JOČIĆ: REŠAVANJE STATUSA KOSMETA NAJVAŽNIJE DRŽAVNO I NACIONALNO PITANJE

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Dragan Jočić naglasio je da je pitanje rešavanja statusa Kosova i Metohije najvažnije državno i nacionalno pitanje i da sva druga pitanja, uključujući i izbore, predsedničke i lokalne, moraju biti u funkciji odbrane južne pokrajine.

'Kosovo i Metohija je najvažniji nacionalni prioritet koji stavlja po strani sva druga pitanja', rekao je Jočić u intervjuu Tanjugu i najavio da će Predsednišstvo DSS-a stalno razmatrati kako bi država i njene institucije trebalo da reaguju ukoliko albanski separatisti jednostrano proglase nezavisnost.

Jočić je objasnio da jučerašnje saopštenje njegove stranke upravo upućuje na logičan sled dogadjaja, odnosno na potrebu da se zagovornici jednostrane nezavisnosti na vreme i preventivno upozore na moguće mere koje će biti preduzete ukoliko neko 'reši da uzme deo teritorije Srbije i kaže 'ovo je naše''.

DSS je juče upozorila na realnu opasnost da albanski separatisti, uz podršku SAD i NATO, 11. decembra proglase jednostranu nezavisnost i da, ubrzo posle toga, SAD priznaju 'prvu NATO državu'.

U saopštenju je navedeno da DSS razmatra mogućnost adekvatnog odgovora na taj opasni scenario.

'Sada je pravo vreme da Srbija uputi upozorenje medjunarodnim pokroviteljima ovog opasnog scenarija- da nije moguće da oni priznaju jednostranu nezavisnost a da nema nikave naše reakcije. Da li će naše upozorenje uticati na eventualnu promenu njihove politike, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, moramo da preduzmemo sve što je u našoj moći da sačuvamo suverenitet i teritorijalni integritet zemlje', rekao je Jočić.

On je ukazao da je Srbija poželjan partner za sve zemlje, 'jer je na takvom geostrateškom terenu da bi s njom trebalo razvijati dobre odnose, a ne ponižavati je'.

'Ako SAD i NATO hoće da priznaju jednostranu nezavisnost i prvu NATO državu, najbolji je odgovor da ih danas upozorimo da to ne rade, jer će, u protivnom, Srbija doneti odluku da neće biti član NATO pakta', dodao je Jočić.

Odgovarajući na kritike da se u stavu DSS više 'prepoznaje želja' da se izadje u susret ruskum interesima za suzbijanje širenja NATO, od istinske želje za očuvanjem Kosova, Jočić je ocenio da je to 'zamena teza'.

'DSS pre svega gleda interese svoje zemlje, države Srbije i mislim da je to ineteres i drugih stranaka. Osim toga, elementarna je činjenica da ne pokušava Rusija da nam otme Kosovo, već je Rusija sprečila da se u Savetu bezbednosti Srbiji rasparča. Zahvalni smo Rusiji što nas principijelno podržava, a DSS, kao državotvorna stranka, uvek će i isključivo štiti interese naše zemlje', ukazao je Jočić.

Ristivojević: DSS će predložiti preventivne mere

Portparol Demokratske stranke Srbije Branislav Ristivojević izjavio je da će ta partija predložiti preventivne mere za slučaj da kosovski Albanci jednostrano proglase nezavisnost Kosova, i istakao da bi Srbija tako povela izbalansiranu politiku koja zemlju ne bi vodila u izolaciju.

'Prvo ćemo predložiti da se u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti donese akt u Srbiji koji bi takve akte [o proglašenju nezavisnosti] na Kosovu proglasili za ništavne i protivpravne', rekao je Ristivojević na konferenciji za novinare.

On je kazao da će DSS, takođe, predložiti da Skupština donese odluku da Srbija ne može biti član NATO-a u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova.

Svrha tih mera bila bi preventivna, i Srbija bi na taj način povela izbalansiranu politiku koja zemlju ne bi vodila u izolaciju, ocenio je Ristivojević.

Portparol DSS-a je naglasio da bi celokupna domaća javnost trebalo da se uključi u debatu o tim pitanjima, koju je ta partija pokrenula s 'političkim partnerima'.

Prema njegovim rečima, pravo je vreme da se uđe u tu debatu, jer postoji mogućnost da se 'ovaj opasan scenario [jednostranog proglašenja nezavisnoti] realizuje u decembru'.

Upitan da li bi oprečni stavovi DSS-a i DS-a u ulasku Srbije u NATO mogli da poremete odnose u koalicionoj vladi, Ristivojević je rekao da su samo evropske integracije uključene u pet osnovnih principa rada Vlade, o kojima su se koalicioni partneri usaglasili, dok evroatlantske integracije nisu.

On je naveo da nijedan akt ne predviđa izjašnjavanje građana na referendumu o ulasku Srbije u NATO, ali je dodao da to ne znači da referenduma neće biti.

Govoreći o podršci lideru DS Borisu Tadiću na predstojećim predsedničkim izborima, Ristivojević je rekao da je to pitanje za budućnost i da je još rano govoriti o izborima, jer je Kosovo sada najvažnije državno pitanje.

DSS smatra da sve političke aktivnosti moraju biti podređene Kosovu i da bi zato organizovanje izbora išlo protiv glavnog cilja naše zemlje - očuvanja Kosova u sastavu Srbije, rekao je on, dodavši da su počeli razgovori o tome s koalicionim partnerima.

Izvor: RTS

Jeremić razgovarao sa danskim parlamentarcima

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić sastao se danas u Beogradu s predstavnicima Odbora za spoljnu politiku Parlamenta Danske, koje predvodi predsednica tog Odbora Gite Lilelund Bek, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Kako se navodi, u razgovoru s danskom parlamentarnom delegacijom, Jeremić je ponovio da je za Srbiju jedino prihvatljivo kompromisno i održivo rešenje statusa Kosova i Metohije.

Povodom evropskih integracija, on je naglasio da je punopravno članstvo u EU strateški prioritet vlade Srbije, ponovivši da je ministarstvo spoljnih poslova usmerilo veliki broj svojih aktivnosti ka ostvarivanju ovog cilja, kaže se u saopštenju.

Ovo je prva poseta danskih parlamentaraca Srbiji od kako je novembra 1979. godine predsednik danskog Parlamenta posetio bivšu SFRJ.

Izvor: Press

Direktnim pregovorima do statusa Kosova


Predsednik Srbije Boris Tadić istakao je danas u razgovoru sa predstavnikom Evropske unije u posredničkoj "trojci" za rešavanje statusa Kosova i Metohije Volfganfom Išingerom da je neophodno što pre pristupiti direktnim pregovorima Beograda i Prištine.
Tadić je naglasio da se Srbija zalaže da se kroz direktne pregovore dođe do kompromisnog rešenja o budućem statusu Kosova koje će biti prihvatljivo za obe strane.
Predsednik Srbije pozvao je EU, Rusiju i Sjedinjene Američke Države da utiču na albansku stranu da odustane od namere da jednostrano donosi odluke i pristupi konstruktivnom dijalogu kojim bi se došlo do kompromisa.
"Srbija se zalaže za mirno rešenje i ukazuje da su pretnje nasiljem kao i pretnje da će kosovski parlament, u slučaju neuspeha pregovora, proglasiti nezavisnost, u suprotnosti sa međunarodnim pravom i obesmišljavaju pregovarački proces", rekao je Tadić i dodao da odluku o statusu Kosova mora da potvrdi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
U delegaciji predsednika Srbije, sastanku sa Išingerom, prisustvovao je i ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić, saopštila je Pres služba predsednika Srbije.
I ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić se danas sastao predstavnikom EU. Cilj susreta bio je Išingerovo bolje upoznavanje sa srpskim viđenjem rešenja budućeg statusa Kosova, imajući u vidu detaljnu prezentaciju koju je delegacija Srbije izložila na konsultativnim razgovorima održanim u Beču 30. avgusta, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima.

Harčenko: 10. decembar ne mora biti kraj pregovora
Predstavnik Rusije u međunarodnoj "trojci" za pregovore o Kosovu i Metohiji Aleksandar Bocan-Harčenko kazao je agenciji Beta da je 10. decembar rok za podnošenje izveštaja "trojke" Savetu bezbednosti UN o rezultatima pregovora o statusu, ali da to ne znači i završetak pregovora.
"Kao učesnik 'trojke' orijentišem se na to da 10. decembar predstavlja konačan rok za podnošenje izveštaja SBUN", rekao je ruski diplomata, dodavši da će posle toga izveštaj biti razmatran u Savetu bezbednosti UN.
"A šta će biti dalje, rešavaće Savet bezbednosti UN, a ne 'trojka'", dodao je Bocan-Harčenko.
Drugi član pregovaračke "trojke", predstavnik EU Volfgang Išinger, rekao je da posle 10. decembra mora da bude doneta odluka o trajnom statusu Kosova.
"Ko želi da drugačije interpretira situaciju, vara se. Generalni sekretar UN je tražio od nas izveštaj, a ne međuizveštaj", rekao je nemački diplomata za bečki "Standard".

Riker: Potreban plan B za slučaj nepostizanja dogovora
Zapad bi trebalo da pripremi plan za Kosovo u slučaju da se ne postigne dogovor između Prištine i Beograda do isteka roka u decembru datog dvema stranama da reše status te pokrajine, izjavio je danas šef UNMIK-a Joakim Riker.
Riker je podvukao u izjavi Rojtersu da se trenutna situacija na Kosovo ne može održati u nedogled, ukazujući na sve veće nezadovoljstvo kosovske javnosti što bi moglo da pogorša privredne i političke probleme ukoliko se ne pronađe izlaz iz tog stanja.
"Posle 10. decembra (rok koji se pominje za postizanje dogovora u Prištine i Beograda) ne bi trebalo da propadnemo u rupu. Svi bismo naravno voleli da se postigne sporazum... U svakom slučaju, međunarodna zajednica a naročito EU trebalo bi da se pripreme i za druge mogućnosti", istakao je nemački diplomata.
Ocenivši da su izgledi za dogovor "tanki" posle 13 meseci bezuspešnih napora u tom smislu, Riker je rekao da situacija ne može da ostane takva kakva jeste jer je albanski narod na Kosovu umoran i frustriran i gubi poverenje u svoje lidere i u međunarodnu zajednicu.
"Narod Kosova mora imati jasnu perspektivu. Bez rešenog statusa ne može se postignuti napredak. Verovatnije je da će se stvari rešiti. Ekonomski gledano situacija će se pogoršavati, ne poboljšavati, i to će se odslikavati na političkom planu", zaključio je Riker.

Lord Džonston predlaže nadgledanu nezavisnost
Izvestilac za Kosovo i Metohiju komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) lord Rasel Džonston predlaže u svom izveštaju, kao i Marti Ahtisari, nadgledanu nezavisnost kao rešenje za južnu srpsku pokrajinu.
"Sadržaj originalnog izveštaja u stvari ima istu poruku kao i Ahtisarijev plan, ali sada imamo novu situaciju zbog stava Rusije u Savetu bezbednosti koji izgleda kao blokada", izjavio je danas u Prištini Lord Džonston.
Lord Džonston predlaže nadgledanu nezavisnost za Kosovo, ali navodi da se zbog protivljenja Rusije moraju razmotriti i alternativne mogućnosti.
“Dao sam svoje viđenje mogućeg rešenja statusa, koje nisu prihvatile Srbija i Rusija. Sada moramo razmotriti novu situaciju i tražiti put kojim ćemo ići napred”, istakao je izvestilac PSSE.
Izveštaj lord Džonstona će biti podnet na jesenjem zasedanju Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, a to što je Srbija trenutno predsedvajuća Saveta Evrope ne utiče mnogo na novu Rezoluciju o Kosovu, istakao je lord.

Rumunija protiv jednostranog priznanja nezavisnosti
Ministar spoljnih poslova Rumunije Adrijan Čorijanu istakao je danas, uoči posete ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića Bukureštu, da rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije ne sme biti jednostrano niti nametnuto.
"Mi smatramo da samo rešenje koje bi prihvatile sve zainteresovane strane i koje ne bi bilo ni nametnuto, ni jednostrano, može otkloniti zategnutost u regionu", rekao je Čorojanu i dodao da Rumunija "nije nikada svojim stavom dovela u opasnost jedinstvo Evropske unije", već da rumunski stav "ima svoje osobenosti, ali da evropski partneri to razumeju".
"Jedinstvo Evropske unije o tako složenom i osetljivom pitanju se gradi vremenom i upornošću", dodao je Čorojanu.
Šef diplomatije Rumunije je, takođe, istakao da će Bukurešt podržati buduću kandidaturu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji.

Izvor: Press

Ponoš i Stojanovski: Kosovo je tema za političare

Načelnik generalštaba vojske Srbije Zdravko Ponoš i načelnik generalštaba makedonske vojske Miroslav Stojanovski ocenili su danas u Skoplju da su političari ti koji treba da odgovore na pitanje da li će odlaganje rešenja statusa Kosova destabilizovati region.

"Vojska Srbije u saradnji sa Kforom treba da obezbedi povoljne bezbednosne uslove za odvijanje političkog procesa koji pri tome neće biti opterećujući za stanje na terenu", izjavio je general Ponoš.

Glavne teme razgovora dvojice načelnika bile su razmena informacija o dostignućima u odbrambenom sektoru i pitanje vojne saradnje.

"Poseta načelnika generalštaba srpske vojske makedonskom generalštabu predstavlja kontinuitet dobrih odnosa koji postoje ne samo između dve armije več i između naroda dve države", istakao je posle sastanka general Stojanovski.

Delegacija srpskih oružanih snaga interesovala se za pozitivna iskustva u transformaciji makedonske armije, kao i iskustva o učešću u međunarodnim mirovnim misijama.

General Ponoš istakao je da srpske oružane snage mogu da ponude makedonskoj armiji saradnju u vojnom obrazovanju, posebno kada je u pitanju vojna akademija i vojna medicina.

Ponoš se danas u Skoplju sastao i sa ministrom odbrane Makedonije Lazarom Elenovskim. Za sutra je najavljen susret Ponoša i predsednika Makedonije Branka Crvenkovskog.

Izvor: Press

RISTIVOJEVIĆ: DSS ĆE PREDLOŽITI PREVENTIVNE MERE ZA KOSMET

BEOGRAD – Portparol Demokratske stranke Srbije Branislav Ristivojević izjavio je da će ta partija predložiti preventivne mere za slučaj da kosmetski Albanci jednostrano proglase nezavisnost Kosova, i istakao da bi Srbija tako povela izbalansiranu politiku koja zemlju ne bi vodila u izolaciju.

„Prvo ćemo predložiti da se u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti donese akt u Srbiji koji bi takve akte (o proglašenju nezavisnosti) na Kosmetu proglasili za ništavne i protivpravne”, rekao je Ristivojević na konferenciji za novinare.

On je kazao da će DSS, takođe, predložiti da Skupština donese odluku da Srbija ne može biti član NATO-a u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosmeta.

Svrha tih mera bila bi preventivna, i Srbija bi na taj način povela izbalansiranu politiku koja zemlju ne bi vodila u izolaciju, ocenio je on Ristivojević.

Tanjug

TADIĆ: ŠTO PRE DIREKTNI PREGOVORI BEOGRADA I PRIŠTINE

BEOGRAD – Predsednik Srbije Boris Tadić istakao je danas u razgovoru sa predstavnikom Evropske unije u posredničkoj „trojci” za rešavanje statusa Kosova i Metohije Volfganfom Išingerom da je neophodno što pre pristupiti direktnim pregovorima Beograda i Prištine.

Tadić je naglasio da se Srbija zalaže da se kroz direktne pregovore dođe do kompromisnog rešenja o budućem statusu Kosova koje će biti prihvatljivo za obe strane.

Predsednik Srbije pozvao je EU, Rusiju i Sjedinjene Američke Države da utiču na albansku stranu da odustane od namere da jednostrano donosi odluke i pristupi konstruktivnom dijalogu kojim bi se došlo do kompromisa.

„Srbija se zalaže za mirno rešenje i ukazuje da su pretnje nasiljem kao i pretnje da će kosovski parlament, u slučaju neuspeha pregovora, proglasiti nezavisnost, u suprotnosti sa međunarodnim pravom i obesmišljavaju pregovarački proces”, rekao je Tadić i dodao da odluku o statusu Kosova mora da potvrdi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.


Tanjug

PRIHOTKO NE ISKLjUČUJE RAZGOVOR BUŠA I PUTINA O KOSMETU

MOSKVA – Pomoćnik ruskog predsednika Sergej Prihotko nije isključio da će Vladimir Putin na poslednjem planiranom susretu sa američkim predsednikom Džordžom Bušom na nivou šefova država u Sidneju u okviru dvodnevnog samita Organizacije za azijsko- pacifičku saradnju (APEC) razgovarati o Kosovu i Metohiji.

„Pretpostavljam da će (teme biti) Irak i Kosovo”, rekao je Prihotko, najavljujući Putinovu ovonedeljnu višednevnu turneju u okviru koje će 8. i 9. septembra boraviti u Sidneju.

Kao temu koju lideri dve zemlje „neće zaobići” Prihotko je naveo američke planove za postavljanje protivraketne odbrane u istočnoj Evropi, iako je istakao da „tačka na taj dijalog za sada neće biti stavljena” i dodao da je pozicija administracije u Vašingtonu „slabo zasnovana”.

„Predstoje 15. septembra kontakti eksperata dve zemlje, zato za susret na vrhu na marginama samita APEC nije stavljen cilj stavljanja tačke na to pitanje”, rekao je Prihotko i dodao da bi, međutim, moguće bilo da će biti okončano pitanje pristupanja Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Precizan trenutak susreta Buša i Putina još nije utvrđen, kako je rekao Prihotko, ne iz političkih već iz tehničkih razloga.


Tanjug

SLUŠAOCI EHA MOSKVE PROTIV NAMETANJA NEZAVISNOSTI KOSMETA


MOSKVA , 3. septembra (Tanjug) - Više od dve trećine slušalaca radio stanice Eho Moskve protivi se da međunarodna zajednica dozvoli da se Kosovo i Metohija odvoji od Srbije mimo njene saglasnosti.

Tako je tokom emisije "Okuka" na tom radiju, glasao 441 slušalac (78 odsto) dok je 127 (22 odsto) glasalo "za".

Na internet stranici Eha Moskve 279 slušaoca (71 odsto) protivi se da Srbiji nude nametnuta nezavisnost Kosmeta, dok je 79 (ili 20 odsto) bilo "za" a ostali nisu mogli da daju jasan odgovor.

U toj emisiji gostovao je glavni urednik časopisa "Rusija u globalnoj politici" Fjodor Lukjanov, koji je rekao da je zvanična Moskva pre nekoliko meseci zauzela principijelnu poziciju protivljenja rešenju koje nije zasnovano na saglasnosti obe strane.

"Svi su tada mislili da je ta pozicija, kao što je bilo prethodnih godina, neka početna pozicija za trgovinu, da Rusija hoće nešto da dobije i zato zauzima tako oštru poziciju, pa samo treba utvrditi šta je to što joj treba", rekao je Lukjanov.

Tumačeći današnju izjavu šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da je za Rusiju Kosmet "crvena linija" povodom koje je Moskva spremna da brani dosledno svoju poziciju i da ne namerava da trguje, Lukjanov je rekao da se "ubrzo razjasnilo da njoj (Rusiji) ništa ne treba".

Prema Lukjanovu, Rusija je zauzela principijelnu poziciju, koja je - suprotno mišljenju mnogih - ne u tome da je "protiv odvajanja Kosova ili za teritorijalnu celovitost Srbije", "ne za Srbiju i protiv Srbije", već protiv stvaranja presedana, kada se deo zemlje odvaja bez njene saglasnosti.

Amerikanci, istakao je Lukjanov, ne prave razliku da li je šest ili sedam država na teritoriji bivše Jugoslavije i misle: "hajde da završimo i zaboravimo to".

"Oni ne uzimaju u obzir nijanse koje shvataju Evropljani", rekao je Lukjanov i dodao da Evropljani nemaju političke volje i resursa da predlože "nešto svoje" i "idu po koloseku Amerike", dok se Rusija ubacila "u taj međuprostor jer vidi da Evropa ne želi, da u stvari Evropi ne treba nezavisno Kosovo".

"Odvajanje Kosova će biti pobeda principa od kojeg je Evropa pokušavala sve ove decenije da pobegne, to jest od državnosti na etničkoj osnovi", zaključio je ruski analitičar.

Išinger nastavlja neformalnu posetu Beogradu

Predstavnik Evropske unije u pregovaračkoj "trojci" za Kosovo Volfgang Išinger nastavlja danas neformalnu posetu Beogradu gde treba da razgovara sa srpskim zvaničnicima

Išinger danas treba da se sastane s premijerom Vojislavom Koštunicom, kao i s predstavnicima nevladinih organizacija.

Predstavnik EU se juče sastao s predsednik Srbije Borisom Tadićem. Tom sastanku je prisustvovao je i srpski ministar inostranih poslova Vuk Jeremić. Išinger se sastao i s ministrom za Kosovo i Metohiju Slobodanom Samardžićem.

Išinger neće, kao i tokom nedavne posete Prištini, davati izjave novinarima.

On će posle posete Beogradu u sredu otputovati u Brisel, gde će s funkcionerima EU razmeniti mišljenje o toku novih pregovora o Kosovu.

Pregovaračka trojka u kojoj su i predstavnici SAD i Rusije Frenk Vizner i Aleksandar Bocan-Harčenko, imala je 30. avgusta u Beču odvojene sastanke sa delegacijama Beograda i Prištine.

Ministri inostranih poslova EU će na nezvaničnom sastanku, na kojem nema zaključaka i odluka, 7. i 8. septembra u portugalskom gradu Vijana du Kastelo raspravljati o rešavanju kosovskog problema.

Izvor: Press

Analitičar: Podela Kosova jeste kompromis

Glavni propust predstojećih pregovora o statusu Kosova je nedostatak podsticaja za postizanje sporazuma, dok bi podela Kosova verovatno predstavljala kompromis, ocenio je za "Glas Amerike" američki politički analitičar Džon Zavales

Povodom pregovora o statusu Kosova u intervjuu objavljenom juče na internet stranici "Glasa Amerike" nezavisni analitičar iz Vašingtona Zavales ocenjuje da se usled produžetka pregovora došlo do novih zaključaka: "proces rešavanja statusa Kosova u UN je odbačen, a time i Ahtisarijev plan, kao rezultat snažnog protivljenja Rusije".

"Istovremeno, međunarodna zajednica sve više razmišlja o principima međunarodnog prava i suvereniteta i sve više odbacuje tezu da je Kosovo jedinstven slučaj", kaže Zavales i ocenjuje da je "na teoretskom planu to uspeh srpske pregovarčke pozicije".

Zavales je rekao da na taj uspeh utiče i produženje pregovora, po predlogu francuskog predsednika Nikole Sarkozija, kao i nedavna izjava Volfganga Išingera da nikakva odluka o statusu pokrajine neće biti doneta pre iduće godine.

On, ipak, smatra da predstojeći pregovori imaju nedostak u odstustvu podsticaja za postizanje sporazuma.

"Albanska strana i dalje veruje da uživa podršku Vašingtona i da može da izdejstvuje nezavisnost celokupne teritorije, dok srpska strana polaže pravo na Kosovo na osnovu nacionalnog suveriteta, međunarodnog prava i istorijskog značaja", rekao je Zavales.

Zavales je istakao da su za sada obe strane na "svojim dosadašnjim pozicijama", ali da "treba imati na umu da pregovori tek počinju i da im treba dati vremena da donesu rezultate".

On je ocenio da bi "uravnoteženiji pristup međunarodne zajednice" mogao doprineti izlasku iz "pregovaračkog ćorsokaka" i dodao da u među narodnoj zajednici postoji trougao pozicija.

"Rusija se protivi nametnutom rešenju, SAD zagovaraju nezavisnost Kosova i bez legalnog blagoslova UN, dok bi se Evropska unija verovatno nekako ujedinila u podršci Ahtisarijevom planu, ali pod uslovom da bude usvojena nova rezolucija u Savetu bezbednosti UN", rekao je Zavales.

Povodom predloga o podeli Kosova, Zavales je rekao da iako za tu ideju ne postoji podrška ni Beograda ni Prištine ni Kontakt grupe, neki "komentari i izjave ukazuju na takvu mogućnost".

"Podela Kosova verovatno bi predstavljala stvarni kompromis, pošto bi se obe strane odrekle nečeg, mada ni srpska ni albanska stane to za sada ne prihvataju", kazao je Zavales.

On je rekao da argument Prištine da bi podela Kosova bila destabilizujuća za region nije realan, budući da bi prema istoj tezi i "otcepljenje Kosova od Srbije moralo da dovede do destabilizacije".

"Ponovo želim da naglasim da podela Kosova nije najbolje rešenje, u svetlu srpskih argumenta o suverenitetu, međunarodnom pravu i istorijsko-verskom značaju, kao i albanskih argumenata o nezavisnosti, ali bi takvu opciju trebalo imati na umu u slučaju da ona postane neizbežna", ocenio je Zavales.

Izvor: Press