Sve manje vremena do nastavka pregovora o konačnom statusu Kosova
Srbija ne zna šta da predloži Ahtisariju

Čak i ako dobije traženo odlaganje pregovora za desetak dana, srpska strana je još u nebranom grožđu što se tiče nastavka pregovora o konačnom statusu Kosmeta jer među parlamentarnim strankama koje su dobile poverenje birača 21. januara nema konsenzusa oko odgovora Srbije na Ahtisarijev predlog.

Sagovornici „Blica“ tvrde da je sigurno da će postojeća platforma za pregovore o konačnom statusu KiM morati da pretrpi dopune koje će se odnositi kako na glavni deo Ahtisarijevog dokumenta, tako i na anekse, ali i da nema dogovora oko toga ko će te dopune uraditi, kao ni ko će Srbiju predstavljati u nastavku pregovora, kad god bude zakazan. Osnovne dileme su kako će izgledati platforma, ali i ko bi na njoj trebalo da radi.

- Još na sastanku kod predsednika Tadića te dileme su isplivale na površinu i do danas nisu razrešene. Jedan od stavova bio je da postojeći pregovarački tim, koji je već u toku dešavanja, sastavi dopune platforme. Međutim, članovi tima tvrde da nemaju mandat do sednice Skupštine koja bi im potvrdila mandat. Stav DSS je da pregovarački tim treba dopuniti članovima svih parlamentarnih stranaka koje smatraju da je Ahtisarijev predlog neprihvatljiv - kaže naš sagovornik iz državnog vrha koji insistira na anonimnosti.

Portparol DSS Andreja Mladenović za „Blic“ kaže da sednici Skupštine na kojoj će se razmatrati Ahtisarijev predlog i eventualna dopuna platforme i izbor članova pregovaračkog tima mora da prethodi dogovor parlamentarnih stranaka.

- Konsultacije bi trebalo obaviti odmah nakon posete trojke EU i posete američkog izaslanika za Kosovo Franka Viznera. Stav DSS je da platforma pregovaračkog tima već postoji, ali da na osnovu dogovora svih stranaka mora biti dopunjena odgovorima na Ahtisarijev predlog - kaže Mladenović i navodi da novi saziv Skupštine sigurno ne bi trebalo da potpuno odbaci već izglasanu platformu za pregovore.

Ukoliko nijedna od stranaka koje su ušle u novi saziv ne bude isticala prigovore na konačne rezultate, sednica Skupštine Srbije mogla bi da bude zakazana za ponedeljak, 12. februar. Termin nastavka pregovora koji je Ahtisari prilikom boravka u Beogradu predložio je 13. februar.

- Prvo bi bila zakazana sednica na kojoj bi bio konstituisan parlament i potvrđeni mandati, koja bi zatim bila prekinuta da bi se u nastavku otvorila posebna sednica na kojoj bi se raspravljalo o Ahtisarijevom predlogu i nastavku pregovora. Po završetku te sednice bila bi dovršena sednica i potpuno konstituisanje parlamenta, odnosno svih službi i skupštinskih odbora - navodi naš izvor iz Skupštine Srbije.

Nikola M. Jovanović

    Vučetić: I Vlada da radi na platformi

    Bivši predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić izjavio je da je Ustavom definisano da se čak i raspuštena Vlada sastaje i nastavlja sa radom kada se država nađe u nekim teškim, vanrednim okolnostima, a da to zavisi od obima ovlašćenja koja će dobiti od nove Skupštine.

    - To bi trebalo da znači da do izbora nove, Vlada obavlja one krupnije poslove na međunarodnom planu koje joj Skupština da u zadatak, što uključuje i učešće u pripremi platforme za pregovore u Beču o statusu Kosova - naveo je Vučetić.

    On je naveo da će nova Skupština odrediti i status pregovaračkog tima i same platforme, a da vlada, kao i predsednik Republike, treba da pruži svoj doprinos u pripremi i realizaciji te platforme.


Izvor: Blic

Lavrov nije negirao mogućnost veta

Nedavno preneta izjava ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, data nemačkom „Špiglu“, da predsednik Putin nikada nije rekao da će Rusija uložiti veto u Savetu bezbednosti, istrgunuta je iz konteksta i pogrešno je interpretirana.

„Štern“ je juče na svojim internet stranicama preneo ceo intervju u kojem prvo pitanje glasi: „Predsednik Putin je upozorio da pitanje konačnog statusa Kosova može biti okidač za nastajanje ozbiljne krize između Rusije i EU. Da li zaista nameravate da upotrebite veto u Savetu bezbednosti ukoliko Kosovo postane nezavisno?“.

Lavrov je na to odgovorio: „Putin to nikada nije rekao. Rusija je uvek bila dosledna u pogledu striktnog poštovanja svih dokumenata u vezi sa Kosovom, uključujući Rezoluciju 1244 i kasnije dokumente koje je usvojila Kontakt grupa. Većina nikada nije sprovedena, uključujući povratak srpske vojske na granicu“. Iz odgovora je jasno da se osvrt na Putina odnosi na prvi deo pitanja, odnosno, na njegovu navodnu pretnju EU, a ne na veto.

U intervjuu, u kojem je Lavrov na momente delovao veoma ljutito, ruski diplomata je naglasio da je na poslednjem sastanku Kontakt grupe rečeno da Ahtisarijev predlog ne treba gledati kao na ultimatum, već kao ponudu stranama da nastave pregovore. „Pokušaj da se sadašnji predlog podnese na odobravanje SB je besmislen. Ne mogu da zamislim kako SB može da usvoji rezoluciju koja nije prihvatljiva za Srbe“. Lavrov je ukazao da veliki deo Rezolucije 1244 nije sproveden i da je zapad koristio samo ono što je njima odgovaralo. „Srpske izbeglice nisu vraćene na Kosovo. To je sramota za Evropu“. Na konstataciju novinara da zapad ne veruje da može doći do približavanja stavova Albanaca i Srba, Lavrov je odgovorio da je „o tome trebalo voditi računa ranije, recimo kada su bombardovali Srbiju bez mandata SB gađajući mnogo više od vojnih ciljeva“.

Izvor: Blic

 Evropska trojka juče poslala jasnu poruku srpskim vlastima

Srbija ne mora da se slaže sa planom, ali mora da pregovara

Evropski zvaničnici jasno su juče poručili vlastima u Srbiji da pregovore treba nastaviti i da ne odbijaju predlog Martija Ahtisarija u celini. Niko od međunarodnih zvaničnika ne vrši pritisak na Beograd da prihvati nezavisnost Kosova, ali je sugerisano da ne odbacuju tehnički deo Ahtisarijevog plana koji se praktično tiče institucionalne organizacije života na Kosovu. To je deo koji su međunarodni zvaničnici ocenili kao dobar, a Beograd pozivaju da ako ima primedbe da ih iskaže konstruktivnim pristupom u Beču.

Izvor „Blica“ tvrdi da su juče i Koštunica i Tadić od predstavnika evropske trojke i britanskog ministra za Evropu Džefrija Huna prvenstveno tražili jasan stav o tome gde u Ahtisarijevom planu ima mesta za pregovore.

- Procenjeno je da najviše šansi ima da se stvari promene u aneksima plana, dok je većina stvari koje indirektno govore o statusu u glavnom delu dokumenta „zakucana“. Teško da će tu biti značajnijih promena, ali će Srbija ipak uložiti prigovore - kaže sagovornik „Blica“ koji insistira na anonimnosti.

Trojka EU, koju čine šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, visoki predstavnik EU Havijer Solana i komesar za proširenje Oli Ren, dala je do znanja Srbiji da je EU bitan razvoj situacije na Kosovu, jer će, osim političkog i ekonomskog dela, Evropa preuzeti i bezbednosni deo u pokrajini.

Kako su Beti preneli diplomatski izvori u Briselu, visoki predstavnici EU su u Beograd došli da zatraže i hitno formiranje nove proevropske vlade, ali i da ponude obnovu pregovora o pridruživanju, uz ispunjavanje haških uslova.

Proširena trojka EU će utvrditi i da li je moguće očekivati bilo kakvu opipljiviju nagodbu oko Kosova ili bar „meko“ neprihvatanje uz pregovore, ali ne i odbijanje predloga izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija.

Da postoji mogućnost da se plan Ahtisarija podeli na tehnički i politički deo, javio je juče i KiM radio iz Čaglavice pozivajući se na „visoke zapadne diplomate“. Razdvajanje tehničkog dela plana od elemenata koji se tiču samog suvereniteta omogućilo bi da se tehnički deo koji se odnosi na decentralizaciju, zaštitu kulturnog i verskog nasleđa i transfer nadležnosti sa Unmika i EU na kosovske institucije prvo sprovede, pa tek onda da se pređe na politički deo Ahtisarijevog plana, koji podrazumeva status Kosova.

- Neprihvatanje plana ostavlja gospodina Ahtisarija samo sa jednom stranom u pregovorima, a on kao međunarodni pregovarač treba da omogući suživot i jednima i drugima. Međutim, naše neučestvovanje može samo kratkoročno biti problem za međunarodnu zajednicu. Na kraju Ahtisari može sesti samo sa pregovaračkim timom Prištine i završiti svoj konačni predlog - kaže lider srpske liste za Kosmet Oliver Ivanović.

Bivši šef srpske diplomatije i funkcioner Pakta za stabilnost Goran Svilanović kaže da Srbija može da se ne slaže sa predlogom, ostane pri svom Ustavu, ali da nastavi da sarađuje sa svima u međunarodnoj zajednici. On to jednostavno objašnjava kao konstruktivno neslaganje.

- Možemo da se ne slažemo čak i sa odlukom Saveta bezbednosti, ali da se ponašamo odgovorno i sarađujemo sa svima na svetskom i regionalnom nivou. Međutim, smatram da ima prostora za dalje pregovore i smatram da naša delegacija treba da ide u Beč. Oko statusnog dela smatram da treba da uložimo prigovore na deo po kome se Kosovu predviđaju međunarodni ugovori i članstvo u međunarodnim organizacijama. Što se tiče dela koji se ne odnosi na status, ima mesta da se traži još neka opština, pojačavanje garancija za Srbe - zaključuje Svilanović. U Beogradu je juče boravio i britanski ministar za evropska pitanja Džefri Hun koji veruje da će specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari pokazati fleksibilnost kada je reč o odlaganju pregovora u Beču, do sazivanja Skupštine Srbije.

Nakon susreta sa premijerom Vojislavom Koštunicom, predsednikom Borisom Tadićem i ministrom spoljnih poslova Vukom Draškovićem, Hun je ocenio da su razgovori bili konstruktivni, te da je svojim sagovornicima savetovao da „pažljivo pročitaju Ahtisarijev izveštaj i, ukoliko postoje stvari oko kojih se ne slažu, to iznesu prilikom predstojećih razgovora u Beču“.

- Predstavnici Velike Britanije i EU ohrabruju sada obe strane da na izuzetno dobar predlog odgovore konstruktivno i uključe se u pregovore na predstojećem sastanku u Beču i iznesu sve svoje primedbe - rekao je britanski ministar za Evropu. On nije želeo da detaljnije iznese argumentaciju na osnovu koje je sagovornike iz Beograda pokušao da ubedi u kvalitet Ahtisarijevog plana, već je naglasio da je reč o procesu koji nije važan samo za EU, te da je evropska budućnost Srbije koncept za stabilnost u regionu.

On je odbacio svaku mogućnost nagodbe sa Srbijom, kojom bi ona prihvatila Ahtisarijev plan, a da u zamenu ubrzano dobije članstvo u EU.

- Ova dva pitanja nisu povezana, niti je moguće izvršiti bilo kakvu trgovinu - naglasio je Hun.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica ostao je juče pri stavu da je za Srbiju neprihvatljiv i nelegitiman predlog Martija Ahtisarija, saopštila je Vlada Srbije.

Koštunica je u razgovoru sa Džefrijem Hunom upozorio da je Ahtisari, umesto da traži rešenje za uređenje pokrajine, neovlašćeno izašao iz svog mandata i otvorio pitanje državnog statusa Srbije i njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

„Ahtisari svojim predlogom prekraja međunarodno priznate granice Srbije i krajnji rezultat njegovog predloga predstavlja otimanje 15 odsto teritorije Srbije“, naglasio je Koštunica u razgovoru sa Hunom.

U saopštenju se napominje da je premijer Srbije ukazao na to da svetski poredak počiva na principu poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država i da to jasno garantuje Povelja UN.

Koštunica je, kako se navodi, rekao da posle nedavnih parlamentarnih izbora u Srbiji sledi konstituisanje državnih organa, i to prvo Skupštine Srbije, koja će doneti odluke o nastavku pregovora i o daljim koracima po pitanju Kosova.

Predsednik Srbije Boris Tadić ponovio je juče, u razgovoru sa ministrom za evropska pitanja Velike Britanije Džefrijem Hunom, da se Srbija protivi nezavisnosti Kosova i Metohije. Tadić istakao da će Srbija nastaviti konstruktivno učešće u pregovaračkom procesu „istrajno braneći državne i nacionalne interese“.

Ekipa „Blica“

    Pregovori mogu da se pomere par dana

    Lideri EU razmatraju mogućnost da konsultacije Beograda i Prištine odlože za sedam dana, javio j juče radio Bi-Bi-Si.

    „Austrija, koorganizator budućih konsultacija, u utorak je nezvanično zatražila više vremena za tehničke pripreme konsultacija... Beč je uveren da je kancelarija Martija Ahtisarija (Unosek) spremna da izađe u susret srpskoj strani, ovoga puta pod novim uslovima koji još nisu određeni“, preneo je Bi-Bi-Si.

    To je juče potvrdila i austrijska ministarka inostranih poslova Ursula Plasnik koja je rekla da „Austrija podržava zahtev Beograda za odlaganje predstojeće runde pregovora o Kosovu ukoliko srpske vlasti navedu dobre razloge“. Ona je naglasila da je informisana da je predsednik Srbije Boris Tadić tražio odlaganje pregovora za nekoliko dana.

    Ž. J.


Izvor: Blic

Otac Martti Ahtisaari'a, Oiva Adolfsen, je tokom Drugog svetskog rata bio oficir u zloglasnoj dobrovoljačkoj SS diviziji "Wiking".

BEOGRAD - Otac Martti Ahtisaari'a, specijalnog izaslanika UN za Kosovo prezivao se Adolfsen, a tokom Drugog svetskog rata bio je oficir u zloglasnoj dobrovoljačkoj SS diviziji Wiking. Kako piše Nedeljni telegraf, Oiva (Adolfsen) Ahtisaari, Martti'ev otac, služio je u bataljonu "Nord-Ost" koji su činili isključivo finski dobrovoljci.

Prema tadašnjim nemačkim izvorima finski bataljon u okviru SS divizije "Wiking" bio je najelitniji deo jedinice i posebno se istakao u borbama na istočnom frontu. Jedinica se, naime, u borbama sa sovjetskom "Crvenom armijom" toliko dobro pokazala da je čak i zloglasni komandant svih SS jedinica Heinrich Himmler izrekao niz pohvala za finskim nacistima. Himmler je istakao da tamo gde stoji finski vojnik neprijatelj ne može da prođe.

Interesantno je da u zvaničnim bibliografskim podacima nigde nema podataka o ocu Martti Ahtisaari'a. Tačnije, o Oiva Ahtisaari'u gotovo je nemoguće naći značajnije podatke, osim da je poreklom Norvežanin i da je bio oficir. Kad, gde i u kojoj vojsci je služio nije navedeno!

To što mu je otac bio nacista, međutim, očigledno nije bila nikakva smetnja Martti'u koji je, na ovaj ili onaj način, u vrhu svetske politike gotovo trideset godina. Podsećamo, reputaciju je stekao kao diplomata u Ministarstvu inostranih poslova Finske, a posle kao diplomata koji je posredovao, ocenjivao, dogovarao i presuđivao na mnogim "vrućim tačkama" (u Izraelu je ispitivao akcije izraelskih snaga u izbegličkim logorima, u Severnoj Irskoj se zavlačio u tajne baze IRA).

Analitičari tvrde da je gotovo sve globalne konflikte od vrha Afrike do Indonezije ili sada Kosova rešavao veoma "uspešno". Srbi su ga na najdrastičniji način upoznali 1999. godine kada je zajedno sa ruskim izaslanikom Viktorom Černomirdinom prisilio Slobodana Miloševića da prihvati njegove uslove za prekid NATO bombardovanja.

Ahtisaari je tada zapretio Miloševiću da će Beograd biti sravnjen ako Srbija nastavi odbije njegov plan. Martti je, kako se kasnije ispostavilo, poručio Miloševiću da će srpske prestonica izgledati kao sto, sa kojeg je prethodno uklonio sve stvari koje su bile na njemu. Svoju netrpeljivost prema Srbima Ahtisaari je, tokom pregovora o statusu Kosova u Beču, pokazao i izjavom da su Srbi kao narod krivi za rat.

Učlanio Finsku u EU

Ahtisaari je kao kandidat Socijaldemokratske parije u februaru 1994. godine postao prvi predsednik Finske koji je izabran na direktnim izborima glasovima svih birača. Na položaju predsednika ostao je do 2000. godine. Ponajviše zahvaljujući njegovoj politici i njegovom ličnom angažmanu, Finska zvanično postaje član Evropske unije 1995. godine.

KIM Info-bilten 07-02-07

Tadic: Ne trazimo odlaganje pregovora nego usaglasavanje datuma





"Srbija nece da vrsi opstrukciju pregovarackog proces, nego da brani svoj integritet i suverenitet... u pregovarackom procesu. Hocemo da branimo nase interese na Kosovu i Metohiji u pregovarackom procesu", naglasio je Tadic.


Predsednik Tadic sa Havijerom Solanom i nemackim ministrom spoljnih poslova
Stajnmajerom u Beogradu, 7. februar 2007

BEOGRAD, 7. januara 2007. (Beta) - Predsednik Srbije Boris Tadic izjavio je danas u Beogradu da Srbija ne trazi odlaganje pregovora o buducem statusa Kosova, nego "usaglasavanje datuma sto je tehnicko pitanje".

"Taj zahtev jeste upucen, ali ne za odlaganje nego za usaglasavanje datuma: formiranje nase skupstine i formiranje pregovarackog tima sa procesom otpocinjanja pregovora u Becu", kazao je Tadic na konferenciji za novinare posle sastanka sa "trojkom" Evropske unije (EU).

Tadic je ocenio da je to tehnicko, a ne politicko pitanje i naglasio da "Srbija ne trazi odlaganje citavog procesa".

"Srbija nece da vrsi opstrukciju pregovarackog proces, nego da brani svoj integritet i suverenitet... u pregovarackom procesu. Hocemo da branimo nase interese na Kosovu i Metohiji u pregovarackom procesu", naglasio je Tadic.

Jedan od clanova delagacije, visoki pedstavnik EU za spoljnu i politiku bezbednosti Havijer Solana kazao je da odlaganje pregovora u Beci zavisi od odluke posrednika UN Martija Ahtisarija.

"Vidim da postoji zelja i Tadica i naroda u Srbiji da ucestvuju u procesu pregovora. Odluka o odlaganju zavisi od Ahtisarija i nadam se da ce on to uvaziti", kazao je Solana.

On je podsetio da je delagacija EU bila u Moskvi gde je o Kosovu razgovarala sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovom i dodao da je neophodno da UN i dalje razgovaraju sa svim stranama u procesu, pri cemu je istakao ulogu Ahtisarija.


Solana: Za EU bi bilo prihvatljivo krace odlaganje pregovora

PRISTINA, 7. februara 2007. (Beta) - Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je danas da bi za EU  bilo prihvatljivo krace odlaganje poslednje runde pregovora o buducem statusu Kosova.

"Sve sto je razumno kada je rec o vremenskim rokovima, moze da bude prihvatljivo. Mozda nedelju dana ili nesto slicno", rekao je Solana.

Visoki predstavnik EU danas je doputovao u Pristinu na razgovore sa kosovskim zvanicnicima, a po podne ce otputovati za Beograd.

Podrska planu i saglasnost sa pomeranjem pregovora

BEOGRAD, 7. februara (Tanjug) - Trojka Evropske unije ponovila je veceras podrsku predlogu Martija Ahtisarija i pokazala spremnost da prihvati zahtev Beograda da se nastavak pregovora o statusu Kosova i Metohije uskladi sa konstituisanjem demokratskih institucija u Srbiji.   

Predsednik Srbije Boris Tadic rekao je da je Srbija zvanicno zatrazila usaglasavanje datuma, precizirajuci da Srbija ne trazi odlaganje razgovora u Becu, vec usaglasavanje i da je rec o tehnickom, a ne politickom pitanju. 

"Srbija nece da vrsi opstrukciju pregovarackog procesa, vec da brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet i svoje interese na Kosovu i Metohiji u pregovarackom procesu", naglasio je Tadic na zajednickoj konferenciji za stampu sa evropskom "trojkom" i visokim zvanicnicima Unije,   

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana je tokom prepodneva u Pristini, a zatim i u Beogradu porucio da bi kratko odlaganje poslednje runde pregovora o buducem statusu Kosova bilo prihvatljivo za Evropsku uniju.   

"Sve sto je razumno kad je rec o vremenu, moze biti prihvatljivo... Mozda nedelju dana ili tako nesto", rekao je Solana.   

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Kostunica izjavio je, posle susreta sa evropskom "trojkom", da je Marti Ahtisari, mimo mandata koji mu je poveren, umesto buduceg uredjenja Kosova predlozio status Srbije i formiranje nove, druge albanske drzave na teritoriji nase zemlje. 

Kostunica je, na zajednickoj konferenciji za stampu sa evropskom "trojkom", najavio da ce Srbija, uprkos tome u daljim razgovorima o Kosovu i Metohiji biti "konstruktivna, ali i nepopustljiva".   

Britanski ministar za Evropu Dzefri Hun izjavio je u Beogradu da eventualna odluka o odlaganju pregovora u Becu zavisi od Martija Ahtisarija, ali da on veruje da ce specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija pokazati fleksibilnost po tom pitanju. 
   
Evropska "trojka" i visoki zvanicnici EU porucili su da je Brisel potpuno opredeljena za evropsku Srbiju i da zeli da vidi da Srbija ostvaruje napredak na putu ka clanstvu u Evropskoj uniji.

H.Solana: Na kraju ne mora biti jedan paket

KIM Radio, 7. februar 2007

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je danas u Pristini da EU podrzava Ahtisarijev predlog za resenje statusa Kosova.Odgovarajuci na pitanje da li se Ahtisarijev predlog moze podeliti na tehnicki i politicki deo Solana je rekao: Ovo je jedan paket, a ne dva. Ono sto Ahtisari ima na umu je da pokusa da kroz ovaj proces intenzivnih konsultacija, finalizuje kompletan paket. Taj paket jos nije potpun, desavace se u vremenskim etapama, ali i ne znaci da na kraju procesa mora da bude samo jedan jedini paket”, rekao je Solana novinarina posle susreta sa predstavnicima privremenih institucija u Pristini i politickim predstavnicima Srba u pokrajini. On je rekao da od kosovskih institucija ocekuje odgovornost jer, kako je rekao, narod Kosova je na putu da zatvori poslednju stranicu istorije.

Moguca podela Ahtisarijevog plana na tehnicki i politicki deo

KIM Radio, 7. februar 2007

Postoji mogucnost da se plan Martija Ahtisarija za resavanje statusa Kosova podeli na tehnicki i politicki deo, potvrdio je KIM radiju jedan visoki zapadni diplomata.

- Razdvajanje tehnickog dela plana od elemenata koji se ticu samog suvereniteta bi omogucio da se tehnicki deo odmah primenjuje, a suverenitet ostane da se resi kada se vidi da tehnicki sporazum ide kako treba, da se sprovode decentralizacija, zastita kulturne bastine i da transfer sa UNMIK-a na EU misiju i Kosovske institucije ide kako treba, kaze ovaj izvor.

Diplomata objasnjava da mnogi delovi plana koje Beograd tumaci kao elemente drzavnosti postoje u visokim autonomijama na Zapadu i ne treba praviti probleme oko zastave i himne.
- Drugim recima Kosovu bi se reklo: vi samo mozete ici dalje u ovom pravcu, a ne nazad, ali koliko cete brzo doci do priznavanja suvereniteta zavisi pre svega koliko cete pokazati da ste odgovorni prema svim gradjanima i koliko doprinosite regionalnoj stabilnosti Balkana. Kada Srbija i Kosovo budu u EU vrlo je moguce da se tada nadje konacno resenje jer ce Srbija, Kosovo i ostale EU zemlje deliti suverenitet sa EU. Tada bi se moglo u nizu bilateralnih odnosa resiti mnogo pitanja koja se sada ne mogu resiti, ovako igrom na sve ili nista Srbija direktno rizikuje da previse izgubi. Odgovarjuci na pitanje, da li je moguce razgraniciti tehnicke detalje plana od politickog resenja odnosno statusa, sefica Americke kancelarije u Pristini Tina Kajdanov kaze:

- Smatram da je nacin na koji izaslanik Ahtisari do sada vodio pregovore bio usmeren prema tome da se iznadju tehnicki modeli na koji nacin bi moglo da se odgovori na potrebe srpske zajednice. To je i pravo pitanje, na koji nacin mozemo da omogucimo ljudima da se osecaju ovde bezbedno i sigurno. Bez obzira na status koji ce biti preporucen od strane izaslanika Ahtisarija ljudi moraju da znaju kakav ce biti njihov svakodnevni zivot. Nadam se da Srbi kao i svi gradjani Kosova shvataju da je ovo deo jednog procesa i u sustini to je bio jedan dugotrajan proces.

Sefica Americke kancelarije objasnjava da je Ahtisarijev dokument “rezultat dugotrajnih pregovora koji su trajali mesecima, a u neku ruku dokument je rezultat sedmogodisnjeg perioda u kojem se nije znalo kakav ce biti status Kosova”. Ona je ponovila stav medjunarodne zajednice da na Kosovo nece stizati strane investicije ukoliko se tacno ne odredi status. “Ono cemu se ja i Vlada koju predstavljam nada jeste da ce ljudi malo manje obracati paznju na politicku stranu dokumenta vec ce se vise koncentrisati na ono sta taj dokument u sustini predstavlja, kakvu korist njima donosi”, zakljucuje Tina Kajdanov.

Kosovski Srbi sa Solanom: Decentralizacija veliki problem – treba je razdvojiti od politike

KIM Radio, 7. februar 2007

Clan pregovarackog tima Goran Bogdanovic kazao je da su u razgovoru sa Solanom srpski predstavnici izneli svoj stav u vezi predloga Ahtisarija za status Kosova i da je najvise primedbi bilo na proces decentralizacije, formiranja novih opstina, njihove kompetencije i nadleznosti. Bogdanovic je rekao i da je neprihvatljivo da se srpska zajednica tretira kao manjina vec kao etnicka zajednica druga po velicini.

“Nepominjanje teritorijalnog integriteta i rezolucije 1244 srpsku zajednicu cini apsolutno nesigurnom i to su predstavnici Srpske liste istakli kao glavnu primedbu Havijeru Solani“, rekao je novinarima nosilac liste Oliver Ivanovic. Ivanovic smatra da treba razdvojiti tehnicka od politickih pitanja u predlogu Ahtisarija o statusu Kosova.

“Dvo-trecinska vecina za neka osetljiva pitanja daje nam pravo i mogucnost da se ukljucimo, ali tu moraju da nastanu jos neka poboljsanja. Ocekujemo malo vise strpljenja i od Ahtisarija i od EU za beogradski pregovaracki tim koji ima problema oko konstituisanja”, rekao je Ivanovic u Pristini nakon susreta sa visokim predstavnikom EU. On je ponovio da je jedino resenje u pregovorima. Ivanovic kaze da treba razdvojiti decentralizaciju od politickog pitanja jer je, po njegovim recima, decentralizacija svakodnevni zivot obicnih ljudi. “Nema razloga da se decentralizacija uslovljava u izvesnom smislu predlogom resenja konacnog statusa Kosova. Mi se zalazemo za to. Hoce li se u tome uspeti zavisi od pregovarackih timova. To mora biti predmet pregovora ,zakljucio je Ivanovic.

Visoki predstavnik EU Havijer Solana razgovarao je i sa predstavnicima opstina sa severa, sa predsedikom opstina Novo Brdo i Strpca kao i sa predstavnicima Srpske liste za Kosovo i Metohiju. On se danas sastao i sa predstavnicima privremenih institucija, kao i sa komandantom Kfor-a Rolandom Katerom i zamenikom sefa UNMIK-a Stivenom Sukom.

Vladika Artemije u poseti Vasingtonu

Raskoprizrenska Eparhija, 7. februar 2007

U prvim danima nakon sto je Marti Ahtisari predstavio svoj plan Beogradu i Pristini, sto je praceno znacajnom diplomatskom aktivnoscu mnogih medjunarodnih zvanicnika kako u Srbiji tako i u inostranstvu, NJegovo Preosvestenstvo Episkop rasko-prizrenski dr Artemije nalazi se u poseti Vasingtonu, gde u institucijama americke administracije i medjunarodnih predstavnistava u Americi vodi intenzivne razgovore o Ahtisarijevom predlogu.

Na pocetku svoje posete Episkop Artemije se, zajedno sa predstavnicima Americkog saveta za Kosovo, sreo sa spanskim ambasadorom u Vasingtonu Karlom Vestendorpom. S obzirom da je Spanija protiv nametanja resenja i oduzimanja dela teritorije jednoj suverenoj drzavi, razgovor je tekao u otvorenoj i prijateljskoj atmosferi, propracenoj medjusobnim razumevanjem.

Govoreci o nedostacima Ahtisarijevog predloga Episkop Artemije je rekao da je taj plan neprihvatljiv za Srbiju i srpski narod jer, iako ne pominje rec nezavisnost, fakticki izdvaja Kosovo i Metohiju iz sastava drzave Srbije i uvodi ga na put sticanja nezavisnosti.

Do pravednog i odrzivog resenja moze se doci jedino pregovorima, istakao je Episkop Artemije, ali i pregovori se ne mogu voditi na nacin kako je to do sada cinjeno.

„Neko je vec obecao Albancima nezavisnost unapred, i to pre pocetka bilo kakvih pregovora, i zato do sada nema i nije moglo biti nikakvog dogovora. Da bi se pregovori sada nastavili mora se Albancima jasno reci `da je nezavisnost samo jedna od opcija`. Jedino tako se moze doci do resenja. U protivnom, ukoliko medjunarodna zajednica to Albancima ne bude stavila do znanja, na pregovore ne treba ici. Odlazak na pregovore bez ispunjavanja toga uslova bila bi izdaja nacionalnih interesa“, jasno je istakao NJegovo Preosvestenstvo.

„Srbija nikada nece prihvatiti odvajanje Kosova i Metohije i stvaranje nove albanske drzave na Balkanu“, bila je jasna poruka Episkopa Artemija.

„Ne moze jedna strana dobiti sve, a druga izgubiti sve; ne moze se udovoljiti jednoj manjini, a kazniti vecinski, konstitutivni narod“ rekao je Episkop Artemije, izrazavajuci misljenje i stav srpske strane.

Episkop Artemije sreo se izmedju ostalih i sa senatorom DZordzom Vojnovicem, kongresmenom John Duncan-om i kongresmenkom Lowey Nita.

U svim razgovorima NJegovo Preosvestenstvo jasno i nedvosmisleno je isticao da je Ahtisarijev predlog neprihvatljiv za srpski narod, te da se ta poruka mora jasno uputiti medjunarodnoj zajednici i od strane vlasti u Beogradu. Beograd mora ostati cvrst i dosledan u svome stavu da ne prihvata izdvajanje Kosova i Metohije iz Srbije u bilo kom vidu i pod bilo kakvim uslovima, i to je jedina brana realizaciji teznji kosovskih Albanaca, i onog dela medjunarodne zajednice koji podrzava njihove interese.

Solana: Na Ahtisariju odluka o odlaganju pregovora

PRISTINA, 7. februara 2007. (Beta) - Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je danas u Pristini da je na specijalnom izaslaniku UN Martiju Ahtisariju da odluci o eventualnom odlaganju pregovora o statusu Kosova.

Solana je na konferenciji za novinare kazao da ce EU biti aktivno ukljucena u proces utvrdjivanja statusa Kosova.

"Nije moj zadatak da odlucim kako ce se nastaviti konsultacije u narednim danima i koliko ce trajati. Ono sto ja zelim je da u konsultacije budu ukljuceni i Pristina i Beograd i znam da ce predsednik Ahtisari biti angazovan na ovom pitanju", rekao je visoki predstavnik EU.

Predsednik Srbije Boris Tadic zatrazio je od predstavnika zemalja Kontakt grupe da se pregovori u Becu odloze do formiranja novog parlamenta Srbije.

Prema recima Solane, EU ce saradjivati sa Ahtisarijem u resavanju statusa Kosova.

"Vi (Kosovo) ste usli u fazu pisanja poslednje stranice dosadasnje istorije i ispisivanja prve stranice nove istorije. U tom smislu EU u potpunosti podrzava predlog Ahtisarija", rekao je on.

Solana je dodao da je clanovima pregovaracke ekipe Pristine preneo da ce od sada ceo proces zavisiti od njih.

"Vi cete potpisati mnoge sporazume koje treba da ostvarujete, da postujete prava manjina i ljudska prava i da nastavite sa ostvarivanjem vase perspektive, koja je ulazak u Evropsku uniju", rekao je visoki predstavnik EU.

Tokom posete Kosovu, Solana je razgovarao sa pregovarackom ekipom Pristine koju predvodi predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost razgovarao je i sa politickim predstavnicima kosovskih Srba, komandantom Kfora Rolandom Katerom i zamenikom sefa UNMIK-a Stivenom Sukom.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je izjavio da se na sastanku sa Solanom nije razgovaralo o odlaganju sastanka u Becu.

"Kosovska strana je svoje predloge i sugestije prenela predsedniku Ahtisariju", rekao je Sejdiu, navodeci da je u toku "poslednja faza stvaranja nezavisne i suverene drzave" Kosovo.

Svilanovic: Zatrazeno odlaganje pregovora za 21. februar

BEOGRAD, 6. februara (Tanjug) - Funkcioner Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope Goran Svilanovic izjavio je veceras da je, prema njegovim saznanjima, zatrazeno da se pregovori o buducem statusu Kosova i Metohije, koji bi trebalo da budu u Becu 13. februara, odloze za 21. februar. 

Svilanovic je, u emisiji Radio-televizije Srbije, kazao da Srbija "ne treba da ustaje od stola" i da saradjuje, i da bi trebalo da se pozove na Ustav i ne prihvati nezavisnost Kosova i Metohije. 

Svilanovic je rekao da je neophodno da se sto pre konstituise novi parlament koji bi, prema njegovom misljenju, trebalo da obnovi mandat pregovarackom timu za Kosovo i Metohiju, ocenivsi da su "ti ljudi dobro radili svoj posao". 

On je dodao da ima razloga da se razgovara o prosirenju pregovarackog tima, koji bi, prema njegovom misljenju, trebalo da bude prosiren sa Srbima sa Kosova i Metohije, diplomatama od karijere i pravnicima.

Svilanovic: Ahtisarijev plan unapredjuje status Srba

NOVI SAD, 7. februara 2007. (Beta) - Funkcioner Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope Goran Svilanovic izjavio je da Ahtisarijev plan za Kosovo "ovakav kakav je", predvidja znacajno unapredjenje statusa Srba na Kosovu.

U intervjuu novosadskom "Dnevniku" Svilanovic je ocenio da se "namerno ili slucajno" javnosti ne predocava da Srbi po ovom planu dobijaju primarnu i sekundarnu zastitu na opstinskom nivou i obrazovanje po srpskim programima, zakljucno s univerzitetom u Kosovskoj Mitrovici.

"Dobijaju mogucnost da biraju nacelnike policije u srpskim opstinama, da se horizontalno povezuju, kao i da i dalje budu finansirani i podrzavani od Srbije. Konacno, dobijaju mogucnost da upravljaju velikim delom prihoda koji ostvare na svojoj teritoriji", rekao je on.

Svilanovic je rekao da "moze da zamisli" da Srbija kaze kako apsolutno ne prihvata plan pa makar ga neko i nametnuo, ali je upozorio da bi SAD i nekoliko vaznih drzava EU jednostrano mogli priznati Kosovo.

"I Kosovo bi prakticno postalo nezavisno, a Srbija, a narocito Srbi u pokrajini, ostali bi bez icega", napomenuo je Svilanovic, isticuci da Evropa od Srbije ocekuje u pregovorima "konstruktivno neslaganje".

Prema njegovim recima, ukoliko ostane konstruktivan partner na regionalnom i globalnom nivou, Srbiji u pregovorima niko nece sporiti pravo da cvrsto drzi stav da se "principijelno ne slaze s pojedinim elementima Ahtisarijevog plana", pogotovo sa onim koji se ticu statusa.

Srbija moze da se ne slozi s Ahtisarijevim planom, ali ne sme da ispusti priliku i da "zarad potpuno neizvesne buducnosti zacementira sve ono sto je u njemu dobro za kosovske Srbe".

Vlada da pripremi nacrt Rezolucije kao odgovor Ahtisariju

BEOGRAD, 7. februara (Tanjug) - Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolic pozvao je danas Vladu Srbije da pripremi okvirni dokument po kome bi Narodna Skupstina na konstitutivnoj sednici usvojila Rezolucije kojom bi odgovorila na predlog specijalnog izaslanika UN Marti Ahtisarija o statusu Kosova i Metohije.   

Nikolic je u izjavi Tanjugu kazao da smatra da bi posle jednodnevne sednice parlamenta "mogli da izadjemo pred gradjane Srbije, a i da posaljemo u Bec na takozvane pregovore nekoga ko ce imati mandat od Skupstine, tacno i jasno ogranicen, sa zadatkom koje stavove treba da zastupa". 

"Mislim da je sve to moguce ukoliko ima ozbiljnosti i zelje da to uradimo, a ako toga nema, onda su u pitanju nekakve druge igre o kojima SRS ne zna zaista nista", dodao je on. 

Govoreci o eventualnim promenama u pregovarackom timu, Nikolic je kazao da o tome nije do sada bilo govora. 

On je podsetio da radikalima ucesce nije ponudjeno ni pri sastavu sadasnjeg pregovarackog tima "zato sto je verovatno postojao nalog sa zapada da mi ne smemo da znamo o cemu se tamo radi". 

Nikolic je rekao da bi zeleo da vidi izvestaj tima "koji je u nase ime pregovore vodio i sta se tamo desavalo i da li je bilo nagovestaja da ce izvestaj Ahtisarija biti ovako nepovoljan". 

"Mi smo tu, ne bezimo od odgovornosti za Kosovu i Metohiju, ne bezimo i od toga da svakom kazemo sta treba, ali

mislim da radikali nece prihvatiti da putuju na bilo kakve pregovore na kojima ne bismo imali ni pravo da raspravljamo o sustini resenja koje je Ahtisari predlozio a to je nezavisnost Kosova i Metohije", ukazao je on.

Nikolic je istakao i da, ako se razgovara samo o aneksima koji prate tu nezavisnost, onda radikalima tamo nije mesto.

On je dodao da ce pozvati politicke stranke u Srbiji da svoje predstavnike za pregovaracki tim ne odredjuju "ako to bude prica o nezavisnom Kosovu, a ne prica o resenju za Kosovo i Metohiju".

Harston: Bilo bi veoma pogresno povuci se iz pregovora


BEOGRAD, 6. februara (Tanjug) - Sef kancelarije UN u Beogradu Dzonatan Harston ocenio je veceras da bi sada bilo veoma pogresno povuci se iz pregovora o buducem statusu Kosova i Metohije. 

Pregovori daju priliku Srbiji i Albancima na Kosovu da jos jednom iznesu svoje argumente, rekao je Harston je u izjavi Televiziji "Pink", istakavsi da bi bila "dramaticna greska" povuci se iz pregovora u ovom momentu. 

Harston je rekao da je bio odusevljen kada je cuo da su se predsednik i premijer Srbije Boris Tadic i Vojislav Kostunica susreli danas sa izaslanikom SAD u pregovorima o statusu Kosova i Metohije Frenkom Viznerom, ocenivsi da je to dobar znak.


Raskovic: Realni razlozi za odlaganje pregovora

BEOGRAD, 6. februara (Tanjug) - Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Raskovic - Ivic izjavila je vecars da je za srpsku stranu neprihvatljiva nezavisnost, kao resenje buduceg statusa te pokrajine i ocenila da postoje realni razlozi za odlaganje pregovora do formiranja Narodne skupstine.  Raskovic-Ivic je, u emisiji RTS-a, kazala da pregovaracki tim prati sudbinu vlade, koja je izgubila legitimitet posle izbora 21. januara, i da je predsednik Srbije jedini imao legitimitet da primi izaslanika UN za Kosovo i Metohiju Martija Ahtisarija, koji je srpskoj strani predstavio svoj plan za buduci status juzne srpske pokrajine. 

Ona je rekla da ocekuje da ce Ahtisari imati razumevanja za zahtev srpske strane da se pregovori odloze, ocenivsi da za to postoje realni razlozi, nedavno odrzani izbori, koji se ponavljaju na nekoliko mesta i posle kojih je potrebano da se formira nova Narodna skupstina.  Raskovic-Ivic je podsetila da su pregovori odlozeni kada je umro predsednik Kosova i Metohije Ibrahim Rugova, koga je mogao da zameni predsednik kosovske skupstine. 

Predsednica Koordinacionog centra je ocenila da ce biti tesko da se nova Skupstina Srbije konstituise do 13. februara, a novi parlament treba da imenuje novi pregovaracki tim ili da da legitimitet ovom, ali i da se inovira platforma koja ce sadrzati odgovore na Ahtisarijev papir. 

U novi pregovaracki tim trebalo bi pozvati predstavnike Srpske radikalne stranke, jer su dobili najvecu podrsku na nedavnim izborima, ali i zato sto je "pitanje Kosva i Metohije drzavno", rekla je ona.  Raskovic-Ivic je kazala da se nada da ce Rusija upotrebiti veto na moguce resenje nezavisnosti Kosova i Metohije i da ce to uciniti i Kina, jer se te zemlje zalazu za postovanje medjunarodnog prava i za teritorijalni inetgritet i suverenitet Srbije. Ona jeocenila da je podela Kosova i Metohije nerealna u ovom trenutku, jer bi to znacilo da se Srbija odrice svojih stavova, istakavsi da je pregovaracki tim dobio mandat da cuva suverenitet i teritorijalni integritet Srbije na celoj njenoj teritoriji. 

Funkcioner Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope Goran Svilanovic je kazao da je neophodno da se sto pre konstituise novi parlament koji bi trebalo da obnovi mandat pregovarackom timu za Kosovo i Metohiju, jer su "ti ljudi dobro radili svoj posao".   

Svilanovic je kazao da je srpska strana, prema njegovim saznanjima, zatrazila da se pregovori u Becu, koji su zakazani za 13. februar, odloze za 21. februar, i naglasio da ocekuje da ce Ahtisari "imati sluha za srpski zahtev" i da ce on biti prihvacen.   

On je ocenio da ima razloga da se razgovara o prosirenju pregovarackog tima, koji bi trebao da bude prosiren sa Srbima sa Kosova i Metohije, diplomatama od karijere i pravnicima. 

Trebalo bi se pozvati na Ustav Srbije i ne prihvatiri nezavisnost, ali ucestvovati u pregovorima do kraja i iznosti svoj stav, cak i ako dodje do rezolucije Saveta bezbednosti koja proklamije nezavisnost Kosova, rekao je Svilanovic i dodao da bi srpska strana trebalo jasno da stavi do znanja da ne prihvata nezavisnost, ali i da ne prekine saradnju sa svima.  Svilanovic je kazao da postoji vise scenarija za resavanje buduceg statusa Kosova, od kojih je jedan da bude doneta rezolucija SB UN koja usvaja Ahtisarijev plan i to znaci da je Kosvo na putu ka nezavisnosti.   

Prema njegovom misljenju, druga je da nema nikakve rezolucije i da neke od zemlja, kao SAD i Velika Britanija, jednostarno priznaju nezavisnost Kosova, sto je, prema Svilanovicu jedan od najgorih scenarija. 

Svilanovic smatra da nije iskljucena ni prica o podeli Kosova i Metohije, ali da bi to bilo praceno brojnim problemima, pre svega Srba iz centralnog dela Kosova, koji bi bili izlozeni pritisku Albanaca da napuste pokrajinu.

To bi, po njegovom misljenu, moglo da da mogucnost da madjarske opstine na severu zatraze promenu granica, kao i Albanci na jugu Srbije. 

Problem Kosova dominirace politickom scenom Srbije cele godine, kazao je on i dodao da se umesto aprila, koji je Ahtisari pomenuo kao moguci datum resavanja pitanja statusa, vec sada pominje spetembar. 

On je rekao da bi srpska strana trebalo da trazi u pregovorima jos srpskih opstina, posebno u Metohiji, koje bi bile horizontalno povezane medju sobom, ali i sa opstinama u Srbiji.

Na Kosovu nezadovoljstvo zbog Ahtisarijevog dokumenta

PRISTINA, 7. februara (Tanjug) - Rukovodstvo Skupstine opstine Vitina, sa vecinskim albanskim stanovnistvom, usvojilo je deklaraciju protiv predloga medjunarodnog izaslanika za status Kosova Martija Ahtisarija kojim se izmedju ostalog predvidja formiranje opstine Klokot, sela sa vecinskim srpskim stanovnistvom u istocnom delu pokrajine. 

Ahtisari u predlogu navodi da bi ta nova opstina sa srpskom vecinom osim Klokota obuhvatala jos osam susednih sela. 

Pored Klokota, Ahtisari je predlozio  formiranje novih opstina sa srpskom vecinom u Gracanici, sa pripajanjem 16 sela, Novo Brdo cinila bi 24 sela, Ranilug 13, a Partes bi bio prosiren sa dva sela. Opstina Severna Mitrovica bi obuhvatala donji i gornji Suvi Do. 

Pristinski elektronski mediji su danas preneli da su se protiv Ahtisarijevog predloga izjasnila i Udruzenja proistekla iz borbe Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) i Pokret za nacionalno oslobodjenje Kosova. 

Najbucniji u protivljenju Ahtisarijevom dokumentu je pokret "Vetvendosja" (Samoopredeljenje) Aljbina Kurtija, nekadasnjeg lidera albanskih studenata u Pristini.   

Kurti tvrdi da je 80 odsto Albanaca na Kosovu nezadovoljno Ahtisarijevim predlogom, najavljujuci proteste u Pristini 10. februara.  Po oceni Kurtija paket Ahtisarija za status Kosova onemogucava realizaciju volje Albanaca za nezavisnoscu i sadrzi sest asimetrija. 

"On je antialbanski i prosrpski, uvazava samo srpsko kulturno nasledje, albanske opstine ce imati manje kompetencija od srpskih i govori o raspustanju Kosovskog zastitnog korpusa (KZK)", naveo je Kurti. 

Po slovu predloga, dodao je Kurti, medjunarodni predstavnici ce imati izvrsnu snagu na Kosovu, a "umesto ratne odstete predvidja se kosovski budzet".   

Predstavnici kosovskih institucija, Skupstine i Vlade su medjutim ocenili da Ahtisarijev predlog nudi osnovu za "drzavu u nastajanju", pozivajuci vecinsko stanovnistvo u pokrajini na strpljenje i odmerene poteze. 

Poslanici Skupstine Kosova ce u petak razmatrati predlog Martija Ahtisarija i upoznati se sa stavom pristinskog pregovarackog tima, sa kojim ce nastupiti u nastavku pregovora za utvrdjivanje buduceg statusa Kosova u Becu.

UNMIK u subotu ne ocekuje nasilje vec mirne proteste

KIM Radio, 7 februar 2007.

Trupe Kfora izvesce na Kosovu i Metohiji vezbu ''Balkanski soko 7'', ciji je cilj testiranje odrzivosti kapaciteta njihovih jedinica, kao i snaga koje dolaze zbog redovne rotacije u zoni, potvrdio je na konferenciji za novinare portparol Kfora. Na vezbama, koje ce se odrzati izmedju 18. i 22 februara, snage Kfora ce ''popravljati svoju operativnu sposobnost, sa akcentom na brzo angazovanje rezervnih trupa i izvodjenje okvirnih operacija na celom Kosovu''.

„UNMIK policija ima operativni plan za sve nepredvidjene situacije“, rekao je portparol UNMIK-a Tomas Li odgovarjuci tako na pitanje novinara da li se za subotu pripremaju pojacane mere bezbednosti zbog najave demonstracija pokreta Samoopredeljenje. „Ono sto bi moglo da se dogodi ovog vikenda je da ljudi izadju na ulice sto ce otezati saobracaj u gradu ali nadamo se da necemo imati nista vise od tih planiranih demonstracija i da ce sve proci u najboljem redu“, rekao je Li. On nije mogao da potvrdi da li je Samoopredeljenje policiji najavilo protest ili ne. Subotnji protest takozvane grupe Samoopredeljenje koju predvodi Albin Kurti polkapa se sa danom kada pravoslavni vernici izlaze na groblja obelezavajuci tako Zadusnice dan posvecen mrtvima. Najavljen je dolazak vernika iz Srbije, sto predstavlja dodatnu zabrinutost za bezbednost. Tomas Li uverava da ce svaki autobus i svaki konvoj u subotu imati policijsku pratnju. Novinari su takodje danas obavesteni da je sef UNMIK-a Joakim Riker otputovao jutros za NJujork gde ce se sutra sastati sa generalnim sekretarom UN-a Ban Ki Munom i specijalnim izaslanikom UN-a Martijem Ahtisarijem sa kojima ce razgovarati o statusu Kosova.

Harston: Bilo bi veoma pogresno povuci se iz pregovora


BEOGRAD, 6. februara (Tanjug) - Sef kancelarije UN u Beogradu Dzonatan Harston ocenio je veceras da bi sada bilo veoma pogresno povuci se iz pregovora o buducem statusu Kosova i Metohije. 

Pregovori daju priliku Srbiji i Albancima na Kosovu da jos jednom iznesu svoje argumente, rekao je Harston je u izjavi Televiziji "Pink", istakavsi da bi bila "dramaticna greska" povuci se iz pregovora u ovom momentu. 

Harston je rekao da je bio odusevljen kada je cuo da su se predsednik i premijer Srbije Boris Tadic i Vojislav Kostunica susreli danas sa izaslanikom SAD u pregovorima o statusu Kosova i Metohije Frenkom Viznerom, ocenivsi da je to dobar znak.


Raskovic: Realni razlozi za odlaganje pregovora

BEOGRAD, 6. februara (Tanjug) - Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Raskovic - Ivic izjavila je vecars da je za srpsku stranu neprihvatljiva nezavisnost, kao resenje buduceg statusa te pokrajine i ocenila da postoje realni razlozi za odlaganje pregovora do formiranja Narodne skupstine.  Raskovic-Ivic je, u emisiji RTS-a, kazala da pregovaracki tim prati sudbinu vlade, koja je izgubila legitimitet posle izbora 21. januara, i da je predsednik Srbije jedini imao legitimitet da primi izaslanika UN za Kosovo i Metohiju Martija Ahtisarija, koji je srpskoj strani predstavio svoj plan za buduci status juzne srpske pokrajine. 

Ona je rekla da ocekuje da ce Ahtisari imati razumevanja za zahtev srpske strane da se pregovori odloze, ocenivsi da za to postoje realni razlozi, nedavno odrzani izbori, koji se ponavljaju na nekoliko mesta i posle kojih je potrebano da se formira nova Narodna skupstina.  Raskovic-Ivic je podsetila da su pregovori odlozeni kada je umro predsednik Kosova i Metohije Ibrahim Rugova, koga je mogao da zameni predsednik kosovske skupstine. 

Predsednica Koordinacionog centra je ocenila da ce biti tesko da se nova Skupstina Srbije konstituise do 13. februara, a novi parlament treba da imenuje novi pregovaracki tim ili da da legitimitet ovom, ali i da se inovira platforma koja ce sadrzati odgovore na Ahtisarijev papir. 

U novi pregovaracki tim trebalo bi pozvati predstavnike Srpske radikalne stranke, jer su dobili najvecu podrsku na nedavnim izborima, ali i zato sto je "pitanje Kosva i Metohije drzavno", rekla je ona.  Raskovic-Ivic je kazala da se nada da ce Rusija upotrebiti veto na moguce resenje nezavisnosti Kosova i Metohije i da ce to uciniti i Kina, jer se te zemlje zalazu za postovanje medjunarodnog prava i za teritorijalni inetgritet i suverenitet Srbije. Ona jeocenila da je podela Kosova i Metohije nerealna u ovom trenutku, jer bi to znacilo da se Srbija odrice svojih stavova, istakavsi da je pregovaracki tim dobio mandat da cuva suverenitet i teritorijalni integritet Srbije na celoj njenoj teritoriji. 

Funkcioner Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope Goran Svilanovic je kazao da je neophodno da se sto pre konstituise novi parlament koji bi trebalo da obnovi mandat pregovarackom timu za Kosovo i Metohiju, jer su "ti ljudi dobro radili svoj posao".   

Svilanovic je kazao da je srpska strana, prema njegovim saznanjima, zatrazila da se pregovori u Becu, koji su zakazani za 13. februar, odloze za 21. februar, i naglasio da ocekuje da ce Ahtisari "imati sluha za srpski zahtev" i da ce on biti prihvacen.   

On je ocenio da ima razloga da se razgovara o prosirenju pregovarackog tima, koji bi trebao da bude prosiren sa Srbima sa Kosova i Metohije, diplomatama od karijere i pravnicima. 

Trebalo bi se pozvati na Ustav Srbije i ne prihvatiri nezavisnost, ali ucestvovati u pregovorima do kraja i iznosti svoj stav, cak i ako dodje do rezolucije Saveta bezbednosti koja proklamije nezavisnost Kosova, rekao je Svilanovic i dodao da bi srpska strana trebalo jasno da stavi do znanja da ne prihvata nezavisnost, ali i da ne prekine saradnju sa svima.  Svilanovic je kazao da postoji vise scenarija za resavanje buduceg statusa Kosova, od kojih je jedan da bude doneta rezolucija SB UN koja usvaja Ahtisarijev plan i to znaci da je Kosvo na putu ka nezavisnosti.   

Prema njegovom misljenju, druga je da nema nikakve rezolucije i da neke od zemlja, kao SAD i Velika Britanija, jednostarno priznaju nezavisnost Kosova, sto je, prema Svilanovicu jedan od najgorih scenarija. 

Svilanovic smatra da nije iskljucena ni prica o podeli Kosova i Metohije, ali da bi to bilo praceno brojnim problemima, pre svega Srba iz centralnog dela Kosova, koji bi bili izlozeni pritisku Albanaca da napuste pokrajinu.

To bi, po njegovom misljenu, moglo da da mogucnost da madjarske opstine na severu zatraze promenu granica, kao i Albanci na jugu Srbije. 

Problem Kosova dominirace politickom scenom Srbije cele godine, kazao je on i dodao da se umesto aprila, koji je Ahtisari pomenuo kao moguci datum resavanja pitanja statusa, vec sada pominje spetembar. 

On je rekao da bi srpska strana trebalo da trazi u pregovorima jos srpskih opstina, posebno u Metohiji, koje bi bile horizontalno povezane medju sobom, ali i sa opstinama u Srbiji.

Na Kosovu nezadovoljstvo zbog Ahtisarijevog dokumenta

PRISTINA, 7. februara (Tanjug) - Rukovodstvo Skupstine opstine Vitina, sa vecinskim albanskim stanovnistvom, usvojilo je deklaraciju protiv predloga medjunarodnog izaslanika za status Kosova Martija Ahtisarija kojim se izmedju ostalog predvidja formiranje opstine Klokot, sela sa vecinskim srpskim stanovnistvom u istocnom delu pokrajine. 

Ahtisari u predlogu navodi da bi ta nova opstina sa srpskom vecinom osim Klokota obuhvatala jos osam susednih sela. 

Pored Klokota, Ahtisari je predlozio  formiranje novih opstina sa srpskom vecinom u Gracanici, sa pripajanjem 16 sela, Novo Brdo cinila bi 24 sela, Ranilug 13, a Partes bi bio prosiren sa dva sela. Opstina Severna Mitrovica bi obuhvatala donji i gornji Suvi Do. 

Pristinski elektronski mediji su danas preneli da su se protiv Ahtisarijevog predloga izjasnila i Udruzenja proistekla iz borbe Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) i Pokret za nacionalno oslobodjenje Kosova. 

Najbucniji u protivljenju Ahtisarijevom dokumentu je pokret "Vetvendosja" (Samoopredeljenje) Aljbina Kurtija, nekadasnjeg lidera albanskih studenata u Pristini.   

Kurti tvrdi da je 80 odsto Albanaca na Kosovu nezadovoljno Ahtisarijevim predlogom, najavljujuci proteste u Pristini 10. februara.  Po oceni Kurtija paket Ahtisarija za status Kosova onemogucava realizaciju volje Albanaca za nezavisnoscu i sadrzi sest asimetrija. 

"On je antialbanski i prosrpski, uvazava samo srpsko kulturno nasledje, albanske opstine ce imati manje kompetencija od srpskih i govori o raspustanju Kosovskog zastitnog korpusa (KZK)", naveo je Kurti. 

Po slovu predloga, dodao je Kurti, medjunarodni predstavnici ce imati izvrsnu snagu na Kosovu, a "umesto ratne odstete predvidja se kosovski budzet".   

Predstavnici kosovskih institucija, Skupstine i Vlade su medjutim ocenili da Ahtisarijev predlog nudi osnovu za "drzavu u nastajanju", pozivajuci vecinsko stanovnistvo u pokrajini na strpljenje i odmerene poteze. 

Poslanici Skupstine Kosova ce u petak razmatrati predlog Martija Ahtisarija i upoznati se sa stavom pristinskog pregovarackog tima, sa kojim ce nastupiti u nastavku pregovora za utvrdjivanje buduceg statusa Kosova u Becu.

UNMIK u subotu ne ocekuje nasilje vec mirne proteste

KIM Radio, 7 februar 2007.

Trupe Kfora izvesce na Kosovu i Metohiji vezbu ''Balkanski soko 7'', ciji je cilj testiranje odrzivosti kapaciteta njihovih jedinica, kao i snaga koje dolaze zbog redovne rotacije u zoni, potvrdio je na konferenciji za novinare portparol Kfora. Na vezbama, koje ce se odrzati izmedju 18. i 22 februara, snage Kfora ce ''popravljati svoju operativnu sposobnost, sa akcentom na brzo angazovanje rezervnih trupa i izvodjenje okvirnih operacija na celom Kosovu''.

„UNMIK policija ima operativni plan za sve nepredvidjene situacije“, rekao je portparol UNMIK-a Tomas Li odgovarjuci tako na pitanje novinara da li se za subotu pripremaju pojacane mere bezbednosti zbog najave demonstracija pokreta Samoopredeljenje. „Ono sto bi moglo da se dogodi ovog vikenda je da ljudi izadju na ulice sto ce otezati saobracaj u gradu ali nadamo se da necemo imati nista vise od tih planiranih demonstracija i da ce sve proci u najboljem redu“, rekao je Li. On nije mogao da potvrdi da li je Samoopredeljenje policiji najavilo protest ili ne. Subotnji protest takozvane grupe Samoopredeljenje koju predvodi Albin Kurti polkapa se sa danom kada pravoslavni vernici izlaze na groblja obelezavajuci tako Zadusnice dan posvecen mrtvima. Najavljen je dolazak vernika iz Srbije, sto predstavlja dodatnu zabrinutost za bezbednost. Tomas Li uverava da ce svaki autobus i svaki konvoj u subotu imati policijsku pratnju. Novinari su takodje danas obavesteni da je sef UNMIK-a Joakim Riker otputovao jutros za NJujork gde ce se sutra sastati sa generalnim sekretarom UN-a Ban Ki Munom i specijalnim izaslanikom UN-a Martijem Ahtisarijem sa kojima ce razgovarati o statusu Kosova.

Frid: Stav Srbije o Kosovu se menja

VASINGTON, 7. februara 2007. (Beta) - Pomocnik americkog drzavnog sekretara Danijel Frid ocenio je da se misljenje javnosti u Srbiji okrece od radikalne opozicije prema planu UN za buduci status Kosova.

Frid je, u intervjuu za bilten Saveta za spoljne odnose, pozvao Beograd da iskoristi poziv UN na pregovore o statusu Kosova ocenivsi da ce bez ucesca Beograda u pregovorima "Srbija egzistirati u sumornoj izolaciji sto niko ne zeli".

"Srbiji je potrebna evropska buducnost. U protivnom, egzistirace u sumornoj izolaciji, a to niko ne zeli. Srpski narod zasluzuje evropsku buducnost, a da bi se stiglo dotle potrebno je resiti pitanje Kosova", rekao je Frid.

Frid je ocenio i da se stav Srbije o Kosovu radikalno promenio i da "mudri Srbi razumeju da nacionalizam nije doneo nista osim bede i unistenja Srbiji".

"Nacionalizam je poput jeftinog alkohola. Prvo vas tera da pijete, onda vas zaslepi, a potom ubije. Mislim da su se Srbi razbudili, ili makar deo njih. I da zasluzuju bolju budcnost...Zasluzuju evropsku buducnost", rekao je on.

Frid je rekao i da SAD ne podrzavaju podelu Kosova i da je to stav i Kontakt grupe.

"Podela je losa ideja. Razumemo da se brojnim Srbima koji zive severno od Ibra dopada ova ideja, ali je ona losa", rekao je on.

"Mislim da je u interesu svih, ukljucujuci i Rusije, da dodje do mirnog, odrzivog resenja balkanskog pitanja. Nikome nije u interesu da izazove nestabilnost", rekao je Frid o mogucem ruskom vetu u Savetu bezbednosti.

Na pitanje da li bi nezavisnost Kosova mogla da posluzi kao presedan drugim oblastima u svetu koje zele nezavisnost, Frid je rekao da je pitanje Kostova "jedinstveno, jer je NATO morao da intervenise da bi zaustavio etnicko ciscenje", sto nije slucaj sa drugim pobunjenim regionima.

Suroi: Nema mogucnosti promene sustine predloga Ahtisarija

PRISTINA, 7. februara 2007. (Beta) - Predsednik opozicione Reformisticke partije ORA i clan pregovaracke ekipe Kosova Veton Suroi izjavio je danas da "nema mogucnosti za promene sustine predloga" specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.

Suroi je na konferenciji za novinare kazao da tih mogucnosti nema, iako ce u Becu biti odrzane konsultacije oko Ahtisarijevog predloga.

"Sumnjam da se moze promeniti bilo sta sustinski u paketu Ahtisarija. Mi smo u toku konsultacija, U petak cemo se sresti sa gospodinom Roanom i ekipom UNOSEK-a da bismo videli sta se moze promeniti", rekao je Suroi.

Prema njegovim recima, do promena u predlogu moze doci samo uz saglasnost obe strane, sto je tesko postici.

Suroi je ocenio da se sa Evropskom unijom mogu otvoriti dublje konsultacije o prirodi i sadrzaju prisustva EU na Kosovu.

Predsednik ORA, koji je juce bio u Spaniji, naveo je da mu je sef spanske diplomatije Miguel Angel Moratinos rekao da ce Spanija podrzati predlog Ahtisarija i da ce "uticati na zemlje Latinske Amerike da podrze taj plan".

Moratinos je, kako je kazao Suroi, obecao da ce Spanija, kao predsedavajuci OEBS, podrzati proces odredjivanja statusa Kosova.

Sastanak vladika SPC sutra u Srpskoj patrijarsiji


BEOGRAD, 7. februara (Tanjug) - Vladike Srpske pravoslavne crkve iz svih eparhija u Srbiji sastace se sutra u Beogradu radi dogovora o radu na povracaju oduzete crkvene imovine, ukljucujuci i onu na Kosovu i Metohiji, receno je Tanjugu u Srpskoj patrijarsiji. 

Na sastanku u Srpskoj patrijarsiji, kako se ocekuje, posebno ce biti reci o imovini oduzetoj SPC na Kosovu i Metohiji, koja je od izuzetne vaznosti za polozaj manastira i crkava u srpskim enklavama u toj pokrajini.  O zakljuccima ovog sastanka episkopa SPC javnost ce biti obavestena zvanicnim saopstenjem, a kako je receno, na skupu su moguce i reakcije na zvanicnu posetu delegacije Evropske unije Beogradu. 

Skupstina Srbije usvojila je u maju prosle godine Zakon o vracanju imovine crkvama i verskim zajednicama, kojim je predivdjeno vracanje imovine oduzete nakon Drugog svetskog rata agrarnom reformom, nacionalizacijom ili slicnim merama. 

Crkvama bi trebalo da budu vracena poljoprivredna zemljista, sume, stambene i poslovne zgrade, stanovi i poslovne prostorije, pokretne stvari od kulturnog i istorijskog znacaja na celoj teritoriji Srbije, ukljucujuci i Kosovo i Metohiju.

KIM Info-bilten 10-02-07c

Albanski demonstranti u Pristini uzvikivali parole protiv Srpske Pravoslavne Crkve trazeci rusenje crkava

Jedna od kljucnih poruka koja je neprestano emitovana sa megafona u toku danasnjih demonstracija u Pristini bila je da su: "Srbi okupirali albanske crkve i manastire u kojima su se nekada molili Albanci" i da "SPC trazi ekstrateritorijalnost manastira sto je pretnja za Kosovo". Na ove poruke okupljeni demonstranti su povremeno uzvikivali da "CRKVE TREBA PORUSITI.... UCK, UCK UCK".



 vec poznatom stilu - nasilje i mrznja prema Srbima i svetinjama SPC,


KIM Info-sluzba
Pristina 10. februar 2007.

komentar: protosindjel Sava Janjic

Vise hiljada Albanaca, pripadnika pokreta Samoopredeljenje i simpatizera OVK protestovalo je danas u Pristini zbog plana za status Kosova specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija. Policija je upotrebila suzavac kako bi sprecila okupljene da probiju kordon. Nekoliko osoba je povredjeno, a bilo je i uhapsenih zbog nasilnog ponasanja.

Prema informacijama izvestaca KIM Info-sluzbe sa lica mesta albanski demonstranti u Pristini danas su pored ostalog posebno grubo verbalno napadalli Srpsku Pravoslavnu Crkvu i mere zastite srpskih svetinja koje su predvidjene planom Martija Ahtisarija.

Jedna od kljucnih poruka koja je neprestano emitovana sa megafona jeste da su: "Srbi okupirali albanske crkve i manastire u kojima su se nekada molili Albanci" i da "SPC trazi ekstrateritorijalnost manastira sto je pretnja za Kosovo". Na ove poruke okupljeni demonstranti su povremeno uzvikivali da "CRKVE TREBA PORUSITI.... UCK, UCK UCK".

Srpska Pravoslavna Crkva najostrije osudjuje ove varvarske poruke Albina Kurtija i ostalih ekstremnih grupa koje su proistekle iz teroristickih krugova OVK. Ovim porukama Kurti i njegovi ekstremisti su otvoreno pokazali ko stoji iza dosadasnjeg vandalskog rusenja 150 srpskih pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji i skrnavljenja stotina pravoslavnih grobalja, posebno u toku martovskog pogroma 2004. godine. Najveci apsurd u celoj prici jeste cinjenica da ukoliko Albanci stare pravoslavne hriscanske crkve smatraju za svoje, zasto su onda njihovi ekstremisti zajedno sa svojim ideolozima poput Kurtija i Demacija rusili te svetinje, nanoseci javnu sramotu sopstvenom narodu i celom civilizovanom svetu koji je to mirno posmatrao. Ove radikalne grupe sve manje skrivaju simpatije prema anahronoj marksisticko-lenjinistickoj ideologiji Envera Hodze ciji portreti krase njihove kancelarije, ali i ekstremnim islamistickim grupama koje ih finansiraju. Kurti i njegovi jurisnici buducnost Kosova i celog Balkana ne vide u Evropi i evropskoj civilizaciji vec u plemenskoj zajednici, nasilju i mrznji prema hriscanskoj veri i kulturi. Otuda i prirodna veza izmedju jednog naizgled urbanog omladinskog pokreta i najekstremnijih pobornika etnicki ciste Velike Albanije.

Danasnje poruke sa protesta u Pristini pokazuju da su svetinjama SPC i te kako potrebne posebne mere zastite i da su one i dalje ugrozene od strane ljudi koji zele da ih uniste i zatru svaki trag vekovnog hriscanskog postojanja na ovim prostorima. Indikativno je, medjutim, da su danasnje demonstracije okupile samo par hiljada ljudi (maksimalno cetiri hiljade po nezavisnim procenama) sto ipak daje nadu da buducnost Kosova ne moze i ne sme da bude u mrznji i nasilju.

Kosovskim Albancima ce valjda jednog dana postati jasno da njima pretnju ne predstavljaju medjunarodni predstavnici, preostali Srbi ili njihove crkve, vec njihovi OVK tajkuni koji su izgradili ogromne vile i sakupili nevidjeno bogatstvo posle rata, dok vecina naroda zivi u teskim socijalnim uslovima i bedi. Nazalost, kako to obicno biva, ekstremisti svoje stecene polozaje cuvaju raspirivanjem mrznje prema svemu sto nije albansko, pokrivajuci svoja necasna dela zastavom Republike Albanije, kic-statuama "heroja" OVK i agresivnom nacionalistickom mitologijom koja neodoljivo podseca na posleratnu partizanstinu u bivsoj Jugoslaviji. Sve dok mladi kosovski Albanci budu slusali i verovali ovoj ideologiji i sve dok jednog dana mladi ne izadju u mirne proteste protiv nasilja, kriminala i korupcije umesto protiv svojih komsija i hriscanskih svetinja, Kosovo ce definitivno ostati crna rupa na karti Evrope.

Pristina: Policija suzavcem rasterala vecu grupu pripadnika Samoopredeljenja

KIM Radio, 10. februar 2007.

U Pristini je oko 14 casova poceo protestni skup pokreta Samoopredeljenje koji predvodi Albin Kurti. Oko cetiri do pet hiljada demonstarnata okupilo se u znak protesta protiv plana specijalnog predstavnika UN-a za status Kosova Martija Ahtisarija.Pocetna tacka protesta bila je plato ispred sedista ove organizacije koje se nalazi u naselju „Gradic Pejton“. Kolona se potom uputila ka zgradi glavnog staba UNMIK-a. Medjutim, kako KIM radio saznaje, demonstrante je tamo docekalo nekoliko kordona policije tako da im je tu put bio zatvoren. Demonstranti su putem megafona obavestavali gradjane o svojim takozvanim zahtevima. Pokret Samoopredeljenje zatrazio je od pristinskog pregovarackog tima da izvrsi, kako su naveli, „samoubistvo“ jer po njima pregovori nisu potrebni.

U nekoliko navrata na protestu je pominjan i status Srpske pravoslavne Crkve na Kosovu.Oni tvrde da je pravoslavna Crkva okupirala albanske Crkve i da su to Crkve i manastiri u kojima su se molili njihovi preci. Demonstranti skandiraju Oslobodilackoj vojsci Kosova a iz mase se na pomen crkve skandira parola “ Srusimo ih, srusimo ih”.

Kolona koju je predvodio Albin Kurti uputila se potom ka spomeniku Skenderbegu gde se i odrzava protest. Prvi govornik na skupu bio je Adem Demaci politicki predstavnik OVK koji je ponovio da je njihov neprijatelj Srbija i da se zalazu protiv srpske dominacije na Kosovu. Demaci je pomenuo da oni pruzaju ruku svojim komsijama Srbima i da nemaju nista protiv da Srbi na Kosovu uzivaju sva ljudska prava ali se protive dominaciji Srbije na Kosovu. Demaci je rekao da je Ahtisarijevim planom predvidjeno da Srspka pravoslavna Crkva dobije eksteritorijalni status. Naglaseno je da ce Srbi u neku ruku dobiti autonomiju kroz decentralizaciju kao i da se u srpskim novim opstinama predvidjaju veca ovlascenja nego u albanskim.

Poslednji govornik bio je Albin Kurti koji je zestoko kritikovao misiju UNMIK-a i kosovske privremene institucije. Nakon njegovog govora demonstranti su krenuli ka zgradi Vlade gde ih je docekalo jako obezbedjenje policije koje je na okupljene demonstarnte bacilo velike kolicine suzavca. Kurti je potom, kako saznaje KIM, radio ubacen u policijsko vozilo i odveden sa protesta oko 15 casova.

Zakljucak demonstranata je da Ahtisarijev plan predvidja stvaranje srpske drzave unutar vec, kako su rekli, njihove drzave koja se zove Kosovo po sistemu „drzava u drzava“. Trenutno je ispred zgrade Vlade ostalo jos nekoliko stotina demonstranata koji kamenicama pokusavaju da gadjaju zgradu Vlade.

Vise hiljada ljudi protestovalo u Pristini protiv plana UN

PRISTINA, 10. februara 2007. (Beta) - Vise hiljada osoba protestovalo je danas u Pristini zbog plana za status Kosova specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, a policija je upotrebila suzavac kako bi sprecila okupljene da probiju kordon.

Kako javlja reporter Bete, nekoliko osoba je povredjeno i policija je uhapsila vise osoba.

Policija je upotrebila suzavac u trenutku kada su demonstranti pokusavali da prodju kordon policije na centralnom pristinskom trgu, u blizini zgrade vlade i Skupstine Kosova.

Demonstracije je organizovao pokret "Samopredeljenje" koji smatra da je Ahtisarijev plan "u saglasnosti sa planovima Beograda", jer ne predvidja punu nezavisnost Kosova.

Protest je poceo u 14.00 ispred sedista "Samopredeljenja", odakle je kolona demonstranata krenula glavnim ulicama Pristine, koje su bile zatvorene za saobracaj i pre pocetka protesta, iako taj pokret nije prijavio protest.

Demonstranti su izvikavali parole protiv Ahtisarijevog plana ali i kosovskog pregovarackog tima.

"Dole pregovaracki tim", "UNMIK napolje", "Decentralizacija donosi podele a podele rat", "Kosovski zastitni korpus treba da postane vojska Kosova", "Sloboda i nezavisnost se ne mogu doneti u paketu" neke su od parola koje su izvikivali ucesnici protesta.

Na centralnom pristinskom trgu Skenderbeg demonstrantima su se obratili dugogodisnji aktivista Adem Demaci, vodja pokreta "Samopredeljenje" Albin Kurti i drugi.

Demaci je rekao da "narod Kosova voli Evropu" ali da Evropa mora da slusa glas naroda Kosova i da postuje i prizna volju i pravo na slobodu gradjana Kosova.

Kurti je rekao da Ahtisarijev predlog predvidja autonomiju za Srbe na Kosovu i autonomiju za Kosovo unutar Srbije.

"Sve dok na snazi bude Rezolucija UN 1244, za Kosovo nema suvereniteta i nezavisnosti", porucio je Kurti i dodao da Kosovo sa svojim sadasnjim institucijama ne moze da dobije nezavisnost.

On je, takodje, rekao da narodu, kada institucije ne rade u njegovom interesu, jedino ostaje da izadje na ulice i izrazi nezadovoljstvo.

Kurti se u jednom trenutku obratio i specijalnim policijskim snagama koje su obezbedjivale protest. On ih je pozvao da budu u sluzbi naroda a ne, kako je rekao, UNMIK-a.

Posle njegovog govora, demonstranti su uklonili metalne ograde koje je postavila policija i krenuli prema kordonu policije, koja je zatim upotrebila suzavac.