GENERALNI SEKRETAR OEBS-A U POSETI BEOGRADU

 Generalni sekretar Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Markom Perina de Brišambo boravi danas u Beogradu.

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić istakao je da bi najveći interes Srbije bio da se izručenje haških optuženika što pre okonča. 'To dovoljno govori o odlučnosti da se obaveze izvrše i da se krene u proces pomirenja među narodima i državama regiona', naveo je Ljajić tokom susreta sa delegacijom OEBS-a.

U razgovoru sa Ljajićem generalni sekretar OEBS-a Mark Perin de Brišambo izrazio je očekivanje da će Srbija nastaviti sa aktivnostima koje vode ka okončanju saradnje sa Haškim tribunalom.

Generalnog sekretara OEBS-a u odvojenim sastancima primiće predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, kao i potpredsednik vlade Božidar Đelić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.

Izvor: RTS

VLADA SRBIJE PROTIV SAMOSTALNIH NASTUPA ZVANIČNIKA SA KOSOVA

BEOGRAD – Vlada Srbije naložila je danas svojim članovima, postavljenim licima, kao i drugim predstavnicima ministarstava, organizacija i službi Vlade da, kada su u delegaciji Srbije, uvek reaguju na međunarodnim skupovima kada predstavnici privremenih organa Kosova nastupaju samostalno, a ne u sastavu delegacije UNMIK-a.

To je zaključak informacije koju je Vlada Srbije usvojila, a odnosi se na potrebu i način reagovanja predstavnika Republike Srbije na međunarodnim skupovima na kojima učestvuju predstavnici Privremnih organa Kosova i Metohije, saopšteno je sa sednice Vlade.

Vladinim zvaničnicima i službenicima je naloženo da uvek reaguju i kada predstavnici privremenih organa na Kosovu jesu u sastavu UNMIK-a, ali iznose stavove samostalno i smatraju se stavovima privremenih organa.

Predstavnici Republike Srbije reagovaće kada delegacija UNMIK-a ima tretman i kada je označena kao „državna delegacija”.

Predstavnici Srbije će u ovakvim slučajevima intervenisati kod države organizatora ili domaćina, izraziti protest i zahtevati poštovanje Rezolucije 1244, a u protivnom će napustiti skup, navedeno je u saopštenju.


Tanjug

NIKOLIĆ: TEMA RAZGOVORA U BRISELU JE STATUS KOSOVA


BEOGRAD , 11. oktobra (Tanjug) - Tema predstojećih direktnih razgovora Beograda i Prištine 14. oktobra u Briselu je status Kosova i Metohije, saopštila je danas portparol Ministarstva za Kosovo i Metohiju Daniela Nikolić i dodala da je predstojeći susret nastavak direktnih razgovora započetih 28. septembra u Njujorku.

"Beograd će u Briselu detaljno predstaviti svoj predlog suštinske autonomije Kosova i Metohije sa međunarodnim garancijama statusa kosmetskih Albanaca kao najpovlašćenije nacionalne manjine u Republici Srbiji", kaže se u saopštenju.

Nikolićeva je navela da "uprkos pokušajima određenih članica Kontakt grupe da prejudiciranjem ishoda obesmisle sadašnji proces pregovora, Beograd naglašava da predstojeći direktni razgovori u Briselu predstavljaju novu šansu za dogovor između Prištine i Beograda".

Naša poruka prištinskom pregovaračkom timu je da treba da prevaziđe strah od direktnog dijaloga sa Beogradom, kazala je ona i dodala da "abanski narod na Kosovu u tim razgovorima ne može da izgubi ništa od onoga što već ima".

"Potpuno suprotno od toga", istakla je Nikolićeva, "u direktnim pregovorima sa Beogradom prištinski tim ima šansu da bude deo partnerski donetog rešenja budućeg statusa Kosova i Metohije, kojim bi kosmetski Albanci trajno zaštitili svoje interese i otvorili ogroman prostor za saradnju sa Beogradom i kosmetskim Srbima".

"Ovom prilikom još jednom pozivamo albansku stranu da se iskreno posveti pregovaračkom procesu i da zajedno dođemo do istorijskog sporazuma o budućem statusu Kosova i Metohije kojim će oba naroda dobiti priliku za stvaranje normalne, sigurne i prosperitetne budućnosti za našu decu", navela je Nikolićeva.

PRINCIPIJELNO I BEZ USLOVLJAVANJA - DO KOMPROMISA

BEOGRAD, MOSKVA, BERLIN, 11. oktobra (Tanjug) - Buduće uređenje Kosova rešavaće se isključivo u Savetu bezbednosti UN, poručio je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, isključivši mogućnost da se to poveri međunarodnoj konferenciji. Srbija i Rusija imaju zajedničku principijelnu politiku koja se temelji na punom poštovanju međunarodnog prava i to predstavlja najbolji garant da se u Savetu bezbednosti, kada je u pitanju teritorijalni integritet Srbije, nikada neće prekršiti Povelja UN, ocenio je Koštunica.

Nikakvog novog 'Dejtona' o Kosovu i Metohiji neće biti i sve što se o tome piše najobičnije su spekulacije, izjavio je ruski član pregovaračke 'trojke' Kontakt-grupe za Kosovo Aleksandar Bocan-Harčenko.

Uoči susreta delegacija Beograda i Prištine u Briselu, u okviru druge runde pregovora pod okriljem "trojke" Kontakt grupe, Bocan-Harčenko je ukazao da su stanovišta učesnika procesa i dalje "suštinski različita", ali da "ima dodirnih tačaka".

"Trojka" pokušava da pronađe dodirne tačke, koje bi mogle da služe kao polazna osnova za dalje i da sagleda gde smo posle mesec i po dana razgovora", rekao je on.

Tokom rusko-nemačkog samita u Visbadenu, 14. i 15. oktobra, jedno od pitanja u središtvu pažnje je i situacija na Balkanu, najavio je zvanični predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova Mihail Kaminjin.

Predstavnik EU u posredničkoj 'trojci' za Kosovo Volfgang Išinger kritikovao je američke najave o mogućem priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova."Sve izjave koje pobuđuju utisak da je rešenje pregovora već utvrđeno, nisu od pomoći", rekao je nemački diplomata.

On je mišsljenja da bi Evropska unija trebalo Srbiji što pre da pošalje signal kojim bi stavila do znanja da je spremna da podrži dalje približavanje Beograda toj integraciji, navodeći da bi to mogle da budu dalje vizne olakšice.

Pred početak druge runde direktnih pregovora Beograda i Prištine, 14. oktobra, Išinger je naglasio da će se tada u Briselu pokazati da li obe strane, "posle sondirajuće faze", ozbiljno nastupaju u pregovorima o rešenju kosovskog pitanja.

Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je da će "državni pregovarački tim biti konstruktivan u pregovorima" i ponovio istrajavanje Srbije na mirnom, demokratskom i kompromisnom rešenju za Kosovo i Metohiju.

Srpski predsednik je generalnom sekretaru OEBS-a Marku Perinu de Brišambou, koga je primio u Beogradu, preneo očekivanje da će OEBS, u skladu sa svojim načelima i dokumentima, poštovati odlučnost Srbije da očuva teritorijalni integritet i suverenitet.

Moguća rešenja za Kosovo

Drugi srpsko-albanski susret u pregovorima o Kosovu održava se u Briselu 14. oktobra, a sve su jasnije indikacije napora Evropske unije da obezbedi, ako je moguće, kompromisno rešenje za status pokrajine.

Italijanski premijer premijer Romano Prodi je rekao da Srbiji treba da se ponudi status formalnog kandidata za članstvo u Uniji kako bi se, po njegovim rečima - "rešila diplomatska pat pozicija o Kosovu".

Evropski komesar za propirenje Oli Ren je pak rekao da je Unija spremna da "prevrne svaki kamen, pa i više od toga, da se aktivnim delanjem nađe rešenje kroz pregovore za Kosovo".

Sličnu angažovanost pokazao je i spoljnopolitički koordinator Unije, Havijer Solana, u debati pred spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta u Briselu u sredu.

Moguća rešenja

Kao jedno od mogućih rešenja kosovskog čvora odnedavno se čuje i stav da, u nedostaku dogovora Beograda i Prištine, jednostavno treba zamrznuti taj sukob - poput onih u na Kipru ili u Kašmiru, a na neki način i na Bliskom istoku, gde je palestinsko pitanje nerešeno već 60-tak godina.

To je stav koji je u nedavnom članku izneo i poslanik britanske Konzervativne stranke u Evropskom parlamentu i njen predstavnik za spoljnopolitička pitanja Čarls Tanok.

U intervjuu u kojem kaže da govori u svoje ime - pošto Konzervativna stranka po tom pitanju još uvek nije formulisala svoj stav - Čarls Tanok tvrdi da nema valjanog razloga da se žuri s rešavanjem kosovskog pitanja:

"Sada je jasno da jednostrano rešenje, nametnuto spolja, prosto ne ide. Unutar Evropske unije raste otpor - nekoliko članica se jasnio izrazilo protiv takvog scenarija: Grčka, Kipar, Rumunija, Bugarska, Češka, Slovačka... Čak i Francuska i Italija nisu presrećne. Ne vidim da će Unija moći da dođe do jedinstvenog stava. Ako Amerikanci jednostrano priznaju nezavisno Kosovo u decembru, to će stvoriti duboke podele unutar Unije i prizvati odgovor Rusije. Moskva bi mogla da isto tako jednostrano prizna nekoliko teritorija koje su ionako manje više pod njenom kontrolom, kao što su Južna Osetija, Abhazija i Pridnjestrovlje...to bi imalo ozbiljne međunarodne posledice", kaže on.

Vašington greši

On dodaje bi, u nedostatku sporazumnog rešenja, trebalo da se pristupi teritorijalnoj podeli Kosova:

"To bi bilo uravnoteženo i pošteno rešenje. Zašto da destabilizujemo Srbiju koja je zbacila Miloševićeve socijaliste, i traga za svojom demokratskom i evropskom budućnošću? U njoj postoje mračne nacionalističke snage i ako joj se oduzme Kosovo, a da ništa ne dobije zauzvrat, dobićete jednu veoma ljutu i nezadovoljnu Srbiju. Zato verujem u teritorijalnu podelu prema kojoj bi sever Kosova bio pripojen Srbiji a jug - ili dobio oblik samostalnosti ili, još bolje, ušao u konfederaciju ili federaciju s Albanijom. Moram da dodam, da iako se Beograd zvanično protivi podeli, da su brojni srpski političari, u privatnim razgovorima, rekli da bi mogli da pristanu na poštenu podelu teritorije."

Da li povlađivati Moskvi?

Nije li, ipak, ovakav stav pre svega u funkciji odnosa Zapada s Rusijom, za koju tvrdi da ima sopstvene interese prema kavkaskim republikama i kojoj bi zapravo odgovarao presedan podeljenog a ne celovito nezavisnog Kosova - drugim rečima, da li treba povlađivati takvoj, sa zapadnog stanovišta, na spoljnopolitičkom planu agresivnoj Moskvi?

"Odnosi s Rusijom su veoma važni. Mi ne možemo da ignorišemo Rusiju. Ona je najveća zemlja na svetu, nuklearna sila za privredom koja vredi nekoliko hiljada milijardi dolara. Zavisimo od nje kada su u pitanju nafta i gas, kao i kada je reč o Severnoj Koreji, Iranu i Bliskom istoku. Ne možemo da stalno čačkamo 'ruskog medveda' i da mislimo da neće biti posledica", kaže poslanik britanske Konzervatiovne stranke u Evropskom parlamentu i njen predstavnik za spoljnopolitička pitanja Čarls Tanok u intervjuu u kojem je, kako je naglasio, izneo lični a ne stav svoje stranke o Kosovu.

BBC

EU traži sve moguće napore za rešenje statusa Kosova

Evropska unija traži da se "ulože svi napori da se obezbedi rešenje statusa Kosova putem pregovora" i u punoj meri podržava proces pod okriljem "trojke" Kontakt grupe, navodi se u dokumentu koji je pripremljen za zasedanje šefova diplomatija EU, u ponedeljak u Luksemburgu.

U nacrtu zaključaka sastanka ministara EU koji mogu biti dopunjeni očekivanom raspravom o Kosovu, a u koje je imala uvida agencija Beta, podvlači se da će "proces uz posredovanje 'trojke' biti zaključen izveštajem Kontakt grupe generalnom sekretaru UN, 10. decembra".

Imajući to na umu, kako se dodaje u pripremljenom dokumentu, "Savet ministara EU poziva obe strane (Beograd i Prištinu) da se u daljim pregovorima angažuju kreativno, odvažno i u duhu kompromisa".

Evropski ministri treba posebno da zatraže od Beograda i Prištine da "ulože sve moguće napore da se obezbedi rešenje putem pregovora za status Kosova", a na radnom ručku na zasedanju da razmotre ceo dosadašnji tok pregovora pod posredništvom "trojke" Kontakt grupe.

Izvori Saveta ministara EU su Beti preneli da će se svakako imati na umu i ono što bude rezultat nove runde pregovora koja će prethodno, u nedelju, biti održana u Briselu.

Stav većine zemalja evropske dvadesetsedmorice, a posebno Evropske komisije, jeste da je najpoželjnije dogovorno rešenje statusa Kosova a da proces pregovora mora dati Kosovu "dovoljno političke i pravne jasnoće".

Beta

Preti bojkot
M. Z. RADONjIĆ, 11. oktobar 2007

Nekoliko dana pred novu pregovaračku rundu o budućnosti Kosova i Metohije, Albanci su ponovo "cementirali" svoj stav i pribegli staroj taktici - pretnjama da će posle 10. decembra svakako proglasiti nezavisnost južne srpske pokrajine.
Zbog ovakvog signala iz Prištine, u Pregovaračkom timu Srbije javlja se bojazan da će i nastavak pregovora, zakazan za nedelju, 14. oktobar u Briselu, biti obična mimikrija. I odluka donesena u četvrtak - da kosmetske Albance, na sastanku koji treba da bude posvećen konkretnim pitanjima, predstavljaju najviši politički predstavnici - tumači se kao još jedan pokazatelj njihove namere za opstrukcijom procesa.
Naredna runda pregovora biće održana u Savetu ministara EU. Prema svim najavama, sastanak je planiran, pre svega, kao "radni susret" dve delegacije, odnosno, kao svojevrsni nastavak njujorških razgovora - od dve strane očekuje se da pred međunarodnom "trojkom" detaljnije razrade svoje predloge za budući status KiM.
Problem sa ovako zamišljenim formatom sastanka, međutim, leži upravo u činjenici da kosmetski Albanci ne popuštaju u svom čvrstom stavu da pregovora o statusu, zapravo, ne može ni biti. To znači da će oni ponovo insistirati na razgovoru o "dobrosusedskim odnosima dve države", što Srbija smatra - promašenom temom.
Kosmetske Albance će na pregovorima predstavljati predsednik i premijer Fatmir Sejdiju i Agim Čeku, kao i lideri opozicije Hašim Tači i Veton Suroji.
U timu Srbije, ovoga puta neće biti predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice, a delegaciju će predvoditi ministar za KiM Slobodan Samardžić i šef diplomatije Vuk Jeremić, a kako saznajemo, u delegaciji će biti i savetnik premijera Aleksandar Simić, kao i najbliži saradnici Samardžića i Jeremića. Ako sastanak bude ličio na razgovore koji su krajem avgusta održani u Beču, to bi bila povoljna okolnost za predstavnike Beograda, koji su njima bili veoma zadovoljni, jer su bili u prilici da detaljnije nego ranije iznesu svoje viđenje budućeg statusa pokrajine. Beograd će, i na ovim pregovorima, „detaljno predstaviti“ svoj predlog suštinske autonomije sa garancijama statusa kosmetskih Albanaca kao najpovlašćenije nacionalne manjine. n

Strah od simuliranih pregovora
MINISTAR za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić ponovo je, u intervjuu za bečki "Prese", ocenio da Amerika kosmetskim Albancima ne daje nikakav podsticaj za pregovore:
- Strahujemo da će ponovo biti vođeni samo simulirani pregovori, kao što je to bio slučaj pod predsedavanjem Martija Ahtisarija. Trenutno ne vidimo nikakve signale SAD, koji bi ukazali da u Vašingtonu čine bilo šta za stvaranje normalne pregovaračke atmosfere. Bez toga, nećemo ništa postići - poručio je on pred briselske razgovore.

Izvor: Novosti

Neprihvatljiv Dejton za Kosmet
11. oktobar 2007

"PITANJE budućeg uređenja Kosova i Metohije može se rešavati jedino u skladu sa Rezolucijom 1244 i samim tim je isključeno da bi Srbija prihvatila da se rešavanje ovog pitanja može izmestiti iz Saveta bezbednosti i preneti na neku međunarodnu konferenciju", izjavio je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.

Premijer je ponovio da svako rešenje koje odobri Savet bezbednosti svakako mora biti u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN, jer je, kako je dodao, nezamislivo da bi Savet bezbednosti mogao da donese odluku o otimanju teritorije jednoj međunarodno priznatoj državi.
"Srbija i Rusija imaju zajedničku principijelnu politiku koja se temelji na punom poštovanju međunarodnog prava i to predstavlja najbolji garant da se u Savetu bezbednosti, kada je u pitanju teritorijalni integritet Srbije, nikada neće prekršiti Povelja UN", zaključio je Koštunica.


Izvor: Novosti

 STEJT DEPARTMENT: IZVESTAN NAPREDAK U PREGOVORIMA O KOSOVU

Sjedinjene Američke Države ocenile su da je postignut izvestan napredak u pregovorima između Beograda i Prištine, ali da će Vašington, ukoliko razgovori dve strane ne donesu rezultate, zastupati plan rešenja krize koje je načinio bivši finski predsednik Marti Ahtisari.

'Važno je istaći da je postignut neki napredak tokom tih diskusija. Ne mogu da predvidim kakav će biti ishod, ali ono što želimo je da se ljudi usredsrede na te pregovore, kako bi videli da li je moguće pronaći prihvatljivo rešenje', rekao je portparol stejt departmenta Tom Kejsi.

'U ovom trenutku možete slobodno zaključiti da, u ovom trenutku, nema sporazuma. Ipak, razgovori nisu završeni i mi ćemo da nastavimo da radimo na tome i nadamo se da ćemo biti u mogućnosti da proces pomerimo unapred i dođemo do jasnijeg razumevanja, jasnijih zajedničkih sporazuma između strana', rekao je Kejsi.

Izvor: RTS

POPOVIĆ:SRBIJA NEĆE TRAMPITI KOSMET NI ZA ŠTA

 Ministar u Vladi Srbije i potpredsednik D S S Aleksandar Popović izjavio je danas da Srbija neće trampiti Kosovo i Metohiju ni za šta, pa ni za članstvo u Evropskoj uniji.

Popović je u intervjuu novosadskom "Dnevniku" rekao da je članstvo Srbije u EU pitanje koje je potpuno odvojeno od statusa Kosova i Metohije.

On je objasnio da EU od svake države koja pretenduje da bude njen član traži da sprovodi određene uslove, pa i od Srbije, a nijedan od tih uslova nije da se neko odrekne dela svoje teritorije.

Popović, koji je nedavno posetio Moskvu, rekao je da Rusija brani upravo ono što neki drugi ugrožavaju - i sistem UN, i sistem međunarodne bezbednosti, i završni akt iz Helsinkija.

On je rekao da je D S S protiv toga da se izbori održe do kraja godine zato što za tim nema nikakve potrebe, jer svi izabrani organi, i lokalni i pokrajinski, i predsednik Srbije, imaju mandate koji nisu istekli.

Da bi se izbori održali, moraju da se raspišu, a tome prethodi donošenje određenog seta zakona, istakao je Popović, koji očekuje izbore definitivno nakon rešavanja statusa Kosmeta.

Na pitanje da li će programska opredeljenja poput vojne neutralnosti Srbije D S S udaljiti od DS, Popović je odgovorio da ne veruje da će izmene programa D S S dovesti do problema u koaliciji.

"D S S veruje da je naš trenutni status, dakle status vojne neutralnosti, najbolje rešenje i da ga ne treba menjati", rekao je Popović.

On je ocenio da Vlada sigurno neće pasti, iz prostog razloga što je ekspoze predsednika Vlade Vojislava Koštunice u kojem je ključna tačka bilo Kosovo i Metohija, dobilo većinu u Skupštini.

Izvor: RTS