Без Русије, Србији би била наметнута независност Космета


МОСКВА, 13. септембра (Тањуг) - Русија је најозбиљнији гарант поштовања принципа међународног права и у пуној мери признаје територијални интегритет и суверенитет Србије, изјавио је данас министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић.

"Русија својом позицијом чува мир и стабилност у региону", рекао је министар Самарџић је руској државној новинској агенцији агенцији Итар-Таш у Москви, додајући да би без званичне Москве независност Косова била наметнута Србији.

"Многе утицајне западне земље сагласне су да прихвате тзв. независност Косова. Србија никада неће бити задовољна због тога", рекао је Самарџић у интервјуу за Итар-Таш, после разговора са замеником шефа руске дипломатије у оставци Владимиром Титовом и чланом посредничке "тројке" међународне Контакт-групе амбасадором Александром Боцан-Харченком.

Српски министар је рекао да би наметнуто решење за Космет било извор конфликата и напетости у региону.

Самарџић је даље изнео како у у оквиру "тројке", Сједињене Америчке Државе у пуној мери подржавају отцепљење Косова од Србије", и то назвао "делом њихових геополитичких и геостратешких тежњи у том делу Европе".

"И Вашингтон не брине да то пролази у демократском поретку, већ су заинтересовани да имају себи верне играче на том терену", додао је министар.

Самарџић је рекао да су тон политици Европске уније давале земље које су блискије САД, без обзира што је велик део земаља на Континенту иступао против такве позиције.

Према Самарџићу, Унији је потребно време да установи јединствен приступ према питању статуса Космета, али је питање да ли га има.

"САД и инсистирају да то питање буде решено што пре, а да би се ослободила од америчког утицаја Европској унији треба одређено време", закључио је министар за Косово и Метохију у изјави руској агенцији.

Nema vojne opcije na Kosmetu
Šutanovac:Nijedan odgovoran političar ne smatra da problem može biti rešen vojnim sredstvima, naša bliska prošlost nam daje savršene primere, to je uvek bilo loše rešenje 
 

Naš sistem odbrane je već godinama u fazi reforme i preobražaja. Nova rešenja bi morala da budu bitna negacija konzervativne koncepcije iz naše dramatične prošlosti. Ti neizbežni iskoraci su zdušno podržavani, ali i kategorički osporavani, zavisno od aktuelnih političkih orijentira ili dnevne stranačke logike.Razgovarali smo sa Draganom Šutanovcem, najmlađim ministrom odbrane u modernoj istoriji Srbije. Povoda ima mnogo, ali su svakako ključni kriza oko Kosova i njeno moguće razrešenje, kao i žustre javne dileme u prilog „evroatlantskih integracija”, i protiv njih.

Pitali smo ministra kakve su političke posledice ekstremno različitih pozicija pojedinih članova vlade u odnosu na NATO?

– Mi smo zaista u teškom periodu. Pojedini političari su skloni da daju neodgovorne izjave, koje u suštini imaju dnevnu funkciju, i to sigurno nije dobro. Vlada je koncipirana na osnovu pet principa, koje niko od njenih članova nije osporio. Jedan od njih se tiče integracije u okviru Evropske unije, i tu nema razmimoilaženja.

Ovih dana se u našoj javnosti sve češće otvara pitanje ulaska Srbije u NATO, i to je dobilo izuzetno veliku medijsku pažnju. A nas tamo niko nije zvao, niti smo mi spremni za članstvo.

Kakve bi mogle da budu političke posledice kampanje protiv NATO-a?

– Političke posledice takve kampanje najbolje su obrazložene u izlaganju srpskog ministra spoljnih poslova. On je rekao da tako rizikujemo da izgubimo podršku prijateljski nastrojenih zemalja članica NATO i EU. Te zemlje, Grčka, Slovačka, Bugarska... sada su nam saveznici u nastojanju da nađemo adekvatno rešenje za Kosovo i Metohiju.

Lomovi nastali na stranačkim svađama između izolacije i integracije svakako utiču na profesionalni status Vojsku Srbije?

– Činimo sve što se može učiniti da ovakvi, ekstremno različiti stavovi, ni na koji način ne ugroze našu odbranu. U ovom trenutku Vojska Srbije ima izuzetno dobru saradnju sa članicama NATO-a, ali i sa vojskama država koje su izvan te organizacije. Siguran sam da je to vrhunski državni interes, da vojna saradnja bude na visokom nivou. To se posebno odnosi na zajedničko obavljanje važnih poslova sa Kforom, radi održavanja stabilnosti i bezbednosti na Kosovu i

Politička kriza na Kosovu do kraja ove godine biće na dramatičnom nivou. Da li se uopšte razmatra vojna opcija, kao poslednja mera države u odbrani teritorije?

– Nikakav ekstremizam ne može da doprinese stabilnosti na Kosovu. Siguran sam da nijedan odgovoran političar ne smatra da problem može biti rešen vojnim sredstvima. Naša bliska prošlost nam daje savršene primere, to je uvek bilo loše rešenje.

I jug Srbije može biti prostor kriznog raspleta?

– Mi smo u kopnenu zonu bezbednosti ušli u saradnji sa Kforom, u jednoj ozbiljnoj operaciji. Siguran sam u potencijale Vojske Srbije i njenu sposobnost da izvrši svaki zadatak. O događajima na jugu Srbije postoje i loši znaci i zabrinjavajuće informacije. Ali, sve je to relativno niskog intenziteta. Mislim da to ne može ozbiljno i trajno da ugrozi stabilnost juga naše države, jer su i vojska i policija spremne da reaguju na pravi način, i to građanima Srbije treba da uliva poverenje.

Da li je insistiranje na mirnom rešenju kosovske krize izdaja?

– Na jednoj sednici vlade rekao sam da niko od ministara ne voli Srbiju više od mene, niti ja mislim da Srbiju volim više od njih. Inače nas je „patriotizam” radikalnih elemenata doveo do toga da danas budemo država sa najvećim brojem izbeglica. Mi moramo da uložimo sve svoje snage da se izborimo sa pogubnom zaostavštinom te politike devedesetih.

Ima mnogo primedaba na zakone o odbrani i Vojsci Srbije?

– Zakoni su urađeni temeljno, i njihova konačna verzija će se ovih dana naći na sednici srpske vlade. Prva verzija nacrta našla se na sajtu Ministarstva odbrane, upravo da bismo u kreativnom smislu sublimirali sve primedbe i predloge, kritike i sugestije. U izradi nacrta aktivno su učestvovali i predstavnici GŠ, i mislim da su oni adekvatno zastupali interese pripadnika Vojske.

Šta će se dogoditi sa procesom reformi Vojske Srbije po standardima NATO-a, ako NATO bude proglašen nepoželjnim u Srbiji?

– Saradnja naše vojske i NATO-a odvija se uzlaznom putanjom. Veliki broj naših oficira školuje se u zemljama koje su članice alijanse. Ne očekujem skupštinsku odluku koja bi mogla da zaustavi reforme sistema odbrane. Mislim da je to bila više predizborna poruka nego ozbiljno strateško promišljanje Republike Srbije.

Može li se odvojiti proces pristupanja Srbije EU i NATO-u?

– U poslednje vreme nijedna zemlja nije pristupila EU a da pre toga nije bila član NATO. To nije dnevnopolitičko, nego pitanje strateškog karaktera, i iziskuje niz odgovornih, politički mudrih odluka. Sve to u budućnosti treba da omogući našim građanima da se bolje školuju, kvalitetnije leče, putuju bez problema, lakše nađu posao, bolje žive...

Kako pronaći pare za modernizaciju vojske?

– U okviru Ministarstva odbrane postoje veliki ekonomski potencijali, ne samo kroz prodaju imovine, nego i u angažovanju nekih delova vojne imovine u komercijalne poslove. Najbolji primer za to je konverzija aerodroma u Batajnici u vojno-civilni objekt. Vojska ima niz atraktivnih mogućnosti koje se mogu komercijalizovati, i u tom smislu izvor novih sredstava ne mora da zavisi samo od budžetskih rebalansa.

Da li ste, kao ministar odbrane ustrojili ministarstvo po stranačkoj podobnosti ili po principima struke?

– Saradnike sam birao isključivo na osnovu stručnih kvaliteta. To je jedini način da na kraju mandata budem zadovoljan onim što sam učinio. Septembarski odziv regruta je 99 odsto, i to je najbolji pokazatelj da sam izabrao dobar tim. Za više od sto dana mog mandata, nismo imali nijednu aferu.

Kako doživljavate svoju poziciju ministra: kao vrhunac karijere, ili samo jednu stepenicu u njoj?

– Ovo je ozbiljna pozicija, a pre toga sam prihvatao samo one poslove u kojima mogu da pružim maksimum. Položaj ministra za mene nije politička stepenica, niti svoj posao tako doživljavam. Ali nadam se da nije ni vrhunac. Ne mislim da u ovom ministarstvu završim svoju političku karijeru, jer u 39. godini bilo bi to prerano.

Vaša porodica od početka 20. veka ima nesrećna ratna iskustva?

– Moga pradedu ubili su Austrijanci na Ceru. Drugog pradedu su u Drugom svetskom ratu Bugari zapalili sa mnogo članova porodice. Kao ministar odbrane prvo sam primio kolegu iz Austrije. A zatim sam bio gost ministra odbrane Bugarske.

Nismo razgovarali o tome šta se događalo u prošlosti. Mi živimo u drugim vremenima, nemamo prostora da živimo u prošlosti, već u budućnosti, zato što život ne može da čeka.

-------------------------

Male plate

Zašto su plate u vojsci depresivno male, znatno manje od plata u policiji?

– Ne možemo se upoređivati s policijom. Mislim da oni imaju adekvatne plate, ali i pripadnici Ministarstva odbrane treba da imaju odgovarajući tretman. Voleo bih da se „patriote”, koji bi da šalju vojsku na Kosovo, istom snagom i energijom zalažu da pripadnici vojske dobiju plate kakve zaslužuju.

Hoće li dobiti?

– U sledećoj godini očekujemo ozbiljne investicije u vojsku. Na taj način će i status njenih pripadnika biti usklađen s potrebama profesije i bezbednosnim izazovima naše države.

 
Politika

Rusija za statusna pitanja

Rusija će se zauzeti da razgovori Beograda i Prištine postani dinamičniji i da se akcenat stavi na statusna a ne poststatusna pitanja.

Ministar Slobodan Samardžić je nakon današnjeg susreta sa ruskim zvaničnicima u Moskvi izrazio zadovoljstvo uveravanjima koje je dobio od predstavnika Rusije u Kontakt grupi Aleksandra Bocan-Harčenka, da će u "trojci" nastojati da se intenzivira pregovarački proces i direktan kontakt Beograda i Prišine.

Prema izvoru agencije Beta iz tog ministarstva, to bi bio način da se albanskoj strani skrene pažnja da treba da analizira ponudu Beograda o suštinskoj autonomiji zasnovanoj na poštovanju međunarodno pravnih principa.

U suprotnom, Beograd ne može biti siguran da će se Prišina usresrediti na razgovor o statusu, rečeno je Beti u ministarstvu.

U razgovorima Samardžića sa zamenikom ruskog ministra spoljnih poslova u ostavci Vladimirom Titovom i Bocan-Harčenkom izražena je spremnost Moskve da maksimalno podrži pregovarački proces i doprinese da se pronađe kompromis i rešenje koje bi bilo početak dugoročnog sporazuma koje će voditi ka budućem statusu Kosova i Metohije.

Ministar Samardžić je u Moskvi ponovio spremnost Beograda da učestvuje u traženju "maksimalno dobrog rešenja", ali da je pitanje da li će i albanska strana učiniti "bar delimično sličan napor, jer je za dijalog potrebno dvoje", naveo je Betin izvor.

"Kina protiv nametanja rešenja"

Vuk Jeremić je posle razgovora sa potpredsednikom Kine Ceng Ćinhungom izjavio da se Kina protivi nametanju rešenja za Kosovo.

Ishod koji ne bi bio prihvatljiv za obe strane Kina ne bi podržala u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije. Jeremić je naglasio da je veoma zadovoljan razgovorima sa kineskim rukovodstvom u kojima je, kako je rekao, postignuta puna saglasnost da rešenje za status Kosova i Metohije mora biti plod kompromisa.

Prema njegovim rečima, u razgovorima nije bilo reči samo o Kosovu, već i o učvrščivanju i proširivanju bilateralnih, posebno ekonomskih odnosa Srbije i Kine.

"U 21. veku niko neće moći da bude uspešan u međunarodnim odnosima ukoliko ne bude dobro poznavao kineski jezik, kulturu i stavove Kine u međunarodnim odnosima“, naglasio je Jeremić.

Slovenija: Jedinstvo EU oko Kosova

Slovenija će se truditi da očuva jedinstvo Evropske unije prilikom rešavanja pitanja budućnosti srpske pokrajine Kosova.

"Kosovo je pre svega evropsko pitanje", rekao je Janez Lenarčič, slovenački državni sekretar za evropska pitanja u intervjuu Rojtersu. "Želimo da dođemo do rešenja o statusu Kosova i takođe želimo da ono bude jednoglasno podržano u Evropskoj uniji i svim njenim članicama. Obe stvari su pođednako važne", kazao je Lenarčič.

"U toku našeg predsedavanja učinićemo sve što je moguće da očuvamo jedinstvo Evropske unije. Nedostatak jedinstva bio bi težak udarac zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici", dodao je.

Tokom svog predsedavanja Slovenija će se koncentrisati na zapadni Balkan: Albaniju, Makedoniju, Bosnu, Crnu Goru i Srbiju, zemlje koje su još van EU.

"Želimo da ubrzamo tempo približavaja tih zemalja EU", rekao je Lenarčič.

On je rekao da će Slovenija pokušati da odredi datum za početak pregovora o članstvu za Makedoniju, ali da nije realistično da ti pregovori počnu za vreme njenog predsedavanja.

"Ne određuje se datum početka pregovora od danas za sutra. Postoji procedura za koju je potrebno vreme", rekao je slovenački zvaničnik.

On je dodao da će Slovenija pokušati da pomogne i drugim zemljama kandidatima - Hrvatskoj i Turskoj - da zatvore koliko je moguće više poglavlja u njihovim pregovorima za članstvo.

"Moramo da sprečimo mogučnost da nerešeno pitanje Kosova postane prepreka ka napretku ostalih država u regionu na putu prema Evropskoj uniji", rekao je Lenarčič.

Među drugim rizicima koji mogu da uspore taj put naveo je takozvanu "zamor od proširenja" u EU posle prijema 12 novih zemalja u poslednje tri godine i nedostatak odgovarajućeg pravnog okvira za dalje proširenje.
 
Beta-B92-Rojters

NE HRANITI KOSMETSKE ALBANCE OBEĆANJIMA O NEZAVISNOSTI


MOSKVA , 13. septembra (Tanjug) - Član posredničke "trojke" međunarodne Kontakt-grupe za Kosovo i Metohiju Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio je danas da su nedopustivi politički signali kojima se kosmetski Albanci pothranjuju obećanjima o nezavisnosti.

"Potrebno je prenositi kosovskim Albancima da nije skoro proglašenje nezavisnosti, već kompromis, cilj i neophodnost za sve. Ako se oni pothranjuju različitim obećanjima o nezavisnosti, to stvara očekivanja i odvodi od traženja kompromisa - nedopustivi su takvi politički signali", rekao je ambasador Bocan-Harčenko u intervjuu novinskoj agenciji Rosbalt.

Bocan-Harčenko je konstatovao da se nastavlja sa davanjem izjava koje ne doprinose pregovaračkom procesu.

Prema ruskom diplomati , pozicija "trojke" u novoj pregovaračkoj etapi jeste da se strane podstiču na kompromis, jer je od početka procesa u Beču, "postalo očigledno da je sporazumni ishod i kompromis prioritet za sve".

Uz Bocan-Harčenka u "trojci" su i nemački ambasador Volfgang Išinger, ispred Evropske Unije, kao i predstavnik Sjedinjenih Američkih Država Frenk Vizner.

Bocan-Harčenko nije želeo da govori o merama koje bi mogao da preduzme zvanični Beograd kao odgovor na jednostrana dejstva, jer su, kako je istakao, i jedno i drugo "nespojivi sa pregovorima".

Međutim, "Kontakt-grupa ima sve mogućnosti i snagu da spreči loš razvoj događaja", rekao je Bocan-Harčenko na pitanje da li postoji opasnost da "Kosovo proglasi nezavisnost a da srpski parlament primeni najoštrije mere".

Uz Rusku Federaciju, SAD i Nemačku, kontakt grupu čine i Velika Britanija, Francuska i Italija.

Bocan-Harčenko je ponovio protivljenje zvanične Moskve postavljanju vremenskih okvira za pregovarački proces o Kosmetu i stav da 10. decembar, do kada "trojka" treba da generalnom sekretaru UN preda izveštaj o pregovaračkom procesu, ne predstavlja istovremeno i kraj pregovora.

"Za sadržajne i konstruktivne pregovore neophodno je vreme, ako ne želimo da se pregovori pretvore u formalnost ili paravan. Ukoliko je za dosadašnje rezultate trojke trebalo više od 1,5 meseci, može se pretpostaviti koliko je vremena potrebno za ozbiljnije rezultate - mi smo protiv vremenskih okvira i ograničenja".

"Trojka ima nalog generalnog sekretara da do 10. decembra predstavi izveštaj o toku pregovaračkog procesa, ali to ne znači kraj pregovora. Do tog roka trojka će predstaviti izveštaj da bi generalni sekretar UN i Savet bezbednosti mogli da donesu odluke o daljim koracima", rekao je ruski ambasador, dodajući da će "od sadržaja tog izveštaja zavisiti odluka koju će u decembru doneti Savet bezbednosti".

Ruski diplomata je ocenio da je glavni rezultat nove etape pregovora od "bečkog susreta" - dogovor o rasporedu pregovora za naredni period - dobar rezultat, i da su stvorene pretpostavke i da postoji dogovor sa vlastima u beogradu i privremenim pokrajinskim institucijama samouprave o prelasku na direktan dijalog krajem septembra u Njujorku.

"Tako da se može reći da su pregovori o statusu već postavljeni na dovoljno solidnu osnovu", istakao je Bocan_Harčenko, dodajući da je "nesumnjivi rezultat i formulisanje jedinstvene pozicije trojke, što nije bilo lako s obzirom na razlike između Rusije i zapadnih partnera, koje su se pojavile letos pri razmatranju kosovskog statusa u Savetu bezbednosti".

Ruski diplomata je, takođe, naglasio kako strateška orijentacija Srbije na zbližavanje i integracije sa Evropskom unijom nije u suprotnosti sa interesima Moskve.

"Istovremeno postoji spremnost i želja Beograda da u punoj meri razvija odnose sa Rusijom. Kretanje u dva pravca potpuno je moguće, bez štete kako za bilateralne odnose sa Rusijom, tako i za odnose Srbije sa EU", rekao je on.

Na pitanje da li je moguć sporazum, pri kojem bi Kosovo dobilo najšira ovlašćenja a da Srbija zauzvrat bude primljena u EU, Bocan-Harčenko je rekao da "visoki zvaničnici u Beogradu izjavljuju kako je trgovina nemoguća".

"Mislim da to tako i jeste..., a što se tiče pozicije Brisela, takođe nisam čuo ni o kakvim namerama za 'razmenu' od strane EU", rekao je predstavnik Rusije u Kontakt-grupi u intervjuu agenciji Rosbalt.

Srbi neće glasati
P. VASILjEVIĆ - D. RADEKA, 13. septembar 2007

Zvanični Beograd dao je svoju definitvnu reč: Srbi ne treba da učestvuju na raspisanim pokrajinskim izborima na KiM 17. novembra!
Tu preporuku usvojila je u četvrtak Vlada Srbije i ona je, kako je saopšteno, usaglašena u detaljnim konsultacijama sa predsednikom Srbije Tadićem, koji u potpunosti zastupa isti stav.
Sve brojne i neoborive argumente preporuke državnog vrha Vlada je sažela u jednostavno obrazloženje:
- Ni posle osam godina otkako je uvedena misija UN na Kosovu, nisu obezbeđeni elementarni uslovi za bezbedan i slobodan život Srba i nealbanaca u Pokrajini. Posebno je poražavajuće da dve trećine Srba sa KiM i dalje žive kao prognanici i nije im omogućeno da se vrate svojim kućama.
Ovoga puta, za razliku od pre tri godine, sve vladajuće i vodeće parlamentarne stranke u državi jednoglasno su poručile sunarodnicima iz južne pokrajine da ne pomišljaju na izbore. Na to je prvi ukazao ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, koji je, posle temeljne analize, preporučio Srbima da predstojeće izbore bojkotuju.
Srpska vlada se, potom, dva dana konsultovala sa predsednikom Tadićem, da bi državni vrh u četvrtak, sa nepodeljenim stavom, izašao u javnost.
Kosmetskim Srbima olakšana je teška odluka. Čak i oni koji su se zalagali za izlazak na glasanje, prihvatili su Vladinu preporuku:
- Poštovaćemo jedinstveni stav Beograda - rekao je u četvrtak, za "Novosti", Oliver Ivanović, nosilac Srpske liste za Kosovo, koja se prijavila za izbore. - Moje mišljenje je da je bolje da učestvujemo, ali zvanična Srbija je sada preuzela sve moguće konsekvence bojkota.
Predsednika Zajednica srpskih opština na KiM Marka Jakšića obradovao je glas iz Nemanjine 11:
- Izbore raspisuje kosovska skupština i vlada, koji otvoreno prete proglašenjem nezavisnog Kosova. Naše učešće na tim izborima, samo bi im dalo legitimitet za siledžijstvo.
I procena državnog vrha Srbije bila je da je vrlo opasan trenutak za izlazak na glasanje, jer, po pretnjama separatista, svega mesec dana posle izbora, treba da usledi jednostrano proglašenje nezavisnog Kosova.
Sa druge strane, elementarna ljudska prava Srba i nealbanaca se ne poštuju, povratak raseljenih i izbeglih praktično ne postoji:
- Separatisti pokušavaju da prikažu KiM kao nezavisnu državu. Ne smemo i nećemo u tome da učestvujemo - navodi Jakšić. -


LOKALNI ČEKAJU
PREPORUKA Vlade Srbije odnosi se na parlamentarne izbore, dok će se nastaviti konsultacije sa predsednikom Srbije oko izlaska sunarodnika na lokalne izbore, koje su takođe raspisali Privremeni organi institucija samouprave na Kosovu.


GREŠKA
NA izborima u oktobru 2004. godine, od 96.000 Srba sa pravom glasa u Pokrajini, na birališta je izašlo 300, a u centralnoj Srbiji, od 108.000 birača, tek 523. Prema računici, osam mandata je pripalo Srpskoj listi za KiM Olivera Ivanovića, a dva Građanskoj inicijativi Slaviše Petkovića.

Izvor: Novosti

Kratko do decembra
Branko VLAHOVIĆ, 13. septembar 2007

Rusija je i dalje spremna da podrži pregovarački proces u traženju kompromisa Beograda i Prištine oko novog statusa Kosova i Metohije. Rusko rukovodstvo i dalje insistira na dijalogu, jer smatra da bi se do budećeg statusa moralo doći samo kompromisom, a ne nikakvim jednostranim rešenjima. U Moskvi smatraju da je dobro što Srbija u pregovorima pokazuje kooperativnost i izlazi sa konkretnim predlozima, pa se zato očekuje i od Albanaca da pokažu dobru volju i spremnost za kompromis. To je izjavio Slobodan Samardžić, ministar za Kosovo i Metohiju, uoči predstojećih pregovora o Kosmetu u Londonu.
Slobodan Samardžić je direktno iz Brisela u četvrtak stigao u Moskvu i razgovarao sa zamenikom ministra spoljnih poslova Vladimirom Titovom i ruskim predstavnikom u pregovaračkoj "trojci" Aleksandrom Bocan-Harčenkom.
- Do rešenja budućeg statusa Kosmeta može se doći na dva načina: pregovorima do kompromisnog rešenja, za koji se mi zalažemo i koji podržava Rusija. Drugi put je formalizovanje i instrumentalizovanje pregovora, a cilj je da se na kraju jednostrano proglasi nezavisnost Kosova. Rusija i Srbija su za prave pregovore, koji bi se vodili koliko treba, bez ograničavanja - objasnio je Samardžić.
Srpski ministar i njegovi sagovornici u Moskvi ocenjuju da je važno da zapadni političari ne daju izjave koje ohrabruju one koji nisu za pregovore Beograda i Prištine, već su za jednostrano proglašavanje nezavisnosti Kosova.
Deseti decembar je rok do kojeg bi pregovaračka "trojka" o Kosovu trebalo da podnese izveštaj. Međutim, to je prekratak rok da bi se donelo konačno rešenje - zajednička je ocena na sastanku u Moskvi.
- Beograd je u Beču izneo novu platformu. U Londonu će se u detaljiziranju naših stavova ići korak dalje. Sada očekujemo da Priština iznese svoje predloge - rekao je Samardžić.
U Moskvi smatraju da Beograd i dalje treba da ubeđuje članove pregovaračke "trojke" u snagu pregovora i spremnost da traži kompromis. Međutim, samo po sebi se nameće pitanje koliko su za kompromis spremni Albanci - rekao je Samardžić. Naš ministar smatra da postoji "ključ" za poboljšanje njihovog stava.


UTICAJ AMERIKANACA
- VAŽNO je da Amerikanci kažu Albancima da sednu za pregovarački sto sa Srbima i zajedno traže kompromis. Nažalost, izgleda da Amerikanci za to još nisu spremni, jer još vlada mišljenje da su za sve uvek krivi Srbi. Osim toga, očito je da Amerikanci žele da završe na Balkanu započeti proces - kaže Samardžić. I u Moskvi smatraju da Albanci mogu biti kooperativniji u pregovorima, ako im to sugerišu sa Zapada, a pre svega iz Vašingtona.


SIGNAL
MINISTAR Samardžić je uveren da ponavljanje priče o mogućem nasilju na Kosmetu, ako se Albancima ne da samostalnost nije ozbiljan argument. Rukovodstvo u Prištini je pod kontrolom SAD i nikakvog nasilja neće biti ako Albancima ne stigne signal sa strane - smatra ministar.

Izvor: Novosti

Kina protiv
nezavisnosti
D. RADEKA, 13. septembar 2007

Pokušaj nametnutog i nekompromisnog rešenja za status Kosova i Metohije neće imati podršku Kine u Savetu bezbednosti, preneli su zvaničnici ove zemlje našem ministru spoljnih poslova koji se nalazi u dvodnevnoj poseti ovoj državi, stalnoj članici Saveta bezbednosti sa pravom veta.
Kako nam je minsitar preneo, kineski stav o kosovskom procesu je i da pregovori o statusu ne treba da budu ograničeni nikakvim rokovima.
Prijemi kod potpredsednika Kine Ceng Ćinghonga, svrstavaju se u posete visokog nivoa, a susret Jeremića i Ćinghonga tumači se kao uzvratni gest Srbiji, koja podržava politiku jedne Kine, odnosno tretira Tajvan kao sastavni deo ove države i ne podržava referendum tajvanskih vlasti o posebnoj stolici u Ujedinjenim nacijama.
- Nikada nećemo promeniti našu politiku razvoja odnosa sa Srbijom bez obzira na situaciju na zapadnom Balkanu i u svetu - rekao je šef diplomatije Kine Jang Čij sa kojim je Jeremić imao celosatni susret.
Dva ministarstva spoljnih poslova potpisala su protokol o saradnji, i dogovoreno je da se svake godine iz Beograda u Peking šalje grupa mladih diplomata koji bi se dodatno usavršavali u kineskom ministarstvu.
U Kineskom institutu za međunarodne studije Jeremić je održao predavanje u kojem je naglasio da Srbija neće zaboraviti nepromenljivu principijelnu podršku Kine težnjama Beograda da se pronađe kompromisno i uzajamno prihvatljivo rešenje za budući status Kosova.
- To je ojačalo naše prijateljstvo, približilo nas u skoro istoj meri kao i naš zajednički stav prema Tajvanu - naglasio je Jeremić.


KOMPROMIS MOGUĆ
"POGREŠNI koraci" nekih u međunarodnoj zajednici, koji pokušavaju da nametnu rešenje za budući status Kosova, upozorio je Jeremić, nisu prihvatljivi za Srbiju, i ne samo za nju. Uprkos "značajnom jazu" koji postoji između Beograda i Prištine, šef srpske diplomatije je ipak uveren da kompromis može biti postignut ako obe pregovaračke strane pokažu iskrenu volju da prevaziđu razlike.

Izvor: Novosti

Koha ditore: Nezavisnost, i pored Rezolucije 1244

Zapadni krugovi ozbiljno razmišljaju o modalitetima nezavisnosti Kosova koja bi se ostvarila i pored Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, piše danas prištinski dnevnik "Koha ditore"

"Rezolucija 1244 nije smetnja nezavisnosti Kosova i ne mora da znači stavljanje van snage te rezolucije", piše list pozivajući se na neimenovani izvor blizak pregovorima o statusu Kosova.

Prema tom izvoru, faktori odlučivanja na Zapadu razmišljaju o tome da Rezolucija 1244 ostane na snazi, ocenjujući da ne predstavlja smetnju za rešenje statusa jer predviđa privremene institucije i politički proces za status.

Isti izvor tvrdi da bi to mogao biti "izlaz" iz sadašnje situacije zbog oštrog protivljenja Rusije izglasavanju Rezolucije SB UN na osnovu predloga Martija Ahtisarija, koji predviđa nadziranu nezavisnost za Kosovo.

Kako list prenosi, u toku je dalja razrada te ideje.

Izvor: Press

Srbija i Rusija protiv ograničenja pregovora za status Kosova
Autor: Tanjug | 13.09.2007 - 16:48

Srbija i Rusija insistiraju na pravim pregovorima koji bi trajali onoliko koliko je potrebno da bi se došlo do kompromisnog rešenja za status Kosova i Metohije, izjavio je danas u Moskvi srpski ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić.

"Izražena je spremnost Moskve da maksimalno podrži pregovarački proces i doprinese da se pronađe kompromis i rešenje koje bi bilo početak dugoročnog sporazuma i koje bi vodilo ka budućem statusu Kosova i Metohije", rekao je Samardžić posle razgovora sa zamenikom ministra spoljnih poslova Rusije u ostavci Vladimirom Titovom i predstavnikom Rusije u Kontakt grupi Aleksandar Bocan-Harčenkom.
"Obe strane su se složile da bi jednostranim priznanjem Kosova i Metohije jedno međunarodnopravno stanje, regulisano Rezolucijom 1244, bilo pretvoreno u neizvesnost i anarhiju", naglasio je Samardžić.
Ministar je dodao da je u Moskvi ponovljena spremnost Beograda da učestvuje u traženju "maksimalno dobrog rešenja", ali da je i danas i juče u Briselu, postavljeno pitanje da li će i albanska strana učiniti "bar delimično sličan napor, jer je za dijalog potrebno dvoje".

Izvor: Blic

RUPEL: KOSOVO JE EVROPSKA NADLEŽNOST

LjUBLjANA/BEČ – Slovenački ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel zauzeo se za jedinstvo Evropske unije po pitanju statusa Kosova.

„Naravno, obe strane (srpska i albanska) imaju sasvim različita očekivanja. Imam osećaj da će tu biti malo suštinskih promena. Pravo pitanje je kako će svoju ulogu odigrati EU. Unija mora u prvom redu ostati jedinstvena”, naveo je Rupel za bečki „Viner cajtung”.

Slovenački diplomata je dodao da je EU glavni akter, jer su Kosovo, Srbija i zapadni Balkan evropska nadležnost.

„Obećano im je, naime, da će jednom postati deo EU”, rekao je Rupel i dodao da „kako naši američki, tako i ruski prijatelji imaju svoje interese, moramo više brinuti o našim željama nego o željama drugih”.

„Da bi nas u tome uzimali ozbiljno, moramo biti jedinstveni. A EU jeste jedinstvena, ili bolje rečeno - skoro jedinstvena”, rekao je Rupel.

Prema njegovim rečima, trenutno o pitanju Kosova pregovara trojka, koju čine EU, SAD i Rusija, ali će na kraju to biti pitanje odnosa zapadnih sila i Rusije.

„Biće to hod po žici. Naravno, Rusija mora biti tu, a koliko će uspeti, pitanje je. Moskva mora spoznati da je EU već preuzela vođstvo u kosovoskom procesu... i, već je pripremila obimnu civilnu mirovnu misiju, koja će zameniti misiju Ujedinjenih nacija”, rekao je slovenački šef diplomatije.

Dodao je da EU ne želi da uvredi ni Srbe ni Ruse, kao i da je Rusija „veoma važan sused EU, energetski dobavljač i strateški partner, zbog čega države članice ne žele zametnuti ′rat′ sa Rusijom”.

Beta