LAVROV: AHTISARIJEV PLAN PROPAO JER NIJE U INTERESU JEDNE OD STRANA
 
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je da je plan specijalnog izaslanika UN za Kosovo i Metohiju Martija Ahtisarija propao jer 'nije bio uzet u obzir interes jedne od strana'.

Lavrov je posle razgovora sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom u vili 'Bokeljka' na zajedničkoj konferenciji za novinare rekao da je Ahtisarijev plan propao poput plana nekadašnjeg generalnog sekretara UN Kofija Anana za rešavanje kiparskog problema.

Lavrov je naglasio da rešenje mora biti prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu i da se nada da će pregovori biti nastavljeni.

'Ja se nadam da će oni koji će nastaviti pregovore i oni koji će pomagati pregovore uzeti u obzir ove lekcije', poručio je Lavrov.

Sergej Lavrov je izjavio posle sastanka sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, da je Moskva za nastavak pregovora o Kosovu i puno ispunjavanje Rezolucije 1244.

'Podržavamo stav Beograda o neophodnosti potpunog ispunjavanja Rezolucije 1244', rekao je Lavrov novinarima, dodavši da 'ona za sada u nekim od svojih ključnih aspekata uopšte nije ispunjena'.

On je ponovio da se Moskva protivi jednostranim i nametnutim rešenjima za Kosovo.

Lavrov je naglasio da sve članice Saveta bezbednosti treba da se 'uvere svojim očima u situaciju u na Kosovu, pre nego što Savet bezbednosti počne sa razmatranjem aspekata rešavanja kosovskog pitanja

Zato je Rusija inicirala upućivanje Misije Saveta bezbednosti, uz neophodnost da ona poseti i srpske enklave.

'Zbog toga smo pokrenuli inicijativu o slanju misije na Kosovo. Saglasni smo sa neophodnošću da se misiji obezbedi pristup srpskim enklavama kako bi videli kakva je tamo situacija', rekao je Lavrov.

Lavrov je rekao da je po okončanju misije logičan korak koji bi trebalo da usledi - sveobuhvatno preispitivanje primene Rezolucije 1244 SB, kako bi se videlo kako je ona ispunjena i kako bi se preduzeli dalji koraci.

Tadić: Srbija očekuje pravno i korektno tretiranje kosovskog pitanja u SB UN

Predsednik Srbije je izjavio da 'veoma ceni i poštuje stav Rusije' po pitanju Kosova dodajući da je to 'stav koji počiva na principima međunarodnog prava i koji u svojoj suštini ima ideju osiguravanja stabilnosti u regionu Balkana i u svim drugim regionima u kojima postoje potencijali novih bezbednosnih žarišta'.

Tadić je ponovio da je za Srbiju je 'apsolutno neprihvatljiva bilo koja forma nezavisnosti za Kosovo i u tom smislu Srbija ne prihvata plan Martija Ahtisarija'.

'Uspostavljanje takvog rešenja bilo bi opasan presedan koji bi imao teške posledice po stabilnost čitavog Balkana, ali i drugih kriznih žarišta u svetu', dodao je on napominjući da 'Srbija ne prihvata da je u tom smislu Kosovo jedinstven slučaj'.

Predsednik Tadić je rekao da je Srbija spremna da preuzme svoj deo odgovornosti za stabilnost na Balkanu i da očekuje pravno i korektno tretiranje kosovskog pitanja u Savetu bezbednosti UN.

'To kažem imajući u vidu misiju Saveta bezbednosti koja ne sme da bude kancelarijskog tipa, nego i da poseti srpske enklave, jer će samo tako Savet moći da razmotri primenu rezolucije 1244', rekao je on.

Tadić je istakao da će Srbija imati jedinstvenu državnu politiku po pitanju Kosova i da Srbija na Kosovu brani legitimne nacionalne interese - teritorijalni integritet i suverenitet zemlje.

Predsednik Srbije je napomenuo da će o pitanju Kosova govoriti i tokom ministarskog sastanka Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju, koji se održava danas u Beogradu.

On je takođe odbacio mogućnost uslovaljavanja evropskih integracija Srbije odustajanjem od Kosova:

'Srbija želi da postane član EU, a pitanje Kosova ne može biti povezivano sa članstvo u uniji', rekao je predsednik Tadić.

Tadić je ocenio da su bilateralni odnosi između dve zemlje 'vrlo dobri' i 'u uzlaznoj putanji', dok je Lavrov napomenuo da je 'Srbija ključni partner Rusije na Balkanu'.

Koštunica: Svaka pretnja nasiljem predstavlja ucenu

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da svaka pretnja potencijalnim nasiljem albanskih terorista ili 'strahovanja' stranih zvaničnika od tih pretnji predstavljaju ucenu.

Koštunica je posle razgovora sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom u vili 'Bokeljka' kazao novinarima da svi koji se pozivaju na nasilje kao argument u rešavanju pitanja Kosova i Metohije 'postaju saučesnici u tom nasilju'.

'Žrtve ne mogu biti krivci za nasilje počinjeno nad njima', rekao je Koštunica.

On je izrazio uverenje da Savet bezbednost UN neće 2007. godine učiniti ništa suprotno od onoga što je učinio 1999. godine, kada je doneo Rezoluciju 1244, koja štiti teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.

Lavrov je izjavio da će Rusija o eventualnom ulaganju veta na Savetu bezbednosti odlučiti kad se na stolu nađe konkretan predlog, a odluka će biti saglasna njenim već poznatim stavovima o kosovskom pitanju.

'Zasad nema na šta da se stavi veto, nema nacrta rezolucije, a kada se budu pojavili projekti donosićemo odluke na osnovu jasnih stavova koje sam izneo', rekao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije je ponovio da je Rusija čvrsto za nastavak pregovora Beograda i Prištine, a srpski premijer Vojislav Koštunica - da optimizam u pogledu ishoda pregovaračkog procesa gradi na činjenici da je nezamislivo da se članici UN može oteti deo njene teritorije.

Na pitanje novinara upućeno i Lavrovu i Koštunici, da li su otpimisti, odnosno da li očekuju da će na kraju pregovaračkog procesa rešenjem za Kosovo i Metohiju biti zadovoljni i Beograd i Priština, Lavrov je odgovorio:

'Ne mogu da odlučujem u ime Beograda i Prištine, ali mogu da kažem da je Rusija črvsto opredeljena za nastavak pregovora Beograda i Prištine'.

Ruski ministar je naglasio da 'stabilnog rešenja ne može biti bez sporazuma, a 'sporazuma nema bez pregovora'.

'Nadam se da će pravo biti jače od sile, a kompromis od nametnutog rešenja', odgovorio je na pitanje novinara nacionalne agencije srpski premijer.

Koštunica je objasnio da je nedavno, govoreći pred Savetom bezbednosti o Kosovu i Metohiji, pomislio da je potpuno nezamislivo da se prvi put u istoriji Ujedinjenih nacija jednoj državi čclanici svetske organizacije otme deo njene teritorije.

'Na tome gradim svoj optimizam', rekao je Koštunica.

Izvor: RTS

 BAKOJANI: ZA GRČKU IZUZETNO VAŽNA STABILNOST U REGIONU

U Beogradu danas boravi i šef grčke diplomatije Dora Bakojani, s kojom su razgovarali predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Grčka ministarka je istakla da je za Grčku od izuzetne važnosti očuvanje stabilnosti u regionu.

Tadić: Neophodno da misija SB UN poseti enklave na Kosovu i Metohiji

Predsednik Srbije Boris Tadić je u razgovoru sa ministarkom inostranih poslova Grčke Dorom Bakojani preneo stanovište Srbije o neophodnosti da Misija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija poseti enklave na Kosovu i Metohiji kako bi se uverila u stanje na terenu i procenila ispunjenost odredbi Rezolucije 1244.

Predsednik Tadić je ponovio da je za Srbiju neprihvatljiva bilo koja forma nezavisnosti Kosova i Metohije, i da u tom smislu ne prihvata plan Martija Ahtisarija koji predlaže nadgledanu nezavisnost.

Kako je prenela predsednikova Pres služba, Tadić je istakao da Srbija ima jedinstvenu državnu politiku prema Kosovu i Metohiji i da će svim diplomatskim i pravnim sredstvima braniti svoje legitimne i nacionalne interese, teritorijalni integritet i suverenitet zemlje.

Predsednik Tadić razgovarao je i sa ministrom inostranih poslova Turske Abdulom Gulom, ministrom inostranih poslova Rumunije Adrijanom Ćorojanuom i ministrom inostranih poslova Jermenije Vartanom Oskanijanom, koji su takođe bili učesnici 'crnomorskog ekonomskog samita' u Beogradu.

Koštunica: Veoma važan dolazak Misije SB UN

Premijer Srbije Vojislav Koštunica ukazao je u razgovoru sa šefom grčke diplomatije Dorom Bakojani, da je veoma važan dolazak misije Saveta bezbednosti UN naredne nedelje u Beograd i Prištinu, kako bi se uverila u činjenično stanje - nepoštovanja osnovnih ljudskih prava na Kosovu i Metohiji.

Koštunica je podsetio da je sa Kosova i Metohije prognano više od 200.000 Srba i da nisu ispunjeni osnovni uslovi za njihov povratak, a da su Srbi koji žive u Pokrajini izloženi svakodnevnom teroru i nasilju Albanaca.

Kako je saopštila vladina Kancelarija za saradnju sa medijima, premijer je ocenio da je krajnje opasno izlaziti u suret zahtevima albanskih separatista na Kosovu i Metohiji, koji otvoreno prete nasiljem ukoliko Pokrajina ne dobije nezavisnost.

On je ukazao i da bi međunarodna zajednica morala da osudi pretnje i posezanje za nasiljem separatista, jer to može da stvori opasan model za slične slučajeve bilo gde u svetu.

Predsednik Vlade je istakao i da je važno obezbediti nove pregovore za budući status Kosova i Metohije, koje će voditi novi i objektivni međunarodni posrednik.

Koštunica je upozorio da se ne sme odstupati od jasnog principa poštovanja međunarodnog prava i Povelje UN koja svim državama u svetu garantuje suverenitet i teritorijalni integritet i nepovredivost njihovih granica.

Grčka ministarka je istakla da je za Grčku od izuzetne važnosti očuvanje stabilnosti u regionu.

Bakojani i Koštunica ocenili su da su odnosi dve zemlje dobri i da postoje značajne mogućnosti za dalje unapređenje ekonomske saradnje.

Izvor: RTS

 RASEL DŽONSTON IZABRAN ZA IZVESTIOCA POLITIČKOG KOMITETA SAVETA EVROPE O KOSOVU I METOHIJI

Britanski lord Rasel Džonston ponovo je izabran za izvestioca Političkog komiteta Saveta Evrope o Kosovu i Metohiji, izjavio je Tanjugu šef parlamentarne delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, Miloš Aligrudić. On je rekao da je to očekivani ishod, iako su naši parlamentarci pokušali da se spreče Džonstonov izbor.

Na glasanju u Političkom komitetu, Džonston je dobio 13, a drugi predloženi kandidat Najdžel Evans iz britanske Konzervativne stranke 12 glasova. Džonston je, na januarskom zasedanju Parlamentarne skupštine, predstavio izveštaj o situaciji na Kosovu i Metohiji, založivši se pri tom za nezavisnost južne srpske pokrajine. Iz Rezolucije, koju je na osnovu tog izveštaja potom usvojila Parlamentarna skupština, taj predlog je izbačen.

Izvor: RTS

 INTERVJU LAVROVA RTS-U: MISIJA SB NA KOSOVU KORAK KA NOVIM PREGOVORIMA

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da će predstojeća poseta misije Saveta bezbednosti UN na Kosovu i Metohiji biti korak ka otvaranju novih pregovora o pokrajini.

'I ne samo to! Osim što treba dalje pregovarati, treba i primeniti one odluke koje je Savet bezbednosti donosio ranije, pre svega rezoluciju 1244. Ta rezolucija nije ispunjena u svojim ključnim aspektima', rekao je Lavrov u intervjuu našoj televiziji .

Ruski ministar je objasnio da pre svega nije ostvareno ono što se tiče stvaranja uslova za povratak izbeglih i raseljenih lica, slobode kretanja i bezbednosti svih ljudi koji žive na Kosovu, uključujući i Srbe, ali i druge manjine.

'Ta rezolucija predviđa i neke vrlo konkretne stvari kao što je povratak manjeg broja srpskih policajaca i graničara na Kosovo. Ništa od toga nije bilo urađeno', naglasio je Lavrov.

Rusija, dodao je Lavrov, zato 'ne može da prihvati ideje raznoraznih da treba sada okrenuti list' i početi sve od prazne stranice.

'Tako ne treba da se radi u Savetu bezbednosti. Ne mogu da shvatim zašto se neke druge rezolucije, koje se odnose na neke druge krize, smatraju Svetim pismom koje mora da se poštuje do poslednjeg zareza, a ova vrlo važna odluka Saveta bezbednosti, koja je omogućila da prestane krvoproliće i da se pređe na mirno regulisanje, se apsolutno ignoriše', upozorio je Lavrov.

On je naveo da je cilj Rusije da članice Saveta bezbednosti svojim očima vide kakva je situacija u toj srpskoj pokrajini.

'Zato je potrebno da obiđu sve srpske enklave, a ne samo da se ograniče na brifinge sa međunarodnim misijama. Misija će dakle pre svega imati taj cilj. Posle toga mi želimo da Savet bezbednosti uradi jedan pregled toga kako je poštovana rezolucija 1244 i ta naša ideja je dobila podršku', rekao je šef ruske diplomatije.

Lavrov smatra da će članice SB tako imati potpunu sliku toga kako stoje stvari na terenu i koliko je to u skladu s onim što je predvideo Savet bezbednosti u skladu sa članom sedam Povelje koja je obavezujuća.

Lavrov je ponovio da je za Moskvu neprihvatljiva svaka rezolucija u SB UN o budućem statusu Kosova koja bi se zasnivala na predlogu Martija Ahtisarija, istakavši da je taj plan sa preporukama da Kosovo dobije nadgledanu nezavosnost, neprihvatljiv za Srbiju.

'Rukovodstvo Srbije bilo je spremno na pregovore. Na tim pregovorima je iznosilo svoje predloge koji većim delom nisu prihvaćeni. Zato danas ne postoji nikakav plan koji bi mogao da bude osnova za mirno rešenje krize. I to je osnova koju bi prihvatile obe strane. Iz toga sledi da treba nastaviti pregovore, ili direktne pregovore, ili odrediti novog posrednika..., tu ne može biti drugačijeg zaključka', rekao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije je preneo da ne bi bilo 'pošteno' da u SB UN o Kosovu bude usvojena rezolucija koja ne bi direktno dala nezavisnost Kosovu, ali bi otvorila mogućnost da zemlje mogu jednostrano da priznaju nezavisno Kosovo.

'Slušao sam takve ideje. Mnogo je lukavaca koji umeju da pišu takve tekstove, a onda ih tumače onako kako njima najviše odgovara. Mi ne možemo da ulazimo u takve priče. Savet bezbednosti mora da zauzima pravedne pozicije. Rezolucija 1244 nije ispoštovana i mi ne možemo da podržimo nikoga ko pokušava da zaobiđe tu realnost i odreši ruke onima koji hoće da krše međunarodno pravo', kazao je Lavrov.

On je označio ucenom navodne argumente da sa rešenjem za Kosovo treba požuriti, jer može biti ugrožena bezbednost i izazvan novi talas nasilja.

'To je ucena. Čista ucena. Jer, tražiti da se jednostrano priznaje nezavisnost, a sa druge strane pretiti da, ako se to ne učini, sledi nasilje i prolivanje krvi, ja to ne mogu da okarakterišem nikako drugačije nego kao ucenu', pojasnio je Lavrov.

Po njegovom mišljenju, sa koje god strane se ta ideja gledala ona je štetna, jer na Kosovu se od 1999. godine nalazi Kfor, oružane snage namenjene Kosovu, a glavnokomandujući cele operacije je NATO i trebalo bi da NATO ima dovoljno snage i sredstava da ne dopusti bilo kakvu eskalaciju nasilja.

'Na žalost, svih ovih godina te međunarodne snage svoj mandat su loše ostvarivale. Ne samo da nisu sprečili rušenje srpskih crkava i svetinja, i da nisu obezbedili uslove za povratak Srba i ostalih koji su pobegli sa Kosova, već nisu uspeli ni da se onaj mizerni broj Srba koji je ostao na Kosovu oseća bezbedno', ocenio je Lavrov.

On je dodao da je prošlo osam godina, i ako međunarodne misije za osam godina nisu uspele da ostvare svoj mandat, a Savet bezbednosti im je dao vrlo konkretan mandat, onda je to njihov problem.

'Njihova krivica ako hoćete. A reći, dajte nezavisnost ili će pasti krv... dajte da primenimo tu logiku na palestinsko-izraelski konflikt. Tamo se decenijama proliva krv i to čak više nego na Kosovu i niko ne predlaže da se donese odluka da se formira nezavisna palestinska država da ne bi bilo krvi. Dvostruki standardi su dakle licemerni i mi ne možemo da ih prihvatimo', istrakao je Lavrov.

Upitan za posledice po međunarodne odnose, ukoliko se ipak, na kraju krajeva, desi da neke zemlje jednostrano priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, Lavrov je dodao da tu 'nema šta da se debatuje'.

'Presedan će biti stvoren bez obzira na to da li će neko kosovsku situaciju smatrati jedinstvenom ili ne. Presedan neće praviti predstavnik američkog Stejt dipartmenta ili ministarstva spoljnih polsova Rusije ili neke druge zemlje, već ljudi koji žive u nacionalno kompaktnim grupama u okviru suverenih zemalja i koji imaju slične težnje', rekao je šef ruske diplomatije.

Po njemu, presedan će biti stvoren i neće se odnositi samo na Balkan ili prostor bivšeg Sovjetskog Saveza već i na mnoge regione zapadne Evrope.

'To su nam otvoreno rekli svi sagovornci iz zemalja sa kojima smo bili u kontaktu. Zato je odgovornost tih koji pokušavaju da proture mogućnost jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova, ogromna. Mi neumorno ukazujemo na tu činjenicu', podvukao je Sergej Lavrov.

Izvor: RTS

"NJET" NAMETANJU
D. RADEKA - P. VASILJEVIĆ, 19. april 2007

     RUSIJA će da inicira nastavak pregovora Srba i Albanaca jer je jedino moguće i održivo rešenje za Kosovo ono koje prihvate i Beograd i Priština. Ahtisarijev plan je i propao jer nisu uzeti u obzir interesi obe strane.
     Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, ove poruke u četvrtak je preneo najvišim zvaničnicima Srbije - predsedniku Borisu Tadiću i premijeru Vojislavu Koštunici.
     Čvrsto, nedvosmisleno i ne ostavljajući nikakve nedoumice oko ruskog doslednog stava - Lavrov je ponovio da će se njegova zemlja usprotiviti svakom pokušaju da se jednostrano, bez postignutog dogovora i van okvira međunarodnog prava, nametne neko rešenje za Kosovo:     
     - U potpunosti podržavamo poziciju Beograda o neophodnosti ispunjavanja Rezolucije 1244, koja u ključnim aspektima do sada nije ispunjena - naveo je Lavrov, posle razgovora sa predsednikom Tadićem.
     Pre nego što SB UN počne da rešava status Kosova, prema rečima Lavrova, veoma je važno da se njegove članice svojim očima uvere kako se razvija situacija u toj srpskoj pokrajini:
     - Zbog toga smo i pokrenuli inicijativu da se u Beograd i na Kosovo pošalje misija SB. Neophodno je da ta misija bude u svim srpskim enklavama na KiM - rekao je ruski gost. - Logično je da posle toga dođe do sveobuhvatnog pregleda Rezolucije 1244, da bi se videlo da li je ona ispunjena ili nije.
     Predsednik Tadić je poručio da Srbija ima jedinstvenu politiku prema rešavanju statusa Kosova, da je za nju apsolutno neprihvatljiva bilo koja forma nezavisnosti KiM:
     Tadić je poručio i da ceni stav Rusije povodom rešavanja statusa Kosova, jer on počiva na principima međunarodnog prava i u svojoj suštini ima ideju osiguravanja stabilnosti u regionu Balkana, ali i u svim regionima u kojima postoje potencijali novih sukoba i žarišta:
     Predsednik Vlade Koštunica, upriličio je Lavrovu doček u vili "Bokeljka" u Tolstojevoj ulici na Dedinju, što je neuobičajeno u praksi ove vlade i tumači se kao ukazivanje posebne gostoprimljivosti.
     Posle više od jednočasovnog razgovora, šef ruske diplomatije i srpski premijer obratili su se novinarima u dvorištu zdanja:
     - Srbija je vodeći ruski partner na Balkanu - rekao je Lavrov. - A pošto svako partnerstvo i saradnja može da naruši nestabilnost, mi smo zainteresovani za rešavanje kosovskog problema.
     Lavrov je rekao i da će ubuduće sve korake na međunarodnom planu, kada je u pitanju Kosovo, povlačiti posle konsultacija sa zvaničnim Beogradom, koje su gotovo neprekidne.
     Koštunica je posle susreta zaključio da Rusija i Srbija imaju zajednički stav da se ne može jednostrano kršiti međunarodno pravo, Povelja UN i da se ne može otimati deo srpske teritorije.
     - Uveren sam da će SB UN poštovati dosledno suverenitet i teritorijalni integritet postojećih država. Pravo mora biti jače od sile. Srpska javnost, uvek će glasom ogromne većine u državnom parlamentu odbaciti svaki pokušaj prekrajanja granica i ponašaće se u skladu sa Poveljom UN, Rezolucijom 1244 i sopstvenim Ustavom koji kaže: Kosovo je deo Srbije. Rusija deli naš stav i tako udara još jedan pečat na naše vekovno prijateljstvo - zaključio je Koštunica.
     Lavrov se, na kraju posete Beogradu, sreo i sa srpskim kolegom Vukom Draškovićem.

     NEMA NOVE REZOLUCIJE
     NA pitanje novinara da li će Rusija uložiti veto na eventualnu novu rezoluciju SB UN o Kosovu kojom bi se prihvatio Ahtisarijev plan, Lavrov je odgovorio:
     - Zasada nema ni naznaka nikakve nove rezolucije i odluku o tome možemo doneti samo kada vidimo bilo kakav nacrt. A ta odluka će biti u skladu sa našim viđenjem
rešavanja kosovskog pitanja koje je svima poznato. Ne odbacujemo jednostrano Ahtisarijev plan već imamo jasan odgovor na njega tako što pokrećemo inicijativu za nastavak pregovora i videćemo da li će neko na taj predlog da stavi veto.

     BEZ POTEMKINOVIH SELA
     SRPSKI zvaničnici složili su se sa Lavrovim da je rad predstojeće misije SB UN koja će u Beogradu i na Kosovu "svojim očima da se uveri u ispunjavanje Rezolucije 1244 i u stanje ljudskih prava":
     - Predstavnici SB neće videti nikakva Potemkinova sela i kratke izveštaje na raznim brifinzima već realan svakodnevni život Srba na Kosovu - precizirao je Lavrov. SB UN, pre nego što se upusti u bilo kakvu novu avanturu, mora da utvrdi da li je prethodna rezolucija koja je doneta konsenzusom ispunjena. A nije.
EKSKLUZIVNI INTERVJU RUSKOG MINISTRA SERGEJA LAVROVA RTS
SRBIJA MORA DA SE PITA

Poštovati Rezoluciju 1244. Pretnje nasiljem na Kosovu - čista ucena. Jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosova - presedan ogromnih posledica


* VI ste više puta do sada izjavili da je za Rusiju neprihvatljivo svako rešenje za Kosovo i Metohiju kojim neće biti zadovoljne obe strane. Da li to znači da bi za vas bila neprihvatljiva svaka rezolucija u Savetu bezbednosti koja bi se zasnivala na planu Martija Ahtisarija?
- To znači upravo to, jer je plan bio neprihvatljiv za rukovodstvo Srbije. Rukovodstvo Srbije bilo je spremno na pregovore, na tim pregovorima je iznosilo svoje predloge koji većim delom nisu prihvaćeni. Zato danas ne postoji nikakav plan koji bi mogao da bude osnova za mirno rešenje krize. I to osnova koju bi prihvatile obe strane. Iz toga sledi da treba nastaviti pregovore; ili direktne pregovore, ili odrediti novog posrednika... Tu ne može biti drugačijeg zaključka.
* Znači, misija koju je Savet bezbednosti sada poslao na Kosovo za vas predstavlja korak ka otvaranju novih pregovora o Kosovu?
- Ne samo to. Osim što treba dalje pregovarati, treba i primeniti one odluke koje je Savet bezbednosti donosio ranije, pre svega Rezoluciju 1244. Ta Rezolucija nije ispunjena u svojim ključnim aspektima. Pre svega, nije ostvareno ono što se tiče stvaranja uslova za povratak izbeglih i raseljenih lica, slobode kretanja i bezbednosti svih ljudi koji žive na Kosovu, uključujući i Srbe, ali i druge manjine. Ta rezolucija predviđa i neke vrlo konkretne stvari, kao što je povratak manjeg broja srpskih policajaca i graničara na Kosovo. Ništa od toga nije urađeno. Ne mogu da shvatim zašto se neke druge rezolucije, koje se odnose na neke druge krize, smatraju svetim pismom koje mora da se poštuje do poslednje zapete, a ova vrlo važna odluka Saveta bezbednosti se apsolutno ignoriše. Naš cilj je da članice Saveta bezbednosti svojim očima vide kakva je situacija u toj srpskoj pokrajini. Zato je potrebno da obiđu sve srpske enklave, a ne samo da se ograniče na brifinge sa međunarodnim misijama. Misija će, pre svega, imati taj cilj. Posle toga mi želimo da Savet bezbednosti uradi jedan pregled kako je poštovana Rezolucija 1244. I ta naša ideja dobila je podršku.
* Vi ste za dalje pregovore. Ali, ima i onih zemalja koje nisu za to, koje već najavljuju novu rezoluciju koja ne bi direktno dala nezavisnost Kosovu ali bi otvorila mogućnost da zemlje mogu jednostrano da priznaju nezavisno Kosovo.
- To nije pošteno. Slušao sam takve ideje. Mnogo je lukavaca koji umeju da pišu takve tekstove, a onda ih tumače onako kako njima najviše odgovara. Savet bezbednosti mora da zauzima pravedne pozicije. Rezolucija 1244 nije ispoštovana i mi ne možemo da podržimo nikoga ko pokušava da zaobiđe tu realnost i odreši ruke onima koji hoće da krše međunarodno pravo.
* Argument onih koji požuruju je da će na Kosovu, ukoliko se rešenje bude odlagalo, biti ugrožena bezbednost i da će doći do talasa nasilja.
- Da, govore da će doći do talasa nasilja. To je ucena. Čista ucena. S koje god strane da je pogledate, ta je ideja štetna. Jer, na Kosovu se od 1999. godine nalazi Kfor. Glavnokomandujući cele operacije je NATO i trebalo bi da NATO ima dovoljno snage i sredstava da ne dopusti bilo kakvu eskalaciju nasilja. Nažalost, svih ovih godina te međunarodne snage svoj mandat su loše ostvarivale. Ne samo da nisu sprečile rušenje srpskih crkava i svetinja, i da nisu obezbedile uslove za povratak Srba i ostalih koji su pobegli sa Kosova, već nisu uspele ni da se onaj mizerni broj Srba koji je ostao na Kosovu oseća bezbedno. A, reći: dajte nezavisnost ili će pasti krv - dajte da primenimo tu logiku na palestinsko-izraelski konflikt. Tamo se decenijama proliva krv, i to čak više nego na Kosovu, i niko ne predlaže da se donese odluka da se formira nezavisna palestinska država da ne bi bilo krvi. Dvostruki standardi su, dakle, licemerni, i mi ne možemo da ih prihvatimo.

PRESEDAN ĆE BITI STVOREN
* UKOLIKO se, ipak, na kraju krajeva, desi da neke zemlje jednostrano priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, kakve će biti posledice po međunarodne odnose, međunarodno pravo...
- Nemamo šta tu da debatujemo. Presedan će biti stvoren, bez obzira na to da li će neko kosovsku situaciju smatrati jedinstvenom ili ne. Presedan neće praviti predstavnik američkog Stejt dipartmenta ili Ministarstva spoljnih poslova Rusije ili neke druge zemlje, već ljudi koji žive u nacionalno kompaktnim grupama u okviru suverenih zemalja i koji imaju slične težnje. Dakle, presedan će biti stvoren i neće se odnositi samo na Balkan ili prostor bivšeg Sovjetskog Saveza, već i na mnoge regione zapadne Evrope. To su nam otvoreno rekli svi sagovornici iz zemalja sa kojima smo bili u kontaktu.


Izvor: Novosti

Života ni na papiru
M. Z. RADONJIĆ, 19. april 2007

MISIJA Saveta bezbednosti UN, koja 25. aprila dolazi na Kosovo i Metohiju, moći će, ako bude želela, na licu mesta da se uveri koliko su u južnoj pokrajini ostvareni demokratski standardi. Pre svega: da li su, i u kojoj meri, delovi Pokrajine većinski nastanjeni Albancima ponovo postali - multietnički. Srbija je spremna da iskoristi prisustvo misije, a činjenice, u koje su "Novosti" imale uvid, više su nego ubedljive.
Podaci kojima raspolaže država Srbija jasno pokazuju da od te multietničnosti nema ništa, odnosno, da se zanemarljiv broj prognanih Srba i nealbanaca vratio na Kosovo i Metohiju od kako je, posle Nato bombardovanja, međunarodna zajednica od Srbije preuzela odgovornost nad Pokrajinom. Od poražavajuće statistike, u ovom slučaju, gora je jedino - stvarnost. Ona je, ujedno, i najsnažniji argument Srbije.
Prema Izveštaju o stanju i projektima za povratak raseljenih lica, koji je sačinio Koordinacioni centar za KiM, posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, paralelno sa povlačenjem jugoslovenske vojske i srpske policije, više od 250.000 Srba i nealbanaca prognano je iz Pokrajine, a njih oko 22.000 ostalo je na Kosmetu, van ranijeg mesta boravka, u statusu "interno raseljenih lica". Broj interno raseljenih u Srbiji i Crnoj Gori je 226.147. Poređenja radi, ukupan broj Srba i nealbanaca pre 1999. godine bio je 372.444. Posle sedam godina, prema podacima Unmika, registrovano je oko 15.282 povratnika, od čega 6.826 Srba, ali čak i tako mali broj u velikoj većini predstavlja tzv. "fiktivni povratak"...
Pravih povratnika je, naime, nemerljivo manje. Prema podacima Koordinacionog centra, registrovan je organizovan povratak tek oko 819 srpskih domaćinstava, sa 1.500 ljudi. Oni su se vratili u samo 31 mesto na Kosovu i Metohiji.
U okviru pojedinačnog (samostalnog) povratka, vratilo se još oko hiljadu Srba. Ukupno - to nije više od 2.500 Srba koji su se vratili na KiM.
Razliku od skoro pet hiljada ljudi predstavljaju osobe koje su se zbog različitih, uglavnom administrativnih potreba, samo formalno prijavile u mestima iz kojih su raseljene. Ovo se odnosi kako na registrovan broj Srba povratnika, tako i na druge nealbanske zajednice.
Ilustrativan je primer Prizrena. U ovom gradu je do 1999. godine živelo oko 12.000 Srba. Prema podacima Unmika, zaključno s 31. majem ove godine, registrovano je 800 povratnika. U Prizrenu, međutim, živi svega 16 (a najviše 30) osoba srpske nacionalnosti. Izraženo u procentima, to je tek dva odsto od broja "fiktivnih povratnika", ili 0,13 odsto od ukupnog broja prognanika iz ovog grada. Slično je i u drugim sredinama.
Najviše Srba povratnika registrovano je i na teritoriji Pećkog okruga - 567 domaćinstava.
Nasuprot svemu ovome, više stotina hiljada Albanaca vratilo se u Pokrajinu u roku kraćem od šest meseci od okončanja ratnih sukoba 1999. Drastična nesrazmernost i uslovljavanje "balans programima" prisutni su prilikom obezbeđivanja sredstava za obnovu porušenih domova Srba i drugih nealbanaca.
Kada je reč o zajednici koja je u teškim okolnostima opstala u Pokrajini, poslednji podaci (procena ugroženosti pokrajinske organizacije Crvenog krsta) govore da egzistencija 10.647 porodica Srba na Kosovu i Metohiji zavisi isključivo od humanitarne pomoći.

BEZBEDNOST GLAVNA PREPREKA
PREMA izveštaju Koordinacionog centra za KiM, glavne prepreke povratku su: bezbednost - lična i imovinska, sloboda kretanja, dosadašnja procedura (dugotrajna, neophodna saglasnost lokalne albanske zajednice, balans programi), nedostatak sredstava (odobreni projekti povratka čekaju godinama, jer nema dovoljno novca), ekonomska komponenta (nedostupna radna mesta, ugrožena egzistencija), nedostupnost javnih službi, centralizovana vlast i nepoverenje u institucije.

POVRATAK - MRTVO SLOVO
ZAJEDNIČKI dokument SR Jugoslavije i Unmika od 5. novembra 2001. godine predstavljao je okvir za izradu mnogobrojnih programa za povratak prognanih i raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Nijedan od ovih programa, međutim, nije realizovan.
 

Izvor: Novosti

Otimanje za šesti glas
T. Mt., 19. april 2007

AKO bi došlo do glasanja u Savetu bezbednosti o novoj rezoluciji o KiM, nestalne članice ovog tela mogle bi da imaju presudnu ulogu u odbacivanju dokumenta kojim bi Srbija ostala bez Kosova. Zato je i domaća diplomatska ofanziva sada usmerena baš prema tim zemljama.
Iz Južnoafričke Republike, jedne od deset nestalnih članica u aktuelnom sastavu Saveta bezbednosti, upravo se vratio šef diplomatije Vuk Drašković. Državni vrh te zemlje, na čelu sa predsednikom Taboom Mbekijem istakao je da je teritorijalni integritet država zagarantovan Poveljom UN i da se Povelja UN mora poštovati. A, šta to misli Pretorija, dodatno je obrazložio ambasador JAR pri UN Dumisali Kumalo. On je rekao da oklevanje njegove vlade da prihvati nezavisnost KiM odražava zabrinutost njegove zemlje da Savet bezbednosti "skreće sa svoje misije."
I dok u Pretoriji Srbija ima mnogobrojnu dijasporu od 20.000 naših zemljaka, svog ambasadora, psihijatra Jovana Marića, u čak četiri države koje sada sede u Savetu bezbednosti i čiji su glasovi, takođe, vrlo važni za sudbinu Kosova - Kongu, Gani, Kataru i Panami - uopšte nemamo svoje ambasade.
Kakvi su stavovi Gane, koja se 1999. godine protivila vojnoj intervenciji na SRJ, nedavno je ponovio ambasador Gane u Beogradu Nijaho Tamakloe:
- Naša pozicija je jasna, strogo sledimo povelju UN i teritorijalni integritet nezavisnih država članica ne sme ni slučajno biti narušen. I ta naša pozicija se ne menja. Želja Gane je da međunarodna zajednica sasluša obe strane i da UN i Savet bezbednosti razmotre situaciju u okviru prava - naveo je Tamakloe.
Ozbiljne rezerve na mogućnost da se Kosovo, mimo volje Beograda, proglasi nezavisnim, imaju Slovačka, Kongo i Indonezija, čiji je novoimenovani ambasador u Srbiji Mohamad Abduh Dalimundea preneo domaćim zvaničnicima podršku svoje zemlje teritorijalnom integritetu Srbije. Do kraja meseca u Indoneziju bi trebalo da otputuje i naša delegacija isto kao i u Katar, bogatu arapsku monarhiju, čiji stavovi o KiM nisu naročito poznati. Enigma je šta o toj temi kažu u dalekom Peruu, a, kako sada stvari stoje, od deset rotirajućih članica, jedino su dve - Belgija i Panama - podržale Ahtisarijev plan o nadziranoj kosovskoj nezavisnosti.

NADE U GANU
U GANI, koju će mnogi zapamtiti kao najveće iznenađenje Svetskog prvenstva u fudbalu i treneru, naše gore listu, Ratomiru Dujkoviću, a prema ocenama stručnjaka, politički najstabilnijoj, pravno najsređenijoj i jednoj od najprosperitetnijih zemalja Zapadne Afrike - naša ambasada je "privremeno zatvorena" 2001. godine. Razlog su bile finansije iako je bivša SFRJ uspostavila diplomatske odnose sa tom zemljom još 1957. godine, pa Ganu "pokriva" naš ambasador u Nigeriji.

Izvor: Novosti

Obići enklave i manastire
19. april 2007

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić zatražio je u četvrtak od Vlade Republike Srbije da naša zemlja uloži zahtev Savetu bezbednosti UN kako bi Misija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u svoj program obavezno uključila obilazak srpskih enklava na Kosovu i Metohiji.
U pismu Vladi Republike Srbije predsednik Tadić navodi:
- Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uputiće narednih dana u našu zemlju misiju koja bi trebalo da utvrdi u kojoj meri su, od juna 1999. godine do danas, na Kosovu i Metohiji sprovedene odredbe Rezolucije 1244. odnosno standardi koje je ona postavila.
Izveštaj koji bi takva misija trebalo da podnese mogao bi da bude veoma važan u smislu određivanja daljeg toga pregovaračkog procesa.
Predlažem da Ministarstvo spoljnih poslova, posredstvom Misije Republike Srbije u Ujedinjenim nacijama, uloži zahtev da se u program misije Saveta bezbednosti obavezno uključi obilazak srpskih enklava na Kosovu i Metohiji.
Prilikom obilaska tih enklava lično sam se uverio da tamo desetine hiljada ljudi, uglavnom Srba, potpuno obespravljeni žive na ivici fizičke egzistencije, izloženi stalnim progonima, ranjavanjima i ubistvima. Lično sam obišao grobove srpske dece koje su teroristi ubijali u nameri da proteraju preostale Srbe iz tih naselja.
Smatram da država Srbija mora da učini sve što može kako bi stanovnicima Cernice, Šilova, Velike Hoče, Goraždevca i drugih najugroženijih enklava omogućila da predstavnicima Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ukažu na dramatične bezbednosne i egzistencijalne probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju, već punih osam godina.
Takođe, smatram izuzetno važnim da Misija Saveta bezbednosti obiđe nejugroženije manastire - Dečane, Pećku patrijaršiju, Devič i Svete arhangele.
Predsednik je istakao svoje uverenje da bi ispunjenjem zahteva Srbije, izveštaj Misije SB dobio na kvalitetu i objektivnosti.


Izvor: Novosti

Srbija brani sebe i druge
T. Mt., 19. april 2007

Srbija ne prihvata rešenje o nezavisnosti Kosova i Metohije u bilo kojoj formi, jer smatra da jedan takav presedan može da proizvede dalekosežne posledice u mnogim delovima sveta, a ponajpre u regionu Crnog mora - rekao je u četvrtak predsednik Srbije Boris Tadić na 16. sastanku Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju. Ovom susretu Srbija je bila domaćin, a prisustvovali su mu visoki diplomatski predstavnici i ministri spoljnih poslova 12 država članica.
Govoreći na skupu, Tadić je podvukao da "braneći principijelne i legitimne interese na KiM, kulturu , svoje građane, suverenitet i integritet, Srbija misli i na svoju evropsku budućnosti i na stabilnost celog regiona." On je primetio da u crnomorskom regionu "ima mnogo Kosova", da u svim zemljama postoje konflikti slični kosovskom, a da je prvi koji dolazi na red pred Savet bezbednosti, konflikt na KiM.
- Srbija je privržena mirnom rešenju tog problema i međunarodnom pravu, brani svoje interese, misleći pri tome i na sve druge države u regionu. Srbija smatra da Kosovo i Metohija može biti presedan koji može prouzrokovati nestabilnost u drugim zemljama regiona - naveo je on.
Predsedavajući skupa šef diplomatije Vuk Draškovićkazao je da su zajednički napori zemalja regiona u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma, snabdevanja energijom , ekologije, saobraćaja, obrazovanja i kulture. On je izrazio uverenje da je u proteklih pola godine, koliko je Srbija predsedavala ovom organizacijom, doprinela njenom jačanju.
Turski šef diplomatije Abdulah Gul istakao je da sa 20 miliona kvadratnih kilometara i oko 330 miliona ljudi koji žive na prostorima zemalja članica BSEC , ta organizacija ima ogroman ekonomski potencijal. Ilustrujući to brojkama, on je naveo da je samo u poslednjih pet godina u regionu zabeležen visok rast bruto društvenog proizvoda od šest procenata.
Učesnici sastanka potpisali su, kako je po završetku skupa istakao srpski šef diplomatije, nekoliko zajedničkih memoranduma među kojima i Memorandum o crnomorskom kružnom putu u koji će biti uključeni i koridori 7 i 10, koji prolaze kroz našu zemlju. Kao slikovit primer zajedničke saradnje, 12 kamiona obojenih u nacionalne boje država članica krenulo je , ispred Palate federacije ,na put po zemljama crnomorske regije.

ISTI STANDARDI
Najviše interesovanja izazvalo je prisustvo Sergeja Lavrova, šefa ruske diplomatije. Mnogo manje zbog Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju kojom je, pre Srbije, predsedavala Rusija, a mnogo više zbog ruskog stava o Kosovu.
Ali, Lavrov - koji je nekoliko puta žurno prošao hodnicima Palate federacije, sa jednog na drugi sastanak, okružen velikim brojem saradnika nije želeo da govori o Kosovu. Odgovarajući na samo jedno novinarsko pitanje o mogućnosti da Rusija učestvuje u usvajanju rezolucije o KiM, bio je vrlo kratak:
- Mi nikada nećemo biti deo odluke koju neće prihvatiti sve učesnice u nekom konfliktu. Za Kosovo je apsolutno isti kriterijum.
Sastanku crnomorske regionalne organizacije prisustvovala je i Dora Bakojani, šef grčke diplomatije kao i ministri spoljnih poslova Turske , Jermenije i Azerbejdžana Abdulah Gul, Vartan Oskanijan i Elmar Mamadjarov.

Izvor: Novosti

Ruski šef diplomatije razgovarao sa Tadićem i Koštunicom
Lavrov: Ahtisarijev plan je propao
Autor: N. M. Jovanović | 20.04.2007 - 09:05


Plan specijalnog izaslanika UN za Kosovo Martija Ahtisarija je propao jer nisu uzeti u obzir interesi obe strane - rekao je juče u Beogradu ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nakon sastanka sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom. Lavrov se još jednom založio za kompromisno rešenje za Kosovo koje bi bilo prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu. Lavrov je dodao da bi međunarodna zajednica trebalo da pomaže stranama da se približe tom cilju.
- Takvi napori kada je reč o drugim konfliktima ponekad dovedu do rezultata, a ponekad ne, kao što je slučaj sa planom bivšeg generalnog sekretara UN Kofija Anana za Kipar i Ahtisarijevim planom za Kosovo - tvrdi Lavrov.
Na pitanje da li će Rusija uložiti veto na rezoluciju o Kosovu u Savetu bezbednosti UN, on je rekao da „za sada nema nacrta rezolucije“ i da će Rusija „odluku o tome doneti kada bude postojao nacrt rešenja“.
- Ne odbacujemo Ahtisarijev plan, ali naša inicijativa je da se nastave pregovori koji bi bili okončani kompromisom koji bi bio prihvatljiv za Beograd i Prištinu. Neka onda oni stave veto na našu inicijativu - rekao je Lavrov i dodao da je Savet bezbednosti obaveza da prvo ispoštuje Rezoluciju 1244 pre nego što se upusti u „neku avanturu“.
Koštunica je ocenio da ne postoji nikakav razlog da SB UN učini suprotno od onoga što je učinio 1999. sa Rezolucijom 1244 koja poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Premijer je izrazio uverenje da će SB poštovati svoj osnovni dokument, Povelju UN i principe teritorijalnog integriteta i suvereniteta država.
Povodom ocena da bi suštinska autonomija samo dovela do novog nasilja na Kosovu, Koštunica je rekao da sve pretnje nasiljem na Kosovu predstavljaju ucenu.
- Svi koji to tvrde su takođe saučesnici u tom nasilju. Usaglasili smo se da žrtve ne mogu biti odgovorne za nasilje koje bi bilo sprovedeno nad njima - ocenio je on.
Lavrov je razgovarao i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Nakon sastanka on je rekao da Rusija u potpunosti podržava stav Beograda u vezi sa neophodnošću pune primene Rezolucije 1244, koja do sada nije uopšte ispunjena. On je istakao da hoće „još jednom“ da naglasi da je nametanje rešenja apsolutno neprihvatljivo i dodao da Moskva polazi od stava da je pregovore o statusu Kosova potrebno nastaviti.
„Veoma smo zainteresovani za situaciju na Balkanu uopšte i u Srbiji, jer ta stabilnost može da bude apsolutno srušena bilo kojim pokušajima, recimo, u vezi s jednostranim priznavanjem nezavisnosti Kosova“, istakao je Lavrov.
On se, takođe, založio da misija Saveta bezbednosti UN poseti i srpske enklave na Kosovu pre nego što se otvori rasprava o sprovođenju Rezolucije 1244.
„Mi se apsolutno slažemo da se toj misiji obezbedi poseta srpskim enklavama da bi se uverila kakvo je tamo stanje. Pre nego što Savet bezbednosti počne da razmatra aspekte tog problema, važno je da članice vide kakva je tamo situacija“, napomenuo je Lavrov. Govoreći o bilateralnim odnosima, on je rekao da je Srbija vodeći partner Rusije na Balkanu i da postoje konkretni planovi za razvoj saradnje.
„Mi nikada ne bismo bili deo odluke koja ne bi imala podršku svih strana u bilo kom konfliktu. Apsolutno isti kriterijumi važe za Kosovo“, rekao je on.
Predsednik Tadić je istakao da je Srbija spremna da preuzme svoj deo odgovornosti za bezbednost Balkana, ali od SB UN očekuje „pošten“ odnos prema problemu Kosova i Metohije.
Tadić je istakao da „misija SB ne sme da bude kancelarijskog tipa, već mora da poseti srpske enklave, da vidi kako danas živi srpski narod na Kosmetu, da vidi u kojoj meri su ugrožene srpske kulturne i religijske institucije“.
On je napomenuo da Srbija želi da postane članica EU, ali je istakao da „pitanje budućeg statusa Kosova ne može biti povezano sa budućim članstvom Srbije u EU“.
Tadić je ponovio stav da je za Srbiju apsolutno neprihvatljiva bilo koja forma nezavisnosti Kosmeta i da u tom smislu Srbija ne prihvata plan Martija Ahtisarija koji podrazumeva uspostavljanje nadgledane nezavisnosti te pokrajine.
Lavrov je za RTS rekao da se istovremeno zalaganje za jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosmeta i pretnja da će, u suprotnom, doći do krvoprolića može nazvati samo ucenom.
Napominjući da su jedinice Kfora na Kosovu od 1999. godine, Lavrov je ocenio da one imaju dovoljno snage i sredstava da spreče nasilje. „Ako ne mogu to da reše, onda će to biti njihov problem, njihova krivica“, rekao je on. Ruski zvaničnik razgovarao je sa šefom diplomatije Vukom Draškovićem.
Lavrov je nakon posete Beogradu otputovao u Crnu Goru, gde će razgovarati sa najvišim crnogorskim zvaničnicima.

Danas sastanak Kontakt grupe u Moskvi
U Moskvi će danas biti održan sastanak Kontakt grupe o Kosovu, u sklopu razmatranja tog problema u Savetu bezbednosti UN i predstojeće posete misije UN Beogradu i Prištini. „Rusija računa da će na predstojećem sastanku partneri u Kontakt grupi pokazati konstruktivan pristup u razumevanju njenog stava“, izjavio je neimenovani izvor ruskog MIP.

Izvor: Blic