ŠUTANOVAC: IZBORI NA KOSMETU NISU DEMOKRATSKI PROCES

 Ministar odbrane Dragan Šutanovac ocenio je da se predstojeći parlamentarni i lokalni izbori na Kosovu i Metohiji, zakazani za 17. novembar, ne mogu definisati kao demokratski proces.

Kako prenosi Tanjug, Šutanovac je najavio da će na internet sajtu tog ministarstva u četvrtak biti objavljena sva dokumenta koja su tražila nevladine organizacije u vezi sa NATO bombardovanjem zgrade Radio-televizije Srbije 1999. godine.

'To je bila vojna tajna. Ja sam danas dao nalog da se sve to proveri pravno-formalno i sutra ću skinuti tajnu sa tih dokumenata, jer u njima nema ničega što treba da se sakrije i daću da to bude dostupno javnosti', rekao je on.

Izvor: RTS

 KOŠTUNICA: SRBIJA PROTIV STATUSA KVO, PODELE I TRGOVINE

 Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je u Briselu, posle susreta s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom, da je Srbija odlučno protiv statusa kvo na Kosovu i Metohiji, kao i protiv podele ili bilo kakve trgovine pokrajinom.

'Pred sve aktere u rešavanju kosovskog pitanja postavlja se hamletovska dilema 'biti ili ne biti'... Dilema je da li će se rešenje tražiti u okviru međunarodnih principa i standarda, Povelje UN, Rezolucije 1244 i Helsinškog završnog akta ili, pak, van međunarodnog prava i protiv tog prava', istakao je Koštunica.

'Srbija je za prvo rešenje... Mi želimo da nas Evropska unija podrži i kad su u pitanju međunarodno pravo i kad su u pitanju evropske vrednosti', naglasio je srpski premijer.

'Srbija je protiv statusa kvo na Kosovu i sa aspekta prava i sa aspekta realnosti... S pravnog aspekta, zato što smo predložili nov institucionalan sporazum za Kosovo, a sa aspekta realnosti, zato što Srbija nije zadovoljna načinom na koji se ispunjava Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN', rekao je Koštunica.

'Ta rezolucija nije primenjena', naglasio je predsednik srpske vlade, 'ni po pitanju slobode kretanja, bezbednosti Srba i pripadnika drugih, nealbanskih zajednica niti, pak, po pitanju mogućnosti povratka raseljenih lica'.

Odgovarajući na pitanje novinara da li je Srbija za podelu Kosmeta, kao što je juče tvrdio albanski list iz Prištine 'Koha ditore', Koštunica je rekao da je to 'jednostavno laž'.

'Srbija nikada nije razmišljala o podeli. Srbija je protiv podele Srbije i samim tim je protiv podele Kosova', naglasio je Koštunica.

Predsednik Vlade Srbije se osvrnuo i na predlog italijanskog premijera Romana Prodija da se ubrza integracija Srbije u EU kako bi se pomoglo rešavanju kosovskog pitanja. 'Italija je prijateljska zemlja koja dosta dobro poznaje kosovsku problematiku... S druge strane, Srbija ne razmišlja ni o kakvoj trgovini jer Kosovo ne može da bude predmet bilo kakve trgovine. To je naša principijelna pozicija', istakao je Koštunica.

On je istakao da je uveren da je Srbija na ispravnom putu kad je u pitanju proces rešavanja statusa Kosmeta. 'Što više pričamo o Kosovu, što više Vlada, ministri i predsednik Srbije iznose argumente, sve više smo ubeđeni da branimo nešto što je u skladu s međunarodnim pravom, stabilnošću, mirom... Taj tip bitke nije samo bitka za Srbiju, već i bitka za neke veoma važne principe u svetu', istakao je Koštunica.

On je podvukao da Srbija 'veoma ozbiljno analizira' pretnje jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova. 'Nadamo se da će to biti sprečeno i zato smo u Briselu', istakao je Koštunica. Ako takav scenario ne bi bio sprečen, upozorio je srpski premijer, 'bila bi naneta šteta ne samo Srbiji, ne samo zemljama koje bi eventualno priznale nezavisnost Kosova, već i mnogim drugim zemljama i regionima'.

'Kosovo, naime, nije jedinstven slučaj... Ne može se Povelja UN kršiti u jednom, a ne kršiti u drugom slučaju; ne može se Savet bezbednosti UN u jednom slučaju mimoilaziti, a u drugom ne. Takav pristup u potpunosti dovodi u opasnost sistem Ujedinjenih nacija i upravo bi Ujedinjene nacije pretrpele najveću štetu', istakao je Koštunica.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da je još moguće da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom bude potpisan do kraja godine, ali i ponovio da je za to potrebno da Beograd ostvari punu saradnju s Haškim tribunalom.

Barozo je pozvao Beograd i Prištinu da se 'konstruktivno angažuju u procesu koji se odvija pod pokroviteljstvom trojke'. 'Zaista verujemo da narednih meseci može da bude ostvaren opipljiv napredak, te pozivamo obe strane da pokažu fleksibilnost... Verujemo da je to u interesu Srbije, Kosova, regiona i svih nas u Evropi', naglasio je predsednik Evropske komisije.

'Održivo rešenje može biti doneto samo u političkom dijalogu', istakao je on. Barozo je rekao da Komisija 'podržava napore Ujedinjenih nacija' i da je podržala Martija Ahtisarija 'zato što su njega imenovale Ujedinjene nacije'.

'Mi smo dali podršku tom planu, ali smo sada u novom momentu u pregovorima... Sada imamo međunarodnu trojku i predstavnika Evropske unije u njoj... Aktivno nastojimo da pronađemo rešenje', istakao je predsednik Evropske komisije. 'Mi smo lojalni multilateralnom rešenju... To smo podržavali i to ćemo i u buduće činiti', rekao je Barozo.

Predsednik Vlade Srbije je danas razgovarao i s predsednikom Evropskog parlamenta Hansom Gertom Peteringom i s visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom.

Razgovorima u Briselu prisustvovao je i srpski ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić.

Srbija nije nikome pretnja

'Srbija nije nikome pretnja, već je Srbija ta koja je izložena mnogim pretnjama jednostranog proglašenja nezavisnosti i izjavama kako će, ako Kosovo ne postane nezavisno, Albanci biti nezadovoljni i uzeti oružje u ruke... To su pretnje Srbiji, ali i osnovnim dokumentima međunarodnog prava', izjavio je Koštunica posle razgovora s predsednikom Evropskog parlamenta Hansom Gertom Peteringom.

'Srbija je zabrinuta izjavama koje se odnose na jednostrano priznanje... Mi smatramo da bi međunarodna zajednica i Evropska unija trebalo da upute jasno upozorenje da ma kakvo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova ne samo urušava Povelju UN, već i stabilnost regiona i sveta u celini', naglasio je predsednik srpske vlade.

Odgovarajući na pitanje novinara koje se odnosilo na pretnju Beogradu oružanom silom, koju je prošle nedelje lansirao Njujork tajms tumačeći izjave državnog sekretara za Kosmet Dušana Prorokovića, Koštunica je rekao da je Prorokovićeva izjava 'uzeta van konteksta' i da 'nije korektno interpretirana'.

Gospodina Peteringa sam obavestio da je Srbija ozbiljno opredeljena za pregovore, kao što je bila i do sada, te da sada očekujemo direktne pregovore Beograda i Prištine - krajem septembra u Njujorku, istakao je predsednik srpske vlade.

Želeo bih da podsetim da osnivačka povelja o Evropskoj uniji podržava Povelju UN i Helsinšku povelju po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta država.

Smatramo da je veoma lako doći do kompromisa ukoliko se poštuje taj princip, ispisan u Povelji UN o teritorijalnom integritetu i suverenitetu, objasnio je srpski premijer.

On je dodao da je Srbija pripremila veoma iscrpne i detaljne institucionalne mehanizme za funkcionisanje suštinske autonomije za Kosmet unutar Srbije što bi, kako je rekao, omogućilo Kosovu da se slobodno razvija, ali ne ugrožavajući teritorijalni integritet Srbije.

Koštunica je naglasio da je plan Martija Ahtisarija propao zato što nije usvojen u Savetu bezbednosti UN i zato što je kršio Povelju UN.

Petering je izjavio da još ima 110 dana za pregovore i da se nada da je dogovor u Savetu bezbednosti UN još moguć.

U ovom trenutku izgleda kao da to nije moguće, ali bi trebalo, ipak, iskoristiti tih 110 dana za rešenje u Savetu bezbednosti UN, naglasio je predsednik Evropskog parlamenta.

On je istakao da Evropski parlament želi da proces stabilizacije i pridruživanja Evropske unije sa Srbijom bude uspešno okončan, ali i da, istovremeno, zahteva da Ratko Mladić bude predat Haškom tribunalu.

Solana: EU će se uzdrzati od prejudiciranja ishoda pregovora

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je u Briselu, posle susreta s predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Koštunicom, da će se Evropska unija uzdržavati izjava koje bi mogle da prejudiciraju ishod pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije.

Postoji dogovor članica Evropske unije, SAD, Rusije i dveju strana da u periodu pregovora ne dajemo izjave koje bi mogle da štete cilju pregovora, izjavio je Solana, dodajući da će se EU stoga 'uzdržati od izjava o mogućem ishodu procesa.

Visoki predstavnik je podvukao da se nada da će moći da bude postignut sporazum koji bi svi prihvatili, ali i da je rok za pregovore oko 11. decembra kada bi posrednička trojka trebalo da preda svoj izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu.

Visoki predstavnik Evropske unije izjavio je da bi, po njegovom mišljenju, za kosovske Srbe bilo bolje da učestvuju na kosovskim izborima, predviđenim za 17. novembar.

Tu postoji razlika između našeg stava i stava Vlade Srbije, ali mi ćemo poštovati odluku koja bude doneta, izjavio je Solana.

Koštunica je naglasio da se pregovarački proces mora okončati u Savetu bezbednosti UN i da plan Martija Ahtisarija, koji pre par meseci nije prošao u tom telu, ne može biti osnova za uspešno rešenje u Savetu bezbednosti UN.

Solana i Koštunica su izrazili i zadovoljstvo povodom okončanja procesa pregovora EU i Srbije o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Visoki predstavnik EU je naglasio da se nada da će biti ostvarena puna saradnja s Haškim tribunalom koja je neophodna za okončanje procesa S S P, a da će uskoro, posle posete Beogradu, ocenu o toj saradnji dati glavni tužilac Karla del Ponte.

Koštunica je preneo Solani da je Srbija svesna svojih međunarodnih obaveza po pitanju Haškog tribunala i da je dosta učinila po tom pitanju.

U interesu Srbije je da se ta saradnja okonča, istakao je Koštunica.

On je, međutim, ukazao i na činjenicu da se neki haški optuženici, za koje se teretirala Srbija, uopšte nisu nalazili na teritoriji Srbije, pri čemu je pomenuo slučaj Vlastimira Đorđevića, uhapšenog u Crnoj Gori.

Izvor: RTS

 JEREMIĆ: TRAŽIĆEMO PODRŠKU KINE ZA STAVOVE SRBIJE

 Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da će od Kine tražiti podršku za stavove Srbije da samo kompromisno i rešenje za Kosovo koje je potvrđeno u Savetu bezbednosti UN može doneti dugotrajni mir i sigurnost na zapadnom Balkanu.

Jeremić je nakon sastanka sa rukovodstvom Međunarodnog odeljenja Komunističke partije Kine naglasio da je Kina stalni član Saveta bezbednosti i jedan od članova koji imaju pravo veta.

'Oni će u svakom slučaju igrati važnu ulogu u okviru bilo koje debate koja se bude događala na Savetu bezbednosti UN', kazao je Jeremić na početku dvodnevne posete Kini.

Jeremić je rekao da će tokom posete toj zemlji razgovarati sa ministrom spoljnih poslova Kine Jang Điečiom i potpredsednikom Kine Ceng Ćinghongom i drugim zvaničnicima o trenutnoj situaciji u procesu pregovaranja o budućem statusu Kosova i Metohije.

Kako je najavljeno, ministri Jeremić i Jang potpisaće protokol o saradnji dva ministarstva spoljnih poslova.

Šef srpske diplomatije održaće i predavanje na Kineskom institutu za međunarodne studije.

Kineski domaćini će Jeremića upoznati sa pripremama za održavanje Olimpijskih igara, 2008. godine, u Pekingu, kao i Svetske izložbe 'World Expo' 2010. godine u Šangaju, na kojima će učestvovati i Srbija.

Izvor: RTS

KOMPROMIS
JE LAKO NAĆI
Željko PANTELIĆ, 12. septembar 2007

SRBIJA ne preti nikome. Ona je ta kojoj prete kada najavljuju nasilje Albanaca ako ne dobiju nezavisnost, kada pojedini visoki zvaničnici važnih zemalja prete da će jednostrano priznati nezavisnost Kosova i kada se kaže da će odluka o statusu Kosova biti doneta van Saveta bezbednosti UN. Kompromis oko statusa Kosova je lako dostižan, dovoljno je da poštujemo Povelju Ujedinjenih nacija, Rezoluciju 1244 i Završni akt iz Helsinkija - neumorno je ponavljao srpski premijer Vojislav Koštunica najvišim evropskim zvaničnicima u Briselu tokom svoje jednodnevne posete.
- Hamletovska dilema pred kojom se nalazi svet u pregovorima o statusu Kosova je: da li da poštuje međunarodno pravo i Povelju UN ili da ih ne poštuje. Očekujemo od EU da podrži Srbiju - rekao je srpski premijer, koji je imao odvojene razgovore sa predsednikom Evropskog parlamenta Hansom Gertom Peteringom i visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom, a zatim radni ručak s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i komesarom za proširenje EU Olijem Renom.
Koliko god je premijer Koštunica insistirao na usvojenoj državnoj politici prema Kosovu i Metohiji, toliko su evropski zvaničnici ostali nepokolebljivi u njihovim stavovima.
- Čini se da je dogovor u Savetu bezbednosti o statusu Kosova nedostižan, ali treba pokušati svim raspoloživim snagama da stignemo do rešenja u sledeća tri meseca pregovora - rekao je Petering.
Visoki predstavnik EU Havijer Solana bio je vrlo uzdržan u izjavama o Kosovu, ali je podvukao da će se pregovarački proces završiti 10. decembra.
- EU se maksimalno angažovala na pronalaženju rešenja za status Kosova i želimo da vidimo rešenje do 11. decembra. "Trojka" će poslati izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki-Munu. On će izveštaj proslediti Savetu bezbednosti na diskusiju. Kako će ići ta diskusija i kako će se završiti, to ne znam - rekao je Solana apelujući na sve strane u procesu da se uzdrže od izjava koje bi mogle da ugroze ishod pregovora.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da podržava Ahtisarijev plan, ali da se u novoj fazi pregovora treba koncentrisati na pronalaženje rešenja.
- Verujemo da može biti postignut napredak u ovoj fazi pregovora i da možemo stići do multilateralnog rešenja ako sve strane budu konstruktivne i maksimalno angažovane - rekao je Barozo.
Pored Kosova i Metohije, u razgovorima srpskog premijera i evropskih prvaka pričalo se najviše o evropskim integracijama Srbije. Za razliku od kosovskog pitanja, sagovornici su postigli visok stepen saglasnosti. Svi od reda - Solana, Barozo, Petering - bili su puni hvale za Srbiju, njene kapacitete i tim koji je vodio pregovore sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Visoki predstavnik EU želeo je posebno da naglasi da su potpisivanje SSP i rešavanje statusa Kosova dva razdvojena pitanja i da ih ne treba posmatrati kao uloge za trgovinu, jer će oni biti rešeni odvojeno.
Premijer Koštunica je istakao da je u pregovorima o SSP Srbija pokazala na delu da je spremna za članstvo u EU i potvrdio spremnost Srbije da ispuni i poslednji politički uslov koji je deli od potpisivanja SSP - puna saradnja sa Haškim tribunalom.


NEMA PODELE
PREMIJER Koštunica je energično demantovao napise u prištinskom dnevniku "Koha Ditore" da je poslao Vojina Lazarevića da, iza leđa ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, ispita mogućnost podele Kosova po evropskim prestonicama.
- "Koha ditore" laže. Srbija je protiv podele Srbije, a samim tim i Kosova. Mi se od početka principijelno zalažemo za poštovanje međunarodno priznatih granica. Ne razmišljamo ni o podeli, ni o trgovini, ni o bilo kakvim dilovima u vezi Kosova. To je naš nepromenjiv stav - naglasio je Koštunica.


OPTIMIZAM SVE VEĆI
NA pitanje "Novosti" da li se u Beograd vraća sa više optimizma posle susreta sa evropskim liderima, premijer Koštunica je odgovorio.
- Vraćam se u Beograd s više optimizma jer, što više pričamo o Kosovu sa našim sagovornicima iz međunarodne zajednice, sve smo uvereniji da branimo nešto što je apsolutno u saglasnosti sa međunarodnim pravom i da bitka za Kosovo nije bitka samo za Srbiju, već za nešto mnogo više, za međunarodno pravo i principe.



MOŽDA NISU U SRBIJI
- SRBIJA je svesna svojih obaveza i mi smo već pokazali našu posvećenost saradnji s Haškim tribunalom jer smo uspeli da na ovaj ili onaj način obezbedimo da se optužena lica nađu u Hagu. Treba imati na umu da ljudi koje tražimo možda nisu u Srbiji, u šta smo se mogli uveriti u poslednjih nekoliko meseci kada je jedan od optuženih pronađen u Crnoj Gori. U interesu je Srbije da što pre dostignemo punu saradnju s Haškim tribunalom - poručio je premijer Koštunica.

Izvor: Novosti

Primakov:
Podela ako mora
VN, 12. septembar 2007

Situacija u vezi s Kosovom je teška, a biće još teža ako Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost - ocenio je Jevgenij Primakov, bivši predsednik ruske vlade, sada predsednik ruske Trgovinske komore, tokom posete Herceg Novom.
On je podsetio na to da Rusija ima principijelan stav i čvrstu poziciju povodom kosovske krize: Ne dozvoljava da kroz Savet bezbednosti „prođe“ nezavisnost, a sa time su saglasni i ruski državljani. Počeli su pregovori i Rusija će prihvatiti dogovor i kompromisno rešenje, ako ono bude nađeno. - Ukoliko, međutim, Kosovo ne ostane u sastavu Srbije, tada nema druge mogućnosti osim podele. To je moje lično viđenje - naglasio je Primakov.
Govoreći o odnosima Crne Gore i Srbije, Primakov je izneo svoj stav da Crna Gora, bez obzira na to što je nezavisna država, treba da sačuva sve veze sa Srbijom i "ni u kom slučaju ne treba da ih prekine".
- Ima mnogo zajedničkih problema, kao što je problem Kosova, na primer - rekao je gost iz Rusije.
 

Izvor: Novosti

Ovog puta kao jedan
M. BABOVIĆ - P. VASILjEVIĆ, 12. septembar 2007

ZVANIČNA Srbija je, preko ministra Slobodana Samardžića, samo preporučila sunarodnicima da ne izlaze na kosovske izbore. Iako su Vlada i predsednik države juče dogovarali tekst zajedničkog saopštenja kojim će dati konačan stav o izlasku Srba na glasanje 17. novembra, do zaključenja ovog broja - zvanične odluke nije bilo. Najavljeno je da će konsultacije dva kabineta da se nastave i da će definitivnu reč državni vrh da saopšti tokom narednih dana.
Premijer Vojislav Koštunica u Briselu najavio je razgovore sa predsednikom Tadićem i podsetio na stanje u južnoj srpskoj pokrajini:
- Ponovo razmatramo situaciju vezanu za izbore. Na Kosovu nije bilo dovoljno lokalnih, opštinskih reformi, niti pak, promena u položaju Srba i nealbanaca. Nije bilo ni povratka raseljenih lica, iako je to garantovano Rezolucijom 1244 - rekao je Koštunica.
Predsednik Tadić je, gotovo istovremeno, u Lisabonu poručio da on ovoga puta nema pravo da pozove Srbe da izađu na izbore:
- Narednih dana, posle ozbiljne analize situacije, odlučićemo kakva će biti preporuka. Poštujemo prava Albanaca, ali želimo da zaštitimo prava Srba na Kosovu i Metohiji. Pre tri godine sam pozvao Srbe da učestvuju na izborima uz uslov da se ispune sva njihova prava, ali, na žalost, ti uslovi nisu ispunjeni - izjavio je predsednik.
U svakom slučaju, i premijer i predsednik smatraju da ovoga puta iz Beograda mora da se čuje samo jedan glas, za razliku od pre tri godine, kada je stav oko izlaska Srba na izbore bio podeljen.
Vlada je tada pozvala sunarodnike da bojkotuju glasanje, dok im je predsednik Tadić direktnim uključenjem u TV program poručio da izađu na birališta.
I baš kao tada, i uoči ovog glasanja Srbi na Kosovu ne dišu kao jedan. Ponovo jedni grle biračke kutije, dok bi ih drugi radije razbili. Svi čekaju konačnu reč Beograda:
- Od izlazaka na izbore do sada nismo ništa dobili, osim što smo time i mi trasirali put za još jednu albansku državu na Balkanu - kategoričan je predsednik Zajednice srpskih opština na KiM Marko Jakšić. - Ako u ovih osam godina predstavnici Srba pod pratnjom odlaze u skupštinu, dok je povratak prognanih ravan nuli, onda se postavlja pitanje svrsishodnosti izlaska na birališta.
On kaže da Srbi mogu učestvovati na glasanju samo ako ga organizuje srpska država.
- A, pošto ove izbore organizuju kosovska vlada i skupština koje ne priznaju Srbiju, onda je naš bojkot logičan.
Sa druge strane, lider Srpske liste Oliver Ivanović juče kao da nije prelomio da li će presaviti glasački listić.
- Još nismo odlučili da li ćemo učestvovati na izborima, a možemo se i u poslednjem trenutku pojaviti kao kandidati - zagonetan je Ivanović. - Poruka o izlasku na izbore nosi određenu odgovornost. Ako nekome kažete da treba da ostanete na Kosovu, onda mu, logično, morate reći da učestvuje u političkom životu. Imam utisak da najznačajnije nacionalno pitanje rešava samo jedna stranka, jer se o tome izjasnio samo ministar Samardžić, što je nedopustivo.
Prvi čovek Srpskog pokreta otpora Momčilo Trajković predložio je državnom vrhu da pozove kosmetske Srbe da formiraju zajedničku listu i izađu na izbore.
- Cilj takve liste bio bi razobličavanje albanske strategije za stvaranje nezavisnog Kosova i Metohije i delovanje u pravcu očuvanja nacionalnih interesa u pokrajini - objašnjava Trajković. - Zato pozivam Tadića i Koštunicu da ne ćute i kažu nam šta nam je činiti. Ako Beograd ćuti, to je izdaja Srba na Kosovu.


RIKER SE NADA USPEHU
NADAM se da će sve biti spremno za održavanje parlamentarnih i lokalnih izbora - izjavio je juče šef Unmika Joahim Riker, posle sastanka sa članovima Centralne izborne komisije u Prištini.
On je napomenuo da će izbori biti tehnički i politički izazov, i da će UNMIK učiniti sve da pomogne izbornoj komisiji. Dodao je da uspeh izbora zavisi “i od političkih entiteta”, koji moraju da poštuju rokove.


ČETIRI LISTE
ROK za podnošenje izbornih lista istekao je u ponoć. Do kasno popodne, od srpskih partija prijavili su se samo Savez nezavisnih socijaldemokrata KiM i Samostalna liberalna stranka, kao i dve građanske inicijative - Multietnički savet Plemetina i Pokret za KiM.

Izvor: Novosti

Slobodan Samardžić u Moskvi sa Titovim

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić danas će u Moskvi sa zamenikom ruskog ministra inostranih poslova Vladimirom Titovim razgovarati o mogućnostima rešavanja pitanja statusa Kosova

Kako je potvrđeno agenciji Beta, Samardžić i Titov će razmotriti situaciju uoči nove runde pregovora, zakazane za 18. septembar u Londonu, uz učešće posredničke trojke koju čine predstavnici Rusije, SAD i Evropske unije.

Samardžić će se u Rusiji razgovarati i sa predstavnikom Rusije u posredničkoj trojci Aleksandrom Bocan-Harčenkom, a moguće je da će se sastati i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim, rečeno je Beti.

Sastanak u Moskvi biće posvećen i direktnim razgovorima delegacija Beograda i Prištine, koji se očekuju 28. septembra za vreme redovnog sastanka Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Izvor: Press

Manter: Odnosi Srbije i SAD snažni uprkos razlikama o Kosovu

Novoimenovani ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter ocenio je da su, uprkos sadašnjim neslaganjima oko Kosova, odnosi Srbije i SAD vrlo snažni i podsetio da ih određuje bogata i duga istorija zajedničke saradnje koja traje već 125 godina

Srpsko-američke odnose očekuje "vrlo svetla budućnost" u koju će SAD ulagati kroz različite programe pomoći, rekao je ambasador Manter u intervjuu agenciji Beta, prvom koji je dao nekom mediju u Srbiji od stupanja na dužnost.

"Mi zaista vidimo vrlo svetlu budućnost sa Srbijom. Vrlo je optimistična sliku koju imamo", a koju potkrepljuje dosadašnji jak program američke pomoći Srbiji, rekao je Manter.

On je podsetio da su SAD ostvarile u Srbiji u protekle tri godine različite programe pomoći u vrednosti od 300 miliona dolara, koji su se, pored razmene stručnjaka i studenata i tehničke pomoći, odnosili i na podsticanje ekonomskog razvoja ne samo u Beogradu nego i u unutrašnjosti.

Manter je dodao da upravo pomoć koju SAD pružaju i spremne su da pruže, govori o njihovim dugoročnim planovima za izgradnju prijateljstva sa Srbijom i saradnju.

"Iako sada prolazimo kroz ovaj period, moramo ulagati u budućnost", rekao je ambasador Manter i naglasio da će posebno raditi na programima pomoći, poput razmene studenata i usavršavanja stručnjaka, kako bi se ostvarili što bolji kontakti među ljudima i uspostavile što jače lične veze.

Upitan kako će pitanje Kosova uticati na prioritete u unapređenju američko-srpskih odnosa, on je rekao da je pre svega potrebno pružiti snažno uveravanje o jakom angažovanju SAD u Srbiji, koje će se ogledati pre svega kroz različite američke sistemske programe pomoći.

Kao prioritet američki ambasador je naveo i saradnju u oblasti odbrane koja je, kako je ocenio, vrlo snažna. S tim u vezi najavio je za iduću nedelju posetu Srbiji vodećeg generala iz Nacionalne garde savezne države Ohajo.

Manter je rekao da se, iako je u Srbiji nekoliko nedelja, uverio kroz kontakte sa građanima da su oni istinski posvećeni zapadnim vrednostima odnosno, demokratiji, slobodnom tržištu, pravednom društvu i drugim vrednostima.

"Da li će se to preneti ili neće u zvaničnu politiku, to je na vašem demokratskom sistemu", rekao je on na pitanje da li smatra da je Srbija čvrsto opredeljena za zapadne vrednosti ili se nalazi na raskršću.

Upitan o uticaju srpskih lobista i lobista kosovskih Albanaca u Vašingtonu, on je rekao da je tu, pre svega, manje reč o uticaju lobista, a više je pitanje - kakva se poruka prenosi.

"Ključ je preneti poruku, na čemu treba da radite kako biste nas obavestili o dobrim stvarima koje se dešavaju u ovoj zemlji, poput izuzetnog ekonomskog rasta, odličnih veza sa susedima koje ste razvili... To je vrsta dobrih vesti koje treba predstaviti. Radiću na tome", rekao je on.

Ocenio je da Srbija ima vrlo sposobne diplomatske predstavnike u SAD, kao i dobre prijatelje u Kongresu i javnosti.

Dodao je da Srbija ima izuzetnog ambasadora u teniseru Novaku Đokoviću, koji je, kako je rekao, postao miljenik medija u SAD zbog svog talenta i ličnosti.

Manter je rekao da SAD smatraju da je mesto Srbije i regiona u ujedinjenoj Evropi, a kroz to i u savezništvu i prijateljstvu sa SAD u borbi protiv globalnih pretnji i rešavanju ključnih pitanja u svetu.

"Kada pogledamo Balkan, vidimo nedovršen deo naših napora u proteklih 20 godina u pomaganju Evrope da se ujedini u celovitu, mirnu i slobodnu. Evropa je u miru, ali nije celovita i želimo da Srbija i njeni susedi budu deo tog procesa. Evropa je naš glavni prijatelj i saveznik u globalnim naporima u borbi protiv terorizma, siromaštva, side", rekao je on.

Američki ambasador je posebno naglasio značaj unapređenja ekonomske saradnje i investicija, rekavši da su mnoge američke firme vrlo zainteresovane za Srbiju zbog kvalifikovane radne snage, geografskog položaja zemlje i dosadašnjih ekonomskih rezultata koje je Srbija ostvarila.

"Iskustva poput Ju-Es Stila ne prolaze nezapaženo, ali postoji strah da region nije dovoljno stabilan i zato je rešenje za Kosovo vrlo važno kako bi investitori bili uvereni da se potencijal Srbije može ostvariti", rekao je on.

Manter je rekao da je u proteklih nekoliko nedelja koliko boravi u Srbiji oduševljen dočekom na koji je naišao u kontaktima sa građanima Srbije. Naveo je da je, pored Beograda, posetio Soko Banju i arheološko nalazište Gamzigrad kod Zaječara.

On je ocenio da su otvorenost i toplina zajedničke karakteristike Srba i Amerikanca i ocenio da bi to bila odlična osnova za izgradnju jakih odnosa i pored postojećih teškoća.

Izvor: Press

Manter: SAD za rešenje za Kosovo prihvatljivo za obe strane

SAD vrlo snažno i bezrezervno podržavaju pregovore o statusu Kosova i, kao i Rusija i Evropska unija, smatraju da je za Kosovo najbolje rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane, rekao je novoimenovani ambasador SAD u Beogradu Kameron Manter

U intervjuu agenciji Beta, prvom koji je dao za jedan medij u Srbiji od stupanja na dužnost, Manter je ipak podsetio na stav Vašingtona da je u slučaju izostanka dogovora najbolje rešenje za Kosovo nadgledana nezavisnost na osnovu predloga specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.

Američki ambasador je rekao da SAD ne žele da špekulišu o tome šta će se desiti posle 10. decembra, kada bi pregovaračka trojka trebalo da dostavi izveštaj UN, jer iskreno veruju da će u pregovorima doći do nekakvog dogovora.

"Naša politika je vrlo jasna po tom pitanju i mi smo na zahtev srpske vlade ranije ove nedelje dali objašnjenje Ministarstvu spoljnih poslova, a to je da mi vrlo snažno i bezrezervno podržavamo pregovore koji se održavaju pod okriljem trojke. Mi, naši ruski i naši evorpski prijatelji slažemo se da je najbolje rešenje za Kosovo ono koje je prihvatljivo za obe strane", rekao je on.

Američki ambasador je pozvao Beograd i Prištinu da iznesu nove, kreativne ideje za predstojeće sastanke u Londonu i Njujorku kako bi se razvile najbolje mogućnosti za rešenje.

"Pošto se zalažemo za to, smatramo da nije prikladno špekulisati šta će se desiti posle 10. decembra. Mi mislimo i to smo ranije rekli da, ako dve strane ne budu mogle da postignu obostrano prihvatljivo rešenje, mi u SAD smatramo, kao i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, Evropska unija i većina člalnica Saveta bezbednosti UN, da je najbolje rešenje za Kosovo nadgledana nezavisnost po principima koje je izneo Ahtisari. To je naš stav", rekao je Manter.

Upitan kakav bi stav zauzele SAD u slučaju da se dve strane dogovore o eventualnoj podeli Kosova, Manter je rekao da će Vašington podržati ono rešenje o kome se dve strane dogovore, ali je podsetio da pitanje podele Kosova nije na stolu.

"Rekli smo da ćemo podržati rešenja o kome se dve strane dogovore. Čuli ste (predstavnika EU Volfganga) Išingera koji je, u ime trojke, rekao da se to (pitanje podele) ne razmatra. To nije nešto o čemu mi razmišljamo ili predlažemo kao mogućnost. Nije na nama da predlažemo kakvo rešenje treba da bude, ali mi podržavamo pregovore i način na koji se oni odvijaju i ako bude obostrano prihvatljog rešenja mi smo rekli da ćemo ga podržati", rekao je on.

Upitan o mogućim pretnjama po stabilnost u regionu poput eventualnog izbijanja nasilja na Kosova ili destabilizacije BiH, on je ocenio da je reč o izazovima koji su jednako važni za SAD kao i za region.

Dodao je da kosovsko pitanje treba rešavati direktno i jasno i ocenio da će takvo rešenje omogućiti stabilnost na Balkanu.

Izvor: Press

 LAVROV: REŠENJE ZA KOSOVO UZ SAGLASNOST STRANA

Ministar inostranih poslova Rusije u ostavci Sergej Lavrov izjavio je da se pitanje Kosova i Metohije može rešiti isključivo na pravni način, pregovorima i uz saglasnost svih strana.

'Mi smo protiv rešenja koja su suprotna postojećem međunarodnopravnom poretku', rekao je Lavrov u govoru pred članovima Nacionalnog kongresa Urugvaja.

Kako je prenela agencija Itar-Tas s iz Montevidea, šef ruske diplomatije je rekao da zabrinutost Rusije ilustruju i teškoće sa kojima se suočava Istočni Timor.

'Iskustvo te zemlje pokazuje da je, čak i uz saglasnost strana, potvrđena rezolucijom Saveta bezbednosti UN, za uspostavljanje državnosti potreban dug prelazni period, koji prate mere transformacionog i integracionog karaktera', rekao je Lavrov.

Izvor: RTS