ĐURIĆ: KEJSI PONOVO PRUŽIO PODRŠKU ALBANSKIM SEPARATISTIMA

 Savetnik premijera Srbije za medije Srđan Đurić izjavio je da je portparol Stejt departmenta Tom Kejsi, uoči razgovora u Briselu, ponovo pružio podršku albanskim separatistima da posle 10. decembra, na osnovu plana izaslanika Martija Ahtisarija, proglase jednostranu nezavisnost.

'Istovremeno, Kejsi tvrdi da nezavisno Kosovo ne znači stvaranje velike Albanije, što onda treba da bude argument kako je nezavisnost pokrajine jedino rešenje,' ocenio je Đurić u izjavi Tanjugu.

Đurić je ukazao da, 'u svakom slučaju, izjave Kejsija predstavljaju otvorene pretnje Sjedinjenih Američkih Država i direktnu opstrukciju pregovaračkog procesa.'

Kejsi: Nema razmišljanja o 'velikoj Albaniji'

Portparol Stejt diparmenta Tom Kejsi izjavio je da u Vašingtonu ne veruju da bi nezavisnost Kosova dovela do stvaranja 'velike Albanije'.

'Nisam siguran da bilo ko i u ovoj državi ali i na bilo kojem drugom mestu veruje da će nezavisnost Kosova, nekako, voditi ka nekoj vrsti 'velike Albanije', izjavio je Kejsi.

'Ukoliko do kraja pregovora, u decembru, strane ne uspeju da dođu do sporazuma, očekujemo da će biti donesena odluka da se krene napred sa nadgledanom nezavisnošću za Kosovo u okvirima Ahtisarijevog plana', rekao je Kejsi.

Portparol Stejt departmenta je, takođe, još jednom podržao pregovarački proces, koji se vodi pod patronatom 'trojke' posrednika međunarodne Kontakt grupe.

Dikarlo: Poslednja prilika za sporazumno rešenje kosovskog pitanja

Zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara Rozmari Dikarlo ocenila je da je status kvo na Kosovu neodrživ i da, ako se ne postigne dogovor do 10. decembra, SAD smatraju da je plan za status Kosova specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija najbolje rešenje.

'Region mora ići napred, njegovo mesto je u EU i NATO', rekla je Dikarlo na konferenciji za novinare po završetku skupa 'Adrijatik-Baltik-Atlantik', koji je održan u Splitu.

Ona je izrazila nadu da će u novoj rundi pregovora Beograda i Prištine o statusu Kosova u Briselu, dve strane iskoristiti 'poslednju priliku za sporazumno rešenje' kosovskog pitanja.

Izvor: RTS

 SAMARDŽIĆ OČEKUJE DA 'TROJKA' PODRŽI OTPOČINJANJE DIJALOGA

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izrazio je očekivanje da će 'pregovaračka trojka' uvažiti zahtev Beograda za otpočinjanje dijaloga s predstavnicma Prištine na drugoj rundi direktnih pregovora o rešavanju statusa Kosova.

'Do sada smo predstavljali naša stanovišta 'trojci', ali je izostajao dijalog kao forma u razgovorima dve strane. Tako je bilo u Njujorku, prilikom prve runde razgovora, ali se nadamo da će sutra u Briselu 'trojka' uvažiti naš zahtev za dijalogom, što bi značilo korak napred u procesu', kaže Samardžić.

On je za Radio Beograd rekao da će delegacija Beograda u Briselu 'izložiti svoje stanovište i tražiti da albanska strana odgovara na pitanja'.

'Zapravo, izložićemo svoje mišljenje o tome, jer oni [delegacija Prištine] su o našem predlogu statusa Kosova i Metohije do sada samo ćutali', rekao je Samardžić.

'Moguće da delegacija Prištine neće ni sada reagovati, ali računam da je 'trojka' tu da ih opomene na ulogu i zadatak koji imaju, tako da nadam se da će početi razgovor, mada, iskreno govoreći, poslednje izjave američkih zvaničnika ne daju razlog Albancima da učestvuju u pregovorima kako treba', ocenio je on.

Samardzić je naveo da 'dakle, neprekidno stoji taj neki 'Damoklov mač' iza cele situacije [da će Kosovo biti nezavisno], te, prema tome, zašto bi oni [Albanci] pregovarali'.

'Naše je da budemo incijativni, da budemo inovativni, a njihovo je da ćute. To je do sada tako bilo, nadam se da će 'trojka' nastojati da tu situaciju sada preokrene', rekao je ministar.

Samardžić je istovremeno upozorio da Amerika grubo krši Njujoršku deklaraciju o uzdržavanju od izjava kojima se prejudicira rešavanje statusa Kosmeta dok traju razgovori.

'To pokazuje jednu aroganciju moći sa strane SAD. Oni pokazuju da su izvan pravila sveta i u ovom slučaju i, samim tim, onemogućavaju da se bilo šta ozbiljno uradi', rekao je on.

'Ali, razume se, i tome će biti kraja. Računamo da će druge države u svetu podržati pregovarački proces i da ćemo mi, ipak, nešto uraditi', naveo je Samardžić.

On je podsetio da će pregovarački tim Beograda sutra izložiti platformu poznatu kao suštinska autonomija, koja počiva na tri principa: očuvanje suverenosti i teritorijalne celovitosti Srbije, nemešanje Beograda u sveukupni život Albanaca i očuvanje i zaštita srpskog stanovništva u pokrajini.

Do kraja godine bez konačne odluke o Kosmetu

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić ocenio je u Kragujevcu da do kraja godine neće biti doneta konačna odluka o statusu Kosova i Metohije.

'Na osnovu svih sadašnjih pokazatelja pretpostavljam da u decembru neće biti doneta konačna odluka oko statusa Kosova i Metohije, a pod znakom pitanja je i da Albanci proglase nezavisnost', rekao je on na predavanju 'Strategija Srbije za Kosovo i Metohiju' u Rektoratu kragujevačkog univerziteta, koji je organizovao Srpsko-američki centar iz Beograda.

Čak i u slučaju da Albanci proglase nezavisnost, država Srbija bi, prema rečima Samardžića, 'nastavila da funkcioniše na Kosovu i Metohiji onako kako funkcioniše i danas i u još većoj meri'.

'Kada su u pitanju srpske opštine i srpska naselja i Srbi kao stanovništvo, kulturna baština, pravoslavna crkva, sve će to biti pod upravom države Srbije', rekao je Samardžić i ponovio uverenje da u skorije vreme neće doći do rešenja statusa Kosmeta.

On je naveo da 'Srbija po pitanju Kosmeta svoj put ka stabilnosti, mirnom razvoju i prosperitetu trasira linijom jednog ponora' i dodao da razlog tome nije samo da bi sačuvala 15 odsto svoje teritorije već da je to pitanje i suštinski važno za njen normalan razvoj i budućnost.

'Moje čvrsto mišljenje je da Srbija ne može da uđe u Evropsku uniju ako ne zadrži Kosmet i da ne može normalno da nastavi put razvoja', ocenio je Samardžić i naglasio da će Srbija učiniti 'sve što joj stoji na raspolaganju kao državi da očuva svoj suverenitet i teritorijalni integritet jer je reč o međunarodno pravnom argumentu oko očuvanja' pokrajine.

Prema njegovim rečima, ne postoji suštinski razlog da Srbija menja politiku oko pregovora o statusu Kosmeta.

Samardžić je ukazao da Srbija u očuvanju južne pokrajine insistira na istorijskom smislu Kosova i Metohije kao mesta gde su ponikli državnost, duhovnost, kultura i identitet naroda, a zatim na demografskom, moralnom i etničkom i ekonomskom smislu jer je od 1912. godine u razvoj tog dela uloženo nekoliko milijardi dolara.

Samardžić je ranije danas rekao da se Srbiji ne može nametnuti plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija koji predviđa nadziranu nezavisnost za Pokrajinu.

'SAD znaju da su sve državne institucije Srbije odbacile Ahtisarijev plan i da on nije prošao u Savetu bezbednosti, pa zato nije jasno kako SAD misle da posle 10. decembra na osnovu ovog plana priznaju jednostranu nezavisnost', naveo je Samardžić za agenciju Beta.

Ako je politika SAD da se 'ne uvažavajući stav Srbije i suprotno Rezoluciji 1244 sprovede Ahtisarijev plan, onda je to zapravo pokušaj da SAD politikom sile i nasiljem rasparčaju Srbiju', naveo je ministar.

'Srbiji se ne može nametnuti Ahtisarijev plan i za Srbiju će bez obzira šta budu preduzimale SAD jedino biti validna Rezolucija 1244, koja izričito garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije na Kosovu i Metohiji', naveo je on.

Izvor: RTS

 SIMIĆ IZRAZIO UVERENJE DA ĆE PREGOVORI BITI NASTAVLJENI I IDUĆE GODINE

 Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić ocenio je da će mandat posredničke 'trojke' biti produžen i posle 10. decembra ako ne bude pronađeno kompromisno rešenje za Kosovo.

Pred sutrašnju drugu rundu direktnih pregovora delegacija Beograda i Prištine u Briselu, on je za 'Večernje novosti' rekao da očekuje da Brisel bude logičan i prirodan nastavak Njujorka.

'Pregovori u SAD bili su dobar početak. Nadam se da će dijalog predstavnika Srba i Albanaca biti još intenzivniji. Biće to prilika i da saznamo namere posredničke 'trojke'', naveo je Simić koji je i član državnog pregovaračkog tima.

On je rekao da će delegacija Beograda pružiti dodatne ubedljive argumente za svoj predlog koji obezbeđuje Albancima status najpovlašćenije nacionalne manjine u svetu.

Upitan šta će se desiti ako delegacija Prištine u Briselu opet pokrene priču o memoranduma o dobrosusedskim odnosima Kosova i Srbije kao nezavisnih i suverenih država, Simić je rekao da je svaki 'papir koji predloži albanska strana u tom smeru potpuno izvan svake realnosti'.

Simić je ocenio i da izjave kosovskog premijera Agima Čekua da će Kosovo jednostrano proglasiti nezavisnost odmah posle 10. decembra najviše govore o očiglednoj nervozi Albanaca sa Kosova pred nastavak pregovora u Briselu.

Simić je izrazio uverenje da će pregovori o Kosovu biti nastavljeni i iduće godine i naveo da albanski lideri pokazuju sve veću uznemirenost zbog takvog razvoja situacije.

On je podsetio da su mogućnost organizovanja međunarodne konferencije o Kosovu slične 'Dejtonu' odbacili i zvaničnici Srbije i predstavnik Rusije u posredničkoj trojci Aleksandar Bocan Harčenko.

'Smatram da je novi 'Dejton' neka vrsta 'probnog balona'. Pokušaj da se iz teško razmrsive kosovske enigme izađe nekakavim prečicama. Neće biti crvenih linija 10. decembra, nema prečica i preskakanja. Ništa se ne završava tog datuma. Neophodni su ozbiljni pregovori kojima će se doći do kompromisnog rešenja', naveo je Simić.

Bogdanović i Jakšić očekuju konstruktivniji pristup albanskog tima

Član beogradskog pregovaračkog tima Goran Bogdanović od sutrašnje druge runde direktnih pregovora delegacija Beograda i Prištine o rešavanju statusa Kosova, koja će se održati u Briselu, očekuje intenziviranje dijaloga predstavnika Srba i Albanaca kao i ozbiljan i konstruktivan pristup delegacije Prištine ovim pregovorima.

Smatramo da će to biti prilika da još jednom ukažemo na svu pogubnost nezavisnosti KIM i naše viđenje suštinske autonomije u okviru države Srbije a pružićemo dodatne i ubedljive argumente za naš predlog koji obezbeđuje Albancima praktično status najpovlašćenije nacionalne manjine na svetu, rekao je Bogdanovcih u izjavi Tanjugu.

Na nama je da dokažemo da ne želimo da upravljamo Albancima već želimo da oni dobiju ekonomsku samostalnost, da imaju svoj kulturni identitet i da mogu samostalno odlučivati o unutrašnjim pitanjima koja se tiču njihovog života na prostoru Kosova i Metohije, kazao je Bogdanović.

Marko Jakšić, takođe član delegacije Beograda u pregovorima o statusu Kosova, ocenjuje da su pregovori sputani izjavama američke strane koja ohrabruje albansku stranu da uopšte ne vodi pregovore.

Na nama je da Albancima ponudimo visok stepen autonomije u okviru države Srbije obzirom da je na osnovu Rezolucije 1244 to deo suverene države Srbije. Naš predlog je realan, objektivan i na osnovu međunarodnih principa ali videćemo šta će biti od svega toga imajući u vidu da veliki broj američkih zvaničnika ohrabruje albansku stranu da uopšte ne vodi pregovore, izjavio je Jakšić Tanjugu, dodavši da će taj stav biti prenet i pregovaračkoj trojci Kontakt grupe.

Bez dozvole Srbije se ne može stvoriti još jedna albanska država na Balkanu. A Srbija nikada neće dati takvu dozvolu, zaključio je Jakšić.

Izvor: RTS

 ALEKSEJEV: PREGOVORI O KOSOVU NE ZAVRŠAVAJU SE 10. DECEMBRA

 Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev izjavio je u intervjuu Tanjugu da 10. decembar za Rusiju ne označava kraj pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije.

'Veoma je opasno za budućnost pregovora označavanje 10. decembra kao datuma njihovog završetka. Sasvim sigurno to nije kraj pregovora', rekao je Aleksejev i ponovio da se Rusija protivi nametanju veštačkih rokova.

Prema njegovim rečima, treba raditi na pronalaženju rešenja, a ne kalkulisati koliko je još dana na raspolaganju do 10. decembra.

On je podsetio u razgovoru za nacionalnu agenciju da veliki broj problema u Evropi, i ne samo u Evropi, poput situacije na Bliskom istoku i na Kipru, traju godinama i da nije jasno 'zašto samo Kosovo mora da bude rešeno odmah, za nekoliko nedelja'.

'Mislim da mi sada imamo dve otvorene opcije: ili ćemo nastaviti pregovore posle 10. decembra, ili ćemo krenuti u drugom pravcu. I taj pravac biće veoma opasan', upozorio je ruski ambasador i objasnio da tu pre svega misli na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i jednostrano priznanje te nezavisnosti.

'To bilo bilo najgore, ne samo za Balkan nego i za celu Evropu', uveren je Aleksejev.

Na pitanje kako Rusija gleda na činjenicu da bi zemlje koje su bombardovale Srbiju 1999. godine i koje su potom u okviru međunarodnih snaga došle na Kosovo i Metohiju, mogle da priznaju samoproglašenu nezavisnost Pokrajine, Aleksejev je odgovorio pitanjem:

'Da li ste čuli neke izjave, pre svega Ahtisarija [bivšeg međunarodnog posrednika], koji je rekao da su sve odluke donesene tokom 99. godine. To je veoma opasno. Ako pričamo tako, to znači da je vojna intervencija NATO bila za nezavisno Kosovo'. Ambasador Rusije je primetio da oni koji tako misle, to moraju otvoreno da kažu.

'Siguran sam da nije u interesu ni Evrope, ni sveta, da to bombardovanje Srbije bude iskorišćeno i da kažemo da smo sve odluke doneli u tom trenutku. To je veoma opasno'.

Aleksejev je ponovio stav zvanične Moskve da bi rešenje kosovskog pitanja koje ne bi bilo uvezano direktno sa međunarodnim pravom i sa evropskim sistemom bezbednosti i stabilnosti bilo veoma opasno za sve.

On je takođe izrazio zadovoljstvo Rusije činjenicom da su pregovori krenuli u dobrom pravcu: 'Imam informaciju da su pronađene neke dodirne tačke u stavovima Beograda i Prištine. Nisam siguran da je dobro vreme da detaljnije pričamo o tome. Pregovori nisu otvoreni za javnost, i to je veoma dobro. Ali, mogu da potvrdim da smo malo napredovali. Ja sam danas više optimista nego pre nekoliko meseci', rekao je Aleksejev.

On je, međutim, ukazao da je preostalo još dosta posla da se obavi, pri čemu će Rusija, kao zemlja koja je predstavljena u 'trojci', učiniti sve da se dođe do 'kompromisnog i pregovornog rešenja, prihvatljivog i za Beograd i za Prištinu'. Aleksejev je uveren da održivo rešenje nije moguće ukoliko se ne uzmu u obzir stavovi i mišljenje Beograda.

'Mislim da su za Beograd najbitnija pitanja sada bezbednost, spoljna politika, granica. Mislim da moramo da budemo veoma kreativni da bi pronašli dobro rešenje za ova pitanja. Mi imamo neka iskustva sa funkcionisanjem federalnog centra i nekih delova Rusije, nekih pokrajina. Pokrajine mogu da imaju velika ovlašćenja u ekonomskom životu, ekonomskim odnosima sa inostranstvom, ali neke stvari, kao što su spoljna politika i odbrana, moraju da budu u nadležnosti federalnog centra. Svuda je tako'.

Osvrćući se na pretnje nasiljem pripadnika paravojne Albanske nacionalne armije [ANA] na Kosovu u slučaju da Pokrajina ne dobije nezavisnost, Aleksejev je rekao da je to 'otvoreni pokušaj da se uceni međunarodna zajednica. Rusija, prema njegovim rečima, smatra da bi međunarodna zajednica morala energično da reaguje na takve ucene.

'Ako UNMIK i Kfor ne mogu da obezbede sigurnost i stabilnost u regionu, onda moraju to otvoreno da kažu. I posle osam godina snažnog prisustva međunarodne zajednice na Kosovu, mi imamo na delu otvorene pretnje takozvane ANA. To nije prihvatljivo. Međunarodna zajednica mora na to da reaguje. Ona je obavezna da preduzme sve moguće korake da bi se isključio takav razvoj situacije', ocenio je Aleksejev.

Komentarišući špekulacije zapadnih medija da bi Rusija mogla da promeni svoj stav o Kosovu posle izbora koji će biti održani u martu, Aleksejev je rekao da su to zaista samo špekulacije, budući da u Rusiji postoji 'nacionalni konsenzus' kad je reč o Kosovu i Metohiji.

'U Rusiji ima veliki broj pokreta i mi, kao Sloveni, nismo uvek disciplinovani. Svaka stranka, svaki pokret ima posebne stavove prema nekim problemima. Ali, što se tiče Kosova mi smo zajedno. Potpuno. Mi smo napravili neki nacionalni konsenzus zbog toga u Rusiji', objasnio je Amasadaor Rusije.

On je podsetio na nedavnu izjavu patrijarha Rusije, Aleksija II u Strazburu:'Crkva je odvojena od države, ali nije odvojena od društva. Ja mislim da je ta izjava veoma dobra, veoma korektna, i da tačno izražava osećanja ruskog naroda kad je reč o Kosovu'.

'Mi smo više puta čuli ove špekulacije da će Rusi promeniti stavove, da mi imamo neke posebne ciljeve što se tiče Kosova. Možete biti sigurni da su te špekulacije da ćemo mi Rusi u budućnosti promeniti naše stavove o Kosovu su obične spekulacije', poručio je Aleksejev.

Izvor: RTS

I KOSMET NA DNEVNOM REDU SKUPA «ADRIATIK-BALTIK-ATLANTIK»


Hrvatska, Albanija i Makedonija, zemlje članice Jadranske povelje očekuju pozivnicu za članstvo u NATO na samitu Alijanse u aprilu 2008. u Bukureštu, izjavila je danas u Splitu hrvatska ministarka Kolinda Grabar Kitarović.

Ministarka Grabar-Kitarović je govorila na kraju foruma «Adriatik-Baltik- Atlantik» koji je okupio i Estoniju, Letoniju i Litvaniju, kao i posmatrače okupljene u Partnerstvu za mir Srbiju, Crnu goru i Bosnu i Hercegovinu.

Srbiju je predstavljao državni sekretar u Ministarstvu odbrane Igor Jovičić.

U Forum su okupljene članice Američko-jadranske povelje - Sjedinjene Američke Države, Albanija, Makedonija i Hrvatska, kao i Američko-balticke povelje - SAD, Estonija, Letonija i Litvanija.

Ministari spoljnih poslova i odbrane zemalja članica razmenili su stavove i iskustva zemalja članica Povelje u uznapredovaloj fazi pristupa NATO-u i razmotrili stanje u regionu.

Rozmeri Di Karlo, zamenica pomoćnika državnog sekretara u Uredu za evropske i evroazijske poslove Stejt Departmenta ocenila je da su dostignuća premašila očekivanja i izrazila zadovoljstvo sprovođenjem potrebnih reformi u Hrvatskoj, Albaniji i u Makedoniji.

Di Karlo je govorila je i o stanju na Kosmetu koje je po njoj neodrživo i ukoliko ne dođe do dogovora dve strane do 10. decembra, SAD smatraju da je plan Martija Ahtisarija najbolje rešenje.

Na pitanje što misli o referendumu za ulazak u NATO, odgovorila je da je odluka o tome na hrvatskim vlastima.

Treba reći da se prema posljednjim istraživanjima agencije GfK-a, podrška pristupu Hrvatske u NATO popela u toj zemlji na 52 odsto.

Robert Simons, zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO za političke poslove i bezbednosnu politiku Alijanse izrazio je nadu da će pre samita u Bukureštu imati povoljan izveštaj o zemljama kandidatima.

Ministar odbrane Berislav Rončević ocenio je kako je misija Međunarodne pomoći za stabilizaciju u Afganistanu (ISAF) vojno i logistički najzahtevniji zadatak u kome su do sada učestvovali hrvatski vojnici.

Hrvatska je od zemlje koja je ne tako davno primala pomoć međunarodnih snaga, prerasla u onu koja pruža pomoć drugim državama u svetu, dodao je ministar.

Na marginama skupa se ministarka Grabar-Kitarović sastala sa Di Karlo i informisala je o odnosu Hrvatske s Haškim sudom, uzrazivši stav zvaničnog Zagreba o nedavnoj haškoj presudi trojici oficira bivše Jugoslovensk naropdne armije optuženih za ratne zločine u Vukovaru.

Među hrvatskim političarima i u delu javnosti su žestoke kritike upućene na račun Haškog pribunala pošto je njegovo veće zbog likvidacije ratnih zarobljenika na Ovčari kod Vukovara 1991, pre dve nedelje osudilo Mileta Mrkšića na 20 godina zatvora, a Veselina Šljivančanina na pet godina, dok je Miroslav Radić oslobođen svih optužbi, jer nije dokazano da je bio na mestu pogubljenja.

Ministarka Grabar-Kitarović je sa makedonskim kolegom Antoniom Milošoskim potpisala sporazum o međusobnoj zaštiti manjina čime se uređuje status hrvatske manjine u Makedoniji i makedonske u Hrvatskoj.


Izvor: RTS

MISIJA OEBS MOGLA BI SE POVUĆI SA KOSMETA

Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu i Metohiji mogla bi se povući iz Prištine ukoliko u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti ne bude konsenzusa za njen dalji rad, izjavio je generalni sekretar OEBS Mark Perin de Brišambo.

Kako je prenela današnja "Politika", generalni sekretar Brišambo je ovo izjavio na kraju posete Beogradu tokom koje je razgovarao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Vojislavom Koštunicom i ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem.

OEBS će o produžetku mandata odlučivati 13. decembra, tri dana pošto međunarodna posrednička "trojka" za pregovore delegacije Srbije i privremenih pokrajinskih institucija treba da podnese svoj izveštaj.

Predsednik privremene kosmetske vlade Agim Čeku najavio je da će Albanci posle 10. decembra proglasiti nezavisnost, dok zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država, jedne od članica OEBS, ponavljaju da će priznati taj jednostrani čin.

Mandat misiji OEBS na Kosmetu, koja ima oko 1.000 službenika, može da vetom blokira bilo koja od 56 država-članica ovog formuma iz Evrope, sa Kavkaza, Centralne Aziaje i Severne Amerike.

Prema zvaničniku OEBS, stanje na Kosmetu sada je, zaključujući po izveštajima koje ta organizacija dobija sa terena, "stabilno, ali krhko".

Izvor: RTS

DJURIĆ: KEJSI PONOVO PRUŽIO PODRŠKU SEPARATISTIMA

Srđan Djurić, savetnik premijera Srbije za medije izjavio je danas kako je portparol Stejt departmenta Tom Kejsi, uoči sutrašnjih razgovora u Briselu, ponovo pružio podršku albanskim separatistima da posle 10. decembra, na osnovu plana izaslanika Martija Ahtisarija, proglase jednostranu nezavisnost.

"Istovremeno, Kejsi tvrdi da nezavisno Kosovo ne znači stvaranje velike Albanije, što onda treba da bude argument kako je nezavisnost pokrajine jedino rešenje," primetio je Djurić u izjavi Tanjugu.

Djurić je ukazao da, "u svakom slučaju, izjave Kejsija predstavljaju otvorene pretnje Sjedinjenih Američkih Država i direktnu opstrukciju pregovaračkog procesa."

Američki zvaničnik je ranije danas kazao kako nije siguran "da bilo ko i u ovoj državi, ali i na bilo kojem drugom mestu, veruje da će nezavisnost Kosova, nekako, voditi ka nekoj vrsti 'velike Albanije'".

"Ukoliko do kraja pregovora, u decembru, strane ne uspeju da dođu do sporazuma, očekujemo da će biti donesena odluka da se krene napred sa nadgledanom nezavisnošću za Kosovo u okvirima Ahtisarijevog plana", takođe je rekao Kejsi.

Delegacije Srbije i privremenih institucija pokrajinske samouprave treba da se u nedelju ponovo sastanu u belgijskom glavnom gradu i sedištu Evropske unije uz posredovanje međunarodne "trojke."

Izvor: RTS

Suverenitet je "crvena linija"
VN, 13. oktobar 2007

MINISTAR spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da na pregovorima u Briselu o budućem statusu Kosova i Metohije srpska delegacija neće preći preko "crvene linije suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije".
- Izlazimo sa, zaista, fer ponudom koja može da bude baza za dugotrajan evropski dogovor i spremni smo da budemo maksimalno fleksibilni i učinimo zaista mnogo kako bi kompromis bio postignut - rekao je Jeremić.
On je potvrdio da će, na briselskim pregovorima, političkim predstavnicima kosovskih Albanaca, Beograd prvi put direktno predstaviti plan o suštinskoj autonomiji pokrajine i čuti odgovor od njih.
- Na stolu će se naći detaljno razrađen predlog čiju osnovu čini čitav set nadležnosti koje je Beograd spreman da u potpunosti prepusti Prištini - rekao je šef srpske diplomatije i napomenuo da bi po tom predlogu kosovska administracija imala daleko šire ingerencije, čak i od sadašnjih UNMIK-ovih.
- Kao ekskluzivno pravo rezervisano za Srbiju, kao nosioca suvereniteta, ostali bi između ostalog stolica u Ujedinjenim nacijama, spoljna politika - istakao je Jeremić i dodao da je jedna od integralnih komponenti predloga Srbije da sporazum ima međunarodne garancije.

Izvor: Novosti

Pregovori napreduju
13. oktobar 2007

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev izjavio je da 10. decembar za Rusiju ne označava kraj pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije.
- Veoma je opasno za budućnost pregovora označavanje 10. decembra kao datuma njihovog završetka. Sasvim sigurno to nije kraj pregovora - rekao je Aleksejev i ponovio da se Rusija protivi nametanju veštačkih rokova.
On je podsetio da veliki broj problema, ne samo u Evropi, poput situacije na Bliskom istoku i na Kipru, traju godinama i da nije jasno „zašto samo Kosovo mora da bude rešeno odmah, za nekoliko nedelja“.
- Mislim da mi sada imamo dve otvorene opcije: ili ćemo nastaviti pregovore posle 10. decembra, ili ćemo krenuti u drugom pravcu. I taj pravac biće veoma opasan - upozorio je ruski ambasador i objasnio da tu pre svega misli na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i jednostrano priznanje te nezavisnosti.
- To bilo bilo najgore, ne samo za Balkan nego i za celu Evropu - uveren je Aleksejev.
On je takođe izrazio zadovoljstvo Rusije činjenicom da su pregovori krenuli u dobrom pravcu:
- Imam informaciju da su pronađene neke dodirne tačke u stavovima Beograda i Prištine. Nisam siguran da je dobro vreme da detaljnije pričamo o tome. Pregovori nisu otvoreni za javnost, i to je veoma dobro. Ali, mogu da potvrdim da smo malo napredovali. Ja sam danas više optimista nego pre nekoliko meseci - rekao je Aleksejev.
On je, međutim, ukazao da je preostalo još dosta posla da se obavi, pri čemu će Rusija, kao zemlja koja je predstavljena u „trojci“, učiniti sve da se dođe do „kompromisnog i pregovornog rešenja, prihvatljivog i za Beograd i za Prištinu“.

Izvor: Novosti

Treća sreća za Kosovo
M. Babović, 13. oktobar 2007

KADA srpski i pregovarači kosmetskih Albanaca sednu za sto u Briselu, verovatno se neće ni setiti jednog simboličnog jubileja. Nova runda razgovora o statusu Kosova i Metohije „pada“ tačno na četvrtu godišnjicu direktnog dijaloga započetog još 14. oktobra 2003. godine u Beču.
I tada je u bečkoj palati Hofburg na usnama Albanaca bila samo jedna reč - nezavisnost. Bio je to prvi direktan susret otkako su utihnuli NATO bombarderi nad Srbijom. Paralelno su u Prištini besnele demonstracije, a razjarena masa poručila je svojoj delegaciji da ne potpisuje ništa. Osim nezavisnosti.
Oči u oči sa Rugovom i bivšim šefom kosovskog parlamenta Nedžatom Dacijem našli su se tadašnji premijer Zoran Živković i potpredsednik vlade Nebojša Čović.
A pred njima su bile četiri teme: povratak raseljenih, rasvetljavanje sudbine nestalih, saobraćaj i energetika. I tada su, baš kao i danas, Albanci smatrali da je statusno pitanje - zaključeno.
- Bili smo svesni da Kosovo i Metohija iza kulisa klizi u nezavisnost i zato smo hteli da krenu pregovori - priseća se Zoran Živković. - I tada smo insistirali na rezoluciji 1244 po kojoj je KiM deo Srbije, mada smo strahovali da je to teško održivo zbog nepoštovanja principa u svetskoj politici. Zato smo počeli da razmatramo najamnje loše rešenje i tada se pojavila, doduše ne zvanično, ideja o podeli pokrajine koja tada u Briselu i Vašingtonu nije dočekana na nož.
Simbolične pomake Beograda i Prištine ka kompromisu prekinuo je martovski pogrom nad Srbima 2004. godine. Orkestrirano divljanje Albanaca odnelo je 19 života, a nekoliko hiljada Srba proterano je iz svojih domova. Zaćutala je diplomatija.
A onda je na scenu stupio Marti Ahtisari. Finski diplomata, činovnički nadmen i primetno naklonjen Albancima, predložio je da Kosovo dobije uslovnu nezavisnost uz međunarodni nadzor.
Pošto je doživeo krah u Savetu bezbednosti UN, zbog pretnji ruskim vetom, Finac se povukao, a na scenu je stupila posrednička trojka Kontakt grupe. Glas Beograda sada se pažljivije sluša, a državni vrh ubeđen je da se naša diplomatska pozicija popravlja.
I iskusni diplomata i član Foruma za međunarodne odnose Dušan Lazić smatra da su diplomatske akcije Srbije „skočile“ od prvih bečkih razgovora sa Albancima:
- Siguran sam da je sada stranim partnerima bolje objašnjen stav Srbije nego što je to bilo na početku pregovaračkog procesa - smatra Lazić. - Imam utisak da se više razumeju stavovi Beograda.

UVEK NA DISTANCI
NI u Beču 2003. godine baš kao i u narednim susretima nije bilo, makar i kurtoaznih, pozdrava članova srpske i albanske delegacije.
- Sedeli smo i tada za istim stolom, ali nije bilo nikakvih srdačnosti - priseća se Živković prvog susreta sa Rugovom i Dacijem. - Nisam mogao da se rukujem sa njima kada su samo dva meseca pre toga zverski pobijena deca u Goraždevcu.

Izvor: Novosti