FLAJNER: RUSIJA U "TROJCI", ŠANSA ZA USPEH !!!

Pred Srbijom nije mračna budućnost, jer počinje nove pregovore o Kosovu i Metohiji bez Martija Ahtisarija "i zato što je Rusija sada otvorena", izjavio je Tomas Flajner, direktor Instituta za federalizam iz Frajburga u Švajcarskoj.

"Čini se da je Rusija deo trojke i trebalo bi da da neke garancije nezavisnih pregovora. Pitanje je koje je mišljenje ostatka trojke, jer je Rusija jasno rekla da bi Beograd i Priština konsenzusom trebalo da dođu do rešenja", rekao je Flajner u intervjuu današnjem beograskom dnevniku "Glas".

"Kontakt grupa bi trebalo da kaže: 'Želimo da omogućimo otvorene pregovore i prihvatamo sve što proizlazi iz njih", dodao je Flajner, koji je do sada savetovao srpski pregovarački tim.

Istakavši da "zna da je status glavni problem", Flajner je rekao kako "međunarodna zajednica i srpske vlasti treba da ubede Albance da se brinu za stanovništvo i njegove interese, jer za njih primarni interes nije status, već napredak, sloboda i razvoj njihove dece".

Srbija nikad neće prihvatiti jednostrano priznanje Kosova, "a deo mišljenja širom Ujedinjenih nacija biće da je Kosovo deo Srbije", istakao je Flajner, dodavši da bi "jednostrano priznanje nezavisnosti bilo opasno i za ceo Balkan"."Važeća rezolucija 1.244 je rezolucija Saveta bezbednosti i ona jasno kaže da Kosovo mora biti pod upravom UN, koje su se obavezale da poštuju suverenitet Srbije nad njim. Jedino može biti promenjena u saglasnosti sa Rusijom, odnosno konsenzusom Beograda i Prištine", naglasio je on.

U vezi sa dokumentima nemačke tajne službe BND o tome da su kosmetski Albanci podmićivali izaslanika Ahtisarija, Flajner je rekao da bi "spska vlada trebalo da zahteva da taj slučaj bude resen".

"Tajne službe ne daju takve podatke bez jakih dokaza" i "zato srpska vlast mora da insistira na tome", zaključio je švajcarski ekspert.

Tanjug

Koštunica: Značajna podrška Rusije !!!
 
Reč Rusije koju smo čuli od predsednika Vladimira Putina u odbrani međunarodnog prava najveća je podrška Srbiji u odbrani Kosova i Metohije, izjavio je danas premijer Srbije Vojislav Koštunica.

On je rekao da Srbija ne traži ništa više, nego da i za nju važe pravila Ujedinjenih nacija koja važe za sve države. "Zajednička politika Srbije u Rusije, zasnovana na poštovanju temeljnih načela Povelje UN, u potpunosti je rukovođena očuvanjem mira i stabilnosti na Balkanu i samim tim u Evropi", kaže on.

"Izuzetno je značajno što Rusija pruža podršku srpskom narodu i Srbiji u borbi za poštovanje prava i najnosnovnije pravde. Zato Srbija posebno ceni stav Putina i jasno je da mi principijelnu politiku Rusije razumemo kao potvrdu najdubljeg prijateljstva dva naroda", kaže Koštunica.

"Zajednička politika Srbije i Rusije i prijateljstvo dva naroda nisu usmereni ni protiv koga, već imaju za cilj poštovanje međunarodnog prava i očuvanje trajnog mira i stabilnosti u celom regionu", kaže Koštunica.
 
FoNet

Rupel protiv preuređenja granica na etno bazi
Nedelja, 29. jul 2007. 11:06



Slovenački ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel ocenio je da "preuredjenje granica po etničkom principu može da izazove evropsku revoluciju".

To medjutim, "nikako ne bi značilo konačno rešenje jugoslovenske krize", naveo je u Rupel u autorskom članku objavljenom u nedeljnom izdanju dnevnog lista "Delo".

U dužoj analizi Rupel ocenjuje da se razlike u EU ispoljavaju i u "odnosu prema Zapadnom Balkanu, a posebno prema Srbiji i Kosovu", a za rešenje su potrebni "solidarnost i kompromis".

"Nijedno rešenje koje isključuje, nije pravo rešenje", smatra Rupel jer "Srbija može 'dobiti' Kosovo i Evropu ako prihvatimo, i ako Srbija prihvati, evropsku perspektivu za obe zajednice. EU može dobiti 'oboje', Srbiju i Kosovo, ako bude u stanju da ponudi dovoljno privlačno rešenje".

Kada je reč o Kosovu, šef slovenačke diplomatije tvrdi da bi podela Kosova bila "u suprotnosti sa principima, koje zagovara od početka EU", a to je da nema povratka na stanje od pre 1999.godine, da neće biti menjanja granica i da neće biti udruživanja Kosova sa bilo kojom albanskom zajednicom odnosno državom.

Zato Rupel smatra da "Ahtisarijev plan sadrži detaljna rešenja za većinu problema na Kosovu", a njegovo odbacivanje bi značilo "ogroman gubitak vremena, nove napore i komplikacije".

Iz tog razloga "moratorijum odnosno odlaganje (rešenja za status Kosova), ne znače kraj sveta, već omogućuju spašavanje obraza, bolje pripreme i moguće popravke Ahtisarijevog plana".

Rupel se protivi podeli Kosova na srpski i kosovski deo, jer bi granica, "koja bi pokušala razdvojiti srpsko i albansko stanovništvo unutar Srbije i unutar Kosova, bila još više sporna", a popravljanje granica bi "uzrokovalo ogromne zaplete za BiH i Makedoniju".

Slovenački ministar uzima za primer i Sloveniju i kaže da bi o "neskladnosti državnih i etničkih granica mogli govoriti u mnogo slučajeva..., ali je pridruživanje EU prevazišlo takve rasprave".

"Slovenci su uključivanjem Slovenije u EU ispunili program Ujedinjene Slovenije, to jeste udruživanja svih Slovenaca u istom sistemu", ocenjuje Rupel.

Stoga, slovenački ministar zaključuje da bi "preuredjenje granica po etničkom principu možda uzrokovalo evropsku revoluciju, ali nikako ne bi značilo konačno rešavanje jugoslovenske krize".

Izvor: MTS-Mondo

Представници косовских Албанаца о решавању статуса Косова


ПРИШТИНА, 29. јула 2007. (Бета) - Политички представници косовских Албанаца не би желели да се питање статуса Косова опет врати у Савет безбедности (СБ), преноси данас лист "Коха Диторе" позивајући се на изјаве представника неких од главних политичких партија на Косову.

"Сви покушаји у Савету безбедности Уједињених нација су пропали", рекао је посланик Демократске Партије Косова (ПДК) Енвер Хоџај, који је учествовао у преговорима у Бечу.

Хоџај је истакао да Савет безбедности није успео да пронађе решење "кривицом Русије која није заинтересована за стабилност на Балкану".

"После неуспеха да се прихвати Ахтисаријев план преко резолуције СБ, Контакт Група као јак политички и дипломатски инструмент, треба да пронађе политичке и легалне путеве да се после периода нових преговора призна независност Косова" рекао је Хоџај.

Позивајући се на неименоване изворе лист "Коха Диторе" наводи да се унутар косовских институција води дискусија о могућности да се питање решавања статуса Косова из Контакт Групе опет пребаци у Савет Безбедности.

Портпаролка владе Косова Улпиана Љама рекла је "да је рано причати о могућности да се процеш статуса Косова опет врати у СБ".

У Алијанси за Будућност Косова (ААК), партији у владајућој коалицији, оцењују да косовска страна не може имати утицаја по том питању.

"Нисмо ми они који одлучују где ће се доносити одлуке по питању статуса. Ми морамо инсистирати да се то питање реши што је пре могуће, било од стране Савета Безбедности или Контакт Групе. Засад се не зна ко ће доносити одлуку", рекао је потпредседник ААК-а Наим Малоку.

Досадашњи представник Хавиера Солане на Косову, Торбјорн Солстром је у интервју за "Коха Диторе" раније рекао да се Европска Унија "нада да ће се на крају овог периода ангажовања, процес врати у СБ".

JANjIĆ: AHTISARIJEV PLAN NIJE „MRTAV" !!!

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je u Jagodini da plan Martija Ahtisarija o statusu Kosova i Metohije „nije mrtav” i da će da „oživi kao argument Kontakt grupe”.

Janjić je ocenio da nije dobro za pregovarački proces što Beograd kaže da je Ahtisarijev plan „mrtav”, jer će njegov plan da „oživi, sada kao argument Kontakt grupe”.

Janjić je kasno sinoć u emisiji jagodinske televizije „Palma plus”, ocenio i da naš pregovarački tim pravi nove greške i da Beograd nema adekvatnu strateguju, dok, na drugoj strani, Albanci neće pristati ni na šta što se ozbiljnije otvori u pregovorima što njima ne odgovara.

On smatra da neće biti razgovora, već će Beogradu i Prištini biti dozvoljeno da kažu šta misle, ali se neće dozvoliti da pregovaraju u nedogled o nezavisnom, suverenom i autonomnom Kosovu.

Prema njegovim rečima, Kontakt grupa će pokušati da se dogovori sa Rusijom da Evropska unija preuzme posao i da u osnovi popravi ono što ne valja u Ahtisarijevom predlogu.


Tanjug

IŠINGER NOVI PREDSTAVNIK EU ZA KOSOVSKE PREGOVORE

Evropska unija imenovala je danas nemačkog diplomatu Volfganga Išingera (61) za predstavnika Unije za kosovske pregovore.

U saopštenju Havijera Solane se navodi da će Išinger učiniti sve što je u njegovoj moći da dođe do pravih i suštinskih pregovora između zainteresovanih strana i da je Kosovo ključni prioritet EU.

Išinger (61), nemački ambasador u Velikoj Britaniji, važi za iskusnog poznavaoca Balkana.

Išinger je, kao politički direktor u Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu, kada je šef diplomatije bio Klaus Kinkel, zajedno sa američkim diplomatom Ričardom Holburukom učestvovao 1995. godine u pregovorima o Dejtonskom sporazumu za okončanje rata u Bosni.

On je, kao državni sekretar u MIP, učestvovao u vreme ′′kosovskog rata′′ 1999. godine u nastojanjima nemačke vlade, koju je tada vodio Gerhard Šreder, da podstakne Rusiju na zajedničku poziciju sa sedam ekonomski najrazvijenijih zemalja (G-8). Pre oslaska u London, Išinger je bio nemački ambasador u SAD.


Tanjug

KOSOVSKE VLASTI POZDRAVILE IMENOVANJE IŠINGERA !!!

Kosovske vlasti pozdravile su današnje imenovanje nemačkog diplomate Volfganga Išingera za predstavnika Evropske unije za pregovore o Kosovu, ocenivši da će njegovo iskustvo u balkanskim pitanjima doprineti naporima Unije da nađe konačno rešenje statusa Kosova.

Arben Chirezi, savetnik kosovskog premijera Agima Čekua, rekao je da je kosovska vlada "spremna da zajednički radi" na rešavanju statusa Kosova, prenela je agencija AP.

Volfgang Išinger (61), nemački ambasador u Velikoj Britaniji, smatra se iskusnim poznavaocem Balkana.

Tanjug

ŠTAJNMAJER POZDRAVIO IZBOR IŠINGERA I POZVAO NA PREGOVORE !!!

Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer izrazio je danas zadovoljstvo povodom imenovanja nemačkog diplomate Volfganga Išingera za predstavnika Evropske unije u pregovorima o budućnosti Kosova i Metohije i ponovo pozvao sve učesnike na postizanje rešenja putem pregovora.

"Radujem se da se (visoki predstavnik EU) Havijer Solana odlučio za jednog Nemca, kao predstavnika EU u 'trojci' za kosovske razgovore. Mi smo predložili ambasadora Išingera, jer je on jedan od najboljih poznavaoca regiona", rekao je Štajnmajer u Berlinu.

Šef nemačke diplomatije je naglasio da je sada važno da ''sve strane iskoriste šanse ovog procesa razgovora da bi se, ipak, po mogućnosti došlo do sporazumnog rezultata''.

U današnjem saopštenju visokog predstavnika EU Solane o imenovanju se navodi da će Išinger učiniti sve što je u njegovoj moći da dođe do pravih i suštinskih pregovora između zainteresovanih strana i da je Kosovo ključni prioritet EU.

Išinger važi za odličnog poznavaoca balkanskih prilika i političara i diplomatu koji ima iskustva i u saradnji sa Rusijom.

On je karijeru započeo odmah posle studija prava u Bonu i usavršavanja na Harvardu, gde se godinu dana bavio izučavanjem međunarodnog prava.

Polovinom sedamdesetih godina Išinger je bio u kabinetu tadašnjeg generalnog serektara UN Kurta Valdhajma, a u nemačkom Ministarstvu inostranih poslova je od 1975. godine.

Išinger je od marta prošle godine nemački ambasador u Velikoj Britaniji, a pre te funkcije je bio ambasador u Vašingtonu i Parizu. Oženjen je novinarkom Jutom Falke i ima troje dece.

Kada je reč o političkoj karijeri ovog iskusnog nemačkog diplomate, on je, kako navode mediji, sa ključnih pozicija u Ministarstvu inostranih poslova učestvovao u oblikovanju nemačke politike prema Balkanu, pre svega, prema Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji.

Od početka devedesetih godina Išinger je bio šef štaba za planiranje pri Ministarstvu inostranih poslova, politički direktor i državni sekretar.

Išinger je, kao politički direktor u Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu, kada je šef diplomatije bio Klaus Kinkel, zajedno sa američkim diplomatom Ričardom Holburukom učestvovao 1995. godine u pregovorima o Dejtonskom sporazumu za okončanje rata u BiH.

On je, kao državni sekretar u MIP, učestvovao u vreme ''kosovskog rata'' 1999. godine u nastojanjima nemačke vlade, koju je tada vodio Gerhard Šreder, da podstakne Rusiju na zajedničku poziciju sa sedam ekonomski najrazvijenijih zemalja.

Išinger ne samo da je učestvovao u formulisanju i oblikovanju nemačke politike prema Balkanu, već i u oblikovanju odnosa između NATO i Rusije.

On je bio i član visokorangirane nemačko-ruske strateške radne grupe, formirane u cilju jačanja bilateralnih odnosa, koju su angažovali bivši kancelar Gerhard Šreder i ruski predsednik Vladimir Putin.

Posebnu pažnju Išinger je posvećivao osnovnim pitanjima nemačke spoljne politike, kao na primer definicji nemačkih ineteresa, kao i pitanjima regionalne preventivne krizne politike na Balkanu.

Tanjug

„KOHA DITORE”: ALBANCI NE ŽELE NAZAD U SAVET BEZBEDNOSTI

Politički predstavnici kosovskih Albanaca ne bi želeli da se pitanje statusa Kosmeta opet vrati u Savet bezbednosti UN, piše prištinski list „Koha ditore”, pozivajući se na izjave predstavnika nekih od glavnih stranaka na Kosmetu.

„Svi pokušaji u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija su propali”, rekao je poslanik Demokratske Partije Kosova Enver Hodžaj, koji je učestvovao u pregovorima u Beču.

Kako navodi list, Hodžaj je istakao da Savet bezbednosti nije uspeo da pronađe rešenje „krivicom Rusije koja nije zainteresovana za stabilnost na Balkanu”.

„Koha ditore”, takođe, navodi da se unutar kosmetskih institucija vodi diskusija o mogućnosti da se pitanje rešavanja statusa Kosmeta iz Kontakt grupe opet prebaci u Savet Bezbednosti.

Dosadanji predstavnik visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane na Kosmetu, Torbjorn Solstrom, je u intervju za „Kohu ditore” rekao da se EU „nada da će se na kraju ovog perioda angažovanja, proces vratiti u Savet bezbednosti UN”.
Tanjug
„KOHA DITORE”: ALBANCI NE ŽELE NAZAD U SAVET BEZBEDNOSTI

PRIŠTINA – Politički predstavnici kosovskih Albanaca ne bi želeli da se pitanje statusa Kosmeta opet vrati u Savet bezbednosti UN, piše prištinski list „Koha ditore”, pozivajući se na izjave predstavnika nekih od glavnih stranaka na Kosmetu.

„Svi pokušaji u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija su propali”, rekao je poslanik Demokratske Partije Kosova Enver Hodžaj, koji je učestvovao u pregovorima u Beču.

Kako navodi list, Hodžaj je istakao da Savet bezbednosti nije uspeo da pronađe rešenje „krivicom Rusije koja nije zainteresovana za stabilnost na Balkanu”.

„Koha ditore”, takođe, navodi da se unutar kosmetskih institucija vodi diskusija o mogućnosti da se pitanje rešavanja statusa Kosmeta iz Kontakt grupe opet prebaci u Savet Bezbednosti.

Dosadanji predstavnik visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane na Kosmetu, Torbjorn Solstrom, je u intervju za „Kohu ditore” rekao da se EU „nada da će se na kraju ovog perioda angažovanja, proces vratiti u Savet bezbednosti UN”.

Tanjug

SAMARDžIĆ: VAŽNIJI NAČIN PREGOVORA NEGO POSREDNICI !!!

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić ukazao je da je „važnije kakav će način pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije predložiti Kontakt grupa, nego ko će biti posredici u tim razgovorima”.

„Sa prošlog sastanka u Beču nije dato ni saopštenje, što znači da su oni na početku dogovora kakve pregovore treba da predlože” rekao je Samardžić „Tanjugu” i dodao da će „po svoj prilici ti dogovori i potrajati”.

Evropska unija imenovala je nemačkog diplomatu Volfganga Išingera (61) za predstavnika Unije za kosovske pregovore.

Prema Samardžićevim rečima, postoji niz tema oko kojih bi Kontakt grupa trebalo da postigne saglasnost kao što su format pregovora, metodologija, trajanje... a „najmanji posao” je predložiti posrednike.

On je istakao da je za Srbiju najvažnije da Kontakt grupa dođe usaglašeno do predloga i prosledi ih Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji donosi odluke o otvaranju pregovora.

„Savet bezbednosti mora da da zeleno svetlo za otvaranje pregovora, to je onda postupak koji je krajnje korektan i istovetan onome kakav je bio kada su otvarani pregovori koje je vodio Marti Ahtisari”, rekao je Samardžić .

On je dodao da „Srbija spokojno očekuje da se postignu dogovori oko svih važnih stvari u okviru Kontakt grupe”.

Tanjug