JELIĆ: NAMETNUTO REŠENJE IZVOR NESTABILNOSTI

Nametnuto rešenje za budući status Kosova i Metohije, sa kojim ne bi bila saglasna jedna od strana, moglo bi da destabilizuje ceo balkanski region, upozorio je predsednik Republike Srpske Milan Jelić u intervjuu za dnevnik 'Novije izvestija'.

'Sasvim je moguće da bi nametnuto rešenje za status Kosova, sa kojim ne bi bila saglasna bar jedna od strana, destabilizovalo ceo balkanski region',odgovorio je Jelić na pitanje da li će rešenje za status Kosova uticati na situaciju u Bosni i Hercegovini.

Prema njegovim rečima, kompromis o rešenju moguće je postići 'samo na osnovu međunarodnih standarda i zakona, uzimajući u obzir da je Kosovo deo države Srbije'.

'Ako to ne bude uvaženo, govoriti o stabilnosti u Srbiji, pa i celom regionu, bilo bi sasvim problematično', istakao je predsednik RS.

Govoreći o uticaju Rusije u regionu Balkana, Jelić je rekao da sa njenim ekonomskim i političkim jačanjem jača i taj uticaj.
'U prvom redu, to se odnosi na proces određenja statusa pokrajine Kosovo, u kojem Srbija računa na podršku Rusije ne samo zbog tradicionalnih prijateljskih veza, koliko i zbog neophodnosti da se uvažava postojeće međunarodno pravo', kazao je on.

Govoreći o statusu RS, Jelić je rekao da je on određen Dejtonskim mirovnim sporazumom, kojeg se Banjaluka u svemu pridržava.

'Njegove izmene moguće su samo uz saglasnost predstavnika sva tri naroda u oba entiteta BiH', istakao je predsednik RS u intervjuu ruskom dnevniku.

Izvor: RTS

"NOVOSTI" SAZNAJU:
PUTIN I KOŠTUNICA
O KOSMETU
B. V., 28. maj 2007

MOSKVA - Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica srešće se sledeće nedelje u Sankt Peterburgu - saznaju "Novosti" u diplomatskim izvorima ruske prestonice.
Dvojici državnika biće organizovan susret tokom Jedanaestog međunarodnog ekonomskog foruma, koji se u tom ruskom gradu održava od 6. do 8. juna.
Očekuje se da će centralna i najznačajnija tema razgovora Putina i Koštunice biti nastavak pregovora oko budućeg statusa Kosova i Metohije.
Tako će biti i nastavljena žestoka diplomatska ofanziva srpskih zvaničnika pred najavljenu sednicu SB UN, na kojoj bi trebalo da se vodeće svetske države konačno izjasne o novoj rezoluciji za KiM.
Rusija se već više puta usprotivila eventualnoj rezoluciji koja bi podržala Ahtisarijev plan, a time i nezavisnost Kosova i rasparčavanje Srbije.
Novi direktan razgovor Putina i Koštunice mogao bi dodatno da ojača zajedničku poziciju dve države pred važno zasedanje na njujorškom Ist Riveru.
Dva državnika poslednji put su se srela 12. juna prošle godine, takođe u Sankt Peterburgu na Međunarodnom ekonomskom forumu, koga po tradiciji otvara predsednik Rusije.
- Kada je u pitanju status Kosova i Metohije, u mnogo čemu, ako ne i u svemu, podudarni su principi predsednika Putina i stavovi koje zastupa Srbija - rekao je tada Koštunica novinarima posle razgovora.
Na ovogodišnjem susretu očekuje se da srpski premijer prenese stav Srbije da je neophodno da se nastave pregovori oko statusa Kosova i Metohije, što je Vlada Srbije zvanično prošle nedelje zatražila i od generalnog sekretara UN.
Takođe, značajna tema razgovora biće i novi talas širenja ekonomske saradnje Rusije i Srbije.

Izvor: Novosti

Papir stigao kod Muna
T. Mt., 28. maj 2007

Inicijativa Srbije za nastavak pregovora Beograda i Prištine o statusu Kosova prosleđena je krajem prošle nedelje, preko Ministarstva spoljnih poslova, generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, potvrđeno je "Novostima" u MSP.
Prema objašnjenjima naših diplomata, generalni sekretar UN mora da uzme u obzir srpsku inicijativu, ali je pitanje šta će s njom dalje da uradi s obzirom da je Ban Ki Mun svojevremeno dao jasnu podršku Ahtisarijevom planu. Isti izvor tvrdi da je Srbija tražila da njena inicijativa cirkuliše kao dokument u Savetu bezbednosti i Generalnoj Skupštini UN.
Objašnjavajuću moguću proceduru, naš sagovornik kaže da će tek kada stigne u Savet bezbednosti, njegove članice obaviti konsultacije o tome hoće li uopšte otvorati priču o eventualnom nastavku pregovora.
- U idealnim okolnostima, a na njih teško da možemo ozbiljno računati, specijalni predstavnik Marti Ahtisari bio bi zadužen za nastavak pregovora Beograda i Prištine ili bi generalni sekretar imenovao nekog drugog pregovarača. Prva solucija teško da je verovatna s obzirom na Ahtisarijeve izjave da je on svoj posao završio, a što se tiče druge, sam Ban Ki Mun stao je iza predloga Ahtisarija tako da bi problematično bilo da odustane od svoje ranije podrške - nezvanično navodi naš sagovonrik ističući, ipak, da će od presudne važnosti biti koliko će zemalja podržati našu inicijativu.
U inicijativi se, pored ostalog, konstatuje da je Ahtisarijev plan potpuno neprihvatljiv za Srbiju i da bi davanje nezavisnosti bilo kršenje Povelje UN i mimo međunarodnog prava.

Izvor: Novosti

Posledice Ahtisarijevog plana
Vašington -- Prihvatanje plana Martija Ahtisarija u SB UN imalo bi makar dve zabrinjavajuće posledice, smatra Ted Karpenter.

Potpredsednik za pitanja spoljne politike i odbrane u vašingtonskom institutu Katon kaže da bi prva posledica, bez obzira na svu retoriku, bila da bi time bio stvoren potencijalno opasan presedan koji bi imao regionalne i šire evropske posledice. Drugo, nametnuta dezintegracija demokratske i suverene države bi takođe bila presedan i dugoročno možda izvor zabrinutosti i problema za EU i SAD, kaže Karpenter.

Karpenter upozorava da odluka o statusu Kosova "nije pravno, etičko ili istorijsko pitanje, već političko". "To bi mogla da spreči Rusija, ako stvarno ostane pri stavu da će staviti veto na rezoluciju o nezavisnosti Kosova. To bi onemogućilo usvajanje nove rezolucije, ali bi i povećalo tenzije između Moskve, Evrope i SAD", rekao je Karpenter za Glas Amerike.

Karpenter smatra i da bi Srbija mogla da iskoristi situaciju sa Kosovom da ubrza ulzak u EU i dobije ekonomske i političke ustupke jer bi se smatralo da EU duguje nešto Srbiji, a to bi mogla da bude njena brza integracija u EU i njen ekonomski napredak.

Izvor: B92

Riker poništio odluku Štrpca o nazivu Kosova
Autor: Beta | 29.05.2007 - 12:08

Šef UNMIK-a Joakim Riker poništio je danas odluku Skupštine opštine Štrpce kojom je promenjen Statut te opštine.
U promenama je bio izmenjen zvanični naziv Kosova koji se koristi u zakonodavstvu.
Skupština opštine Štrpce je 9. maja, bez prisustva odbornika albanske nacionalnosti, usvojila promenu člana 2. Statuta opštine i odlučila da se Kosovo naziva Kosovom i Metohijom.
U osporenoj odluci SO Štrpce navodi se da "opština ima pravo da sklapa aranžmane i saradnju sa drugim opštinama i van teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohije".
"Ova odluka Skupštine opštine se poništava i nema pravnog dejstva, dok se sadašnje stanje mora popraviti", piše u izvršnoj odluci šefa UNMIK-a.


Izvor: Blic

Karpenter:Prihvatanje Ahtisarijevog plana imalo bi posledice
Autor: Beta | 29.05.2007 - 09:24

 Prihvatanje plana nadgledane nezavisnosti Kosova Martija Ahtisarija u Savetu bezbednosti UN imalo bi "barem dve zabrinjavajuće posledice", smatra Ted Karpenter, potpredsednik za pitanja spoljne politike i odbrane u vašingtonskom institutu Katon.
"Prvo, bez obzira na svu retoriku, de fakto bi se stvorio potencijalno opasan presedan koji bi imao regionalne i šire evropske posledice. Drugo, nametnuta dezintegracija jedne demokratske i suverene države bi takođe bila presedan i, dugoročno gledano, možda izvor zabrinutosti i problema za EU i SAD", rekao je on "Glasu Amerike".
Karpenter, međutim, upozorava da odluka o statusu Kosova "nije pravno, etičko ili istorijsko pitanje, već političko".
"To bi mogla da spreči Rusija, ako stvarno ostane pri dosadašnjem stavu da će staviti veto na rezoluciju o nezavisnosti Kosova. To bi onemogućilo usvajanje nove rezolucije, ali bi takođe povećalo tenzije između Moskve, Evrope i SAD", rekao je on.
Karpenter je dodao i da će se, ako Savet bezbednosti ne usvoji pomenutu rezoluciju, dovesti u pitanje legitimnost svakog jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova.
Karpenter, međutim, smatra da, budući da SAD, Britanija, Francuska i Nemačka zagovaraju nezavisnost Kosova, "ni jedna druga zemlja EU nije u poziciji da se usprotivi takvom konsenzusu i nijedna zemlja neće smatrati Kosovo tako visoko prioritetnim pitanjem da bi se suprotstavila SAD i drugim glavnim akterima u EU".
Karpenter smatra i da bi Srbija mogla da iskoristi situaciju sa Kosovom da ubrza ulzak u EU i dobije ekonomske i politicke koncesije "jer bi se smatralo da, u konačnom, EU duguje nešto Srbiji, a to bi mogla da bude njena brza integracija u EU i njen ekonomski napredak".

Izvor: Blic

UNOSEK nije obavešten o inicijativi Vlade Srbije
Autor: Beta | 28.05.2007 - 18:15

Kancelarija specijalnog izaslanika UN za Kosovo (UNOSEK) nije obaveštena o inicijativi Vlade Srbije za pokretanje novih pregovora o budućem statusu Kosova, izjavio je u ponedeljak portparol UNOSEK-a Remi Durlo i dodao da se u sedištu UN ne pominje ni eventualni datum sastanka Saveta bezbednosti posvećen Kosovu.
"UNOSEK nije obavešten o inicijativi Vlade Srbije", rekao je Durlo u telefonskoj izjavi agenciji Beta i dodao da je kancelarija Martija Ahtisarija "to saznala putem medija".
Durlo je podsetio da je inicijativa srpske vlade upućena generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu i dodao da je i ne očekuje u UNOSEK-u.
Vlada Srbije zatražila je u petak od generalnog sekretara UN nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije. U saopštenju sa sednice, navodi se da je Vlada Srbije usvojila "Inicijativu Republike Srbije za otpočinjanje nove faze pregovora o statusu Kosova i Metohije" i uputila je generalnom sekretaru UN.

Izvor: Blic

Tadić: Srbija neće rat već pregovore o Kosovu
Utorak, 29. maj 2007. 15:19

Srbija odbija ugrožavanje svog integriteta, brani se pregovorima, a ne ratom i veruje da je posle stvaranja proveropske vlade na putu da posle 2012. godine udje u Evropsku uniju, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić u intervjuu češkom dnevniku "Lidove novini".

"Srbija odbija nezavisnost Kosova. Mi iskreno želimo da nadajemo nekakvo kompromisno rešenje. Srbija odbija ugrožavanje svog integriteta, ali to rešenje želimo da nadjemo pregovorima, nikako ratom i nasiljem", kazao je Tadić.

Precizirao je da je takav kompromis recimo nadzirana autonomija za Kosovo, kada bi "Albanci bili praktično nezavisni", ali bi bio očuvan suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i jake ekonomske veze Beograda i kosovskih Srba.

"Mislim da je realni rok da Srbija udje u EU posle 2012. godine. Delimično to zavisi od Srbije koja sigurno mora da nastavi ključne reforme, i da pre svega ispuni svoje obaveze prema Hagu", kazao je predsednik Srbije.

Tadić je rekao da je glavnog haškog tužioca Karlu del Ponte, pozvao u Beograd upravo da pokaže da njene ranije reči da Srbija ne saradjuje, danas ne važe.

"Srbija će i praktično dokazati svoju saradnju sa Haškim tribunalom. Ne samo pristupom dokumentaciji, već i neprestanim aktivnostima s ciljem da se uhvate optuženi i izruče Hagu", kazao je Tadić.

Naglasio je, medjutim, da danas on ne može da kaže da li su Ratko Mladić ili Radovan Karadžić u Srbiji.

"To mora da pokaže istraga", izjavio je Tadić i dodao da je Srbija rešena da taj proces dovrši na jedan ili drugi način.

"Mislim da je upravo ovaj trenutak - kada je formirana nova demokratska i proevropska vlada, a istovremeno osudjene ubice prvog srpskog demokratskog premijera (Zorana) Djindjića, potvrda ispravnog puta Srbije ka demokratskom društvu i evropskoj integraciji", zaključio je Tadić u intervjuu "Lidovima novinama".


Izvor: MTS-Mondo

Kina za obostrano prihvatljivo rešenje
Utorak, 29. maj 2007. 09:54

Šef kineske diplomatije Jang Eči, čija je zemlja jedna od stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, izjavio je u Hamburgu, da Kina želi rešenje za budući status Kosova i Metohije koje bi bilo prihvatljivo i za Srbe i za Albance.

Ministar Eči učestvuje na dvodnevnom sastanku šefova diplomatije 27 zemalja Evropske Unije i 16 azijskih država u Hamburgu.


Izvor: MTS-Mondo

Putin i Buš telefonski o Kosovu
Ponedeljak, 28. maj 2007. 21:19

Američki i ruski predsednik Džordž Buš i Vladimir Putin složili su se da nastave razgovore o budućnosti Kosova i Metohije, saopšteno je iz Bele kuće posle telefonskog razgovora dvojice lidera.

"Predsednik Putin je inicirao razgovor. Diskutovali su o važnosti da bude nastavljen dijalog o Kosovu i ostalim pitanjima od obostrane važnosti. Dvojica lidera su istakla da sa nestrpljenjem očekuju medjusobni susret sledeće sedmice na Samitu G8", rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Gordon Džondrou, preneo je Tanjug.

Diplomate Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, u tri dosadašnja sastanka u okviru Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, te prilikom nedavne posete državnog sekretara Kondolize Rajs Moskvi, nisu uspele da pronadju zajednički jezik oko formulisanja buduće rezolucije o Kosmetu, zbog čega su pregovori u Njujorku prekinuti.

Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin je u petak izjavio kako dalji pregovori u Njujorku "nemaju smisla" jer su stavovi dve strane previše udaljeni.

Prema nekim poluslužbenim informacijama iz Moskve, koje prenosi zagrebački "Jutarnji list", postignut je kompromis izmedju Rusije, EU i SAD-a za skoro glasanje o Ahtisarijevom planu, odnosno statusu Kosova u Savetu bezbednosti UN.

Prema tim informacijama Rusija se navodno ne bi suprotstavila ponudjenom predlogu o uslovnoj nezavisnosti Kosova, odnosno ne bi uložila veto na Ahtisarijev plan ako bi se ispunili neki njeni uslovi.

Kako saznaje "Jutarnji list" od neimenovanog sagovornika u Moskvi, bliskog tamošnjem političkom vrhu, Brisel i Vašington bi, u zamenu "da Moskva ne pravi probleme" oko predloga finskog diplomate, pristali na dvogodišnji moratorijum na članstvo Kosova u UN. Osim toga, Rusija bi se i vojno vratila na Kosovo, i to tako da bi njene snage bile stacionirane u srpskim enklavama.

Treći uslov je da se na sledećem sastanku NATO-a u Bukureštu, na kojem bi Hrvatska, Albanija i Makedonija trebalo da dobiju poziv za članstvo u Savezu, taj poziv ne "proširi" i na Ukrajinu i Gruziju, za šta se zalažu neki krugovi u NATO-u.

U diplomatskim kuloarima u Moskvi smatraju da bi ovakvo rešenje navodno bilo prihvatljivo i za EU i SAD i Rusiju, piše "Jutarnji list".

Za sada, u Njujorku nema komentara o navodima hrvatskog lista.


Izvor: MTS-Mondo