KIM Info-bilten 10-02-07a

Rusija protiv nametnutog rešenja
10. februar 2007. | 11:53 | Izvor: Beta
Minhen -- Rusija će se usprotiviti svakom rešenju statusa Kosova koje ne bude predstavljalo dogovor obe strane, rekao Vladimir Putin.



"Ako vidimo da jedna strana nije zadovoljna predloženim rešenjem, mi takvu odluku nećemo podržati", rekao je ruski predsednik učestvujući na Minhenskoj konferenciji o bezbednosnoj politici.

"Ne smemo tim narodima nametati rešenja, jer će u protivnom doći do zastoja ako se neko u tom teškom procesu bude osetio povređenim", kazao je ruski predsednik čija zemlja u Savetu bezbednosti UN ima pravo veta.

Putin je kritikovao SAD i zapadne nacije zbog pokušaja, kako je naveo, nametanja svoje volje i stvaranja monopolarnog sveta.


"Šta je monopolarni svet? Bez obzira kako lepo zvuči taj ternim, to znači jedan jedini centar moći, jedan jedini centar snage i vođstva", rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, to nema veze s demokratijom: "Jednostrane akcije ne rešavaju konflikte, već ih pogoršavaju".

Nemačka kancelarka Angela Merkel je na konferenciji podržala odluku UN o kraćem odlaganju pregovora o rešavanju statusa Kosova: "Smatram da će za Srbe biti važno da to bude proces u kojem mogu da sačuvaju svoje dostojanstvo".

Nemačka kancelarka je rekla da je taj proces složen, kao i da je Srbiji i Kosovu potrebno vreme da razjasne svoje stavove.

Na Minhenskoj konferenciji, koja traje od 9. do 11. februara, danas će govoriti i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer.

Glavne teme su izraelsko-palestinski sukobi, situacija u Libanu, Iraku, Avganistanu, na Kosovu, kao i iransko nuklearno pitanje.
 

Pregovori o statusu Kosova odlozeni za 21. februar
 
PRISTINA, 9. februara 2007. (Beta) - Zamenik izaslanika UN za status Kosova Alber Roan izjavio je danas u Pristini da ce pregovori o Kosovu, zakazani za 13. februar u Becu, biti odlozeni za nedelju dana.
 
Roan je rekao da se specijalni izaslanik Marti Ahtisari saglasio da se pregovori odloze za 21. februar, posto je dobio zvanican zahtev predsednika Srbije Borisa Tadica za to.
 
Srbija je zatrazila odlaganje pregovora do konstitusanja Skupstine u novom sazivu.
 
"Zelimo da damo sansu srpskoj strani da dodje u Bec", rekao je Roan, navodeci da su od predsednika Tadica dobili uveravanja da ce delegacija Srbije doci na konsultacije.
 
Roan je izjavio da ocekuje da ce zavrsne konsultacije biti odrzane pocetkom marta posle cega ce konacni dokument biti predat Savetu bezbednosti UN.
 
"Nakon toga je na UN da odluce kada ce se predlog razmotriti na Savetu bezbednosti UN", rekao je on.
 
Posle sastanka sa pregovarackim timom Kosova, Roan je rekao da je sagovornicima dao dodatna obrazlozenja u vezi sa predlogom statusa, predstavljenim 2. februara.
 
Ahtisarijev predlog je rezultat jednogodisnjih pregovora Pristine i Beograda i nije "dokument koji su izradili Albanci i Amerikanci" kako tvrdi Srpsko nacionalno vece Kosova, rekao je Roan odgovarajuci na novinarsko pitanje.
 
"To je dokument kompromisa i znacajan deo dokumenta se upravo bavi pravima Srba", rekao je on.
 
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je izjavio da odlaganje ne proizvodi "pozitivne efekte", ali da je i pored toga kosovska strana spremna da nastavi proces.
 
Sejdiu je odluku UNOSEK-a o odlaganju pocetka pregovora ocenio kao "razumevanje UNOSEK-a za konstituisanje parlamenta u Srbiji".
 
Predsednik Kosova je, povodom danasnjih demonstracija Srba u Kosovskoj Mitrovici i sutrasnjih protesta albanskog pokreta Samoopredeljenje u Pristini, rekao da "gradjani imaju pravo da protestuju, ali nemaju pravo da destabilizuju Kosovo".
 
 
Jankovic: Prihvatili bi sve osim mesta u UN i vojske Kosova
 
BEC, 10. februar 2007. (Beta) - Beograd je spreman da u resavanju buduceg statusa Kosova "prihvati sve" osim da ta pokrajina ima mesto u Ujedinjenim nacijama i svoju vojsku, izjavio je savetnik srpskog premijera Vladeta Jankovic u intervjuu beckom listu "Standard".
 
"Mi samo zahtevamo postovanje sadasnjih granica. Kada je rec o stepenu autonomije Kosova spremni smo na maksimalne kompromise. To bi bila pratkticno dva sistema u jednoj drzavi. Albanci bi imali apsolutnu vlast", rekao je Jankovic.
 
On je kazao da bi Beograd bio spreman da takvo resenje "vremenski ogranici" i da u slucaju da ono ne funkcionise "moglo bi u svakom trenutku ponovo da se pregovara".
 
Davanje nezavisnosti Kosovu bilo bi, prema njegovoj oceni,"krsenje Povelje UN sto bi bio povratak na princip samopredeljenja". Taj presedan bi stvorio uslove da "svaka etnicka grupa koja na nekom delu etnicke teritorije cini vecinu zahteva sopstvenu drzavnost".
 
Jankovic je jos kazao da su evropske zemlje i SAD "godinama Srbiji stavljale u izgled privredni prosperitet i clanstvo u EU ako se odrekne dela svoje teritorije".
 
"Plasim se da se tu radi o dubokom nesporazumu. Na Zapadu se misli da se svime moze trgovati i da u tome nema nista lose. Tek u poslednje vreme doslo se do spoznaje da su srpski politicari ozbiljni kada kazu da za Kosovo nema kompenzacije, da ono nicim ne moze biti zamenjeno", kazao je savetnik srpskog premijera.
 
 
Lavrov o Kosovu
 
MOSKVA, 9.februara 2007. (Beta) - Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je "da ne moze da zamisli da Savet bezbednosti moze doneti nekakvu odluku koja bi bila neprihvatljiva za Srbe", prenose RIA Novosti.
 
U intervjuu za nemacki "Spigl", objavljenom na sajtu Ministarstva inostranih poslova Rusije, Lavrov je oznacio kao kontraproduktivne pokusaje da se iznose predlozi za kosovsko sredjivanje bez obnavljanja pregovora o tom problemu u Savetu bezbednosti UN.
 
Lavrov je podsetio da je na poslednjem susretu Kontakt grupe za Kosovo na nivou ministara septembra prosle godine u Njujorku usvojena izjava u kojoj je izrazena podrska da specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za Kosovo Marti Ahtisari razradi predlog statusa Kosova.
 
"Medjutim, u toj izjavi je specijalno zapisano da ti predlozi nece biti ultimatum, vec ce biti prezentirani stranama za nastavak pregovora. I mi od toga i polazimo", podvukao je Lavrov.
 
Pokusaji da se ubace ti predlozi, bez obnavljanja pregovora u Savetu bezbednosti, kontraproduktivni su i besperspektivni, rekao je Lavrov i dodao: "Ne mogu da zamislim da Savet bezbednosti moze doneti nekakvu odluku koja bi bila neprihvatljiva za Srbe".
 
Sef ruske diplomatije je rekao da u Evropskoj uniji ne postoji jedinstveni stav o statusu Kosova. Ministar je takodje podvukao da se mnoge odrednice iz rezolucije 1244 SB UN za Kosovo ne sprovode.
 
"U njoj je predvidjeno da se deo ogranicene, ali ipak deo srpske policije i jedinica srpskih granicara vrati na Kosovo. I to se nije dogodilo zato sto su nasi zapadni partneri govorili da to u tom trenutku nije realno", rekao je Lavrov i dodao da se to ni kasnije nikada nije dogodilo.
 
Lavrov je ukazao na to da se odrednica rezolucije o povratku izbeglica i raseljenih lica na Kosovo takodje ne sprovodi.
 
"Vratili su se pojedinci. To je bruka za Evropu", rekao je Lavrov, i izneo misljenje da su srpske izbelice iz regiona najveca grupa izbeglica u Evropi.
 
Odgovarajuci na pitanje koliko je realno priblizavanje stavova kosovskih Albanaca i Srba o statusu pokrajine, ministar je kazao da je o tome trebalo razmisljati od samog usvajanja Rezolucije 1244.
 
"Trebalo je ranije misliti o tome kako ih pribliziti. Kada su palili srpske manastire i crkve, sirili su ruke. UNESKO se tamo trudio, brinuo. Mi smo obnavljali te manastire, a njih su ponovo palili", kazao je Lavrov.
 
 
Rusija pozvala na strpljivo trazenje kompromisa za Kosovo
 
MOSKVA, 9. februara 2007. (Beta) - Rusija je danas pozvala na "strpljivo" trazenje komprmisa za Kosovo na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, uz uvazavanje unutrasnjopoliticke situacije u Srbiji.
 
To je u razgovoru sa americkim predstavnikom za Kosovo Frenkom Viznerom u Moskvi naglasio zamenik sefa ruske diplomatije Vladimir Titov, saopstilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
 
U saopstenju se navodi da su u razgovoru razmotreni aktuelni aspekti razvoja situacije oko Kosova, u svetlu predloga izaslanika UN za Kosovo Martija Ahtisarija, iznetog Beogradu i Pristini, navodi se u saopstenju.
 
"Ruska strana je naglasila neophodnost strpljivog trazenja kompromisnog resenja izmedju Beograda i Pristine i medjunarodnih posrednika, na osnovu rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i uz uvazavanje srpske unutrasnjopoliticke realnosti, u vezi sa proteklim parlamentarnim izborima", kaze se u saopstenju.
 

Crvena linija koja se ne može preći
10. februar 2007. | 10:07 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- Evropski put Srbije nije uslovljen prihvatanjem Ahtisarijevog plana ili nezavisnosti Kosova, kaže Vuk Jeremić.

Savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku Vuk Jeremić izjavio je da tim Beograda za pregovore o Kosovu već nekoliko dana radi na platformi koja će sačinjavati detaljan odgovor na predlog specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija.

"Tim će u svakom slučaju imati obnovljeni legitimitet, članovi će biti jako dobro spremni za te razgovore u Beču. Plan gospodina Ahtisarija smo poslednjih nekoliko dana studirali baš u detaljima i spremamo širok i konstruktivan odgovor", rekao je Jeremić u Poligrafu B92.

Savetnik predsednika naveo je da Beograd "neće moći da ima kompromis" oko fundamentalne primedbe na Ahtisarijev plan u kome se ne pominje na jasan i nedvosmislen način teritorijalni suverenitet Srbije nad Kosovom.

"U svakom slučaju, to je crvena linija koju ne možemo da pređemo i ne postoji planovi B koji se nalaze na onoj strani te linije", rekao je on, podsetivši da je teritorijalni suverenitet Srbije ključna stavka u platformi od koje se neće odustati. "

"Postoji jedan čitav niz odredaba plana gospodina Ahtisarija koji mislim da bi mogao biti, uz relativno male izmene, prihvatljiv za srpsku stranu. Mislim tu pre svega na neke odredbe oko decentralizacije i lokalne policije, možda i oko obrazovanja itd. Kažem, one nisu u ovom trenutnom obliku prihvatljive, ali uz dosta male korekcije mogle bi biti prihvatljive", kaže Jeremić.

Podsetimo, zbog procesa formiranja novih institucija u Srbiji nakon parlamentarnih izbora, specijalni izaslanik Marti Ahtisari odlučio je da odloži pregovore o Kosovu za 21. februar. Skupština Srbije će najverovatnije već na prvoj sednici parlamenta potvrditi legitimitet pregovaračkog tima za Kosovo, nakon čega bi trebalo da bude usvojena i nova Rezolucija o Kosovu.

Ljajić: Ne treba apsolutno odbaciti Ahtisarijev plan

Lider Sandžačke demokratske partije Rasim Ljajić izjavio je da "nije sklon da tvrdi" da plan o rešavanju statusa Kosova specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija treba apsolutno odbaciti.

"On ima i svojih dobrih strana, ima prostora i za popravke, baš kao što ima i nedorečenosti, na čijem razjašnjenju treba insistirati, a sve u cilju unapređenja položaja srpske zajednice na Kosovu", rekao je Ljajić novosadskom "Dnevniku".

Ljajić je kazao da se ne sme se zanemariti život običnih ljudi na Kosovu, njihova prava i položaj, "koliko god su statusna pitanja važna i presudna".

Prema njegovim rečima, da nije bilo 150.000 Srba, koji su ostali verovatno bi pregovori o budućem statusu Kosova bili potpuno obesmišljeni, ali zahvaljujući upravo tim ljudima Srbija još uvek ima neke šanse za povoljan ishod.

Ljajić smatra da Srbi sa Kosova moraju imati mogućnost da s punim kapacitetom odlučuju o pitanjima koja se tiču njihove zajednice u svim segmentima života i delovanja.


Strucnjak: Mnoge zemalja nece priznati Kosovo

VASINGTON/BEOGRAD, 9. februara 2007. (Beta) - Savetnik privatnog americkog istrazivackog Centra Vudrou Vilson u Vasingtonu Dzon (John) Sitilidis je izjavio danas da ne veruje da ce veliki broj zemalja priznati nezavisnost Kosova.

U razgovoru za americki Radio Slobodna Evropa, Stilidis je ocenio da ce SAD i neke od clanica Evropske unije (EU) verovatno priznati nezavisnost Kosova ako albansko rukovodstvo u Pristini odluci da je jednostrano proglasi.

Sitilidis smatra da clanice EU strahuju da bi u slucaju jednostranog proglasenja nezavisnosti izbili nemiri na Kosovu. Posto su SAD angazovane u Iraku i drugde, to bio problem koji bi morala da resava EU sto Evropljani ne zele.

Zato ce evropske zemlje verovatno pokusati da ubede albansko vodjstvo da ne proglasava nezavisnost u dogledno vreme, smatra analiticar.

Sitilidis je rekao da ne veruje da sadasnji Ahtisarijev plan moze da dobije podrsku Rusije i Kine u Savetu bezbednosti i da ce te dve zemlje uloziti veto.

"Pre godinu i po SAD su procenile da su uspele da ubede Rusiju i Kinu da resenje za Kosovo nece posluziti kao presedan za bilo koji separatisticki pokret u te dve zemlje. Medjutim, ne znam li su Moskva i Peking uvereni u to, ili ce traziti dodatna objasnjenja i garancije", rekao je.

"Bice veoma tesko postici konsenzus u Savetu bezbednosti. U tom slucaju SAD mogu da odluce da priznaju nezavisnost Kosova. Medjutim, ukoliko Rusija i Kina budu protiv, a EU uzdrzana jer ce jednog dana Srbija postati njena clanica, onda ce to mozda biti cak veci problem nego sto je sada", dodao je.

Sitilidis je ukazao da je u razmatranju buduceg resenja "jos vaznije" sto Kosovo nije u stanju da funkcionise kao nezavisna drzava. Ono "nema neophodne institucije, ekonomska situacija je ocajna, a tenzije ne splasnjavaju, sa mogucnoscu izbijanja oruzanih sukoba izmedju vecinskih Albanaca i manjinskih Srba".

Sitilidis je naveo da medjunarodna zajednica pokusava da prisili Beograd i Pristinu da prihvate njen plan za resavanje statusa Kosova, i upozorio da svetski zvancicnici treba da imaju na umu da postoji mogucnost nekontrolisane, nasilne reakcije na nametanje ressenja.

"Postoji mogucnost da jos jednom izbije oruzani sukob u Evropi sto valjda svi zele da izbegnu po svaku cenu", rekao je Sitilidis i dodao da pristup nekih aktera medjunarodne zajednice poslednjih godina nije bio dovoljno "oprezan i razborit".

Zato je potrebno dodatno vreme da Beograd i Pristina, ali i zemlje regiona, dodju do resenja koje ce biti celishodno ne samo za Albance i Srbe vec i za Balkan i Evropu u celini, rekao je Sitilidis.


Kosovski Srbi: Ne Ahtisarijevom planu

KOSOVSKA MITROVICA, 9. februara 2007. (Beta) - Vise od 10.000 zitelja severnog Kosova porucilo je danas sa protesnog mitinga u Kosovskoj Mitrovici da ne prihvataju plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.

Na mitingu u organizaciji Srpskog nacionalnog veca, pod sloganom "Za Kosovo i Metohiju u Srbiji", kosovski Srbi su izrazili jedinstven stav o neprihvatanju Ahtisarijevog plana, da se ne mire sa nezavisnim Kosovom, ni sa, kako su rekli, otimanjem Pokrajine i razbijanjem Srbije.

Lider SNV-a Milan Ivanovic porucio je na skupu da "Srbi nikada nece dati Kosovo" i da ako resenje bude nametnuto i oni imaju pravo na samoopredeljenje.

Ivanovic je najavio da ce 27. februara u Beogradu, ispred Ambasade SAD biti miting za ocuvanje Kosova u sastavu Srbije.

Predsednik Zajednice srpskih opstina i naselja Marko Jaksic i clan beogradskog pregovarackog tima ocenio je da u Ahtisarijevom planu nema niceg dobrog za Srbe.

"Uzimaju nam i ono sto imamo, bolnice, skole, platni promet, a njima daju sve i ustav i himnu i svu nasu zemlju", rekao je Jaksic i porucio "da tako ne moze biti jer im nista necemo dati."

Predsednici opstina sa severa Kosova, Dragisa Milovic, Slavisa Ristic i Velimir Bojovic ocenili su da je Ahtisarijev plan suprotan Povelji UN i da "daje albanskoj strani sve a srpskoj nista".

Milovic je pozvao vlasti u Begoradu i sve stranke da sto pre formiraju Skupstinu i pregovaracki tim kako bi mogli da zastupaju interese Srbije i kosovskih Srba.

Danasnji skup na "Trgu Sumadija" bio je najveci od 1999. godine.

Miting je protekao mirno, a potom je protesna povorka krenula do mosta na Ibru na cijoj je drugoj obali deo grada u kojem zive Albanci.

Prema najavama SNV, u narednih desetak dana mitinzi ce biti odrzani i u kosovskom Pomoravlju, centralnom Kosovu i Strpcu.


Frenk Vizner prošao kod Rusa kao bos po trnju

Glas Javnosti, Beograd, 10. februar 2007.
Umesto dogovora, Amerika od Moskve dobila samo nove pretnje

Kosačov: Ako neko pokuša da iznese statusni predlog pred SB UN pre nego što ga prihvate i Beograd i Priština, isprovociraće veto Rusije, a možda i Kine

BEOGRAD - Američki izaslanik za Kosovo i Metohiju Frank Vizner proveo se juče u Moskvi kao bos po trnju! Posle njegove misije, Rusija ne samo da je potvrdila pređašnje stavove već je, očigledno isprovocirana, zapretila novim vetom u Savetu bezbednosti ako neko makar i pokuša da požuri kosovskometohijsko rešenje!

Prema informacijama iz izvora bliskih ruskom parlamentu, saznajemo da je predsednik spoljnopolitičkog komiteta državne Dume Konstantin Kosačov juče potpuno nedvosmisleno najavio da bi ishitreno iznošenje Ahtisarijevog plana pred SB moglo da natera Moskvu i Kinu da iskoriste pravo od koga Amerika i Šiptari najviše zaziru.

- Ishitreno iznošenje plana za rešavanje kosovskog problema Savetu bezbednosti UN moglo da isprovocira Rusiju da iskoristi pravo veta. Moskva smatra da obe strane u konfliktu, i Beograd i Priština, treba da se slože sa planom za rešenje kosovskometohijskog problema, i da on tek tada može biti iznet pred Savet bezbednosti. Za sada nema tog sporazuma i ishitreno iznošenje pred Savet bezbednosti isprovociralo bi korišćenje prava veta od Rusije, a možda i Kine - rekao je Kosačov i ocenio da bi se ovo negativno odrazilo ne samo za Kosmet već i na globalnu geopolitičku situaciju.

Kosačov je posle sastanka sa Viznerom preneo kako SAD smatraju da je "određivanje statusa Kosmeta ušlo u završnu fazu i da ne trpi dalje odlaganje". Prema mišljenju američke strane, naveo je Kosačov, usporavanje bi dovelo do dalje ekonomske degradacije Kosmeta i prouzrokovalo bi nove sukobe na etničkoj osnovi. U tom smislu, Vizner je pokušao da prikaže plan specijalnog izaslanika UN kao "dobru osnovu za razgovore Beograda i Prištine". Ali je Moskva ostala neumoljiva.

Kosačov je izneo gomilu argumenata protiv plana koji je sačinio Marti Ahtisari i podvukao da dokument u sadašnjem vidu protivureči Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i rukovodećim principima Kontakt grupe. Kosačov je, kako prenose naši izvori, rekao i da je "obavezan uslov za napredak u vezi sa Kosmetom dostizanje opšteprihvaćenih standarda u oblasti ljudskih prava i prava nacionalnih manjina", ali da je situacija na tom planu "daleko od idealne".

Insistirajući da novi razgovori Beograda i Prištine "ne smeju da budu beskonačni, kako bi Savet bezbednosti razmotrio plan pre kraja marta", Vizner je izazvao otpor i kod zamenika ministra inostranih poslova Rusije Vladimira Titova.

- Moskva smatra da je u procesu određivanja budućeg statusa neophodno da Beograd i Priština, sa međunarodnim posrednicima, strpljivo traže kompromisno rešenje na bazi Rezolucije 1244, bez veštačkih vremenskih okvira i uz uvažavanje unutrašnje političke realnosti u Srbiji - rekao je Titov (prema saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rusije).

Istovremeno, ruski ministar odbrane Sergej Ivanov poručio je na sastanku ministara NATO u Sevilji da bi davanje pune nezavisnosti Kosovu i Metohiji "moglo da otvori Pandorinu kutiju"
- Ako mi teorijski pretpostavimo da je Kosovo dobilo nezavisnost, onda će nam narodi mnogih drugih nepriznatih teritorija reći: Šta, zar smo mi gori? Na postsovjetskom prostoru i u Evropi uopšte to može izazvati lančanu reakciju - naglasio je Ivanov.

On je, tokom susreta sa nemačkim kolegom Francom Jozefom Jungom, upozorio da u rešavanju kosovskometohijskog problema ne treba slediti trenutnu političku konjunkturu, već se treba držati principa teritorijalne celovitosti, kao nepovredivih principa.


NATO: Brzo okoncati resavanje statusa Kosova

SEVILJA, 9. februara 2007. (Beta) - Ministri odbrane NATO zalozili su se na sastanku u Sevilji za brzo okoncanje procesa resavanja statusa Kosova i "potvrdili nameru NATO da u punoj meri odigra svoju buduci zadatak" na Kosovu, "ukljucujuci mogucu ulogu u podrsci razvoju buducih kosovskih bezbednosnih struktura".

U sazetku rasprave na dvodnevnom nezvanicnom sastanku ministara odbrane Atlantskog saveza pruzena je "jednodusna podrska izaslaniku UN Martiju Ahtisariju i procesu koji on vodi za resavanje statusa Kosova".

Ruski ministar Sergej Ivanov je, medjutim, posle sastanka Saveta Rusija-NATO, u okviru ministarskog zasedanja u Sevilji, ponovo upozorio da je u resavanju kosovskog problema "kljucno pitanje postovanja nacela teritorijalnog integriteta", jer ce, inace, biti "otvorena Pandorina kutija" i doci do negativne reakcije na prostoru bivseg SSR-a i u celoj Evropi.

"Ako mi teorijski pretpostavimo da je Kosovo dobilo nezavisnost, onda ce nam narodi mnogih drugih nepriznatih teritorija reci: 'Sta, zar smo mi gori?'", rekao je prethodno Ivanov u razgovoru s nemackim ministrom Francom Jozefom Jungom.

Spanski ministar Hose Antonio Alonso je izjavio da Ahtisarijev plan predstavlja samo polaziste za dalje pregovore.

"Mi znamo da se mora pregovarati o predlozima u tom planu. A potom ce biti potrebna rezolucija UN", istakao je spanski ministar i dodao da je "cinjenica da je nuzna rezolucija UN dodatni element spokoja" i "daje jemstvo za uravnotezenost".

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer je na zavrsnoj konferenciji za novinare rekao da su ministri "jednoglasno podrzali Ahtisarija".

Na pitanje novinara kako se moze govoriti o "jedinstvenoj podrsci NATO-a" planu izaslanika UN za Kosovo ako je slovacki predsednik Ivan Gasparovic saopstio da se njegova zemlja protivi nezavisnosti Kosova, Shefer je odgovorio da na samom zasedanju takvih opaski nije bilo.

U "sazetku" rasprave je naglasen i "snazan poziv za tesnje tehnicke i politicke odnose NATO i EU, posebno u vezi s Kosovom".

Portparol NATO Dzejms Apaturaj je novinarima preneo da je na zasedanju vodjena "veoma temeljna rasprava o Kosovu".

Ministre odbrane su, po njegovim recima, "predsednik Vojnog komiteta NATO i vrhovni zapovednik vojnih snaga upoznali s kapacitetima NATO i pripremama za svaki moguci vid nereda". Ministri odbrane raspravljali su i o tekucoj politickoj situaciji i sta se ocekuje od procesa resavanja statusa Kosova.

Ministri su, rekao je Apaturaj, pruzili podrsku procesu koji vodi Ahtisari i "saglasili se da taj proces mora da ide napred sto je brze moguce".

"Odlaganja nisu razborita i mogu eventualno dovesti do povecanja zategnutosti na Kosovu", rekao je on.

Na pitanje da li je "iko od ministara na zasedanju naglasio i zabrinutost zbog toga sto ono sto predlaze Ahtisari, sustinski zadire u pitanja medjunarodnih granica, a to se desava prvi put posle Drugog svetskog rata", Apaturaj je rekao da "kad je rec o Kosovu, to je proces za koji su mandate dale Ujedinjene nacije".

"Mislim da to, po definiciji, znaci da mu svi priznaju puni legitimitet... A kako ce se taj proces zavrsiti, odnosno kakav ce status tamo biti uspostavlje, opet ce o tome odluciti Savet bezbednosti UN", zakljucio je zvanicnik NATO.

Skupstina Kosova raspravljala o Ahtisarijevom predlogu

PRISTINA, 9. februara 2007 (Beta) - Skupstina Kosova raspravljala je danas o paketu specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija, koji su poslanici ocenili pozitivno.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je da Ahtisarijev paket vodi Kosovo ka nezavisnosti i da je prihvatljiv za pregovaracki tim i narod Kosova.

On je naveo da se Kosovo sada nalazi u poslednjoj fazi definisanja statusa.

Prema recima Sejdiua, resenje je da Kosovo dobije granice, da bude drzava koja ce postovati prava svih manjina i imati trzisnu ekonomiju.

I drugi clanovi pregovarackog tima rekli su da je paket privatljiv i izrazili uverenje da ce Kosovo ubrzo postati nezavisna drzava.

Premijer Kosova Agim Ceku je poseban akcenat stavio na pitanja koja se odnose na prava manjina.

"Manjine moramo poceti da posmatramo kao integralni deo Kosova. U ovim trenucima, koji su za njih teski, moramo im uliti sigurnost da im se nista lose nece desiti u nezavisnoj drzavi Kosovo", rekao je Ceku.

Lider glavne opozicione stranke Demokratske partije Kosova Hassim Taci ocenio je da Kosovo i de jure postaje drzava.

"Kosovo ce imati svoj moderni ustav, i bice drzava svih svojih gradjana, gde ce biti afirmisana prave manjina, posebno Srba", rekao je Taci.

Lider Reformisticke partije Ora Veton Suroi ocenio je da ce na Kosovu uprkos nezavisnosti biti jako medjunarodno prisustvo.

Sef poslanicke grupe Demokratskog saveza Kosova Aljus Gasi je naveo da Kosovo trazi da postane normalna i moderna evropska drzava.

Frid:Nadamo se da ce Beograd biti konstruktivan

VASINGTON, 9. februara 2007. (Beta) - SAD se nadaju da ce Srbija konstruktivno ucestvovati u daljim konsultacijama sa izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem, u nastojanju da obezbedi sto bolje "zivotne uslove za kosovske Srbe", izjavio je pomocnik americkog drzavnog sekretara za Evropu i Evroaziju Danijel Frid.

U razgovoru sa novinarima u Stejt departmentu, on je izrazio nadu da ce narednih nekoliko nedelja biti period "intenzivnih i plodnih razgovora".

Kako je preneo Glas Amerike, on je istakao da Vasington veruje da ce medjunarodna zajednica ostati jedinstvena u podrsci resenju koje je posteno, primenjivo i koje pomaze celom Balkanu da ostvari evropsku buducnost.

Frid je rekao da je predlog Martija Ahtisarija, koji Vasington podrzava, pokusaj da se prebrodi jaz izmedju Beograda i Pristine u resavanju kosovskog pitanja.

Uz ocenu da ni jedna strana nije ostvarila svoje maksimalisticke ciljeve, on je pozvao na pazljivo citanje detalja Ahtisarijevog plana u kojima se, kako je rekao, nalaze temeljne garancije za ocuvanje polozja srpske manjine i verskog i kulturnog nasledja.

"Kosovski Srbi bi takodje trebalo da dobiju priliku da iznesu svoje stavove, a to ce tesko uciniti bez podrske Beograda. Radi se o njihovim zivotima i trebalo bi da imaju priliku da saopste svoje stavove", nagalsio je Frid.

Americki zvanicnik kazao je i da "nema razloga da sumnja u rec premijera Vojislava Kostunice i predsednika Borisa Tadica, koji su rekli da nikada nece prihvatiti nezavisnost Kosova".

"Pitanje je - da li su oni spremni da ucestvuju u razgovorima o detaljima odredbi koje stite srpsku zajednicu. To je vazno, bez obzira na konacan status", dodao je Frid.

On je rekao da SAD "ne ocekuju i ne insistiraju" da Tadic ili Kostunica zauzmu stav o konacnom statusu Kosova koji je za njih nemoguc, ali je izrazio nadu da ce "dobro i ozbiljno saradjivati sa medjunarodnom zajednicom".

Frid je izrazio uverenje da ce medjunarodna zajednica ostati jedinstvena u procesu resavanja kosovskog statusa.

Na pitanja o mogucnosti da Rusija ulozi veto na Ahtisarijev plan u Savetu bezbednosti UN, visoki zvanicnik Stejt departmenta odgovorio je da je Rusija od pocetka procesa konstruktivan clan Kontakt grupe.

"Moskva je od pocetka jasno stavila do znanja da prava srpske manjine na Kosovu moraju da budu zasticena i da bi ta zastita trebalo da ukljuci odredbe o verskim institucijama, manastirima... Athisarijev plan to donosi. Ako Rusija zeli, svako ce imati pravo da kaze da su njeni napori doneli ozbiljne i dobre rezultate za srpsku zajednicu", rekao je Frid.

Na pitanje kakvu poziciju ocekuje od zemalja regiona ako budu morale da se opredeljuju prema nezavisnosti Kosova i time rizikuju zahladjenje odnosa sa Beogradom, on je rekao da ce "to pitanje vaziti i za Beograd, jer ce on morati da nacini neke teske izbore uprkos onome sto govori sada".

"Susedne zemlje, koliko znam, u principu podrzavaju Ahtisarijev plan. Makedonija ga podrzava, Bugarska ga veoma podrzava, Rumunija je vise rezervisana, Crna Gora je veoma podrzala Ahtisarijev proces... Grcka je zabrinuta zbog posledica po Srbiju... Bosanska vlada nije nikada nagovestila da je status kvo pozeljno resenje. RS govori razlicite stvari... Cinjenica je da nema automatskog i lakog odgovora, bez rizika", rekao je Frid.

Na konstataciju da se u Ahtisarijevom predlogu ne pominje rec "nezavisnost" Frid je rekao da je Ahtisari izabrao takvu formulaciju svog plana, kako bi se svi fokusirali na njegove detalje, a ne simbole.

"Za sada, Ahtisari predvidja razgovore o prakticnim pitanjima. Rukovodstvo kosovskih Albanaca ima dobru ideju o tome kako stvari stoje, preostalo je malo misterije, znamo o cemu govorimo, ali za sada razmotrimo prakticne korake. Nadam se da ce i kosovski Albanci i Srbi i Beograd saradjivati sa Ahtisarijem i dati konkretne predloge", rekao je Frid.

Pomocnik americkog drzavnog sekretara podvukao je da je za Vasington status kvo na Kosovu neodrziv i da je neophodno da stanovnici i Kosova i Srbije dobiju jasnu predstavu o svojoj buducnosti.

Naglasio je da Srbija zasluzuje svoju evropsku buducnost, i da u tome ima podrsku EU i SAD.

Frid je ponovio i uverenje da se misljenje srpske javnosti o Kosovu menja, da se otvara debata sa razlicitim stavovima i da pojedine licnosti pocinju javno da iznose misljenje koje mnogi Srbi iskazuju u privatnim razgovorima.

"U Srbiji tek pocinje debata. Ne znam kako ce se zavrsiti, ali posle dugog perioda negiranja, Srbija pocinje da realisticno sagledava opcije...", rekao je Frid.

KIM Info-bilten 10-02-07b

Zadusnice na Kosovu i Metohiji

KIM Info-sluzba
10. FEBRUAR 2007.

Srbi sa Kosova i Metohije danas su ogranizovano izasli na groblja kako bi molitveno obelezili Zadusnice i pomolili se za pokoj dusa svojih bliznijih. Do izlaska ovog biltena nisu zabelezeni incidenti. U prilogu dostavljamo nekoliko fotografija koje prikazuju posete grobljima od kojih su vecina oskrnavljena od strane albanskih ekstremista poslednjih 7 godina medjunarodne uprave na Kosovu i Metohiji.












Srbi sa severa posetili groblje u juznoj Mitrovici

BEOGRAD, 10.februara 2007. (Beta) - Vise stotina Srba sa severa Kosova i Metohije danas je, na Zadusnice, uz pratnju vojnika Kfora i Kosovske policijske sluzbe, obislo groblja u juznom delu Kosovske Mitovice i Vucitrnu.

Srbi su do groblja u juznoj Mitrovici, delu gde zive kosovsku Albanci, dosli autobusima a prilikom posete nije bilo incidenata.

Zadusnice su jedina prilika kada, uz pratnju policijskih snaga, mogu posetiti grobove svojih preminulih rodjaka i prijatelja u albanskom delu grada a i ove godine su zatekli istu sliku - porusene ograde, pokidane lance, korov i rastinje na grobovima.

Na srpskom groblju u juznom delu Kosovske Mitrovice poruseno je ili unisteno vise od 500 spomenika i tamo se, od 1999. godine, Srbi vise ne sahranjuju vec na seoskom groblju u Rudaru, nadomak Zvecana.

Podnaslov / Subtitle: PRAVOSLAVNO GROBLJE Mesto / Place: PRISTINA Drzava / State: SRBIJA Izvor / Source: BETAPHOTO Autor / Author: ARMI Potpis / Signature: MG    Podnaslov / Subtitle: ZADUSNICE Mesto / Place: PRISTINA Drzava / State: SRBIJA Izvor / Source: BETAPHOTO Autor / Author: ARMI Potpis / Signature: MG    Podnaslov / Subtitle: ZADUSNICE Mesto / Place: PRISTINA Drzava / State: SRBIJA Izvor / Source: BETAPHOTO Autor / Author: ARMI Potpis / Signature: MG    Podnaslov / Subtitle: PRAVOSLAVNO GROBLJE Mesto / Place: PRISTINA Drzava / State: SRBIJA Izvor / Source: BETAPHOTO Autor / Author: ARMI Potpis / Signature: MG
 

U Lipljanu obijene dve pravoslavne crkve
 
LIPLJAN, 10. februara 2007. (Beta) - Crkve Svetog Pantelejmona i Svete Trojice u srpskim selima u opstini Lipljan nocas su obile nepoznate osobe i ukrale 40.000 dinara i neke relikvije.
 
Na crkvi Svetog Panteleja u selu Lepina razbijena su drvena vrata, a iz nje je ukradeno oko 10.000 dinara.
 
U susednom selu Skulanevo, iz crkve Svete Trojice odneto je oko 30.000 dinara koje su vernici prilozili uoci zadusnica, kao i crkvena kniga "Trebnik" i druge relikvije.
 
Iako se te crkve nalaze u centru sela niko od mestana do jutra nije primetio da su obijene tokom noci.
 
Obijanje crkva prijavljeno je Kosovskoj policijskoj sluzbi koja je izvrsila uvidjaj i zapocela istragu.

 UHAPŠENO 14 OSOBA TOKOM PROTESTA ALBANACA U PRIŠTINI
DRUŠTVO - AKTUELNO - Subota, Februar 10, 2007 21:58
Kosovska policijska služba saopštila je da je 14 osoba uhapšeno u toku protesta pokreta 'Samopredeljenje' u Prištini. Pokret se protivi planu za status Kosova specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.

U saopštenju policije navodi se takođe da je protest bio nasilan i da je tokm njega došlo do sukoba između policije i demonstranata.

'Protest 'Samopredeljenja' postao je nasilan kada su demonstranti sklonili barikade i hteli da uđu u zgradu vlade. Policajci su gađani kamenjem', navodi se u saopštenju i dodaje da je policija upotrebila suzavac da rastera demonstrante spreči ih da uđu u zgradu. Komesar kosovske policije Stiven Kertis izjavio je da je 'pokušaj demonstranata da uđu u vladine zgrade doveo do nepotrebnog sukoba' i dodao da je, po svemu sudeći, bila u pitanju provokacija koju su smislili organizatori demonstracija.

Policija je saopstila da je oko 70 demonstranata zatražilo prvu pomoć zbog suzavaca, dok je osam osoba povređeno, od kojih jedna ozbiljno.

Ranije je u Univerzitetskom kliničkom centru u Prištini saopšteno je da je primljeno 70 osoba, od kojih je 25 zadržano. U četiri slučaja moralo je hiruški da se interveniše.

U policijskom saopštenju navodi se da se još uvek ne zna tačan broj povređenih policajaca.

Lider pokreta 'Samoopredeljenje' Aljbin Kurti posle demonstracija optužio je policiju za nasilje. 'Naš cilj je bio protestni marš i mi nismo provocirali policiju. Samo smo hodali kao građani', rekao je Kurti i dodao da se ne oseća krivim za nasilje.

Lider pokreta 'Samopredeljenje' Aljbin Kurti uhapšen je nekoliko sati posle protesta njegove organizacije i sukoba s policijom u Prištini, saopštila je Kosovska policijska služba. 'Aljbin Kurti je priveden na zahtev javnog tužioca', izjavio je portparol Kosovske policijske službe Veton Eljšani, ali nije želeo da saopšti više detalja.

U međuvremenu, vlada Kosova u svom prvom reagovanju ocenila je da je reagovanje policije u protestu bilo opravdano.

'Reagovanje policije je bilo ispravno i tako treba reagovati u svakom slučaju da bi se sačuvale institucije, mir i bezbednost na Kosovu', kazala je portparol vlade Kosova Ulpijana Ljama.

Srpska pravoslavna crkva najoštrije je osudila 'varvarske' poruke lidera pokreta 'Samoopredeljenje' Aljbina Kurtija i ostalih učesnika demonstracija u Prištini, koji su uzvikivali da su 'Srbi okupirali albanske crkve i manastire na Kosovu', te da ih 'treba porušiti'.

Demonstracije prerasle u nasilje
Anamari REPIĆ, Radio Slobodna Evropa

Sedamdeset osoba povređeno, a 13 uhapšeno - bilans je protesta koji je u Prištini organizovao pokret “Samoopredeljenje”, protiv plana za status Kosova specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija. Kada je više hiljada demonstranata krenulo ka Vladi i Skupštini, policija je upotrebila suzavac.



Više od sedamdeset lica je povređeno kada su pripadnici Kosovske policije upotrebili suzavac na demonstracijama koje je organizovao pokret “Samoopredeljenje” protiv plana izaslanika UN Martija Ahtisarija za rešenje statusa Kosova. Policija je intervenisala kako bi rasterala demonstrante pošto su neki od njih pokušali da probiju kordon policije i dođu do sedišta Vlade i Skupštine Kosova. Prilikom te intervencije 13 demonstranata je uhapšeno.

Portparol Kosovske policijske službe Veton Elsani je potvrdio ove informacije i dodao da se za sada ne zna koliko je policajaca povređeno. “Protest se pretvorio u nasilje i policija je morala da reaguje pošto su demonstranti, iako prethodno upozoreni, počeli da uklanjaju barikade i kamenicama gađaju policajce. Policija je upotrebila suzavac i tada je došlo do sukoba”, izjavio je Eljsani, dodajući da je policija reagovala kako bi sprečila da se demonstranti približe Vladi i Skupštini Kosova.

Portparol Vlade Kosova Uljpijana Ljama izjavila je da je policija reagovala u skladu sa situacijom. “Policija je bila profesionalna i odgovorila proporcionalno samo u trenutku kada je nekoliko demonstranata pokušalo da sruši barikade oko zgrade vlade”, kazala je Ljama i dodala da je proces rešavanja statusa na pravom putu te da nema razloga za protest.


Više hiljada građana protestovalo je na centralnom gradskom trgu Skenderbeg, upozorivši da je Ahtisarijev plan u saglasnosti sa planovima Beograda i da ne vodi nezavisnosti Kosova. Demonstranti, koje su predvodili lider Samopredeljenja Aljbin Kurti i aktivista Adem Demaći, uzvikivali su parole protiv Ahtisarijevog plana i Pregovaračkog tima Kosova, te tražili odlazak misije UNMIK-a.

Aljbin Kurti je izjavio da Ahtisarijev plan ide u prilog Srbiji, a posebno delovi koji se odnose na decentralizaciju i zaštitu pravoslavnog kulturnog nasleđa. “Ahtisari je doneo paket ali u njemu nema nezavisnosti. Ovaj predlog daje autonomiju Srbima unutar Kosova, a Kosovu autonomiju unutar Srbije”, rekao je Kurti, koji je članove kosovskog Pregovaračkog tima nazvao obmanjivačima, koji ne žele nezavisnost već samo da se održe na vlasti.

Protest je počeo u 14.00 a demonstranti su se razišli u kasnim popodnevnim satima. Tokom protesta na glavnim ulicama Prištine, ispred institucija Kosova i sedišta misije UN bile su raspoređene dodatne policijske snage. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je prethodno izjavio da “građani imaju pravo da protestuju, ali nemaju pravo da destabilizuju Kosovo”.

Povredjeno 80,uhapšeno 14 Albanaca u Prištini

MONDO Subota, 10. februar 2007. 21:00

Osamdeset osoba je povredjeno, a njih 14 privedeno u sukobima policije i demonstranata tokom protesta u subotu u Prištini. Uhapšen je i organizator demonstracija, lider pokreta "Samoopredeljenje" Albin Kurti.

Direktor prištinskog Kliničkog centra Abdul Krasnići rekao je novinarima da je u tu bolnicu primljeno ukupno 80 osoba, od kojih je 25 zadržano na lečenju. Četiri osobe su teže povredjene i kod njih je bila potrebna hirurška intervencija.



Kosovska policijska služba je saopštila da je lider pokreta "Samopredeljenje" Albin Kurti uhapšen je u subotu uveče, nekoliko sati posle protesta njegove organizacije i sukoba sa policijom u Prištini.

"Albin Kurti je priveden večeras na zahtev javnog tužioca", izjavio je portparol Kosovske policijske službe Veton Elšani, ali nije želo da saopšti više detalja.

Kurti je uhapšen posle konferencije za novinare na kojoj je okrivio policiju za nasilje i sukobe tokom protesta.

Trenutno je u Prištini mirno i nema blokiranih puteva, tako da se stanje vratilo u normalu.

Više hiljada Albanaca protestovalo je u subotu u Prištini zbog plana za status Kosova specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, a policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila okupljene da probiju kordon.

U intervenciji policije je uhapšeno je 14 osoba, potvrdio je portparol Kosovske policijske službe, a prenose strane agencije.

Kako javlja Rojters, policija UNIMIK je u Prištini upotrebila suzavac da bi rasterala hiljade albanskih demonstranata koji su pokušavali da probiju bezbednosne barikade.

Prema AP-u, oko 3.000 albanskih demonstranata protestovalo je na ulicama Prištine protiv nacrta plana UN o budućem statusu Kosmeta, koji je prošle nedelje predstavio specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari.

Demonstranti su isticali da plan ne sadrži potpunu nezavisnost Kosova, tražili pravo na referendum o nezavisnosti i odbacivali pregovore sa Srbijom.

Pripadnici Kosovske policijske službe, uz podršku italijanskih karabinjera i policije UN, zatvorili su glavni put, koji vodi do sedišta UN u Prištini.

Sličan protest u novembru 2006. godine, završio je, takodje, upotrebom suzavca, a tom prilikom demonstranti su bacali flaše i kamenje na zgradu privremenog kosmetskog parlamenta i sedište UN.



Pojedini Albanci se protive snažnoj kontroli koju bi, prema planu specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija trebalo u pokrajini da ima Evropska unija, kao i lokalnoj samoupravi za Srbe, naveo je Rojters.

Protest je počeo u 14 sati ispred sedišta "Samoopredeljenja", odakle je kolona demonstranata krenula glavnim ulicama Prištine, koje su bile zatvorene za saobraćaj i pre početka protesta.

Demonstranti su uzvikavali parole protiv Ahtisarijevog plana ali i kosovskog pregovaračkog tima. "Dole pregovarački tim", "UNMIK napolje", "Decentralizacija donosi podele a podele rat", "Kosovski zaštitni korpus treba da postane vojska Kosova", "Sloboda i nezavisnost se ne mogu doneti u paketu" neke su od parola koje su uzvikivali učesnici protesta.

Na centralnom prištinskom trgu Skenderbeg demonstrantima su se obratili dugogodišnji aktivista Adem Demaći, vodja pokreta "Samopredeljenje" Albin Kurti i drugi.

Demaći je rekao da "narod Kosova voli Evropu" ali da Evropa mora da sluša glas naroda Kosova i da poštuje i prizna volju i pravo na slobodu gradjana Kosova.

Kurti je rekao da Ahtisarijev predlog predvidja autonomiju za Srbe na Kosovu i autonomiju za Kosovo unutar Srbije. "Sve dok na snazi bude Rezolucija UN 1244, za Kosovo nema suvereniteta i nezavisnosti", poručio je Kurti i dodao da Kosovo sa svojim sadašnjim institucijama ne može da dobije nezavisnost.

On je, takodje, rekao da narodu, kada institucije ne rade u njegovom interesu, jedino ostaje da izadje na ulice i izrazi nezadovoljstvo.

Kurti se u jednom trenutku obratio i specijalnim policijskim snagama koje su obezbedjivale protest. On ih je pozvao da budu u službi naroda a ne, kako je rekao, UNMIK-a.

Posle njegovog govora, demonstranti su uklonili metalne ograde koje je postavila policija i krenuli prema kordonu policije, koja je zatim upotrebila suzavac.

Policija je tokom popodneva rasterala demonstranate sa trga, u čijoj se u blizini nalaze zgrada vlade i Skupštine Kosova.

Na tom trgu nema više demonstranta, ali se manje grupe mogu videti u drugim ulicama. Na glavnim prištinskim ulicama prisutne su specijalne policijske jedinice.

Visoki funkcioner Odbora za ljudska prava i slobode Bedžet Šalja ocenio je da je policija prekomerno

O kosovskoj stolici u UN pitaju se Rusija i Kina

Srbija će teško uspeti da u nastavku pregovora o rešenju statusa Kosova promeni odredbu Ahtisarijevog plana koja se odnosi na mogućnost pokrajine da se kandiduje za članstvo u međunarodnim organizacijama, ali ima načina da se ta formulacija ublaži, ocenjuju stručnjaci.

Za Srbiju je najsporniji deo u predlogu specijalnog izaslanika UN za pregovore o Kosovu pravno-politički, odnosno statusni deo rešenja. Za Srbiju nije problematično pravo Kosova na zastavu, što između ostalog Ahtisari predviđa, jer nju mogu imati i oblasti, ali jeste mogućnost da još uvek južna srpska pokrajina zatraži članstvo u međunarodnim institucijama, što znači i u Ujedinjenim nacijama. To je, s obzirom na to da je Ahtisarijev predlog ipak statusno neodređen u smislu da ne navodi precizno i koji to status dobija, ipak nagoveštaj buduće državnosti.

Stručnjaci različito tumače ovu Ahtisarijevu odredbu, ali se razlikuje i njihovo mišljenje kako na nju odgovoriti.

- Od međunarodnih organizacija zavisi da li će primiti Kosovo u svoje članstvo. Da bi neko postao član UN, nije dovoljno da zatraži prijem, već mora da prođe kroz određenu proceduru, kao što je to, uostalom, 2001. bio slučaj i sa SRJ, kojoj je osporavano članstvo. Nakon što neko zatraži članstvo u UN, Savet bezbednosti prvo daje preporuku, koju zatim Skupština prihvata ili ne. Bilo je država koje su tražile članstvo, ali im je osporavano svojstvo države - ističe Vojin Dimitrijević, profesor međunarodnog prava.

On pojašnjava da je takav slučaj dugo bio sa Demokratskom Republikom Nemačkom, koja je smatrana nekom vrstom sovjetske zone. Sada je takva situacija sa severnim Kiprom, koji priznaje jedino Turska. Ipak, pitanje je, precizira Dimitrijević, da li Srbija ima podršku za svoj stav, pre svega kod Rusije i Kine koje u SB imaju i pravo veta.

Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, smatra da srpski pregovarački tim treba da pripremi više varijanti.

- Prva je da se predloži brisanje odredbe predloga koja dopušta mogućnost Kosovu da traži članstvo u međunarodnim organizacijama, ali to neće biti moguće. Druga mogućnost je da se formulacija dopuni tako da se na kraju stavi zarez i doda „osim u UN“. Koliko ja znam, nije realno ni da bi to bilo prihvaćeno. Mogla bi, zato, da se predloži i varijanta u kojoj bi se prijem Kosova u UN odložio na određeni period, od deset ili pet godina - navodi Svilanović, pojašnjavajući da to ne bi bilo „nikakvo kažnjavanje Kosova, već period potreban Srbiji da se privikne na novonastalu realnost“.

Profesor Dimitrijević smatra da bi Srbija mogla da traži da se pomenuta Ahtisarijeva formulacija o mogućnosti članstva Kosova u međunarodnim organizacijama preformuliše u „članstvo u međunarodnim ekonomskim organizacijama“.

Goran Svilanović veruje da je sada vreme da se do 21. februara, kada će se u Beču nastaviti pregovori, srpski pregovarački tim dogovori kako da nastupi i da dobro pripremi svoju argumentaciju.

- Ovo je vreme za pregovore i pripreme za sastanak u Beču, a ne za druge diplomatske nastupe - kaže Svilanović. Ipak, s njim se ne slažu saradnici Foruma za međunarodne odnose koji veruju da, osim rada na rezoluciji i pripremi pregovaračkog tima za nastup u Beču, srpska strana mora hitno da stupi u novu diplomatsku ofanzivu i ugovori sastanke sa predstavnicima svih zemalja Kontakt grupe, kao i sa članicama SB UN.

U Forumu za međunarodne odnose veruju da nije kasno za novu rundu bilateralnih razgovora i razmenu mišljenja.

M. Šterić - I. Cvetković

Izvor: Blic

SPECIJALNI DODATAK GLASA JAVNOSTI
MISLJENJA EKSPERATA O EVENTUALNOJ NEZAVISNOSTI KOSOVA

GLAS JAVNOSTI, 12. februar 2007. god.

Mišljenja stručnjaka o radu Grka Panajotisa Haritosa "Međunarodno pravo i srpske tapije na Kosovo i Metohiju", koji je juče objavljen u dodatku Glasa javnosti

Celokupan tekst dr. Haritosa moze se preuzeti u PDF formatu (2 MB) na adresi:http://www.kosovo.net/images/srpske_tapije.pdf

Nezavisnost Kosmeta bio bi presedan




Rad profesora dr Panajotisa Haritosa, uglednog grčkog stručnjaka za međunarodno pravo "Status Kosova i Metohije prema međunarodnom pravu", koji je juče objavio Glas javnosti, u svom zaključku sadrži stav da je "Kosovo i Metohija sastavni deo države Srbije i da ovaj status ne može biti promenjen osim uz pristanak Srbije, u skladu s njenim ustavnim poretkom". Profesor Haritos u svom radu polazi od "istorijskih tapija Srbije" na Kosmetu, poziva se na Bukureštanski ugovor iz 1913. godine, rezolucije Saveta bezbednosti UN iz 1992, 1998, 1999. u kojima se Kosmet tretira kao deo Srbije, a ukazuje i na pogrešno tumačenje odredaba Rezolucije 1244. Grčki stručnjak za međunarodno pravo zaključuje da je "nametanje nekog posebnog oblika autonomije ili nametanje otcepljenja od UN - pravno nemoguće".

- Prema sopstvenoj povelji, UN ni u kom slučaju nema nadležnost da "nameće statuse" unutar teritorija država članica. Takva odluka bila bi jednaka napadu (agresiji) - ističe dr Haritos.

Profesor dr Slobodan Samardžić, savetnik premijera i član srpskog pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju, smatra da Haritosov rad predstavlja "izvrsnu međunarodnopravnu studiju", koja govori o značaju međunarodnog prava za mirno rešenje problema Kosova i Metohije, "utoliko više jer mnogi učesnici u ovom procesu u okviru međunarodne zajednice rapidno zapostavljaju njegov značaj".

- Studija prati slučaj Kosmeta od početka devedesetih godina i to striktno dokumentima koje je izlagao Savet bezbednosti. U njima se vidi da je princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta uvek bio zastupljen. Profesor Haritos dobro ukazuje i na ogrešenje o mandat koje su UN dale civilnom i vojnom prisustvu na Kosovu i Metohiji. Pokazuje se kako se uredbama kršila i Rezolucija 1244, kao i pravni okviri Jugoslavije i Srbije. Studija zaista osvetljava jedan težak slučaj, ali i nameru pojedinih učesnika u okviru međunarodne zajednice da problem reše bezobzirnim kršenjem međunarodnog prava, ali i ukazuje na opasnost da se stvori jedan loš presedan koji bi doveo u pitanje stabilnost i mir ne samo Balkana, već i Evrope i sveta. Ohrabrujuće je da je u poslednje vreme sve više ovakvih glasova struke koji ukazuju da se pitanje Kosmeta mora rešavati polazeći od međunarodnog prava, a ne kršeći njegova načela i norme - kaže Samardžić.
 
Ambasador Srbije u Parizu Predrag Simić, profesor međunarodnih odnosa, napominje da bi odluka o nezavisnosti Kosmeta bila presedan u međunarodnom pravu koji bi dao podstrek svim separatističkim pokretima u svetu čime bi nastalo "bar još nekoliko stotina novih država u svetu".

- Povelja UN ne poznaje secesiju, jer 1945. kada je pisana nije bilo aktuelno to pitanje, već dekolonizacija. U Helsinškom aktu iz 1975. postoji kontradikcija jer se u trećem principu govori o nepovredivosti granica u Evropi, a u osmom o pravu naroda na samoopredeljenje. Jugoslovenska kriza je otvorila seriju sporova, pa je EU reagovala izveštajem Badinterove komisije, kojim se definiše koje republike mogu, a koje ne da se odvoje. Nijednom rečju nisu pomenute autonomne pokrajine. Sa stanovišta međunarodnog prava ne može se naći uporište kojim bi se opravdala nezavisnost Kosmeta. Ukoliko bi se granice menjale silom, što podrazumeva ovako sročen Ahtisarijev plan, to bi bilo prvi put, posle Hitlerovog oduzimanja Sudetske oblasti Čehoslovačkoj, da se granice jedne demokratske zemlje menjaju silom - govori Simić.

Aleksandar Mitić, analitičar briselskog Instituta "4S" i stručnjak za pitanja jugoistočne Evrope i EU, takođe, podseća da "postoji više međunarodnih povelja i principa, kao i nacionalni ustav koji Kosovu oduzimaju pravo na samostalnost".

- I u Povelji UN i u Helsinškom aktu zaštita teritorijalnog suvereniteta država važnija je od prava na samoopredeljenje. Osim izveštaja Banditerove komisije, i Rezolucija 1244 iz 1999. godine govori da je Kosovo deo SRJ, odnosno SCG i Srbije, dok se pravo na samoopredeljenje ne pominje ni u jednom kontekstu. Tu je, najzad, i Ustav Srbije koji jasno govori da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Da bi Kosovo postalo nezavisno, trebalo bi prekršiti sve međunarodne dokumente - kaže Mitić.

S. Dedeić

PRAVO KREIRA SAVET BEZBEDNOSTI

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ističe da su argumenti koji se pozivaju na međunarodno pravo "tačni, ali važe za 19. i 20. vek, jer danas međunarodno pravo kreira Savet bezbednosti UN i drugi međunarodni organi, u ovom slučaju Savet Evrope i Evropska komisija".

- Međunarodno pravo u kosovskometohijskom slučaju biće ono što odluči Savet bezbednosti. Da li on može da odluči bez Srbije? U principu, može. Ali, za sada je stav Rusije i Kine da ne bi trebalo. Da hipotetički uzmemo da se EU, SAD, Kina i Rusija slože, oni mogu da odluče i bez Srbije. Svaki status koji bude određen odlukom SB biće međunarodno pravo. To će biti nova norma u međunarodnom pravu. Sada se od Srbije pokušava da dobije saglasnost na nivou evropskih institucija, kako bi se izbegao Savet bezbednosti, i eventualni ruski veto - naglašava Janjić.

KIM Info-bilten 12-02-07

Kfor osudio nasilje demonstranata u Pristini

PRISTINA, 12. februara (Tanjug) - Medjunarodne vojne snage na Kosovu i Metohiji osudile su nasilje Albanaca u demonstacijama koje je su proteklog vikenda organizovali simptarizeri i pripadnici pokreta "Samoopredeljenje" i potvrdile spremnost da i ubuduce reaguje "brzo i postojano na bilo koji oblik nasilja".

"U demokratskom drustvu svi imaju pravo da demonstriraju, ali niko nema pravo da zapocinje nasilje. Na zalost, neki od demonstranata su resili da prekorace granicu i od mira predju u nasilje", navodi se u saopstenju Komande Kfor-a koje je danas dostavljeno Tanjugu.   

Kfor podseca da su udruzenim snagama Kfor, UNMIK policija i KPS pre dva dana uspeli da sprece izbijanje nasilja koje je pretilo da se "otme kontoli".   

"Na zahtev UNMIK-a, Kfor je pruzio podrsku snagama policije da bi se uspostavio red posle nemira koje je zapocela grupa demonstranata. Kfor je morao da bude angazovan zbog toga sto su, uprkos upozorenju policije, demonstranti srusli  barijere koje su odvajale policiju od demonstracije, poceli da napadaju policijske snage i pokusali su da udju u zgradu Vlade", navodi se u saopstenju.   

Izrazavajuci saucesce porodicama dvojice demonstranata koja su od posledica intervencije policije preminula, Kfor podseca da je istraga koja treba da utvrdi tacne okolnosti njihove smrt i u toku.   

"Kfor snažno osudjuje nasilje koje su zapoceli neki neodgovodni demonstranti i zeli da potvrdi svoju posvecenost odrzavanju sigurnosti i bezbednosti za sve ljude Kosova", istice se u saopstenju.   

U subotu, u sukobu demonstranata sa sa policijom, od zadobijenih povreda preminuli su Arben Dzeljadini (1972), iz Pristine i Man Baljaj (1976), iz Podujeva.   

Demonstracije pokreta "Samoopredeljenje" prerasle su u nasilje kada su okupljeni krenuli na kordon policije koja je u centru Pristine obezbedjivala zgrade Vlade i Skupstine Kosova.    Policija je rasterujuci demonstrante koristila suzavac, vodene topove, gumene metke i blindirana vozila.   

U sukobu je povredjeno 80 demonstranata, od kojih cetvoro tesko. Povredjeno je osmoro policajaca, a 14 demonstranata je uhapseno.   

Nekoliko sati nakon protesta uhapsen je i lider pokreta "Samoopredljenje" Aljbin Kurti.

Sef Britanske kancelarije u Pristini: „Neki od autobusa sa demonstrantima dosli su iz Makedonije i sa juga Srbije"

KIM Radio, Caglavica, 12. februar 2007.

Sef britanske kancelarije Dejvid Blant izrazio je svoje razocarenje povodom upotrebe nasilja u politicke svrhe zbog kojeg su u subotu na demonstracijama u Pristini zivot izgubila dva coveka, rekao je za KIM radio Dejvid Blant.

„Prvo sto zelim da kazem je da je tragicno sto su dva mladica izgubili zivot, poslednja informacija koju imam je da je jos dvoje ljudi ozbiljno povredjeno. Mi se naravno molimo i nadamo da ce se oni oporaviti. Ovo je bila tragedija koja se razvila i pretvorila u nasilje,” rekao je Blant. Sef britanske kancelarije kaze da za ove demonstracije nije postojala siroka podrska na samom Kosovu. „Postoji misljenje da pokret “ Samoopredeljenje “ ne izrazava misljenje vecine stanovnistva na Kosovu. Neki od autobusa sa demonstrantima dosli su iz Makedonije i sa juga Srbije iz Presevske Doline“. Nasilje koje se dogodilo jednoglasno je osudilo citavo rukovodstvo na Kosovu.

„Mislim da je glavna poruka koju imamo za vas da jasno osudjujemo nasilje ali takodje treba da imamo na umu svest o jednoj ogranicenoj podrsci koju ovaj pokret ima na Kosovu” . U trenutku demonstracija Blant se sa svojom suprugom nalazio ispred pozorista jer je hteo da se licno uveri u ono sto se dogadja. Dejvid Blant nije zeleo da diskutuje mnogo o predlogu Martija Ahtisarija za status Kosova ali je rekao da treba da se obrati paznja na odredbe koje ukazuju da ce za odredjene elemente biti potrebna dvostruka vecina.

”Ono na sta treba da se obrati paznja jeste da postoje odredbe koje ukazuju da ce za odredjene elemente biti neophodna dvostruka vecina, po pitanjima koja su od sustinskog interesa za zajednicu kosovskih Srba, bice potrebno da se ostvari vecina u skupstini u celini gledano, a takodje bice neophodno da se ostvari vecina i medju predstavnicima zajednica kosovskih Srba” kaze Blant.

Sef britanske kancelarije je naglasio da je potpuno siguran da postoji vrlo dobar stepen bezbednosti i da ce KFOR beskompromisno reagovati kad god je to neophodno, kako bi se ocuvala bezbednost na Kosovu i Metohiji.

Reakcije na protest pokreta Samoopredeljenje

PRISTINA, 12. februara 2007. (Beta) - Pisani i elektronski mediji na Kosovu danas u prvi plan isticu pogibiju dvojice ucesnika protesta pokreta "Samoopredeljenje" u Pristini i prenose razlicite reakcije na to.

Dnevnik "Epoka e Re" je, ispod slike clanove pregovarackog tima Kosova, na prvoj strani lista velikim slovima napisao "ubice", sto se ponavlja i u tekstu koji je potpisao glavni i odgovorni urednik i izdavac novina Muhamed Mavraj.

On u tekstu pod naslovom "Znaci zapoceli su ubistva...." za sve sto se dogodilo tokom protesta optuzio predstavnike kosovskih vlasti i medjunarodnu administraciju na Kosovu a tekst je zavrsio recenicom "Slava najnovijim zrtvama za slobodu".

Ostali pisani mediji na prvim stranica se takodje bave desavanjima na protestu "Samoopredeljenja" prenoseci izjave predstavnika zemalja Kontakt grupe koji su izrazili veliku tugu zbog smrti dvojice demonstranata.

Predstavnici Kontakt grupe u saopstenju su istakli da na Kosovu nema mesta za nasilje kao sredstvo za ostvarivanje politickih ciljeva i istakli da oni koji su prihvatili nasilje samo stete svojim ciljevima u ocima svetske javnosti.

Istovremeno se prenosi i saopstenje Pregovarackog tima Kosova u kojem se navodi da je "nasilje upereno protiv institucija" a da je remecenje javnog reda neprihvatljivo, dodajuci da dogadjaji kao sto je protest "Samoopredeljenja" mogu ostaviti negativne posledice u procesu stvaranje drzave Kosovo.

Mediji takodje izvestavaju o poseti premijera Kosova Agima Cekua porodicama poginulih demonstranata Mana Balaja i Arbena Dzelaljija.

Kosovska policijska sluzbe je odbacila optuzbe da je na protestu u subotu koji je eskalirao u nasilje policija prekoracila dozvoljenu upotrebu sile navodeci da ce dalja istraga pokazati sta se stvarno dogodilo.

Mediji prenose i saopstenje KFOR-a koji je naglasio da se vodi istraga kako bi se tacno utvrdile okolnosti koje su dovele do smrti demonstranata.

"KFOR je trebalo da se angazuje jer i nakon jasnih upozorenja policije neki protestanti su srusili barijere koje su odvajale snage policije i demomnstrante, pokusali su da udju u zgradu vlade i poceli da napadaju snage policije", navodi se u saopstenju KFOR-a.

Odbor za zastitu ljudskih prava i sloboda osudio je ponasanje policije tokom protesta navodeci da je u pitanju zlocin jer je naoruzana policija pucala na nenaoruzane demonstrante.

R.Trajkovic: Kroz Albina Kurtija govori Vlada Kosova

KIM Radio, Caglavica 12. februar 2007.

Podpredsednik Srpskog Nacionalnog Veca Severnog Kosova Rada Trajkovic kazala je u izjavi za KIM radio da su subotnje demonstracije bile usmerene protiv Srba i Srpske Pravoslavne Crkve. “Srpska zajednica je i danas uplasena zbog tih demonstracija. Albin Kurti govori ono sto odgovara Vladi Kosova, ono sto ne sme da izgovori Agim Ceku i da forsira pricu o nasilju kao metodu za postizanje politickog cilja , ali to moze umesto njega da izgovori Albin Kurti i njegovo Samoopredeljenje.” Ona je takodje istakla da Albanci znaju da je medjunarodna zajednica mnogo ucinila za njih i njihov narod ali da su Albanci navikli da silom dobiju sve.

“Teritoriju su osvojili etnickim ciscenjem i cak nastavljaju da je osvajaju kroz prostor decentralizacije. Kod jednog dela albanske populacije postoji jednostavno ta njihova svest da sve im je dozvoljeno. Svi znaju da je Pecka Patrijarsija bila centar SPC. To je jedina srpska institucija koja je ostala sa svojim narodom. Sa druge strane SPC i njeno monastvo mnogo je pomoglo u predstavljanju svega onoga sto jeste bilo stradanje Srba na ovom prostoru” rekla je Trajkovic. Ona istice da ponasanje Albanaca ne bi bilo kakvo je sada da je medjunarodna zajednica postovala principe pri prenosenju ovlascenja na privremene institucuije na Kosovu. Ona smatra da Albanci imaju demokratskog potencijala ali da je jos uvek on jako slab.

KPS pretresla prostorije Samoopredeljenja, Kurti u privoru

PRISTINA, 12. februara 2007. (Beta) - Kosovska policijska sluzba (KPS) saopstila je danas da su njeni pripadnici pretresli kancelarije Pokreta "Samoopredeljenje" u nekoliko opstina i tom prilikom uhapsili tri osobe koje su se suprotsavile toj akciji.

Prema saopstenju KPS-a, tokom sinocnjeg pretresa kancelarija tog pokreta u Pristini, Mitrovici, Gnjilanu, Prizrenu i Peci policija je, izmedju ostalog, oduzela kompjutere i kompakt diskove.

Jedan od lidera Porketa "Samoopredeljenje" Glauf Konjufca potvrdio je pretres i hapsenja, a i to da je lider pokreta Aljbin Kurti i dalje u pritvoru, dok su cetvorica aktivista osudjena na 40, a jedan na 15 dana zatvora.

Konjufca je rekao da je cilj ovih mera da se zatvore kancelarije i ometa aktivnost "Samoopredeljenja".

Situacija na Kosovu je mirna. Nema dodatnih pojacanih mera bezbednosti, sem onih koje je policija preduzela posle 2. februara kada je specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari predao paket predloga resenja statusa pokrajine.

Pokret "Samoopredeljenje" organizovao je u subotu demonstracije u Pristini, protiv Ahtisarijevog predloga. Tom prilikom, u sukobu demonstranata i policije poginula su dva, a povredjeno je 80-ak ucesnika protesta.

Ministar policije Redzepi podneo ostavku

PRISTINA, 12. februara 2007. (Beta) - Ministar unutrasnjih poslova u vladi Kosova Fatmir Redzepi ponudio je danas ostavku na funkciju zbog objektivne odgovornosti za smrt dvojice ucesnika demonstracija u Pristini.

Redzepi je na konferenciji za novinare u Pristini rekao da ostavku nudi iz moralnih razloga.

"Zbog nastale situacije i tragicnih dogadjaja, osecam moralnu obavezu prema gradjanima Kosova, porodicama Baljalj i Djeladini i mojoj porodici, prema projektu stvaranja drzave Kosovo i stabilnosti u zemlji, da ponudim ostavku na polozaj ministra unutrasnjih poslova", rekao je on.

Redzepi je rekao i da je ostavku predao premijeru, predsedniku i Skupstini Kosova i dodao da je to primer kako treba da se ponasaju odgovorni u demokratskoj zemlji.

Redzepi je ocenio da su sukobi policije i pristalica pokreta "Samoopredeljenje" otezali bezbednosnu situaciju na Kosovu.

On je pozvao gradjane i institucije Kosova da "u ovim znacajnim i odlucujucim vremenima za Kosovo potvrde zrelost, neophodan mir, kako bi se na taj nacin ostvarila stremljena i nacionalni interes - nezavisnost Kosova".

Od posledica povreda zadobijenih u sukobima demonstranata i policije u subotu u Pristini, juce su preminula dvojica demonstranata.

Kojen: SB nema pravo da proglasi nezavisnost   

BEOGRAD, 12. februara (Tanjug) - Clan srpskog pregovarackog tima i savetnik predsednika Srbije Leon Kojen izjavio je da Savet bezbednosti UN nema pravo da neku teritoriju proizvede u nezavisnu drzavu.  "Savet bezbednosti moze sadrzinom svoje rezolucije samo da otvori put takvom resenju, fakticki dajuci 'zeleno svetlo' da se na toj teritoriji, po ispunjenju odredjenih uslova, proglasi nezavisnost", rekao je Kojen u intervjuu "Vecernjim novostima". 

Onda stupaju na scenu postojece drzave, clanice UN, koje tu novu tvorevinu priznaju kao nezavisnu drzavu ili ne.  Kojen je ocenio da ce specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari, kada svoj predlog bude uputio Savetu bezbednosti, "izricito reci" da je za nezavisnost Kosova, i to "verovatno u nekom propratnom tekstu, a ne u samom predlogu". 

Istakavsi da Srbija treba da ucestvuje na pregovorima u Becu koje je zakazao Ahtisari, Kojen je kazao da ce tamo nas pregovaracki tim imati jos jednu priliku da izlozi svoj celovit stav o kosovskom pitanju i pokaze spremnost za kompromis.  Osnova tog stava je "dbijanje svakog nametnutog resenja, sustinska autonomija za Kosovo unutar Srbije, ozbiljna decentralizacija sa novim srpskim opstinama (a ne ono sto Ahtisari danas nudi), stvarna zastita SPC u Pokrajini i njenih manastira..." treba da bude osnova naseg pregovarackog tima, rekao je Kojen. 

On je ocenio da Ahtisarijev predlog nedvosmisleno znaci nezavisnost Kosova i Metohije, i to iz dva razloga.   

"Prvo, on nigde ne pominje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije u odnosu na Kosovo, pa samim tim nagovestava promenu medjunarodno-pravnog statusa Pokrajine. Drugo, njegov predlog izricito daje KiM niz atributa koji imaju samo suverene drzave...", rekao je naveo je Kojen.

Kojen: Bez Kine i Rusije nema nove Rezolucije o Kosovu

BEOGRAD, 12. februara 2007. (Beta) - Clan srpskog pregovarackog tima i savetnik predsednika Srbije Leon Kojen ocenio je da Savet bezbednosti (SB) UN nece doneti novu Rezoluciju o Kosovu, bez priblizavanja stavova Rusije, Kine i zapadnih sila, o tom pitanju.

"Upozorenje da je odredjeno resenje neprihvatljivo za jednu od stalnih clanica SB s pravom veta, najcesce je dovoljno da se od tog resenja odustane", rekao je Kojen za "Vecernje novosti".

On je dodao da ga "posebno ne zabrinjava" sta ce tacno sadrzati konacna verzija predloga specijalnog izaslanika UN za Kosovo Martija Ahtisarija, s obzirom da Rusija i Kina "sasvim drukcije gledaju na buduci status Kosova i Metohije nego zapadne sile, pre svega Sjedinjene Americke Drzave".

"Mnogo je bitnije da Srbija doceka konsultacije velikih sila u Njujorku s razloznim i doslednim stavom kakav je dosad zastupala. U tom slucaju verujem da neminovan kompromis u SB nece biti nepovoljan po nas", naglasio je Kojen.

Kojen je ocenio da Ahtisarijev predlog nedvosmisleno znaci nezavisnost Kosova i Metohije, jer nigde ne pominje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije u odnosu na Kosovo i samim tim nagovestava promenu medjunarodno-pravnog statusa Pokrajine.

Taj predlog takodje izricito daje Kosovu niz atributa koji imaju samo suverene drzave, rekao je Kojen, navodeci pravo na medjunarodne ugovore, clanstvo u medjunarodnim organizacijama, drzavljanstvo, suverenu organizaciju sistema politickih i ekonomskih institucija, oruzane snage i vlasnistvo i kontrolu nad vazdusnim prostorom.

"Ako Narodna skupstina odluci da se ide u Bec, a mislim da ce doneti takvu odluku, to ce biti jos jedna prilika da Srbija izlozi celovit stav o kosovskom pitanju: odbijanje svakog nametnutog resenja, susinska autonomija za KiM unutar Srbije, ozbiljna decentralizacija sa novim srpskim opstinama, a ne ono L?to Ahtisari danas nudi", rekao je Kojen.

EU: Ahtisarijevi predlozi daju osnova za razvoj Kosova

BRISEL, 12.februara 2007.(Beta) - Sefovi diplomatija Evropske unije danas ce u Briselu pozdraviti nameru izaslanika UN za statu Kosova Martija Ahtisarija da pokrene intenzivne konsultacije Beograda i Pristine s ciljem da se postigne napredak na temelju njegovih predloga.

Prema pripremljenom nacrtu zakljucaka o zasedanju ministara EU, u koji je imala uvida agencija Beta, ali koji mogu biti dopunjeni u raspravi, kaze se da Ahtisarijevi predlozi daju sveobuhvatne aranzmane sa "ciljem da se pospesi stvaranje multietnickog i demokratskog drustva na Kosovu, utemeljenog na vladavini zakona".

A to, kako se navodi, ukljucuje opsezne mere zastite buduceg zivota svih zajednica na Kosovu, posebno Srba.

Ahtisari je danas dao sefovima diplomatija objasnjenja za svoj plan o buducem statusu Kosovaa i ocekuje se da oni upute "snazan poziv Beogradu i Pristini da se aktivno i konstruktivno, u duhu kompromisa", ukljuce u predstojece konsultacije o tom planu.

Ako u raspravi ne bude vecih dopuna i promena, izvori zasedanja su rekli da bi poruka sefova diplomatija EU mogla biti da oni veruju da Ahtisarijevi predlozi stvaraju osnovu za odrziv ekonomski i politicki razvoj Kosova i jacanje stabilnosti celog regiona.

Predlozeno je da u zakljucke, oko kojih je pre zasedanja bilo razlicitih misljenja, udje i stav da je to rezultat godinu dana direktnih pregovora i neposrednih razgovora dve strane.

Evropski ministri bi trebalo da nagoveste mogucnost obnove pregovora o pridruzivanju sa Srbijom, u ocekivanju da nova proevropska reformska vlada u Beogradu da politicko jemstvo i preduzme opipljive korake koji neizostavno vode hapsenju odbeglih haskih optuzenika, sto znaci i uspostavljanju pune saradnje s Haskim sudom.

Oko sadrzine poruke Srbiji postoje takodje razlike medju evropskim saveznicima.

Visoki predstavnik EU Havijer Solana je pre sastanka izjavio da ce EU uputiti "povoljan signal" kad bude oformljena nova srpska vlada.

Austrijska ministarka inostranih poslova Ursula Plasnik se, pored ostalih, izjasnila za obnavljanje pregovora o stabilizaciji i pridruzivanju izmedju Evropske unije i Beograda.

Ona je uoci ministarskog zasedanja u Briselu rekla da je pretpostavka za to da se nova vlada u Srbiji zauzme za punu saradnju s Medjunarodnim sudom za ratne zlocine u Hagu.

"Brzim formiranjem vlade koja bi jasno i aktivno izrazila odlucnost da u potpunosti saradjuje s Haskim tribunalom i mi treba da vidimo da sto je moguce pre budu obnovljeni pregovori sa EU", rekla je ministarka Plasnik.

Sefica austrijske diplomatije najavila je da ce na danasnjem sastanku glasati za obnovu pregovora, zejedno sa zemljama tzv. regionalnog partnerstva - Poljskom, Ceskom, Slovackom, Madjarskom i Slovenijom.

Spanija, Italija, Slovenija, Madjarska, Austrija, Slovacka, Grcka i Poljska su sklone tome da se odmah pruzi jemstvo buducoj srpskoj vladi da ce pregovori o pridruzivanju biti obnovljeni, uz cvrsto obecanje i mere nove srpske vlade za punu saradnju s tribunalom u Hagu.

Neke zemlje, a posebno Velika Britanija, Holandija i Belgija, smatraju da takva poruka Beogradu mora biti mnogo snaznije uslovljena.

Kancelarija SAD u Pristini:Ahtisarijev plan dobar i za Srbe

GRACANICA, 12. februara 2007. (Beta) - Sefica Americke kancelarije u Pristini Tina Kajdanou izjavila je danas u Gracanici da SAD i medjunarodna zajednica smatraju da plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija sadrzi vazne i dobre odredbe za dobrobit Srba na Kosovu.

Kajdanou je, posle razgovora sa predstavnicima nevladinih organizacija u Gracanici, rekla novinarima da je Ahtisari spreman da cuje komentare obe strane, iako one imaju potpuno drugacije poglede na buduci status Kosova.

"Ahtisari pokusava da premosti jaz izmedju njih", rekla je Kajdanou i dodala da su promene plana "moguce", iako je on "veoma dobro promisljen i mnogo puta razmatran".

Sefica americke kancelarije ponovila je da njena vlada ocekuje da obe strane budu aktivno angazovane u citavom procesu.

Ona je naglasila da SAD insisiraju na brzom resavanju statusa Kosova jer je, kako je rekla, veoma tesko zamisliti stabilnu buducnost ukoliko pitanje statusa nije reseno.

Americka zvanicnica je rekla da su SAD "cvrsto uverene da Kosovo mora da bude multietnicko, bez podela i sa aktivnom i naprednom srpskom zajednicom".

Kajdanou je, komentarisuci subotnje nerede koji su izbili tokom demonstracija pokreta "Samoopredeljenje" kada su dve osobe izgubile zivot, rekla da protesti nece "ni na koji nacin uticati na proces koji se odvija".

Istraga ce pokazati sta se tacno dogodilo u subotu u Pristini, rekla je ona i upozorila da niko nema prava da svoja politicka opredeljenja izrazava nasiljem.

"Ako se to dogodi, onda ce organi reda morati da delaju", rekla je Tina Kajdanou posle susreta sa predstavnicima nevladinih organizacijau Gracanici.