SEJDIU: KOSOVO IMA SVOJE DEFINISANE GRANICE

Kosovski predsednik Fatmir Sejdiu izjavio je danas da se protivi predlogu podele Kosova, ističući podršku osnovnom predlogu Kontakt grupe o nedeljivosti Kosova, preneli su prištinski elektronski mediji.

Sejdiu je kazao da "Kosovo ima podršku međunarodne zajednice za sadašnje granice i da bi promena granica mogla biti veliki rizik za čitav region".

"Mi imamo jasan stav i u njega je uključeno i mnogo drugih elemenata koji mogu predstavljati veliki rizik za one koji misle da se bave tom temom", istakao je Sejdiu i dodao da se to pitanje neće razmatrati, za šta, kazao je on, postoji i podrška međunarodne zajednice.

"Drugačiji predlozi mogu voditi drugim beskrajnim raspravama", kazao je Sejdiu.

Prema Rezoluciji 1244 SB UN, koja je na snazi od juna 1999. godine, Srbija je zadržala suverenitet i teritorijalni integritet nad Kosovom, iako je tom rezolucijom faktička vlast u pokrajini predata UNMIK-u.

Tanjug

Ali nema dr\avne institucije !!!

DOKUMENTA STANOVNICIMA KOSMETA IZDAJU DRŽAVNI ORGANI SRBIJE

Lična dokumenta građanima koji imaju prebivalište na Kosovu i Metohiji mogu izdavati isključivo državni organi Republike Srbije, rečeno je Tanjugu u Policijskoj upravi Priština MUP-a Srbije, koja izmeštena i upravne poslove obavlja u Niškoj Banji.

Za izdavanje ličnih dokumenata (ličnih karata, putnih isprava i drugo) obraćaju se svi građani pokrajine bez obzira na nacionalnu i etničku pripadnost, što znači i pripadnici albanske nacionalne manjine, rečeno je u toj policijskoj upravi.

Tanjug

KLINGE: EU NASTAVLJA PRIPREMAME ZA MISIJU NA KOSOVU

Evropski zvaničnik zadužen za pripremu misije EU na Kosovu Kasper Klinge izjavio je danas da Unija nastavlja pripreme za svoju misiju u južnoj srpskoj pokrajini pod pretpostavkom da plan Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti u velikoj meri ostane netaknut.

Klinge je rekao da pravnici EU tragaju za alternativnim opcijama ukoliko ne bude usvojena rezolucija Ujedinjenih nacija koja bi stvorila pravni okvir za dolazak misije EU na Kosovo, ali da bi Brisel više voleo da Savet bezbednosti usvoji pravni osnov za prisustvo misije.

"Nadamo se da ćemo imati odluku ubrzo posle 10. decembra. Bližimo se kraju perioda neizvesnosti. Mi to dugujemo Kosovu i narodu koji živi ovde", rekao je Klinge u izjavi Rojtersu.

Danski diplomata je upozorio na moguć rast tenzija na Kosovu ukoliko propadnu "nade" za pronalaženjem rešenja.

"Onog trenutka kad se izgube perspektive za postizanje rešenja, moramo da budemo oprezni", rekao je Klinge.

Tanjug

NEPROMENJENA POZICIJA SKOPLJA OKO STATUSA KOSOVA

Savet bezbednosti Makedonije ponovio je danas dobru poznatu poziciju Skoplja kad je u pitanju konačni status Kosova, upozoravajući da bi podela Kosova mogla da ojača radikalne grupe u regionu.

"Nastavićemo da podržavamo principe Kontakt grupe koji su sadržani i u planu Martija Ahtisarija, a koji zabranjuju podelu i spajanje Kosova sa nekom drugom državom i povratak na stanje od pre 1999. godine, i uključujuje princip određivanja granica prema međunarodnom sporazumu, podnesenom u UN", rekao je makedonski ministar spoljnih poslova Antonio Milošoski.

Makedonski predsednik Branko Crvenkovski rekao je posle sednice da ne postoje ozbiljne pretnje po bezbednost Makedonije.

"Ne potcenjujemo potencijalne rizike i zato će nadležna ministarstva nastaviti da nadgledaju razvoj događaja u budućnosti i redovno izveštavaju i ako treba blagovremeno reaguju", rekao je Crvenkovski.On je naveo da bi podela Kosova, koja je jedino moguća po etničkoj osnovi, ohrabrila mnoge radikalne grupe koje deluju u regionu, prenela je makedonska agencija MIA.

Crvenkovski je rekao da se Savet založio da Makedonija treba da zahteva da bilo koje rešenje, koje proistekne iz pregovora, treba da predvidi i demarkaciju makedonsko-kosovske granice u skladu sa Ahtisarijevim planom koji jasno određuje demarkacioni proces.

Savet se složio da Skoplje treba da podrži nove pregovore Beograda i Prištine, nadajući se da će pregovarački proces doneti rešenje koje će doprineti trajnoj stabilnosti u regionu i evroatlantskoj perspektivi svih država.

Makedonski državni vrh se, takođe, saglasio da će od SAD, EU i Rusije insistirati da se organizuje regionalni sastanak, na kojem će prisustvovati i makedonski zvaničnici.

Osim predsednika i šefa diplomatije, sednici Saveta bezbednosti prisustvovali su i premijer Nikola Gruevski, predsednik skupštine Ljubiša Georgievski, kao i ministri unutrašnjih poslova i odbrane, Gordana Jankuloska i Lazar Elenovski, i načelnik generalštaba makedonske vojske Miroslav Stojanovski.

Tanjug

Nikolić: Pregovarati samo o Kosovu u sastavu Srbije

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio je danas da pregovarački tim Beograda ima mandat da pregovara samo o rešenju koje bi podrazumevalo da Kosovo ostane u sastavu Srbije.

"Srbiji nisu potrebni novi pregovori u Beču, jer Srbija nije tražila vreme, nego određivanje statusa Kosova na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbenosti UN", rekao je Nikolić na konferenciji za novinare.

Nikolić je istakao da nijedan pregovarač iz Beograda neće moći da "odbrani Kosovo" ako se na predstojećim pregovorima ne suprotstavi stavu predstavnika EU, dodaovši da zbog toga u pregovaračkom timu Beograda nema predstavnika SRS-a.

"Ili će tim postupati kako to nagoveštavaju članovi Demokratske stranke i poštovati volju EU i NATO-a ili će postupati u interesu Srbije i pomagati Rusiji da odbrani Kosovo u sastavu Srbije", rekao je Nikolić.

Nikolić je naveo da Vlada Srbije nema jasne stavove oko bitnih državnih pitanja i ocenio da je zabrinjavajući sukob DS-a i Demokratske stranke Srbije oko toga šta bi značila eventualna nezavisnost Kosova.

"Jasno protivljenje Borisa Tadića da se na bilo koji način verbalno suprotstavi otimanju Kosova, a s druge strane marketinški potezi ministara iz vlade Vojislava Koštunice o NATO državi na Kosovu, a to se na Kosovu dešava već sedam godina. Ne mogu ministri da iznose lične ili partijske stavove. Mi hoćemo stavove vlade", rekao je Nikolić.

Beta

Johanson: EU podržava Ahtisarijev paket

Lični izaslanik Havijera Solane na Kosovu i šef kancelarije Evropske unije u Prištini Jonas Johanson izjavio je danas da Evropska unija podržava paket međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija.

Posle sastanka sa premijerom Kosova Agimom Čekuom, Johanson je izjavio da EU veoma ceni angažovanje kosovske strane za uspešno okončanje procesa statusa Kosova.

"EU visoko ceni spremnost Kosova za nastavak procesa. EU je takođe jasno kazala da period dodatnih pregovora treba da bude ograničen i treba da se okonča bez drugih nepotrebnih odlaganja", kazao je on.

Čeku je istakao da se pitanje Kosova mora tretirati kao evropsko i zato zemlje članice Evropske unije treba da sačuvaju jedinstveni stav o planu Martija Ahtisarija i da priznaju nezavisnost Kosova nakon dodatnih pregovora od 120 dana.

"Teške odluke odlaganjem ne postaju lakše, već se one moraju doneti i mi trazimo od EU da sačuva jedinstvo oko Ahtisarijevog predloga i da prizna nezavisnost posle 120 dana", kazao je Čeku.

Beta

Lukjanov: Niko iz trojke nema realne interese na Kosovu !!!

S tačke gledišta geopolitike, ni jedan od međunarodnih igrača od kojih zavisi sudbina Kosova - ni EU, ni Rusija, ni SAD - tamo nemaju realne interese, ocenio je glavni urednik časopisa "Rusija u globalnoj politici" Fjodor Lukjanov.

U članku "Više cinizma", koji je danas objavilo internet izdanje "Gazeta", Lukjanov je izrazio sumnju da se bilo šta može promeniti u pozicijama Beograda i Prištine do decembra, jer bi bilo koje odstupanje označavalo kapitulaciju. A ideja podele Kosova, ako se bude ozbiljno razmatrala, preti teškim posledicama, naveo je on.

Lukjanov navodi da Rusija ne namerava da jača pozicije u jugoistočnoj Evropi, a braneći teritorijalnu celovitost Srbije, Moskva se ne poziva ni na slovensko ni na pravoslavno bratstvo.

Analitičar ocenjuje da Amerika teži da završi "nedovršen posao" oko raspada Jugoslavije - ako se imperija raspala na šest delova, može i na sedam i bolje završiti proces i staviti tačku, objašnjava Lukjanov.

S druge strane, Albanci su verovatno jedini muslimani koji iskreno vole Ameriku i u uslovima sve dubljeg konflikta između SAD i muslimanske zajednice, "oslobađanje" Kosovara biće veoma važan gest. Ta dva faktora zajedno, zaključuje Lukjanov, čine američku poziciju veoma neelastičnom.

Lukjanov ocenjuje da će nakupljene probleme, na kraju krajeva, morati da rešava Evropa, ali da je i ona u procepu. EU s jedne strane nije sposobna da iskaže volju da reguliše konflikt i zato zavisi od SAD, a s druge strane govori o humanitarnim ciljevima.

Ekspert smatra da će jednostrano proglašenje i priznavanje nezavisnosti Kosova biti "logičan završetak procesa, započetog vojnom akcijom". Ali to će, kao prvo, paralizovati EU koja ne može da funkcioniše u pokrajini bez mandata UN, a kao drugo, može da utiče na situaciju u nekoliko država EU, koje se suočavaju sa problemima separatizma, upozorio je Lukjanov.

Takođe navodi da nije jasno kako će se ponašati EU u kojoj je najmanje pet država protiv nezavisnosti Kosova.

Što se tiče Rusije, ona nema ozbiljne interese na Kosovu, ali joj je zato garantovana opštepolitrička korist. Moskva čuva međunarodno pravo i poziva na rešenje koje će odgovarati obema stranama, i pri svakom rešenju, ona pobeđuje, navodi Lukjanov.

Ukazuje da, ako se "dogodi čudo" i strane nađu kompromis, Kremlj ima osnova da sebi pripiše uspeh. Ako događaji krenu jednostranim putem, Moskva će raširiti ruke i reći da je učinila sve da se izbegne neprijatan presedan.

Lukjanov dodaje da apsolutno ne znači da će u tom slučaju Moskva krenuti u priznavanje Abhazije ili Pridnjestrovja, ali da će se "stepen nervoze u Tbilisiju i Kišinjovu naglo skočiti".

"Dil u duhu tradicionalne, pa i veoma cinične geopolitike više bi pomogao rešenju kosovskog problema. Sadašnja situacija, kada sve velike države deklarišu svoje blagonaklone ideje i prave se da se rukovode ideloškim motivima, vodi u ćorsokak. Neusaglašeni izlazak iz tog ćorsokaka dovešće do pojave stvarnih geopolitičkih problema među velikim državama, nešto ozbiljnijih nego što je paradoksalni sukob oko Kosova", piše Lukjanov.

Beta

Išinger se sastao sa Sejdiuom i Čekuom

Izaslanik Evropske unije u pregovaračkoj trojci Kontakt grupe za nastavak pregovora o statusu Kosova Volfang Išinger prvog dana boravka u Prištini sastao se sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom i premijerom Agimom Čekuom.

Cilj Išingerove dvodnevne posete Kosovu je, kako je najavljeno, razgovor sa najvišim zvaničnicima Kosova u funkciji priprema za sastanak koji će trojka 30. avgusta u Beču imati sa predstavnicima Prištine i Beograda.

Išinger posle susreta sa Sejdiuom i Čekuom nije davao izjave novinarima.
Tokom sutrašnjeg dana najavljeni su susreti Išingera sa predsednikom Skupstine Kosova Koljom Berišom i liderom opozicije, predsednikom Demokratske partije Kosova Hašim Tačijem.

Kosovska strana je izražavajući spremnost za nastavak razgovora mnogo puta do sada ponovila da na pregovore ide sa stavovima da nema razgovora o nezavisnosti i teritorijalnom integritetu i da se ne može govoriti o kompromisu većem od onog koji je prihvaćen u pregovorima koje je predvodio međunarodni posrednik Marti Ahtisari.

Beta

Išinger odustao od podele Kosova !!!

Specijalni izaslanik Evropske unije u posredničkoj „trojci” za Kosovo i Metohiju Volfgang Išinger odbacio je mogućnost podele pokrajine. Iako je pre deset dana u Prištini izjavio da se i podela može naći na stolu ako se dve strane o tome saglase, nemački diplomata juče je za britanski „Gardijan” rekao da o tome nema govora.

„Podelu nije pomenula nijedna strana u diskusijama kojima sam dosad prisustvovao, tako da se to pitanje ne postavlja”, objasnio je Išinger. On je takođe izjavio da bi podela bila suprotna principima Kontakt grupe usvojenim u novembru 2005. godine.

„Želimo da strane daju predloge koji bi mogli da izazovu korisnu i konstruktivnu reakciju druge strane. Nas ne zanimaju propagandni predlozi. Ako pregovori budu uspešni, to će biti njihov uspeh. Ako ne, to će biti njihov neuspeh, ne naš”, rekao je ovaj nemački ambasador u Londonu, prebacujući odgovornost za uspeh pregovora na Beograd i Prištinu. 

On je izjavio da je njegov zadatak i da održi jedinstvo Evropske unije u slučaju „najgoreg scenarija”. „Uveren sam da možemo da se držimo na okupu ako bude dogovornog rešenja. Ali, moramo da imamo jedinstvenu evropsku poziciju i ako pregovori propadnu i to je, mislim, veliki deo moje misije”, rekao je Išinger za „Gardijan”.

Na kraju je dodao i da direktne pregovore Beograda i Prištine očekuje najranije krajem septembra ili početkom oktobra.
 
Politika

Ццеку пренео Ишингеру своје виђење уређења Косова


ПРИШТИНА, 23. августа (Тањуг) - Косовски премијер Агим Ццеку пренео је данас изасланику Европске уније за преговоре о статусу Косова Волфгангу Ишингеру да допунске преговоре треба искористити за, како је навео, "изградњу добросуседских односа Косова И Србије", саопштено је вечерас из владе Косова.

"Ово допунско време треба да употребимо конструктивно и позитивно и треба да га употребимо на то да изградимо добре међусуседске односе између Косова и Србије. Да изградимо, а не да блокирамо, то је кључна реч", рекао је Ццеку.

У саопштењу достављеном Тањугу наводи се да је Ццеку са немачким дипломатом разговарао "неформално", у оквиру његове посете за упознавање са ситуацијом на Косову.

Ццеку је, немачком дипломати, који у међународној посредничкој "тројци" која заступа интересе ЕУ, представио, како се наводи, "значајне ставке везане за развој Косова" и додао да је његова визија као премијера Косова да оно "буде независна и суверена, демократска, мултиетничка, секуларна и функционална држава",

Косовски премијер је, наводи се у саопштењу, "нагласио чињеницу да је до сада учињен напредак на многим пољима".

"Убеђен сам да је једини начин да идемо напред и да забележимо прогрес да концентришемо енергију на период после статуса, а не да се окрећемо према питањима о којима постоји широка међународна сагласност, као што је статус Косова и Ахтисаријев план", навео је Ццеку током разговора са Ишингером.

Немачки дипломата је касно поподне стигао у Приштину, а одмах по доласку састао се са косовским председником Фатмиром Сејдиуом.

Ишингер ће у Приштини боравити и сутра, а његова посета је уследила неколико дана пред најављен први састанак међународних посредника са делегацијама косовских Албанаца и званичницима власти у Србији, у Бечу.