Evrope u Kijevu.

Pregovori Beograda i Prištine o budućnosti Kosmeta nastavljeni su u Beču uz posredovanje „trojke” Kontakt grupe u kojoj su predstavnici EU Volfgang Išinger, SAD Frenk Vizner i Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko.

Pregovori treba da traju do 10. decembra kada se očekuje izveštaj Kontakt grupe generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.

„Dajemo šansu ′trojci′ ali smo realni. Zemlje moraju da se pripreme na ono što će se dogoditi posle 10. decembra, a NATO će morati da dovrši planove za misije koje je predložio izaslanik UN Marti Ahtisari”, rekao je Gejts.

Prema Ahtisarijevom planu o „nadziranoj nezavisnosti”, Evropska unija će imati značajnu ulogu na Kosmetu. „Mi ne želimo da mandat Kfora bude produžen.

Evropska unija ima važnu ulogu i mi podržavamo njene napore da tamo uspostavi misiju”, rekao je Gejts.

Fonet

KONDOLIZA RAJS SE NADA VEĆOJ SARADNjI RUSIJE OKO KOSMETA

VAŠINGTON –Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs izjavila je da se nada da će Rusija biti spremnija na saradnju u naporima za rešavanje budućeg statusa Kosmeta, javljaju agencije.

U govoru o američko-ruskim odnosima koji je održala u Vašingtonu na otvaranju konferencije o periodu američko-sovjetskih odnosa tokom „hladnog rata”, Rajsova se osvrnula i na pitanje Kosmeta.

„Mi se nadamo da će Rusija takođe shvatiti da možemo zajedno raditi na rešenju za Kosmet koje će doprineti miru u Evropi”, rekla je ona, preneo je Rojters.

Američka državna sekretarka je ocenila da u odnosima SAD i Rusije postoji „izvesna distanca”, ali je odbacila sugestije da bi ti odnosi mogli da se pogoršaju kao u vreme „hladnog rata”.

Rajsova je, takođe, pozvala Moskvu da ne koristi svoje prirodne resurse kao „političko oružje” i dodala da bi demokratske reforme u Rusiji doprinele jačanju njenih odnosa sa SAD.

„Mi poštujemo interese Rusije, ali nikakav interes nije ako Rusija koristi svoje veliko bogatstvo, svoju naftu i gas kao političko oružje ili kao pretnju svojim nezavisnim susedima kao delovima nekakve stare sfere interesa”, rekla je Rajsova koja je stručnjak za Sovjetski Savez.


Beta

ITAR-TASS: BEZ ZBLIŽAVANJA POZICIJA BEOGRADA I PRIŠTINE


MOSKVA , 22. oktobra (Tanjug) - Učesnici redovne runde direktnih pregovora o Kosovu i Metohiji između Beograda i Prištine uz posredovanje "trojke" Kontakt-grupe nisu uspeli da zbliže pozicije o budućem statusu južne srpske pokrajine, istakla je agencija Itar-Tass u izveštaju iz Beča.

Ruska državna agencija je navela izjavu srpskog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića da se "ova runda pregovora o budućem statusu ispostavila naročito teškom" i da je bila je na granici propasti, jer je jedna od strana insistirala na realizaciji plana jednostranog rešenja problema.

Itar-Taš je preneo izjavu šefa srpske diplomatije da "ne želi da širi optimističko raspoloženje", ali da "ima kretanja ka pronalaženju kompromisnog rešenja" i ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića da odlučujući značaj ima poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

"Albanci treba da priznaju da je Rezolucija UN dokument koji je odobrila čitava međunarodna zajednica", rekao je ministar Samardžić.

Itar-Tass je preneo i izjavu člana "trojke" iz Evropske unije Volfganga Išingera da su "učesnici pregovora o budućem statusu Kosova načinili značajan progres, prelazeći od izricanja parola ka konkretnom razmatranju suštine problema".

Nemački diplomata je, prema navodima agencije, rekao da su "za sada, šanse za dostizanje uzajamno prihvatljivog rešenja manje nego za izostanak rezultata", kao i da je "za dalji napredak potrebna politička volja".

Dopisnik ruske agencije iz Beča naveo je da se suština posredničkog predloga programa za dalji dijalog u 14 tačaka, svodi, između ostalog, "na konstataciju nemogućnosti obnavljanja direktne uprave Beograda na Kosovu, kao što je bilo do 1999, i na neophodnosti očuvanja međunarodnog vojnog i civilnog prisustva u Pokrajini".

Itar-Tass navodi i ocenu predsednika privremene kosmetske vlade Agima Čekua da su strane "udaljene jedna od druge" i da je "pitanje nezavisnosti Kosova odavno rešeno uz podršku većine međunarodne zajednice i nema o čemu da se raspravlja".

Takođe, agencija je prenela i reči člana prištinskog tima Hašima Tačija da je "posle 10. decembra Priština spremna da proglasi nezavisnost računajući na široko međunarodno priznanje".

TEŠKA BEČKA RUNDA, SLEDEĆA 5. NOVEMBRA, NA ISTOM MESTU

BEC, 22. oktobra (Tanjug) - Kopredsedavajući državnog pregovaračkog tima ministri Slobodan Samardžić i Vuk Jeremić izjavili su posle današnje treće pregovaračke runde u Beču o budućnosti Kosova da su pregovori bili teški, da je pretila opasnost da se proces izmesti sa osnovne teme -statusa Pokrajine, ali da se proces nastavlja 5. novembra, takođe u glavnom gradu Autsrije.

Razgovori su bili veoma važni-pretila je opasnost da se proces sa osnovne teme pregovora - statusa, izmesti na temu odnosa Beograda i Prištine, rekao je Samardzić.

"Mi smo stavili do znanja da to treba da se vrati u okvire Rezolucije 1244, i razgovara o statusu, a razgovor o odnosima Srbije i Kosova može biti deo rešenja statusa", naglasio je on.

"Glavna stvar je sam status – insitiranje na rezoluciji od krucijalne je važnosti", podvukao je Samardžić, naglasivši da je "trojka" "redefinisala" stav oko rezolucije.

Albanci su rekli da neće voditi "intelektualnu diskusiju" o tome da li je Rezolucija prihvatljiva ili ne, a tražili smo da se prizna činjenica da je to dokument koji je priznao ceo svet, preneo je Samardzić.

On je dodao i da je pristinska delegacija izbegla odgovor o nadležnostima Srbije u oblasti spoljne politike, već je "u širokom ekspozeu Čeku izneo svoj koncept nezavisnosti", kao taktički potez za izbegavanje diskusije o pojedinom aspektima statusa. "Oni nisu spremni, to ćemo videti sledeći put".

Srpski zvaničnik je naveo i da u dirketnim razgovorima nije bilo reči o dokumentu trojke( u 14 tačaka), pošto se celo popodne razgovaralo o statusu.

"Sledeći put taj dokument biće u fokusu naše pažnje, dali smo predloge na taj dokument, i to je u rukama trojke, nadamo se da ćemo nastaviti razgovor o tome i o našem predlogu i da će to dovesti do nekih zajedničkih elemenata", rekao je Samardzić.

"Ako uspemo da se pomerimo sa mrtve tačke može se očekivati napredovanje. Vremenski okviri strašno pritiskaju i volju i opredeljenje svih učesnika", objasnio je Samardžić, uz ocenu da je dokument trojke bio preuranjen.

"Ovo je bio težak dan. Pregovori su bili izuzetno teški, ali sadržajni. Posle ove runde možemo da kažemo da se proces nastavlja. Izgledalo je izuzetno teško, postavljalo se pitanje kako možemo da nastavimo, ali se posle popodnevne sesije, ispostavilo da možemo da kazemo da se proces nastavlja i već je zakazana sledeća runda za 5. novembar na ovom istom mestu", objasnio je Jeremić.

"Mi smo izneli naše duboke rezerve preme nekim od 14 tačaka koje su bile danas predstavljene, koliko razumemo i albanska strana iznela je svoje rezerve na sastanku sa trojkom, a na direktnom sastanku jedna od tema bila je da li možemo da nađemo zajedničke elemente i mi smo otvorili stvar po dva pitanja", dodao je on.

Prvo pitanje, kako je naveo Jeremić, jeste da li se nalazimo u okvirima Rezolucije 1244, a drugo da li neko ima pravo da preti unilateralnim potezima.

Naše je čvrtso uverenje da ne možemo nastaviti proces ka kompromisnom rešenju ukoliko kao integralni element jedne strane bude pretnja unilateralnim rešenjima, ukazao je on.

Šef srpske diplomatije je naveo da se državna delegacija pozvala na dokument albanske strane u kome ona navodi da unilateralno rešenje ne može doprineti miru i stabilnosti i rekla da se slaže sa tim, "a to je definitivno jedna od tačka o kojoj se slažemo".

Jeremić je ocenio da je pozitivno što se proces nastavlja, i ukazao da je Beograd skrenuo pažnju da bilo kakvo veštačko oročavanje nema smisla i da ne pomaže u nalaženju rešenja.

"Ne želim da širim optimističko raspoloženje, ali krećemo se prema pronalaženju kompromisnog rešenja", zaključio je šef srpske diplomatije.

Zeri: Priština i Beograd imali najteži sastanak do sada

Priština i Beograd su juče u Beču imali "najteži" sastanak do sada u nastavku procesa pregovora o statusu Kosova, prenosi danas dnevnik "Zeri" pozivajući se na učesnike sastanka

List navodi da je sve počelo kada je delegacija Srbije tražila da se sve strane u pregovorima izjasne da li priznaju rezoluciju 1244 prema kojoj je Kosovo deo Srbije.

"Kosovski pregovarači su pokušavali da se uzdrže od ovakvog zahteva i tražili da se raspravlja o 14 tačaka dokumenata 'trojke', ali je srpska strana nastavila da elaborila svoj 'provokativni stav' da Kosovo prema rezoluciji 1244 treba da ostane pod suverenitetom Beograda i da to moraju da priznaju svi prisutni", rekli su za "Zeri" međunarodni izvori bliski sastanku u Beču.

Pregovarački tim Kosova je ovakav stav ocenio provokacijom, posle čega je usledio "težak dijalog" dve strane, piše list i dodaje da međunarodni pregovarači nisu bili u stanju da uspostave red.

"Ruski izaslanik Harčenko u određenim trenucima je i prekoračio svoju ulogu posrednika i identifikovao se sa stavovima srpske strane", rekli su prištinskom listu isti izvori.

Ipak, na kraju sastanka "trojka" je dobila uveravanja obe delegacije da će nastaviti proces pregovora i da će se naredni sastanak održati 5. novembra ponovo u Beču.

Izvor: Press

Pregovori Beograda i Prištine u najdelikatnijoj fazi
Rezolucija 1244 pa sve ostalo
Autor: Ž. Jevtić | 23.10.2007 - 08:46



Svaka od 14 tačaka radnog dokumenta posredničke trojke, o kome su juče u Beču razgovarale delegacije Beograda i Prištine, u osnovi su formulacije već gotovog rešenja i to predloga Martija Ahtisarija. S druge strane, i pojedine tačke posredničke trojke, ali i mnoštvo odredbi iz nestatusnog dela Ahtisarijevog plana na izvestan način predstavljaju stavove oko kojih su se složili Beograd i Priština. Tako i ove runde pregovora o Kosovu potvrđuju davno izrečenu ocenu analitičara - da je osnovni problem Beograda i Prištine u različitom viđenju naziva statusa.

Kosovska priča ušla je u svoju najozbiljniju fazu u kojoj se ne sme napraviti greška ni u sporednim formulacijama tokom pregovora. Posrednička trojka dala je u radnom dokumentu tačke od kojih se svaka odnosi na po jedan segment rešenja. Iako Beograd insistira da se pregovara o statusu, upravo je tu i prva zamka radnog dokumenta trojke, jer sve ponuđene tačke zapravo jesu statusna pitanja. U zavisnosti od rešenja za svaku pojedinačnu tačku ili pristanka na nju zavisi i konačna odredba statusa.
Praktično, međunarodni posrednici pokušavaju da navedu Beograd i Prištinu da se slože oko delova za njih već gotovog rešenja - predloga Martija Ahtisarija koji u njihovoj režiji neće imati naziv nadgledana nezavisnost, ali će praktično to biti - ograničeni suverenitet Kosova.
Volfgang Išinger, predstavnik EU u trojci, još je ranije izjavio da kada bi se Beograd i Priština oslobodili naziva suštinska autonomija ili nezavisnost, rešenje za Kosovo bilo bi pronađeno.
Posrednička trojka ponudila je delegacijama dosta široke formulacije koje se mogu različito tumačiti. Primera radi, jedna od takvih tačaka, a o čemu je „Blic“ i ranije pisao, jeste: „Beograd neće ponovo uspostavljati fizičko prisustvo na Kosovu.“ Ova formulacija jeste bliska i stavu Beograda i Prištine i trojke i Ahtisarija. S tom razlikom što Beograd insistira na mešovitim timovima koji će obezbeđivati spoljne granice Kosova. Široke su i formulacije o ekonomiji i u principu Beograd se slaže da Kosovo ima odrešene ruke u mnogim segmentima. Srpski pregovarački tim u svojoj platformi daje Kosovu mogućnost saradnje sa međunarodnim institucijama, vođenje samostalne politike javnih finansija, mogućnost zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija. I to se ne razlikuje značajno od stava trojke, ili ostalih učesnika u pregovorima.
U međunarodnim krugovima navodi se da će Išinger svaki, pa i mlaki pristanak delegacija na neku od formulacija iz radnog dokumenta smatrati rešenjem i to će se naći u njegovom finalnom izveštaju koji treba da preda 10. decembra u UN.
Međutim, Beograd je u Beč otišao sa odgovorom na radni dokument trojke. U njemu je takođe 14 tačaka. Osnovna razlika dva dokumenta jeste u činjenici da srpska delegacija insistira na pominjanju Rezolucije 1244, koja garantuje teritorijalni suverenitet Srbije na KiM, a što se u dokumentu trojke ne pominje, baš kao ni u Ahtisarijevom planu. Beograd insistira i da u dokument uđe da se rešenje mora doneti u Savetu bezbednosti. Razlika je i u formulaciji oko EU, a po trojki se „proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji Kosovo nastavlja bez ikakvog ometanja Beograda“, dok Srbija predlaže da „Srbija i Pokrajina Kosovo i Metohija“ napreduju ka pridruživanju i, konačno, članstvu u EU.
Kopredsednik delegacije Državnog tima, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je juče u Beču da pregovori „ulaze u presudnu fazu“. Jeremić je posle konsultacija tima Beograda i trojke rekao da je tom prilikom bilo reči o predlozima međunarodnih posrednika sadržanim u 14 tačaka i da je delegacija Državnog tima istakla da predlozi ne smeju da izađu van okvira Rezolucije 1244.
- Ton je sada izuzetno ozbiljan. Razgovara se o implikacijama na pregovarački proces ukoliko se uspe ili ne uspe u pomeranju sa ove tačke, ako dođe ili ne dođe oko minimalne saglasnosti, ne samo o ovom dokumentu već i u kom pravcu nastaviti proces - naglasio je Jeremić i dodao da je akcenat tokom razgovora sa trojkom bio na pitanju - da li je moguće doći do minimalne saglasnosti oko 14 tačaka predloga Kontakt grupe.
Drugi kopredsednik delegacije i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić ponovio je da se razgovor sa trojkom odužio budući da je Beograd imao svoj odgovor na ponudu posrednika.
- Zadovoljni smo jer su svi članovi trojke rekli da nije namera da se izađe van okvira Rezolucije 1244. Ostaje da se razgovara o statusu. S tim smo zadovoljni. Lepe reči, međutim, treba da se nađu u dokumentu. Glavno je ne lutati, ne izmeštati temu na neke nove teme, o nekim međusobnim odnosima. Pošto se u nekim tačkama ne slažemo došlo je do objašnjenja i rasprave - objasnio je Samardžić.

Principi Beograda za nastavak pregovora o Kosovu i Metohiji

1. Predmet ovih razgovora je određivanje budućeg statusa Kosova i Metohije na osnovu principa koji su definisani Rezolucijom 1244 SB UN. Najvažniji od ovih principa sadržani su u odredbama u kojima SB saglasno Povelji UN „ponovno potvrđuje privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije (danas Republike Srbije) i drugih država regiona, kako je navedeno u Helsinškom završnom aktu i aneksu 2“, i „ponovno potvrđuje zahtev iz prethodnih rezolucija za širokom autonomijom i suštinskom samoupravom za Kosovo“. Svaka izmena predmeta pregovora prethodno zahteva promenu važeće i obavezujuće Rezolucije 1244 SB UN.

2. Sve tri strane, koje predstavljaju institucije Srbije, privremene institucije samouprave u Pokrajini i posrednike međunarodne zajednice, obavezne su da se uzdrže od bilo kakvih jednostranih poteza.

3. Kosovo i Metohija će biti potpuno integrisano u regionalne strukture, posebno one koje podrazumevaju ekonomsku saradnju.

4. Neće biti povratka na stanje od pre 1999. godine, već buduće uređenje Pokrajine treba rešiti na osnovu Rezolucije 1244 SB.

5. Srbija neće upravljati Kosovom i Metohijom u delokrugu nadležnosti koje na osnovu budućeg sporazuma budu pripale Pokrajini.

6. Institucije Srbije neće biti prisutne u Pokrajini u poslovima koji saglasno budućem sporazumu ne budu u nadležnosti Beograda.

7. U svom zakonodavstvu, kao i u politici koju će voditi u skladu sa njim, Srbija i Pokrajina KiM će progresivno primenjivati načela, norme i standarde saglasno sa procesom stabilizacije i pridruživanja (PSP) EU.

8. Polazeći od sporazumnog rešenja Beograda i predstavnika privremenih institucija samouprave, koji će potvrditi SB UN, Pokrajina KiM će sprovoditi sveobuhvatne mere kako bi se unapredila dobrobit Srba sa Kosova i Metohije, kao i drugih nealbanskih zajednica.

9. Uzimajući u obzir njihove isključive nadležnosti, Beograd i Priština će sarađivati na pitanjima od obostranog interesa, uključujući: povratak raseljenih lica, sudbina nestalih lica, fizička zaštita kulturnog nasleđa, ekonomska pitanja, uključujući slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga, energetika, trgovina, infrastruktura, saobraćaj i komunikacije, bankarski sektor i fiskalna politika, usklađivanje sa standardima EU, zaštita životne sredine i borba protiv organizovanog kriminala, posebno u oblastima terorizma, trgovine ljudima, oružjem i drogom i organizovanog kriminala.

10. U ovim i mogućim drugim oblastima saradnje Beograd i Pokrajina će obrazovati zajednička tela.

11. Osim u meri svojih međunarodnih obaveza kao subjekta međunarodnog prava, Beograd se neće mešati u odnose Prištine sa međunarodnim finansijskim institucijama.

12. Pokrajina KiM će imatu punu nadležnost nad svojim finansijama.

13. Proces stabilizacije i pridruživanja Pokrajine KiM će nastaviti u saradnji sa Beogradom.

14. Međunarodna zajednica će, nakon određivanja statusa, nastaviti civilno i vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji pod mandatom UN, odnosno odlukom SB.

Dokument posredničke trojke

1. Beograd i Priština će se fokusirati na razvoj specijalnih međusobnih odnosa

2. Probleme će rešavati miroljubivo, bez pretnji

3. Kosovo će biti uključeno u regionalne strukture

4. Neće biti povratka na stanje pre 1999. godine

5. Beograd neće vladati Kosovom

6. Beograd neće ponovo uspostaviti fizičko prisustvo na Kosovu

7. Beograd i Priština su opredeljeni da rade na pridruživanju i članstvu u EU

8. Priština će poboljšati položaj kosovskih Srba i drugih nealbanskih zajednica, posebno kroz decentralizaciju lokalne vlasti

9. Beograd i Priština će sarađivati u oblastima koje su od ključnog značaja

10. Beograd i Priština će uspostaviti zajednička tela koja će osigurati saradnju

11. Beograd se neće mešati u odnose Prištine sa finansijskim organizacijama

12. Priština će samostalno upravljati svojim finansijama

13. Proces stabilizacije i pridruživanja EU Kosovo će se nastaviti bez ometanja Beograda

14. Međunarodna zajednica će zadržati civilno i vojno prisustvo na Kosovu i nakon što status bude određen.

Novi sastanak 5. novembra u Beču
Nova runda pregovora Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova, uz posredovanje „trojke“ Kontakt grupe, održaće se 5. novembra u Beču. Posrednička „trojka“ saopštila je da je u u Beču „saslušala i verodostojno zabeležila odgovore“ delegacija Beograda i Prištine na podnesene tačke za raspravu kako bi se utvrdila područja sporazuma koja mogu voditi rešenju kroz pregovore. Predstavnik EU u pregovaračkoj trojci Volfgang Išinger izjavio je da je trojka izašla sa dokumentom od 14 tačaka kako bi se ušlo u novu fazu pregovora o Kosovu i dodao da smatra da je tim dokumentom trojka preuzela incijativu.

Izvor: Blic

IŠINGER: BILO BI OPASNO BESKONAČNO PREGOVARATI O KOSMETU

BEČ –Predstavnik EU u posredničkoj „trojci” međunarodne Kontakt grupe Volfgang Išinger ocenio je da bi bilo opasno beskonačno pregovarati o budućem statusu Kosmeta i da rezultat može biti postignut do 10. decembra ako postoji politička volja Beograda i Prištine.

„Bilo bi opasno beskonačno dalje pregovarati. Rešenje kosmetskog pitanja neće postati lakše daljim odlaganjima, već sve teže. Moramo sada odlučiti. To je i mišljenje generalnog sekretara UN i po ovom pitanju ne nalazimo se ni u raskoraku sa ruskom stranom”, rekao je Išinger u intervjuu za današnje izdanje austrijskog lista „Prese”.

Posrednik EU izjavio je da mandat „trojci” ističe 10. decembra podnošenjem izveštaja generalnom sekretaru UN ne želeći da spekuliše o tome šta će međunarodna zajednica „učiniti s tim izveštajem”.

„Izvestan pritisak rokovima nije tako loš. Ako sebi ne bi zadali rok od 120, već 1.200 dana, ne bismo bili danas tu gde jesmo. U preostalom vremenu možemo postići rezultat ako na srpskoj i kosovskoj strani postoji potrebna politička volja”, rekao je Išinger.

Na pitanje da li će krajem novembra biti održana „veća konferencija o Kosovu”, Išinger je odgovorio da nema razloga za održavanje takvog skupa ako jedna ili obe strane odbiju rešenje.

Tanjug

NATO: KFOR ĆE OSTATI “PRAVILNO RASPOREĐEN” NA KOSOVU


BRISEL , 23. oktobra (Tanjug) - Ministri odbrane NATO-a razgovaraće tokom dvodnevnog neformalnog sastanka koji sutra počinje u holandskom gradu Nordvajku o ulozi Kfora, koji će tokom narednih meseci ostati “pravilno raspoređen” na Kosovu i Metohiji, izjavio je pomoćnik generalnog sekretara Alijanse Džon Kolston.

“Tokom prve sesije, ministri će razgovarati o Kosovu, pri čemu će biti istaknuto da će narednih meseci Kfor ostati tamo pravilno raspoređen kako bi mogao da odgovori na moguće bezbednosne rizike”, istakao je Kolston.

Ministri će, takođe, podržati proces “trojke” i jasno staviti do znanja da Kfor i NATO “neće tolerisati nikakve pretnje bezbednosti regiona, ma s koje strane da te pretnje dođu”.

Ministri će o Kosmetu razgovarati i tokom sastanka Saveta NATO-Rusija.

“Očekujem iskrenu i snažnu raspravu o temama o kojima se saveznici NATO i Rusija ne slažu, poput raketne zaštite, sporazuma o konvencijalnim trupama ili Kosovu”, izjavio je Kolston.

Ministri odbrane NATO-a će, ipak, veći deo sastanka posvetiti operacijama u Avganistanu, gde trupe Alijanse nailaze na žestok otpor.

Američki sekretar za odbranu Robert Gejts je ove nedelje upozorio da bi SAD mogle da u drugoj polovini 2008. godine povuku svoje trupe sa Kosova - u slučaju da im ne stigne pomoć evropskih članica Alijanse za operacije u Avganistanu.