"Novosti" saznaju:
Vizner, Lene i Ivanovski - posrednička "trojka" !!!


Posrednici u novim pregovorima Srba i Albanaca za budući status Kosova i Metohije mogli bi da budu Frenk Vizner (SAD), Vladimir Ivanovski (Rusija) i Stefan Lene (EU) - saznaju “Novosti”.
Te iskusne diplomate figuriraju kao najozbiljniji kandidati da naslede Finca Martija Ahtisarija, koji je sam priznao da je njegova misija na Kosovu završena.

Frenk Vizner, dugogodišnji ambasador u penziji, izaslanik je američke vlade za Kosovo. U bogatoj diplomatskoj karijeri, bio je u službi na Filipinima, Indiji i Egiptu.

Njegov otac, Frenk Vizner Stariji, bio je zamenik direktora CIA, umešan u obaranje demokratskih režima u Gvatemali i Iranu, pedesetih godina prošlog veka.

Vladimir Ivanovski, bivši je ambasador Rusije u Beogradu (od 2002 do 2004. godine), a pre toga je “odslužio” ambasadorski mandat u Makedoniji.

Stručnjak je za Balkan, govori srpski jezik, a posredovao je u pregovorima za potpisivanje, nikada potpisanog mirovnog Plana “Z 4”, 1995. godine u Hrvatskoj.

Stefan Lene, austrijski diplomata, specijalni je izaslanik EU za pregovore o budućem statusu Kosova. Bivši je šef radne grupe za Balkan EU i direktor Sekretarijata za Balkan, istočnu i jugoistočnu Evropu pri EU.

Novosti

JEREMIĆ: KONSTRUKTIVAN DIJALOG SRBIJE I SAD !!!

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je  u Vašingtonu, posle razgovora s američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs, da su Beograd i Vašington "ponovo uspostavili" konstruktivan dijalog, ali i da su razlike u stavovima velike kada je reč o pitanju statusa Kosova.

Šef srpske diplomatije je u izjavi novinarima istakao da se Rajsova složila da je novi krug pregovora između Srbije i kosovskih Albanaca potrebno iskoristiti za "ozbiljno traženje rešenja" koja neće biti unapred određena i zacrtana.

"Strateški interesi Srbije i SAD su zajednički, odnosno stvaranje mirnog, prosperitetnog Balkana integrisanog u Evropsku uniju...Razlike su velike kada je u pitanju status Kosova", rekao je Jeremić novinarima.

Šef srpske diplomatije istakao je važnost dobrih odnosa između Srbije i SAD, naglasivši da su dve strane "ponovo uspostavile" konstruktivan dijalog, što je, kako je rekao, neobično važno pred nastavak procesa određivanja statusa Kosova.

"Pred nama je važan period koji treba iskoristiti za traženje rešenja koje će omogućiti ispunjavanje strateških ciljeva. Sada je bolje ne pričati o ishodu, već se koncentrisati na težak posao koji predstoji. Srbija će naporno raditi na pronalaženju rešenja", rekao je Jeremić.

Jeremić je istakao i da su SAD i Srbija posvećene mirnom rešenju kosovske krize, naglašavajući da pretnje nasiljem ne smeju biti argument.

Tanjug

KONTAKT GRUPA TREBA DA POMOGNE DA SB IZAĐE IZ BLOKADE !!!

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić ocenio je da "šatl diplomatija" nije najbolji metod rešavanja kosovskog pitanja i da bi osnovni postupak trebalo da budu direktni pregovori sa jasnim pravilima koje bi verifikovao Savet bezbednosti UN.

"Vremensko oročavanje je apsolutno kontraproduktivno. Sada je na Kontakt grupi da, poučena nikakvim učinkom Ahtisarijevih pregovaračkih marifetluka, predloži optimalan postupak za ovako složeno pitanje", rekao je Samardžić za sutrašnje "Novosti".

Na pitanje kakva će biti uloga Kontakt grupe, Samardžić je kazao da bi "ona trebalo da pomogne Savetu bezbednosti da izađe iz svoje unutrašnje blokade".

"Ta blokada nije nastala zbog ruske pretnje vetom, već zbog spremnosti jednog broja stalnih i nestalnih članica SB da prekrše međunarodno pravo i u to uvuku to telo. Samo je ruska pretnja vetom, pomognuta načelnim stavovima jednog broja članica SB, spasla pregovarački proces", rekao je Samardžić.

Prema njegovim rečima, sada Kontakt grupa treba da predloži načela, elemente i proceduru novih pregovora.

"I, kao u novembru 2005. godine, takav usaglašeni predlog Kontakt grupe treba da odobri SB. Tek posle toga, nova faza pregovora mogla bi da počne", kazao je Samardžić.

On je podsetio da u poslednjoj rezoluciji Narodne skupštine stoji da novi pregovori moraju da budu otvoreni u pogledu ishoda i trajanja, uz poštovanje osnovnih načela i normi međunarodnog prava.

"Dakle, sve suprotno pregovorima koje je vodio Marti Ahtisari, a koji su bili ograničeni u pogledu ishoda i trajanja, uz otvoreno kršenje načela i normi međunarodnog prava. Uspešan tok i završetak pregovora moguć je samo ukoliko se oni vode u pravcu kompromisnog rešavanja, a ne rešenja bez kompromisa, kako je jednom prilikom javno izneo upravo 'posrednik' Ahtisari", istakao je Samardžić.

Na pitanje da li je Srbija spremila odgovor u slučaju jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova od nekih država, Samardžić je odgovorio da "po prirodi stvari, na ovakvo pitanje ne možete dobiti detaljan odgovor, pa ni nešto detaljniji u odnosu na formulacije iz poslednje skupštinske Rezolucije".

"Dakle, država Srbija i njena vlada spremni su da reaguju na svaku situaciju. Ono što je više nego vidljivo, država čini sve da svaku nasilnu situaciju predupredi političkim i diplomatskim sredstvima", kazao je Samardžić.

On je rekao da su u toku stalne konsultacije o novom pregovaračkom timu.

"Ne samo o sastavu tima, već i o trenutku kada da ga izaberemo i objavimo. U kontekstu pitanja kojima se bavimo, ovo je manje težak problem. Kada je o Kosovu i Metohiji reč, razlika između političke i stručne sposobnosti u pregovaračkom timu nije odsečna. Ono što je sigurno, 'političkog ključa' u našem uobičajenom smislu ovde neće biti", rekao je Samarddzić.

Tanjug/Novosti

Tema dana: Rizici jednostranog priznanja nezavisnosti Kosmeta
Scenario za katastrofu !!!

Nezavisnost Kosmeta mimo odluke Saveta bezbednosti UN možda ne bi imao ko na nadgleda, jer bi neke zemlje koje se tome protive mogle da povuku svoje snage iz sastava Kfora
 

Jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosova, koju je pre nekoliko dana najavljivao Agim Čeku i kojim je pred povratak kući po ko zna koji put juče zapretio i odlazeći ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Majkl Polt, opcija je koje se najviše boje čak i one zemlje Evropske unije koje se zalažu za nezavisnost Kosova. Ovaj scenario, koji Amerikanci koriste kao jedini odgovor na odbijanje Rusije da u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija prihvati novi predlog rezolucije zapadnih zemalja koji srpskoj pokrajini daje nezavisnost, u EU doživljava se pre kao scenario za katastrofu nego kao rešenje za krizu, smatraju domaći i strani analitičari.

Ovakve pretnje američke politike, međutim, pribojavaju se i u samom vrhu komande NATO-a.

Izvor „Politike” iz vrha srpske vlasti tvrdi da je nedavno u jednom neformalnom razgovoru veliku bojazan ishodom jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova izrazio i komandant južnog krila NATO-a i američkih mornaričkih snaga u Evropi admiral Hari Ulrih. On je srpskim zvaničnicima priznao da se pribojava haosa koji bi u snagama NATO-a na Kosovu stvorila situacija u kojoj bi, bez mandata Saveta bezbednosti UN, Amerika i neke zemlje EU priznale nezavisnost. To bi, kako je objasnio američki admiral, najverovatnije dovelo do toga da zemlje koje ne priznaju nezavisnost povuku svoje snage sa Kosova i da tamo ostave vojnike onih zemalja koje bi pristale na nelegalno otcepljenje srpske teritorije. To bi, pribojava se admiral, bila opasna situacija.

Otuda pretnja odlazećeg američkog ambasadora da će posle 120 dana pregovora SAD, sa Rusijom ili bez nje, „naći rešenje za status Kosova koje će dovesti do nadgledane nezavisnosti” deluje nelogično iz nekoliko razloga. Naime, jedino rešenje koje SAD mogu da nađu bez Rusije je ono mimo Saveta bezbednosti, kako sada stvari stoje. U tom slučaju to bi bilo jednostrano priznanje. A u slučaju jednostranog priznanja nema nadgledane nezavisnosti, koja se pominje u Ahtisarijevom planu. Takvu nezavisnost, naime, ne bi imao ko da nadgleda. EU za sada ne želi da šalje svoje snage na Kosovo bez odluke Saveta bezbednosti. A po svemu sudeći, kako to sluti i pribojava se i američki admiral, u slučaju jednostranog priznanja svoje snage će dobrim delom sa Kosova povući i neke zemlje koje se sada nalaze tamo. Šta iz toga može proizaći ne usuđuju se da prognoziraju ni najsmeliji.

Prvi neformalni predlozi

Za to vreme, osim vesti iz Brisela da su sve članice Kontakt grupe mišljenja da konačno rešenje za status Kosova treba da donese Savet bezbednosti, kako prenose ruske agencije, nema informacija o nekom napretku. Nezvanične informacije o tome da su dogovoreni predstavnici SAD, Rusije i EU koji će se angažovati u pregovorima i spekulacija imenima među kojima se pominje i američki izaslanik za Kosovo Frank Vizner, ne traju ni dan jer ih ubrzo sustižu demanti što sa ruske, što sa američke strane da nikakvih dogovora još nema.

Bivši koordinator državnog pregovaračkog tima Leon Kojen u intervjuu za nedeljnik NIN izjavio je da smatra da će pregovori o Kosovu početi raznim predlozima s evropske strane, prvo sigurno neformalnim, da se ne odustane od nezavisnosti Kosova, ali da se ona „rastegne” na više faza, koje bi trajale tri do pet godina, s tim da se istovremeno ubrza proces približavanja Srbije Evropskoj uniji. „Takvih ideja već ima (setimo se izveštaja Balkanske komisije) i Evropljani će prirodno početi od njih, istovremeno uveravajući delove vladajuće političke koalicije u Srbiji da je Kosovo ′ipak izgubljeno′, da je ono ′kamen o vratu Srbije′, da Albanci ′nikad neće pristati′ ni na šta osim nezavisnosti, itd”, rekao je Kojen za NIN. „Ako naša strana ostane ravnodušna na te argumente i na njih odgovori razložnim protivpredlozima, uz jasno očuvano jedinstvo sadašnje koalicione vlade, stvari će ući u osetljiviju i za nas izgledniju fazu”, rekao je Kojen.

Kojen je rekao i da bi nametnuta nezavisnost Kosova, koju bi mimo Saveta bezbednosti UN priznale Amerika i EU, izazvala ogromnu političku nestabilnost u celom regionu i zaustavila za duže vreme evropsku integraciju zapadnog Balkana.

Još je važnije, dodaje Kojen, što „u tom slučaju sama Srbija više ne bi imala ni ustavnih ni političkih mogućnosti za nastavak procesa priključenja Evropskoj uniji”. Svega toga svesni su i u Briselu i pored ostalog i zato u ovom trenutku gledaju nešto drukčije od Amerikanaca na kosovski problem, rekao je Kojen za NIN.

U to da će Evropska unija nastaviti proces pregovora sa rezervom i da neće pristati na jednostrano rešenje, veruje i Miloš Jovanović, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

„Šta god da uradi Kontakt grupa i šta god da odluči to će morati da ide preko Saveta bezbednosti, jer je rezolucija 1244 obavezujuća. Sve mimo toga bi vodilo drastičnom kršenju svih međunarodnih normi, što je, doduše, urađeno kada je doneta odluka o bombardovanju 1999. godine. Jasno je da je Zapad potcenio ruski stav, zbog čega su požurili sa rezolucijama u Savetu bezbednosti, ali je posle šestog ruskog odbijanja postalo jasno da se proces mora izmestiti u Kontakt grupu da bi se pregovori nastavili. Ali, Savet bezbednosti je i dalje glavni igrač”, kaže Jovanović.

Jednostrano priznavanje nezavisnosti, potvrđuje Jovanović, stvorilo bi veoma komplikovanu situaciju na terenu koja ne bi odgovarala nikome. Takav potez značio bi, dodaje on, poziv na nasilje. A toga se svi pribojavaju.

„Šta bi bilo da Albanci proglase nezavisnost? I tada bi to bila podeljena teritorija nad kojom ne bi imali punu kontrolu”, procenjuje Jovanović.

Proglašenje nezavisnosti, kojom je pretio Čeku, kada bi se kojim slučajem za tako nešto Albanci odlučili uprkos upozorenju Kondolize Rajs da to ne čine, za Albance bi bilo dvostruko loše. Prvo zato što bez SAD nemaju podršku ni onog dela EU koji se sada zalaže za nezavisnost, a drugo jer u tom slučaju ne bi imali kontrolu nad celom teritorijom, tačnije nad severom Kosova i drugim srpskim enklavama. Teško je poverovati da bi uspostavljanje kontrole nad tim teritorijama moglo da se sprovede bez nasilja.

Ipak, Jovanović smatra da do samoproglašenja nezavisnosti skoro sigurno neće doći, jer Albanci se na to neće odlučiti bez Amerike, a Amerika još nije spremna da preuzme rizik koji na globalnom planu nosi jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosova.

„Da je to sve tako lako i jednostavno, do sada bi to uradili. Trenutno su naše pozicije bolje od albanskih. Imam utisak da je za nas najgore prošlo i spreman sam da tvrdim da Kosovo neće sigurno biti nezavisno”, uveren je naš sagovornik.

Ove svoje tvrdnje Jovanović zasniva i na činjenici da je ruski stav, što je juče još jednom potvrdio i predsednik Rusije Vladimir Putin, i dalje vrlo tvrd po pitanju Kosova, kao i na činjenici da „SAD nemaju šta da ponude Rusima” da bi odustali od Kosova. Odustajanje od raketnog štita i širenja NATO-a na bivše republike Sovjetskog Saveza je, smatra Jovanović, ipak je prevelika cena za Amerikance da bi održali obećanje dato kosovskim Albancima pre dvadesetak godina da će dobiti svoju državu.

Loše stanje na terenu

Stav Rusije i njeno mešanje u problem Kosova, treba reći, moglo bi da utiče povoljno po Srbe i na stav EU.

Prema jednoj školi mišljenja, koja ističe da je Kosovo najbezbedniji poligon za povratak Rusije na svetsku scenu kao sile kakva je bila pre pada Berlinskog zida, ova situacija može biti i idealna prilika za EU da poveća svoj uticaj i slogu među članicama razbijenu tokom vojnih intervencija sa američkim saveznicima po svetu, ali i odbijanjem pojedinih zemalja da usvoje ustav EU. Jačanje Rusije, prema ovim spekulacijama doprinosi i uticaju EU bez koje sada Amerika ne može da obezbedi legitimitet za svoje intervencije u svetu.

Ovakva situacija ide „naruku” Srbiji u pregovorima o Kosovu, ali pod uslovom, upozoravaju izvori „Politike” iz vrha vlasti, da se održi jedinstvo na koje je srpsku stranu do sada morao da opominje i Putin.

„Što se pregovora tiče bolje stojimo od Albanaca , ali je na terenu stanje loše”, kaže ovaj visoki srpski funkcioner.

Privatizacija na Kosovu je, ističe ovaj funkcioner, prošla bez srpskog kapitala, što nam se u budućnosti može „obiti o glavu”. Srpski bogataši neće da ulažu na Kosovu, tvrdi naš izvor i dodaje da su u neformalnim razgovorima neki političari dolazili na ideju da se srpskim tajkunima koji su stekli novac u vreme Miloševićevog režima zatraži da deo sumnjivo stečenog bogatstva ulože na Kosovu. To, međutim, kako kaže, nije imao ko da predloži.


Politika

JEREMIĆ: OSAM TAČAKA ZA REŠENJE KOSMETSKE KRIZE !!!

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je tokom posete Vašingtonu da rešenje krize na Kosovu i Metohiji mora sadržati osam osnovnih pravila, među njima i konsolidaciju demokratije u Srbiji, nepovredljivost međunarodno priznatih granica i najvišu moguću autonomiju za Albance iz južne pokrajine.

Ministar Jeremić je govoreći u petak vašingtonskom Nacionalnom pres klubu, rekao da su principi za rešsenje krize i ubrzavanje evropskih i evro-atlanskih integracija zemalja Zapadnog Balkana, pomirenje između Srba i Albanaca, zaštita verskih objekata i ljudskih prava za stanovnike pokrajine, te trajan i siguran mir u regionu, kao najvažnije pretpostavke koje moraju biti uključene u buduće rešenje ukoliko se očekuje uspeh tog procesa.

Kako je danas ocenila američka novinska agencija Asošiejtid pres (AP), radi se o glavnim elementima za nove pregovore o Kosmetu koji bi bili vremenski neograničeni i isključivali, kao predodređeni ishod, nezavisnost za južnu pokrajinu.

Ne samo da bi time pregovori bili pošteđeni nedostataka koji su narušili konsultacije pod okriljem Ujedinjenih nacija i shodno kojima je bila ponuđena eventualna nezavisnost za Kosmet, već bi bio zagarantovan mir u čitavom regionu Balkana, kazao je ministar Jeremić.

Prema AP, ovo su "principi" koji su, po Jeremiću, neophodni da bi bila obezbeđena stabilnost na Balkanu, istorijski jednom od najnestabilnijih i najnasilnijih regiona u svetu.

Jedan od principa je konsolidacija demokratije u Srbiji "vitalnoj zemlji u regionu", što zahteva izbegavanje "potencijalno fatalnog nazadovanja" u slučaju nametanja nezavisnosti Kosova;

Jeremić je, naime, ukazao da postoji jedna stvar koja bi mogla da preokrene "ogroman napredak koji je do sada postignut u Srbiji", da zakoči razvoj demokratije u zemlji i njeno kretanje ka članstvu u Evropu i u evroatlantske integracije.

"Postoje jasne pretnje vrednostima koje smo uspostavili posle pada režima Slobodana Miloševića. Ovo je za našu generaciju poslednja šansa za učvršćenje demokratije na Balkanu... Nametanje nezavisnosti Kosova to može uništiti", upozorio je Jeremić.

Dalji principi su ubrzavanje integracije zapadnog Balkana u Evropu i evroatlanske integracije regiona; potvrđivanje međunarodno priznatih granica i poštovanje suverene jednakosti država; najšira moguća samouprava za Albance na Kosmetu sa međunarodno garantovanim upravljanjem domaćim stvarima "potpuno nesmetano od Beograda"; međunarodno garantovanje ljudskih i manjinskih prava za sve stanovnike Kosmeta, kao i stvaranje uslova za povratak u provinciju više od 200.000 ljudi uglavnom etničkih Srba, prognanih nasiljem.

Tu su zatim sveobuhvatni napori za pomirenje Srba i Albanaca;

međunarodna garancija za očuvanje objekata kulturnog i religioznog nasleđa na Kosmetu od kojih su neka na listi svetske baštine Unesko; i bezuslovna privrženost trajnom i bezbednom miru.

Poslednji, osmi princip, po Jeremiću, prožima prethodnih sedam i on ga objašnjava kao "potrebu da se obavežemo na mir, pre nego što i mir stvorimo".

U protivnom, zaključio je Jeremić, region bi ponovo mogla da zadesi "balkanska noćna mora 1990-tih," preneo je AP.

Tanjug

VAŠINGTON POST OPTUŽUJE PUTINA ZBOG KOSMETA !!!

Dnevnik "Vašington post" optužio je danas predsednika Rusije Vladimira Putina da prevashodno zbog njegove politike još nije rešen status Kosova i Metohije.

Predsednik Putin je razmimoilaženja oko te pokrajine učinio delom kampanje usmerene ka ponovnom uspostavljanju ruskog uticaja u Evropi i predstavljanja Moskve kao protivteže Sjedinjenim Američkim Državama, mišljenja je prestonički dnevnik.

U uvodniku posvećenom statusu Kosmeta, objavljenom dan posle posete ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića SAD, ocenjeno je kako je razlog za nerešavanje statusa južne pokrajine "delom i već poznato nepristajanje srpskih političara koji odbijaju da javno priznaju odvajanje koje i sami, kao i većina njihovih glasača, znaju da je neminovno".

Dnevnik navodi da pozicija Rusije, da će se usprotiviti svakom rešenju koje ne podrži Beograd, "predstavlja ciničan stav zamišljen kako bi se srpski lideri 'zakopali' u otporu, izolujući tu balkansku državu od Evropske unije, koja joj je ponudila evropske perspektive, te čineći je zavisnom od Moskve".

"Putin se, takođe, nada da će izazvati podele unutar EU, koja je već razjedinjena oko narednih poteza vezanih za Kosovo u izostanku rezolucije u Ujedinjenim nacijama, te dokazati da može da pomrsi račine SAD koje su glavni zaštitnik većinskih Albanaca na Kosovu", piše "Vašington post".

Dnevnik navodi i da je administracija američkog predsednika Džordža Buša odbijala da prihvati rusku taktiku, naglasivši da će novi pregovori u statusu Kosmeta biti ograničeni na 120 dana, te da će Vašington, bez obzira na njihov ishod, tražiti priznavanje nezavisnosti Kosova.

"To će zahtevati, ne nadmudrivanje sa Putinom, već pažljivu diplomatiju sa evropskim državama, koje moraju biti nagovorene da priznaju Kosovo bez rezolucije UN", piše "Vašington post", navodeći Veliku Britaniju, Francusku i verovatno Nemačku kao države "na koje se može računati".

"Teži posao predstoji kada su u pitanju države poput Kipra, Grčke, Španije, Rumunije i Slovačke, od kojih su neke i same zabrinute zbog zahteva separatista unutar svojih granica", piše "Vašington post".

Po ovom listu, "posledice neuspeha zapada da prizna nezavisnost Kosova ove godine mogle bi biti teške. Nasilje bi lako moglo izbiti u ionako napetoj pokrajini, kao što se to od 1999. dešavalo nekoliko puta."

"Vašington post," smatra da Vladimir Putin treba da se odrekne "neprijateljskog opstrukcionizma," a Bušova administracija, mada zaokupljena drugim spoljnopolitičkim problemima, traba da uloži napore i snažnom diplomatijom izbegne ovakav ishod".

Tanjug

BERIŠA: ODLAGANJE REŠENJA ZA KOSOVO NEĆE DONETI STABILNOST !!!

Albanski premijer Salji Beriša izjavio je danas na sastanku predsednika vlada zemalja jugoistočne Evrope u Salcburgu da odlaganje rešenja konačnog statusa Kosova i Metohije neće doneti stabilnost, već će upropastiti čitav proces.

On je istakao da je "jedino rešenje koje će doneti stabilnost nezavisnost (Kosova), uz garantovanje prava manjina", javila je albanska agencija ATA.

Učesnici sastanka su se složili da je što hitnije rešenje statusa Kosova važno za stabilnost u regionu, prenela je ATA.

Skupu su prisustvovali austrijski kancelar Alfred Guzenbauer, hrvatski premijer Ivo Sanader, predsednici vlada Crne Gore i Moldavije, Željko Šturanović i Vasile Tarlev, kao i austrijska ministarka spoljnih poslova Ursula Plasnik, koordinator Pakta za stabilnost Erhard Busek i predstavnici velikih kompanija kao što su Rajfajzen banka, Simens i druge.

Tanjug

D.SERVER: BOLJE U SB NEGO POJEDINAČNO PRIZNAVANJE !!!

Direktor Balkanske inicijative u vašingtonskom Institutu za mir Danijel Server smatra da rešenje kosovskog pitanja mimo Saveta bezbednosti'' nije dobro'', odnosno da bi bilo „daleko bolje“ da se do rešenja dođe-ne pojedinačnim priznavanjem-nego u Savetu bezbednosti jer bi se time obezbedilo političko i vojno prisustvo međunarodne zajednice.

''Time bi se ograničio suverenitet Kosova, što bi, u stvari, bilo u interesu Srba. Međutim, ako Beograd i Moskva nastave da blokiraju rezoluciju u UN, očekujem da će SAD vremenom, zajedno sa nekim evropskim zemljama, priznati nezavisnost Kosova , izjavio je Server beogradskom ''Blicu''.

Tanjug

ALBANCIMA NA KOSOVU PONUĐENO VIŠE NEGO U DRUGIM DRŽAVAMA !!!

Državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković izjavio je da je ono što Srbija nudi Albancima na Kosovu i Metohiji više od onoga što njihovi sunarodnici imaju u Makedoniji ili Republika Srpska u okviru BiH.

Proroković je u intervjuu današnjoj ''Politici'' izjavio da bi Albanci na Kosovu i Metohiji, na osnovu amandmana koje je pregovarački tim podneo na plan Martija Ahtisarija, uživali ogromnu autonomiju, mogli bi sami da odlučuju o mnogim stvarima u svom parlamentu i vladi, mogli bi direktno da utiču na privredni i ekonomski razvoj Kosova i Metohije i na proces stabilizacije Balkana.



Tanjug

JEREMIĆ UBEDLJIV U VAŠINGTONU, POZICIJE O KOSMETU NEPROMENJENE !!!

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić uspeo je za dva dana razgovora sa američkim zvaničnicima da doprinese spuštanju tenzija u dijalogu Vašingtona i Beograda o budućem statusa Kosova, ali i učvršćivanju bilateralnih odnosa mimo tog pitanja, ocenjuju danas posmatrači i Jeremićevi sagovornici u Sjedinjenikm Američkim Državama.

"Prilično uspešno" - kratko su za agenciju Tanjug američki zvaničnici ocenili razgovore ministra Jeremića u Vašingtonu, ističući da su dve strane "prihvatile" suštinske različitosti u gledanjima na konačno rešenje statusa Kosmeta, ali i ostale čvrsto privržene zajedničkim ciljevima, poput integracije zapadnog Balkana u evroatlantske strukture.

"Strateški interesi Srbije i SAD su zajednički, a to je stvaranje mirnog, prosperitetnog Balkana integrisanog u Evropsku uniju... Razlike su velike kada je u pitanju status Kosova", rekao je Jeremić novinarima posle susreta sa državnim sekretarom Kondolizom Rajs.

Jeremić je, takođe, rekao da se Rajsova složila da je predstojeći, novi krug pregovora između Srbije i kosmetskih Albanaca potrebno iskoristiti za ozbiljno traženje rešenja, ali bez unapred određenog i zacrtanog ishoda.

Američki zvaničnici nisu želeli da preterano komentarišu razgovore Jeremića sa Rajsovom, Nikolasom Bernsom i savetnikom za nacionalnu bezbednost Stivenom Hedlijem, rekavši da je vlastima u Beogradu naglašena potreba da se saradnja sa Haškim tribunalom privede kraju, kao i da se Srbija aktivno i "fleksibilno" uključi u predstojeći pregovarački proces.

Govoreći o poteri za poslednjim preostalim haškim beguncima, uključujući i bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba Ratka Mladića, Jeremić je istakao da vlasti u Beogradu na rešavanju tog problema rade "danonoćno" te da ne treba dovoditi u pitanje odlučnost Srbije da ga "pronađe, uhapsi i isporuči" Hagu.

Umesto komentara Stejt departmenta ili Bele kuće, stav Vašingtona u subotu predstavio je dnevnik "Vašington post".

Prestonički list je u prilično kratkom redakcijskom komentaru, koji, kako su agenciji Tanjug objasnili novinari tog lista, nastaje nakon što u posetu redakciji dođe neko od zvaničnika administracije u Vašingtonu, poput, recimo trećeg čoveka Stejt departmenta Bernsa, ocenio da je "ruski predsednik Vladimir Putin glavni razlog zbog kojeg još uvek nije rešen status Kosova".

"Delom, razlog je i već poznato nepristajanje srpskih političara, koji odbijaju da javno priznaju odvajanje za koje i sami, kao i većina njihovih glasača, znaju da je neminovno", piše "Vašington post" u retkom uvodniku posvećenom statusu Kosova, objavljenom svega dan nakon Jeremićeve posete SAD.

Tokom brojnih razgovora sa zvaničnicima administracije, senatorima i kongresmenima, Jeremić je objasnio odnos mlade srpske demokratije prema kosovskoj krizi, navodeći da bi se neoprezni potezi Zapada u ovoj fazi krize mogli katastrofalno odraziti na raspored snaga na političkoj scenu u Srbiji, odnosno poništiti sva pozitivna kretanja od pada režima Slobodana Miloševića 2001. godine do danas.

Objašnjavajući političke prilike koje okružuju poroces rešavanja statusa Kosova, Jeremić je u vašingtonskom Nacionalnom pres centru, rekao da bi neoprezno baratanje ovom krizom moglo pokrenuti talas nepredvidivih događaja, kakvi su već viđeni prilikom raspada bivše Jugoslavije 1990-tih.

"Vašington post" je, međutim, upozorio da bi nepristajanje Beograda na nadgledanu nezavisnost Kosova moglo dovesti do izbijanja novog talasa nasilja u pokrajini, ali i dovesti Srbiju u neugodnu poziciju izolacije pod evropskih integracija, te, na kraju, zakopavanja srpskih vlasti u otporu rešenju kosovske krize.

Jeremić je, međutim, kako ocenjuju posmatrači, prilično vešto objasnio stav Beograda da je rešenje kosmetske krize jednako važno i za Srbiju, Albance, te međunarodnu zajednicu, ali da je dosta besmisleno pozivati se na nasilje kao argument usmeren ka demokratskom rešavanju problema, jednako kao i saopštavanje ishoda pregovora pre nego što su oni uopšte i počeli.

"Srbi i Albanci se moraju pomiriti i živeti zajedno... Pregovori se moraju okončati tako što ćemo se rukovati i otići srećni", rekao je srpski minister, objašnjavajući da se Srbija zalaže za rešenje koje bi očuvalo njen teritorijalni integritet, te ispunilo legitimni zahtev Albanaca da upravljaju pokrajinom bez mešanja Beograda.

"Pred nama je važan period koji treba iskoristiti za traganje za rešenjem koje će omogućiti ispunjavanje strateških ciljeva...Sada je bolje ne pričati o ishodu, već se koncentrisati na težak posao koji predstoji...Srbija će naporno raditi na pronalaženju rešenja", rekao je Jeremić.

Rešenje, prema jeremiću, mora sadržati osam ključnih tačaka - konsolidaciju demokratije u Srbiji, ubrzavanje evro-atlantskih i evrospkih integracija, neprovredljivost granica u skladu sa Helsinškom i Poveljom UN, najširu moguću autonomiju za kosovske Albance, jasne principe pomirenja, zaštitu verskih objekata i ljudskih prava, te trajan mir.

"Vašington post", prenoseći stav SAD, međutim, navodi i da će novi pregovori o statusu Kosmeta biti ograničeni na 120 dana, te da će SAD, bez obzira na njihov ishod, tražiti priznavanje nezavisnosti Kosova.

Upravo američka podrška nadziranoj nezavisnosti Kosova i odbijanje Beograda da pristane na takvo rešenje, prethodnih meseci doveli su do razmene teških reči između zvaničnika u Beogradu i Vašingtonu, te je poseta srpskog ministra inostranih poslova u prestonici SAD bila najavljena kao odlična prilika da se "stvari vrate na normalan kolosek".

"Postoje jasne pretnje vrednostima koje smo uspostavili posle pada režima Slobodana Miloševića. Ovo je, za našu generaciju, poslednja šansa da se učvrsti demokratija na Balkanu...Nametanje nezavisnosti Kosova to može uništiti", rekao je Jeremić, dodajući da pretnje nasiljem ne smeju biti argument, te da na kraju čitavog procesa ne sme biti "potpuno poražene ni trijumfalno pobedničke strane".

Srpski ministar spoljnih poslova je u četvrtak imao seriju razgovora o Kosmetu sa najuticajnijim senatorima i kongresmenima, poput u poslednje vreme medijski izuzetno prisutnih Ričarda Lugara i Džordža Vojnovića, lidera demokrata u Predstavničkom domu Stenija Hojera, šefa spoljnopolitičkog komiteta donjeg doma američkog parlamenta Toma Lantoša, predstavnicima potkomiteta za Evropu i srpskim kokusom na Kapitol hilu.

"Glavna tema razgovora, naravno, bilo je rešenje statusa Kosova...Teško je i postoje razlike u stavovima, ali mislim da u Kongresu Srbija danas stoji mnogo bolje nego ranije", rekao je Jeremić posle serije sastanaka sa predstavnicima demokrata I republikanaca u oba doma američkog parlamenta.

Jeremić je podsetio da se u proceduri Senata i Predstavničkog doma Kogresa nalazi nekoliko rezolucija, kojima se podržava usvajanje Ahtisarijevog plana, zbog čega su razgovori sa uticajnim predstavnicima obe partije bili od velikog značaja.

"Uputio sam ih razvoj događaja i početak kvalitetnog razvoja, odnosno početka pregovora, te da, zbog toga, nema smisla sada usvajati takve rezolucije.

Naišao sam na razumevanje kod velike većine sagovornika...Ne treba očekivati da se rezolucije stave na glasanje", zaključio je Jeremić.

Tanjug