BOCAN-HARČENKO: NISAM OČEKIVAO TAKVE PORUKE IZ SAD


BEOGRAD , 11. septembra (Tanjug) - Predstavnik Rusije u pregovaračkoj trojci Kontakt-grupe, Aleksandar Bocan-Harčenko, kritikovao je poruke da će SAD jednostrano priznati nezavisnost Kosova, kao štetne za pregovarački proces.

"Apsolutno ne podržavam takav stav i takve poruke SAD. Nisam to očekivao od SAD u trenutku kada su pregovori ponovo počeli", rekao je Bosan Harčenko u intervjuu za sutrašnje "Večernje novosti".

Na pitanje da li ima utisak da SAD miniraju pregovarački proces, on je primetio da nezavisnost Kosova i Metohije sigurno nije kompromis Beograda i Prištine, već samo želja Prištine, kojoj se jasno protivi Beograd.

"Zato najava SAD da će jednostrano priznati nezavisnost sigurno nije poruka koja će podržati pregovarački proces, već suprotno", istakao je Bocan-Harčenko.

On je dodao da 10. decembar nije poslednji rok za završetak pregovora, već samo rok za pregovaračku "trojku", pošto ona do tada mora da pripremi izveštaj koji će dostaviti generalnom sekretaru UN Ban Ki-Munu.

Na pitanje da li će se pregovarački proces nastaviti i posle 10. decembra, Bocan-Harčenko je rekao da, ako se do tog datuma postigne kompromis, prihvatljiv i za Beograd i za Prištinu, onda neće biti potrebe za nove pregovore.

"Ali, Rusija se oštro protivi bilo kakvim rokovima. Dakle, mora se pregovarati sve dok ne bude kompromisnog rešenja", istakao je on, čak i posle tog datuma.

On nije želeo da odgovori na pitanje šta će se desiti ako Albanci proglase nezavisnost južne srpske pokrajine odmah posle 10. decembra, što bi potom, podržale SAD, a možda još neke od evropskih zemalja.

"Sačekajte do tog 10. decembra. Ne utičimo na tok pregovaračkog procesa kao što to rade SAD", rekao je ruski predstavnik u pregovaračkoj trojci. "Verujem u kompromisno rešenje", dodao je.

On je precizirao da u izveštaju pregovaračke trojke generalnom sekretaru UN "neće biti ni slovo iz Ahtisarijevog plana", već samo detalji i rezultati pregovora - od Beča do 10. decembra.

Od sastanka u Londonu 18. i 19. septembra, Bocan-Harčenko očekuje, pre svega, nastavak razgovora "trojke" sa obema stranama i dobre pripreme za pregovore u Njujorku.

"Želimo da vidimo u kom pravcu i Beograd i Priština sada, posle Beča, vide dalji nastavak pregovora o mogućim statusnim rešenjima za Kosovo i Metohiju", dodao je on.

Bocan-Harčenkoje je precizirao da su direktni pregovori u Njujorku zvaničnika Beograda i Prištine predviđeni za 28. septembar, odmah posle sastanka šefova diplomatija zemalja Kontakt-grupe.

On je istakao da Rusija ne odustaje od stava da poslednja odluka o kosovskom procesu mora biti doneta u Savetu bezbednosti UN, uz poštovanje Rezolucije 1244, a da bi sve osim toga bilo bi kršenje međunarodnog prava, što Rusija neće prihvatiti.

Na pitanje da li je optimista da će Beograd i Priština doći do prihvatljivog kompromisa za obe strane, na kome insistira zvanična Moskva, Bocan-Harcenko je rekao: "Očekuju nas teški pregovori".

SOLANA: NEMA TRGOVINE KOSOVOM


BEOGRAD , 11. septembra (Tanjug) - Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je da će EU preuzeti odgovornost za status Kosova u zavisnosti od ishoda pregovora i istakao da kosovsko pitanje neće biti predmet trgovine niti političkih kompenzacija na putu Srbije ka evropskim integracijama.

"Kosovo je u Evropi i status je evropski problem. EU će preuzeti odgovornost. Kakav će odgovor biti zavisi od ishoda pregovora. Nadamo se da će pregovori uspeti i da ćemo u decembru moći da podržimo rešenje dogovoreno između dve strane", rekao je Solana u intervuu za sutrašnji "Blic".

Prema njegovim rečima, šta će se dogoditi posle 10. decembra, kada će pregovaračka trojka podneti izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki-Munu, zavisi od toga da li će Beograd i Priština moći da se dogovore.

"EU čvrsto veruje da je potrebno da se u kratkom roku dođe do funkcionalnog i trajnog rešenja. Vreme nije na našoj strani", dodao je Solana.

On je, na pitanje da li je plan Martija Ahtisarija osnova pregovora, odnsono da li postoji "plan B", podsetio da je EU jasno stala iza tog plana.

"Sadašnja faza ima za cilj da Beogradu i Prištini pruži još jednu šansu za kompromis. Treba učiniti sve da pregovori budu realni i suštinski. Pozivamo obe strane da budu kreativne i da predlože nove ideje u duhu kompromisa", rekao je Solana.

Na pitanje ukoliko SAD ili EU priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, da li se ima u vidu i mogućnost da Srbija tamo pošalje vojsku i da li će doći do faktičke podele Kosova, Solana je ocenio da su to rizici sa kojima bismo bili suočeni ako pregovori ne uspeju.

"Zato je veoma važno da se napravi svaki napor da proces pregovora sa trojkom bude smislen. Važno je da se nađe rešenje. Tu priliku bi obe strane morale da iskoriste", dodao je on.

Na mogućnost da će Srbija, zbog Kosova, strateški morati da se odluči da li će sa Rusijom, ili sa EU i NATO, Solana je rekao da ne misli da Srbija mora da pravi taj izbor.

"Rusija jeste i biće značajan partner Srbije. To je slučaj i sa mnogim evropskim zemalja. Što se EU tiče, Srbiji je ponuđeno da u budućnosti bude članica Unije. Koliko mi je poznato, velika većina Srba bi rado prihvatila tako nešto, i to što je brže moguće", istakao je on.

Upitan koliko će Kosovo uticati na ulazak Srbije u EU, Solana je napomenuo da su to dva odvojena procesa. "Ne razmišljamo o trgovini ili kompenzaciji. Nadam se da će i Srbija učiniti isto", dodao je on.

Solana je ponovio da jedina prava prepreka za Srbiju da postane kandidat za članstvo u EU jeste politička - puna saradnja s Haški tribunalom.

"Onoga danaa kada Srbija ispuni taj uslov, put ka EU će biti prav i bez skretanja. Evropa iščekuje da Srbija načini potrebne hrabre korake kako bi nam se što pre priključila", zaključio je Solana

DiKarlova: Ako nema dogovora, Ahtisarijev plan najbolji

U slučaju da Beograd i Priština ne postignu dogovor o kosovskoj budućnosti, SAD smatraju da je plan izaslanika UN Martija Ahtisarija najbolje rešenje, izjavila je zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Rozmari Dikarlo

"Ako strane ne budu mogle da se dogovore, smatramo da je Ahtisarijev plan najbolje rešenje. Naša pozicija se, dakle, nije promenila", rekla je DiKarlova za "Glas Amerike" i ukazala da SAD smatraju kako pregovori o Kosovu nisu neograničeni.

Ona je ponovila da je plan koji je predložio bivši predsednik Finske i dalje na pregovaračkom stolu.

"Kažem da - ako ne bude sporazuma - to je plan koji ostaje na stolu. Dve strane će sada diskutovati o različitim aspektima međusobnih odnosa, mogućim ishodima ovog procesa i - u tom slučaju - Ahtisarijev plan je i dalje na stolu", dodala je DiKarlova.

Ona je izrazila nadu da će "obe strane iskoristiti ovu priliku i pokušati da dođu do kompromisa".

"To je u svačijem interesu i mislim da to svi znaju. Mi ćemo prihvatiti sve oko čega se zainteresovane strane dogovore, ali je sada na njima da iznesu svoje predloge", kaže DiKarlova.

Imajući u vidu rusko protivljenje ideji nadgledane nezavisnosti za Kosovo, DiKarlova kaže da u narednim mesecima ne isključuje približavanje stavova Vašingtona, Brisela i Moskve.

Ona je takođe ocenila da je Kosovo pitanje koje je primarno u nadležnosti Evrope.

"To je pitanje evropske bezbednosti i važno je da se reši tako što će Evropa igrati ključnu ulogu... Vrlo je važno da Evropa bude jedinstvena i da vodi računa o bezbednosti u regionu. Mi smo tu da podržimo njene napore", rekla je DiKarlova.

Izvor: Press

Delo: Kosovski triangl

Današnji slovenački provladin dnevnik "Delo" piše da se kosovskoj, srpskoj i međunarodnoj javnosti nagađa ko će osim Vašingtona jednostrano priznati nezavisnost Kosova

"U kosovskoj, srpskoj i međunarodnoj javnosti rastu nagađanja koje će članice Evropske unije biti spremne da odmah imitiraju najave Vašingtona da će jednostrano priznati nezavisnost Kosova ako se pregovarački proces s mandatom generalnog sekretara UN Ban Ki Muna završi bez opipljivih rezultata", piše "Delo".

List, takođe, konstatuje da se "između Scile i Haribde kosovskog pitanja koje su stvorili Vašington i Moskva, našla Evropa".

"Američka strana sa najavom jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova daje pogrešnu podršku albanskim, a Moskva, sa doslednim zagovaranjem zahteva Srbije da Kosovo ostane njeno, srpskim ekstremistima", piše list.

Zbog toga, dodaje "Delo", "nije moguće očekivati da će se Priština i Beograd približiti rešenju koje bi bilo prihvatljivo za obe strane", a "između američkog i ruskog nadmetanja se našla EU, koja mora na svim kriznim područjima Evrope ... plaćati grehe i zablude ne samo neposredno umešanih u sporove već i glavnih aktera u rešavanju međunarodnih kriza koje često gubi na značaju".

"Mnoge je strah i od destabilizacije Zapadnog Balkana, na kraju krajeva i zbog toga što se u sadašnjim prilikama zaista ne vidi drugo rešenje nego da se Srbiji i Kosovu omogući ubrzano približavanje i uključivanje u EU", ocenjuje list.

"Delo" zaključuje komentar da bi "i zbog toga Brisel morao da preuzme glavnu ulogu u traženju izlaza iz kosovske krize".

Izvor: Press

Džatras: Odbaciti ružičasti scenario Agima Čekua

Evropski i drugi lideri treba da rade na istinskom rešenju za Kosovo, zasnovanom na realističnom kompromisu dve strane i da odbace "ružičasti" scenario kosovskog premijera Agima Čekua, ocenjuje direktor Američkog saveta za Kosovo Džejms Džatras

"Umesto da olakšava dalju nestabilnost, zločin i kršenje ljudskih prava ..., međunarodna zajednica treba da odbaci Čekuov 'ružičasti' scenario kao maštanje što i jeste", piše Džatras u najnovijem broju "Vol strit džornala".

Džatras smatra da umesto toga "evropski i ostali odgovorni lideri treba da rade na istinskom rešenju za Kosovo, putem pregovora, zasnovanom na realističnom kompromisu između albanskih težnji za samoupravom i srpskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta".

Ideje kosovskog premijera o budućem statusu Srba i ostalih nealbanaca u nezavisnom Kosovu jesu, prema Džatrasovoj oceni, samo "okrutno ismevanje".

"Dve trećine Srba i sličan broj Roma, Hrvata, Goranaca - da ne pominjem malu jevrejsku zajednicu na Kosovu - nasilno su proterani iz pokrajine", navodi Džatras i dodaje da su "teror izvršili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova čiji je bivši komandant bio upravo Agim Čeku".

Džatras dalje piše da je Čeku "najodgovorniji" što se niko od raseljenih nije mogao da bezbedno vrati, a ta mogućnost ne postoji ni "uz dalje, ali lakše prisustvo mirovnjaka NATO i policije EU".

Izvor: Press

Koha ditore: Imamo potvrdu da Koštunica agituje za podelu

Dnevnik na albanskom "Koha ditore" piše da je taj list ponovo dobio potvrdu da premijer Srbije Vojislav Koštunica, kod članica Evropske unije agituje za podelu Kosova kao prihvarljivo rešenje statusa

Pod naslovom "Srpski zvaničnici nervozno reaguju na izveštavanje Kohe Ditore", dnevnik ističe da je jučerašnji tekst u kojem se, pozivajući se na sigurne zapadne izvore, ističe kako premijer Srbije Vojislav Koštunica preko poznatog biznismena Vojina Lazarevića agituje za podelu Kosova, izazvao nervozne reakcije i optužbe na račun dnevnika.

U tekstu se navodi da su međunarodni izvori juče još jednom potvrdili tom listu da je srpski premijer Koštunica poslao ličnog izaslanika, Vojina Lazarevića da u glavnim gradovima EU predloži opciju podele, kao rešenje koje može da bude prihvatljivo za Beograd.

Predstavnici vlade, Demokratske stranke Srbije i preduzeća Rudnap, čiji je vlasnik Lazarević, odbacili su juče kao netačne navode u listu "Koha ditore".

Izvor: Press

 KOŠTUNICA: SRBIJA NIJE NIKOME PRETNJA;
DANAS STAV O UČEŠĆU SRBA NA IZBORIMA

 Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je u Briselu da Srbija 'nije nikome pretnja' i da je, na protiv, sama suočena s pretnjom nekih aktera na međunarodnoj političkoj sceni da će priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije.

Koštunica je u Briselu razgovarao s predsednikom Evropskog parlamenta Hansom Gertom Peteringom i visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, a susrešće se i sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom.

Havijer Solana izjavio je posle susreta s Vojislavom Koštunicom, da će se Evropska unija uzdržavati izjava koje bi mogle da prejudiciraju ishod pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije.

U Briselu, s predsednikom Vlade Srbije, boravi i srpski ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić.

Srbija nije nikome pretnja

'Srbija nije nikome pretnja, već je Srbija ta koja je izložena mnogim pretnjama jednostranog proglašenja nezavisnosti i izjavama kako će, ako Kosovo ne postane nezavisno, Albanci biti nezadovoljni i uzeti oružje u ruke... To su pretnje Srbiji, ali i osnovnim dokumentima međunarodnog prava', izjavio je Koštunica posle razgovora s predsednikom Evropskog parlamenta Hansom Gertom Peteringom.

'Srbija je zabrinuta izjavama koje se odnose na jednostrano priznanje... Mi smatramo da bi međunarodna zajednica i Evropska unija trebalo da upute jasno upozorenje da ma kakvo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova ne samo urušava Povelju UN, već i stabilnost regiona i sveta u celini', naglasio je predsednik srpske vlade koji se nalazi u jednodnevnoj poseti Briselu.

Odgovarajući na pitanje novinara koje se odnosilo na pretnju Beogradu oružanom silom, koju je prošle nedelje lansirao Njujork tajms tumačeći izjave državnog sekretara za Kosmet Dušana Prorokovića, Koštunica je rekao da je Prorokovićeva izjava 'uzeta van konteksta' i da 'nije korektno interpretirana'.

Gospodina Peteringa sam obavestio da je Srbija ozbiljno opredeljena za pregovore, kao što je bila i do sada, te da sada očekujemo direktne pregovore Beograda i Prištine - krajem septembra u Njujorku, istakao je predsednik srpske vlade.

Želeo bih da podsetim, pošto sam u Briselu', dodao je, 'da osnivačka povelja o Evropskoj uniji podržava Povelju UN i Helsinšku povelju po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta država.

Smatramo da je veoma lako doći do kompromisa ukoliko se poštuje taj princip, ispisan u Povelji UN o teritorijalnom integritetu i suverenitetu, objasnio je srpski premijer.

On je dodao da je Srbija pripremila veoma iscrpne i detaljne institucionalne mehanizme za funkcionisanje suštinske autonomije za Kosmet unutar Srbije što bi, kako je rekao, omogućilo Kosovu da se slobodno razvija, ali ne ugrožavajući teritorijalni integritet Srbije.

Koštunica je naglasio da je plan Martija Ahtisarija propao zato što nije usvojen u Savetu bezbednosti UN i zato što je kršio Povelju UN.

Petering je izjavio da još ima 110 dana za pregovore i da se nada da je dogovor u Savetu bezbednosti UN još moguć.

U ovom trenutku izgleda kao da to nije moguće, ali bi trebalo, ipak, iskoristiti tih 110 dana za rešenje u Savetu bezbednosti UN, naglasio je predsednik Evropskog parlamenta.

On je istakao da Evropski parlament želi da proces stabilizacije i pridruživanja Evropske unije sa Srbijom bude uspešno okončan, ali i da, istovremeno, zahteva da Ratko Mladić bude predat Haškom tribunalu.

Solana: EU će se uzdrzati od prejudiciranja ishoda pregovora

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je u Briselu, posle susreta s predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Koštunicom, da će se Evropska unija uzdržavati izjava koje bi mogle da prejudiciraju ishod pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije.

Postoji dogovor članica Evropske unije, SAD, Rusije i dveju strana da u periodu pregovora ne dajemo izjave koje bi mogle da štete cilju pregovora, izjavio je Solana, dodajući da će se EU stoga 'uzdržati od izjava o mogućem ishodu procesa.

Visoki predstavnik je podvukao da se nada da će moći da bude postignut sporazum koji bi svi prihvatili, ali i da je rok za pregovore oko 11. decembra kada bi posrednička trojka trebalo da preda svoj izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu.

Visoki predstavnik Evropske unije izjavio je da bi, po njegovom mišljenju, za kosovske Srbe bilo bolje da učestvuju na kosovskim izborima, predviđenim za 17. novembar.

Tu postoji razlika između našeg stava i stava Vlade Srbije, ali mi ćemo poštovati odluku koja bude doneta, izjavio je Solana.

Koštunica je naglasio da se pregovarački proces mora okončati u Savetu bezbednosti UN i da plan Martija Ahtisarija, koji pre par meseci nije prošao u tom telu, ne može biti osnova za uspešno rešenje u Savetu bezbednosti UN.

Moram da upozorim na izjave da će doći do jednostranog proglašnja nezavisnosti u slučaju da pregovori propadnu, izjavio je predsednik Vlade Srbije.

Svako rešenje van Saveta bezbednosti bi, prema rečima Koštunice, imalo više nego opasne posledice.

Solana i Koštunica su izrazili i zadovoljstvo povodom okončanja procesa pregovora EU i Srbije o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Visoki predstavnik EU je naglasio da se nada da će biti ostvarena puna saradnja s Haškim tribunalom koja je neophodna za okončanje procesa S S P, a da će uskoro, posle posete Beogradu, ocenu o toj saradnji dati glavni tužilac Karla del Ponte.

Njeni poslednji izveštaji su bili pozitivni... Ne vidim zašto i sledeći ne bi bio takav, istakao je Solana.

Koštunica je preneo Solani da je Srbija svesna svojih međunarodnih obaveza po pitanju Haškog tribunala i da je dosta učinila po tom pitanju.

U interesu Srbije je da se ta saradnja okonča, istakao je Koštunica.

On je, međutim, ukazao i na činjenicu da se neki haški optuženici, za koje se teretirala Srbija, uopšte nisu nalazili na teritoriji Srbije, pri čemu je pomenuo slučaj Vlastimira Đorđevića, uhapšenog u Crnoj Gori.

Danas stav Beograda o učešću Srba na izborima

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je u Briselu da će Beograd danas, posle konsultacija Vlade i predsednika Srbije, izneti stav o učešću Srba na kosovskim izborima, predviđenim za 17. novembar.

'Mi ponovo razmatramo situaciju vezanu za izbore... Očekujemo da ćemo danas, nakon konsultacije Vlade Srbije i predsednika, imati jasno saopštenje o našem stavu po tom pitanju', izjavio je Koštunica posle sastanka s predsednikom Evropskog parlamenta Hansom Gertom Peteringom.

'Na Kosovu nije bilo dovoljno lokalnih, opštinskih reformi niti, pak, promena u položaju Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica na Kosovu... Nije bilo ni povratka raseljnih lica iako je to garantovano Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN', istakao je Koštunica, naglasivši da će tokom dana biti formulisan i obznanjen konačan stav Beograda.

Izvor: RTS

 HARČENKO: U IZVEŠTAJU PREGOVARAČKE TROJKE NI SLOVO IZ AHTISARIJEVOG PLANA

Predstavnik Rusije u pregovaračkoj trojci Kontakt-grupe, Aleksandar Bocan-Harčenko kritikovao je poruke da će SAD jednostrano priznati nezavisnost Kosova, kao štetne za pregovarački proces.

'Apsolutno ne podržavam takav stav i takve poruke SAD. Nisam to očekivao od SAD u trenutku kada su pregovori ponovo počeli', rekao je Bosan Harčenko u intervjuu za 'Večernje novosti'.

Na pitanje da li ima utisak da SAD miniraju pregovarački proces, on je primetio da nezavisnost Kosova i Metohije sigurno nije kompromis Beograda i Prištine, već samo želja Prištine, kojoj se jasno protivi Beograd.

'Zato najava SAD da će jednostrano priznati nezavisnost sigurno nije poruka koja će podržati pregovarački proces, već suprotno', istakao je Bocan-Harčenko.

On je dodao da 10. decembar nije poslednji rok za završetak pregovora, već samo rok za pregovaračku 'trojku', pošto ona do tada mora da pripremi izveštaj koji će dostaviti generalnom sekretaru UN Ban Ki-Munu.

Na pitanje da li će se pregovarački proces nastaviti i posle 10. decembra, Bocan-Harčenko je rekao da, ako se do tog datuma postigne kompromis, prihvatljiv i za Beograd i za Prištinu, onda neće biti potrebe za nove pregovore.

'Ali, Rusija se oštro protivi bilo kakvim rokovima. Dakle, mora se pregovarati sve dok ne bude kompromisnog rešenja', istakao je on, čak i posle tog datuma.

On nije želeo da odgovori na pitanje šta će se desiti ako Albanci proglase nezavisnost južne srpske pokrajine odmah posle 10. decembra, što bi potom, podržale SAD, a možda još neke od evropskih zemalja.

'Sačekajte do tog 10. decembra. Ne utičimo na tok pregovaračkog procesa kao što to rade SAD', rekao je ruski predstavnik u pregovaračkoj trojci. 'Verujem u kompromisno rešenje', dodao je.

On je precizirao da u izveštaju pregovaračke trojke generalnom sekretaru UN 'neće biti ni slovo iz Ahtisarijevog plana', već samo detalji i rezultati pregovora - od Beča do 10. decembra.

Od sastanka u Londonu 18. i 19. septembra, Bocan-Harčenko očekuje, pre svega, nastavak razgovora 'trojke' sa obema stranama i dobre pripreme za pregovore u Njujorku.

'Želimo da vidimo u kom pravcu i Beograd i Priština sada, posle Beča, vide dalji nastavak pregovora o mogućim statusnim rešenjima za Kosovo i Metohiju', dodao je on.

Bocan-Harčenkoje je precizirao da su direktni pregovori u Njujorku zvaničnika Beograda i Prištine predviđeni za 28. septembar, odmah posle sastanka šefova diplomatija zemalja Kontakt-grupe.

On je istakao da Rusija ne odustaje od stava da poslednja odluka o kosovskom procesu mora biti doneta u Savetu bezbednosti UN, uz poštovanje Rezolucije 1244, a da bi sve osim toga bilo bi kršenje međunarodnog prava, što Rusija neće prihvatiti.

Na pitanje da li je optimista da će Beograd i Priština doći do prihvatljivog kompromisa za obe strane, na kome insistira zvanična Moskva, Bocan-Harcenko je rekao: 'Očekuju nas teški pregovori'.

Konuzin: Rusija protiv podrške prvog čoveka UN Ahtisarijevom planu

Rusija se usprotivila podršci generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki-muna planu njegovog izaslanika Martija Ahtisarija, smatrajući da uloga UN nije u nametanju rešenja za budući status Kosova i Metohije, izjavio je direktor Odeljenja za međunarodne organizacije u Ministarstvu inostranih poslova Rusije Aleksandar Konuzin.

'Mi ne pozdravljamo činjenicu da je Ban Ki-mun podržao Ahtisarijev plan o Kosovu, jer je on usmeren na nametanje rešenja koje je neprihvatljivo za zemlju članicu UN - Srbiju', istakao je Konuzin i dodao da UN treba da uvažavaju mišljenje svih zemalja članica, naročito kada je reč o 'zaoštrenim međunarodnim problemima'.

'Ne smatramo da uloga UN treba da bude u nametanju rešenja', rekao je Konuzin, dodajući da je generalnom sekretaru bilo poznato da 'dve stalne članice Saveta bezbednosti UN nisu pozdravile' Ahtisarijev plan.

'Mi smo svoje gledište preneli generalnom skeretaru i čekamo uzvratne korake', rekao je ruski diplomata a prenosi Itar-Tas.

Konuzin je rekao da 'Rusija polaže velike nade u predstojeći susret Kontakt grupe u okviru sednice Generalne skupštine UN' u Njujorku i dodao da će 'posle susreta Kontakt grupe biti održani direktni pregovori između predstavnika Beograda i Prištine'.

Posle snažnog protivljenja Rusije američko-evropskim predlozima za nacrt rezolucije o Kosovu u SB UN, pregovori o statusu Kosova i Metohije obnovljeni su uz posredovanje 'trojke' Kontakt grupe čije su članice Rusija, SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija.

Kako je najavljeno, 'trojka' koju čine predstavnici Rusije, SAD i Evropske unije, Aleksandar Bocan Harčenko, Frenk Vizner i Volfgang Išinger, održaće odvojene susrete sa predstavnicima Beograda i Prištine u Londonu 18. i 19. septembra a prvi direktan dijalog očekuje se dan posle ministarskog sastanka Kontakt grupe u Njujorku, 27. septembra.

Generalni sekretar UN od 'trojke' je tražio da preda izveštaj o toku pregovora sa Beogradom i Prištinom do 10. decembra ove godine.

Konuzin je izjavio da Rusija ne smatra 10. decembar 'strateškim datumom za rešenje problema'.

'Ako do tog vremena strane ne mogu da dođu do rešenja koje ih zadovoljava, svetska zajednica treba da obezbedi vreme za nastavak rešavanja tok pitanja', istakao je funkcioner ruskog MIP-a.

Izvor: RTS

 UPOZORENJE DE GUHTA: NA KOSOVU MOGUĆ ORUŽANI SUKOB

 Belgijski ministar inostranih poslova Karel de Guht izjavio je, u intervjuu briselskom 'Standardu', da je zabrinut mogućnošću da na Kosovu i Metohiji izbije oružani sukob u slučaju da kosovski Albanci jednostrano proglase nezavisnost.

'Do sukoba bi moglo da dodje zato što Albanci neće biti skloni da poštuju prava srpske manjine', izjavio je De Guht belgijskom dnevniku, kako je preneo britanski radio BBC.

De Guht je rekao da bi takva situacija mogla da navede Srbiju da na sever Kosova pošalje svoje vojnike, dodajući da bi Evropska unija trebalo da bude spremna za takav razvoj događaja.

Ocenivši da je saglasnost u Savetu bezbednosti UN o Kosovu praktično nemoguća, De Guht je rekao da bi zato trebalo 'kreativno tumačiti Rezoluciju 1244 kao moguću pravnu osnovu za misiju EU na Kosovu'.

Izvor: RTS

TADIĆ: NEMAM PRAVO DA POZOVEM SRBE NA IZBORE NA KOSOVU

LISABON , 12. septembra (Tanjug) - Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da "nema pravo" da Srbe pozove da izađu na izbore za Skupštinu Kosova i Metohije, zakazane za 17. novembar.

Tadić je novinarima u Lisabonu, gde boravi u jednodnevnoj poseti Portugaliji, rekao da će narednih dana predsednik i Vlada Srbije odlučiti da li da Srbima na Kosovu i Metohiji preporuče da izađu na lokalne izbore, koji su takođe zakazani za 17. novembar.