Još nema
putnika za Beč
M. Z. R., 23. avgust 2007

NA čuđenje Beograda da se, nedelju dana pred razgovore s posredničkom "trojkom" Kontakt grupe, o ovom sastanku ne zna ništa, osim da će biti u Beču, juče je stigao odgovor - da će sastanak zaista biti 30. avgusta, u prestonici Austrije.
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Aleksejev, međutim, juče je izjavio i da će razgovori u Beču trajati dva dana: prema njegovim saznanjima, međunarodni posrednici 29. avgusta susrešće se s predstavnicima Prištine, a narednog dana - s pregovaračima iz Srbije.
Glavne nepoznanice, koje već danima koče pripreme za razgovore - šta će biti na dnevnom redu, kao i na kom nivou treba da budu delegacije Beograda i Prištine - jučerašnjim pismom, kako saznaju "Novosti", nisu otklonjene. Od odgovora na pomenuta pitanja, naime, zavisi i ko će predstavljati Srbiju u Beču. Prema našim saznanjima, realno je da će okosnicu srpskog tima činiti šef diplomatije Vuk Jeremić i ministar za KiM Slobodan Samardžić. Male su šanse, kako sada stvari stoje, da u Beč otputuju i Boris Tadić i Vojislav Koštunica.
Predstavnik Rusije u posredničkoj "trojci" Aleksandar Bocan-Harčenko juče je, međutim, odgovorio na jednu od ove dve dileme. On je za Tanjug izjavio da je Beogradu i Prištini ostavljeno da odluče u kom sastavu će njihove delegacije doći na razgovore u Beču 30.avgusta.
- Mi ćemo poštovati svaku odluku Beograda i Prištine - kaže Harčenko. - Dvema stranama poziv za sastanak upućen je prilikom prvog boravka "trojke" u Beogradu i Prištini, od 10. do 13. avgusta. Polazimo od toga da će se oni pojaviti u Beču.
Ministar prosvete Zoran Lončar, na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, potvrdio je da je u Nemanjinu 11 stigao poziv za razgovore o statusu KiM, 30. avgusta u Beču, pa, u skladu s tim, predstoji formiranje pregovaračkog tima.
Juče se očekivalo da bi dilemu dnevnog reda i sastava delegacija mogao da razreši nemački diplomata i predstavnik EU u pregovorima Volfgang Išinger, koji je juče započeo dvodnevnu posetu Prištini.
Pred dolazak Volfganga Išingera u Prištinu, sekretar kancelarije EU na Kosovu Verena Ringler rekla je da će nemački diplomata sa kosovskim Albancima razmotriti upravo detalje nove faze dijaloga 30. avgusta u Beču, i upoznati ih sa temom i dnevnim redom predstojećih pregovora.
Prema najavi iz Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, Išinger posetiti i Beograd, ali nije precizirano da li će to biti pre najavljenog sastanka u Beču.
Aleksandar Bocan-Harčenko, u intervjuu za dnevnik "Vremja novostej", ponovio je poziciju Moskve da Savet bezbednosti UN "može da usvoji novu rezoluciju o KiM samo na osnovu sporazumnog rešenja.
Ocenivši da je sadašnji nivo poverenja Beograda i Prištine "vrlo nizak", ruski diplomata je istakao da do direktnog dijaloga može doći "tek kada se pojave ideje sposobne da ga učine produktivnim".
- Mi smo aktivno podsticali strane na predstavljanje novih ideja - rekao je Bocan-Harčenko i dodao da će za "trojku" biti prihvatljivo svako dogovorno rešenje između Beograda i Prištine.


LONČAR: VLADA JEDINSTVENA

MINISTAR Zoran Lončar juče je istakao da je Vlada jedinstvena u svih pet tačaka svoje politike, pa tako i o pitanju Južne pokrajine, čime dokazuje ono što je u Ustavu napisano - da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije".
Lončar je dodao da je Vlada takvu politiku "vodila u prvih 100 dana rada i da će je voditi i dalje".
Na pitanje - da li koalicioni partneri podržavaju izjave pojedinih ministara iz DSS, čiji je on funkcioner, da se na Kosovu stvara NATO država - Zoran Lončar je odgovorio da na sednici o tome nije bilo reči, niti ga je bilo koji kolega-član Vlade, čak i neformalno o tome nešto pitao.


SRS: MORAMO SE SUPROTSTAVITI

PREGOVARAČKI tim Beograda ima mandat da pregovara samo o rešenju koje bi podrazumevalo da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije - izjavio je juče na konferenciji za novinare zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić.
- Nijedan pregovarač iz Beograda neće moći da odbrani KiM, ako se na predstojećim pregovorima ne suprotstavi stavu predstavnika EU - kazao je on, dodavši da zbog toga u pregovaračkom timu Beograda nema predstavnika SRS-a.

Izvor: Novosti

Po dinar za Kosovo
R. Ognjanović, 23. avgust 2007

OSNIVANjE državnog fonda za Kosovo i Metohiju, za Srbe koji žive u ovoj pokrajini, značilo bi bar malo bolji život. Konkretno - oko 20.000 porodica svakog meseca dobijalo bi novčanu pomoć, a iznos bi zavisio od broja članova domaćinstva, hiljadu porodica dobilo bi kredit od po, u proseku, 15.000 evra za pokretanje i razvoj porodičnog biznisa, bio bi im obezbeđen novac za rekonstrukciju stanova i kuća, za uplate za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenima i onima kojima je radni odnos prestao od 1. juna 1999. godine.
Sve ovo je precizirano Predlogom zakona o državnom fondu za KiM, koji je u skupštinskoj proceduri skoro godinu dana, iako je deo predloga i preporuka da se o njemu raspravlja - po hitnom postupku.
Za prvih godinu dana, za zbrinjavanje srpskog stanovništva na Kosmetu trebalo bi izdvojiti oko 170 miliona evra, jer bi u toku te godine bili uplaćeni svi zaostali doprinosi.
Tvorci ovog zakonskog teksta su akteuelni državni sekretar u Ministarstvu za KiM Dušan Proroković, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Vuko Antonijević, potpredsednik poslaničkog kluba DSS-NS Miroslav Markićević, predsednik Odbora za KiM Vladimir Milentijević, socijalista Zvonimir Stević i bivši poslanik SDPO Tomislav Kitanović.
- Na prvim narednim konsultacijama sa predsednikom Skupštine Oliverom Dulićem pokrenuću ponovo ovo pitanje - najavljuje Miroslav Markićević, zamenik predsednika poslaničkog kluba DSS-NS i jedan od pisaca ovog zakona. - Pošto smo u vanrednom zasedanju do 1. oktobra, tražiću da ovaj predlog bude stavljen na dnevni red na nekoj od prvih redovnih sednica.
Markićević je uveren da građani ne bi ni osetili dodatni izdatak od dinar ili dva koji bi odlazio u fond za kosmetske Srbe, a iz koga bi, prema gruboj računici, svaka porodica na KiM dobijala od 100 do 150 evra mesečno.
- Koliko god da ljudi u centralnoj Srbiji žive loše, ne smeju da zaborave koliko je onima na Kosmetu gore - podseća Markićević. - Ta naša zajednička pomoć za Srbe na KiM bila bi kao neka nadnica za strah, a za nas spasavanje obraza.



OD KREDITA DO POKLONA

Novac za pomoć Srbima na Kosmetu bio bi prikupljen tako što bi se u kasu Fonda slivala polovina prihoda od PDV koja se naplaćuje na dobra dopremljena u Srbiju sa teritorije KiM, kao i polovina od privatizacije preduzeća na Kosmetu.
U ove namene izdvajao bi se i po jedan dinar od svake naplate putarine, i dinar po svakom litru na promet nafte, naftnih derivata i alkohola, a dva dinara po svakoj prodatoj kutiji cigareta. Novac bi se prikupljao još i od donacija, legata, poklona, domaćih i inostranih kredita i zajmova...

Izvor: Novosti

 IŠINGER U POSETI PRIŠTINI;
HARČENKO: BEZ NAMETANJA AHTISARIJEVOG PLANA

Predstavnik Evropske unije u pregovaračkoj trojci za Kosovo Volfgang Išinger doputovao je u dvodnevnu posetu Prištini, gde je razgovarao sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom i premijerom Agimom Čekuom. Išinger posle tog susreta nije davao izjave novinarima. Očekuje se da će posle boravka u Pokrajini Išinger doputovati u Beograd.

Išinger: Podela nije realna opcija

Išinger je, uoči posete Prištini, odbacio navode da se evropski blok zalaže za podelu južne srpske pokrajine, istakavši da o toj ideji nije razgovarano i da ona ne predstavlja realnu opciju, piše londonski 'Gardijan'.

'Podelu nije pomenula nijedna strana u razgovorima koje sam do sada imao, tako da to uopšte nije tema', rekao je Išinger, dodavši da je podela Kosova u suprotnosti sa principima Kontakt grupe.

'Ne zanimaju nas propagandistički predlozi. Ako bude uspeha, to će biti njihov uspeh [Beograda i Prištine], ako bude neuspeha, to će biti njihov neuspeh, a ne naš', rekao je on.

Išinger je izrazio uverenje da će uspeti da očuva jedinstvo EU po pitanju Kosova.

'Siguran sam da možemo ostati složni ako postignemo rešenje pregovorima. Ali u slučaju neuspeha, potreban nam je jedinstven evropski stav', rekao je on.

Ocenjujući da bi direktni razgovori dve strane u ovom trenutku samo izazvali sukobe, Išinger je rekao da direktne susrete ne očekuje pre kraja septembra ili početka oktobra.

Bocan Harčenko: Pregovori neće služiti za nametanje Ahtisarijevog plana

Plan izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija za Kosovo objektivno postoji, ali nastavak pregovora 'ni u kojem slučaju neće biti korišćen za dalje proturanje ili nametanje tog plana' i 'on nije baza za te pregovore', izjavio je predstavnik Rusije u posredničkoj trojci Kontakt grupe Aleksandar Bocan Harčenko.

'Evopska unija i SAD su podržali taj plan. Rusija nije. Zato je bilo izuzetno teško naći neku prihvatljivu formulu. Našli smo se na tome da objektivno Ahtisarijev plan postoji. Istovremeno, da strane mogu da ga koriguju i pokreću bilo koje alternative tom planu', rekao je on u intervjuu dnevniku 'Rosijskaja gazeta'.

'Takav pristup u potpunosti odgovara glavnom elementu ruske pozicije da statusno rešenje tokom pregovora ne treba prejudicirati. Postoji široko polje za manevre. Ali, Ahtisarijev plan nije baza za te pregovore. I ni u kojem slučaju pregovori se neće koristiti za dalje proturanje ili nametanje datog plana', rekao je Bocan Harčenko.

Najavljujući mogućnost održavanja sastanka posredničke trojke za 29. avgust, kao i sastanak sa predstavnicima Beograda i Prištine 30. avgusta u Beču, ruski diplomata je rekao da je zadatak posrednika da se potrude da se tokom odvojenih pregovora pojave 'prvi impulsi, ideje, oko kojih je moguće potom razvijati direktan dijalog'.

'Složili smo se da je neophodno uložiti maksimum napora da se obnove direktni pregovori između Beograda i Prištine', rekao je Bocan Harčenko, navodeći da je odlučeno da se ne insistira odmah na tome, jer bi pokušaj da se 'odmah obnove direktni pregovori značio samo ponovno otvaranje polemike, koja ne bi nikako doprinela uspostavljanju prihvatljivog nivoa poverenja'.

Neophodno je, prema njegovim rečima, stvoriti pretpostavke da se vodi aktivan i produktivan direktan dijalog, a 'inicijative, predloge, koncepcije, modele treba da pokreću same strane'.

'Polazimo od toga da će se predlagati takve ideje koje će imati u sebi šansu da se dođe do kompromisa, koje će biti usmerene na uzvratnu pozitivnu reakciju druge strane', rekao je Bocan Harčenko.

Ruski predstavnik u 'trojci' je izjavio i da je za kraj septembra u Njujorku, posle zasedanja Kontakt grupe na nivou ministara inostranih poslova, planirana još jedna runda odvojenih susreta, da bi se 'još jednom Beograd i Priština stimulisali na direktan dijalog i kompromis, koristeći snažne političke signale koji će biti dati sa ministarskog nivoa'.

Bocan Harčenko je rekao da Savet bezbednosti nije postavio nikakve čvrste vremenske okvire za pregovore, a da je generalni sekretar UN od trojke zamolio izveštaj do 10. decembra.

Prema uobičajenoj proceduri UN, kako je naveo, izveštaj bi bio podnet do 10. decembra, zatim je moguće njegovo razmatranje u roku od nekoliko dana u Savetu bezbednosti.

'O tome šta će biti dalje, odlučivaće članice SB UN', rekao je Bocan Harčenko. 'Već do 10. decembra treba da budu postignuti značajni rezultati, koji bi ušli u osnovu predloga generalnom sekretaru i SB UN', rekao je predstavnik ruskog ministra inostranih poslova u Kontakt-grupi u intervjuu 'Rosijskoj gazeti'.

U intervjuu novinama 'Vremja Novosti' Bocan Harčenko je ponovio da se Rusija protivi postavljanju roka za rešavanje kosovskog problema, prenosi agencija Interfaks.

Izvor: RTS

 ALEKSEJEV: ODVOJENI RAZGOVORI SA DELEGACIJAMA PRIŠTINE I BEOGRADA

 Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev izjavio je da će posrednička misija međunarodne zajednice sa predstavnicima kosovskih Albanaca i vlasti u Beogradu razgovarati na odvojenim susretima u Beču, 29. i 30. avgusta.

Aleksejev je Tanjugu izjavio da će, prema njegovim saznanjima, posrednička 'trojka' u Beču, 29. avgusta razgovarati sa predstavnicima Prištine, a da će se sledećeg dana sastati sa zvaničnicima vlasti u Beogradu.

'Trojka je dobila ideje iz Beogada. Postoje informacije kakvi su aktuelni stavovi Beograda i Prištine', rekao je Aleksejev, precizirajući da razgovora posrednika sa dvema stranama neće biti u samo jednom danu.

Aleksejev je dodao da se radi o 'početku' pregovora, naglasivši da je cilj Rusije da na najbrži način dođe do direktnih pregovora dve strane.

Posrednička 'trojka', naveo je Aleksejev, će se tokom pregovora o budućem statusu Kosova pridržavati stava Kontakt grupe da nema podele pokrajine, sem ukoliko jedna od strana to ne zatraži.

'Vi znate stavove Kontakt grupe da podela Kosova nije moguća. I misija radi u potpunom skladu sa tim stavom Kontakt grupe. Ako Beograd i Priština imaju neke druge ideje mi možemo da popričamo o tome', rekao je Aleksejev, naglasivši da 'vrlo dobro zna kakav je stav Beograda', i da misli da takav predlog iz Beograda nije moguć.

Aleksejev je naveo i da je pozive Beogradu i Prištini za razgovore u Beču uputila posrednička trojka međunarodne zajednice.

Izvor: RTS

 STEJT DEPARTMENT ODBIO DA KOMENTARIŠE OPTUŽBE O STVARANJU NATO DRŽAVE

 Američki Stejt department odbio je da komentariše optužbe srpskih zvaničnika da sprovođenje plana Martija Ahtisarija predstavlja uvod u stvaranje NATO države, naglašavajući da SAD takve izjave ne smatraju zvaničnim stavom Beograda, kao i da takva ratorika ne pomaže uspostavljanju mira i stabilnosti u regionu.

'Preterano je reći da plan Martija Ahisarija ima za cilj stvaranje države NATO-a', rekao je portparol Stejt departmenta Gonzo Gajegos.

'Nadamo se da će srpska Vlada nastojati da sarađuje sa kosovskim rukovodstvom i trojkom Kontakt grupe u pronalaženju obostrano prihvatljivog rešenja za konačni status Kosova', rekao je Gajegos.


Izvor: RTS

CCEKU PRENEO IŠINGERU SVOJE VIĐENJE UREĐENJA KOSOVA

Kosovski premijer Agim Cceku preneo je danas izaslaniku Evropske unije za pregovore o statusu Kosova Volfgangu Išingeru da dopunske pregovore treba iskoristiti za, kako je naveo, "izgradnju dobrosusedskih odnosa Kosova I Srbije", saopšteno je večeras iz vlade Kosova.

"Ovo dopunsko vreme treba da upotrebimo konstruktivno i pozitivno i treba da ga upotrebimo na to da izgradimo dobre međususedske odnose između Kosova i Srbije. Da izgradimo, a ne da blokiramo, to je ključna reč", rekao je Cceku.

U saopštenju dostavljenom Tanjugu navodi se da je Cceku sa nemačkim diplomatom razgovarao "neformalno", u okviru njegove posete za upoznavanje sa situacijom na Kosovu.

Cceku je, nemačkom diplomati, koji u međunarodnoj posredničkoj "trojci" koja zastupa interese EU, predstavio, kako se navodi, "značajne stavke vezane za razvoj Kosova" i dodao da je njegova vizija kao premijera Kosova da ono "bude nezavisna i suverena, demokratska, multietnička, sekularna i funkcionalna država",

Kosovski premijer je, navodi se u saopštenju, "naglasio činjenicu da je do sada učinjen napredak na mnogim poljima".

"Ubeđen sam da je jedini način da idemo napred i da zabeležimo progres da koncentrišemo energiju na period posle statusa, a ne da se okrećemo prema pitanjima o kojima postoji široka međunarodna saglasnost, kao što je status Kosova i Ahtisarijev plan", naveo je Cceku tokom razgovora sa Išingerom.

Nemački diplomata je kasno popodne stigao u Prištinu, a odmah po dolasku sastao se sa kosovskim predsednikom Fatmirom Sejdiuom.

Išinger će u Prištini boraviti i sutra, a njegova poseta je usledila nekoliko dana pred najavljen prvi sastanak međunarodnih posrednika sa delegacijama kosovskih Albanaca i zvaničnicima vlasti u Srbiji, u Beču.

Tanjug

RIKER RAZGOVARAO SA ŽITELJIMA TRI SELA U GNJILANU

Šef UNMIK-a Joahim Riker posetio je danas sela Černicu, Donju Budrigu i Žegru u opštini Gnjilane, gde je razgovarao sa žiteljima o njihovim bojaznima vezanim za tok procesa pomirenja zajednica na Kosovu, uključujući povratak interno raseljenih lica.

U delegaciji pored Rikera nalazili su se brigadirni general Daglas Irhart, kao predstavnik komandanta Međunarodnih snaga na Kosovu generala Rolanda Katera, zamenik premijera Kosova Lufti Haziri i predsednik opštine Gnjilane Džemajilj Hiseni.

Riker je saopštio da ta grupa radi na "prvom projektu" koji ima za cilj povratak 29 raseljenih porodica u Žegru i dodao da postoji opšta saglasnost da više mora da bude učinjeno kako bi se osigurao povratak interno raseljenih lica na Kosovo, navodi se u saopštenju UNMIK-a.

Tanjug

NEMAČKI DIPLOMATA SA RIKEROM, TAČIJEM, BERIŠOM

Predstavnik Evropske unije u pregovorima o statusu Kosova Volfgang Išinger danas, drugog dana boravka u Prištini, sastao se sa šefom UNMIK-a Joahimom Rikerom, predsednikom kosovskog parlamenta Koljom Berišom i liderom Demokratske partije Kosova Hašimom Tačijem.

Išinger na Kosovu boravi kako bi se neposrednije upoznao sa situacijom, pred susret u Beču 30. avgusta, kojim bi trebalo da bude označeno obnavljanje pregovaračkog procesa Beograda i Prištine.

Iz Skupštine Kosova je saopšteno da je sastanak Beriše i Išingera jedan u nizu koje nemački diplomata i član međunarodne posredničke „trojke” ima sa članovima kosovskog pregovaračkog tima u okviru priprema za predstojeći sastanak u glavnom gradu Austrije. Išinger nije davao izjave medijima, a predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači je, kako su preneli prištinski elektronski mediji, izjavio je da je predstavniku EU preneo svoje mišljenje da je „nezavisnost, uz poštovanje prava manjina, najbolje rešenje za kosovski problem”.

Išinger se sinoć u Prištini sastao sa predsednikom pokrajine Fatmirom Sejdiuom i predsednikom privremene vlade Agimom Čekuom.

Tanjug

ČEKU TRAŽI OD EU KONSENZUS ZA PRIZNAVANJE NEZAVISNOSTI

Kosovski premijer Agim Cceku zatražio je danas da Evropska unija i kosovske institucije postignu konsenzus za proglašavanje nezavisnosti Kosova, nakon 10. decembra, kada međunarodna posrednička "trojka" treba da preda izveštaj UN o novoj fazi pregovora o statusu Kosova.

Cceku, kako su preneli prištinski elektronski mediji, nakon razgovora sa šefom UNMIK-a Joahimom Rikerom, nije pominjao datum kada bi kosovske institucije mogle da proglase nezavisnost, ali je dodao da u "periodu dodatnog angažovanja" o tome treba postići saglasnost sa međunarodnom zajednicom.

"Nemamo dan, imamo razne predloge, ali ovaj period od 120 dana, pored ostalog, treba da iskoristimo za postizanje konsenzusa unutar EU za priznavanje nezavinosti, odmah nakon 10. decembra", rekao je Cceku.

Po njegovom mišljenju, "treba postići i unutrašnji dogovor, kako bi odmah posle tog datuma proglasili nezavisnost"..

"Predstojeći period ćemo iskoristiti da zajednički odredimo dan, i način, i uskladimo i koordinišemo sve to sa našim prijateljima i partnerima", poručio je Cceku.

Riker je na konferenciji za novinare ukazao da ne treba spekulisati sa datumima o nezavisnosti Kosova, precizirajući da takve izjave mogu da štete aktuelnim kretanjima u vezi sa rešenjem statusa.

Cceku je ocenio da Kosovo prolazi kroz "značajan i težak period" i izrazio uverenje da će nakon 120 dana Kosovo biti nezavisno.

"Vlada Kosova je odredila svoje prioritete, koji treba da budu ispunjeni do kraja godine", rekao je Čeku i dodao da je jedan među prioritetioma u tom peiordu i priprema za preuzimanje kompetencija i primena predloga paketa Martija Ahtisarija u zakonodsvstvu i propisima.

"Transfer kompetencija i implementacija Ahtisarijevog paketa počinje danom objavljivanja nezavisnosti. Plan za transfer kompetencija je završen i imaćemo pripremljene i izrađene sve zakone koje ćemo usvojiti posle objavljivanja i priznavanja nezavisnosti", kazao je Čeku

On je poručio da ipak ne želi da spekuliše šta će biti nakon 120 dana "dodatnog angažovanja".

"Ako uđemo u spekulacije brojnih izjava, onda ćemo rizikovati sadašnji period, a to nije cilj, ni vlade, ni pregovaračkog tima", rekao je Cceku.

On je među drugim prioritetima vlade Kosova naveo nastavak sprovođenja standarda u okviru plana Evropske unije i angažovanja vlade na rešavanju životnih problema građana Kosova.

Vlada će, kazao je Čeku, nastaviti kontakte sa žitejima Kosova, pogotovo sa predstavnicima manjinskih zajednica, u cilju da uveravanja "da je nezavisnost za dobrobit svih koji žive na Kosovu".

Riker je, prema navodima prištinskih medija, od Čekua zatražio da Vlada Kosova bolje isplanira korišćenje sredstava iz budžeta za sledeću godinu, posebno u fondu za realizaciju povratka.

Tanjug

Žitelji Tanuševca najavili referendum za pripajanje Kosovu !!!

Žitelji makedonskog pograničnog sela Tanuševac odlučili su da održe referendum za pripajanje Kosovu, saopštio je bivši poslanik Skupštine Makedonije Džezair Šaćiri a prenosi danas Radiotelevizija Kosovo.

Prema navodima Šaćirija, takva odluka rezultat je nebrige makedonskih vlasti prema stanovništvu u pograničnoj zoni koje već nekoliko meseci nema električnu energiju.

"Žitelje iz zone oko sela Tanuševac tokom putovanja u Skoplje maltretira policija, a više od 60 odsto meštana izbeglo je (u opštinu Vitina) na Kosovo i makedosnke vlasti se ne interesuju za njihov povratak", istakao je Šaciri.

Demantujući informacije makedonskih medija da se u tom selu kriju zatvorenici odbegli iz zatvora Dubrava kod Istoka, Šaćiri je rekao da su Kforu date garancije da u Tanuševcu nema odbeglih.

U informaciji koju je prenela Radiotelevizija Kosovo ne precizira se kada bi referendum mogao da bude održan.

Beta