„Вашингтон пост”: Запад за отцепљење
Уз позивање на „високе америчке и европске званичнике”, лист преноси да би „нова држава била под међународним надзором”

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 26. јануара – Запад се договорио да подржи трајно отцепљење Косова од Србије, уз наставак међународног надзора у тој будућој држави – тврди данас „Вашингтон пост”, позивајући се на неименоване „високе америчке и европске званичнике”. Није, засад, извесно да ли је овакав рапорт само повећање притиска да би се издејствовала независност те покрајине, или констатација заснована на појединостима дипломатске дискреције атлантских партнера.

Тек, лист сугерише да ће до „озваничења нове државе са чланством у УН и са сопственом армијом” доћи „можда већ овога лета”. Таква творевина би била под међународним надзором, додаје се. Па се прецизира да би у њој трупе НАТО „наставиле да патролирају како би помагале у заштити мањина, с тим што би се постепено повлачиле с приближавањем Косова чланству у НАТО и ЕУ”. Очекује се да Марти Ахтисари предложи нову мисију светске организације на чијем би челу био „његов дугогодишњи пријатељ”, холандски дипломата Петер Феит, са „надлежностима сличним високом представнику у БиХ – да смењује функционере и поништава правне акте”. Заменик би му „вероватно био Американац а у саставу би имао око 100 људи”, док би око 1.000 посматрача ЕУ надгледало „проблематичну локалну полицију и корумпирано локално правосуђе”.

По овој верзији, косметски Срби би „добили контролу над неколико нових општина широм територије и могли би да примају новац из Србије као помоћ за финансирање њихових здравствених установа и школа”. Српски посланици би, наговештава се, имали право да „блокирају законе који штете њиховим виталним интересима, док би „српске верске светиње, које су стално на мети албанских екстремиста, добиле нову заштиту”.

Али, сагласност Запада „није и крај приче”. Јер, како извештава „Пост”, поједине дипломате упозоравају да се „лидери Србије истрајно и ватрено противе сваком насилном одвајању своје покрајине”. Уз то „многи Срби очекују да Москва заштити њихове интересе, стављајући вето када питање Космета дође „у Савет безбедности УН, вероватно овог пролећа, на гласање”.

У напису „Поста” се, међутим, релативизира позиција Русије па се каже да је „Москва незванично наговестила да је спремна да подржи план, ако заузврат САД и Европљани пристану на отцепљење два проруска региона од Грузије”.

Још два овдашња листа се данас баве претпоставкама о могућном правцу решавања статуса Космета. „Лос Анђелес тајмс” у уводнику каже, уз остало, да се очекује „надзирана аутономија, нека врста меке независности, под међународном контролом”, а да би „српско становништво имало широку самоуправу и непосредну везу с Београдом”. Такво решење, додаје, неће задовољити актере, али је такав „компромис засад једино практично решење”.

Поводом Космета би могло да дође до новог сукоба интереса између Америке и Русије – прогнозира „Вашингтон тајмс”. САД и ЕУ су за „надзирану независност Косова уз јаку заштиту српске мањине”, констатује се у тој анализи, док Москва „прети да ће блокирати сваки план који није прихватљив за Београд”. И овај дневник спекулише да би се Москва можда упустила у „трампу” интереса са Западом, али и запажа да је „снажна подршка Русије ових дана ободрила руководство Србије” у приступу решавању косметског питања.

М. Пантелић

Izvor: Politika

Тадић прима Ахтисарија, Коштуница не
Само нова влада има мандат да са специјалним изаслаником УН разговара о будућем уређењу Космета, речено је Танјугу у кабинету српског премијера


Председник Владе Србије Војислав Коштуница неће 2. фебруара примити Мартија Ахтисарија, јер то излази из оквира мандата његове владе до избора нове, сазнаје Танјуг у кабинету председника Владе Србије.
Од тренутка када су проглашени коначни резултати парламентарних избора, одржаних 21. јануара, Влада Србије, сагласно Закону о влади, до избора нове владе може обављати само техничке послове, одговорено је националној агенцији у кабинету председника владе на питање да ли ће се премијер Коштуница састати са специјалним изаслаником УН крајем следеће недеље у Београду. „Због тога, председник владе Војислав Коштуница неће 2. фебруара примити Мартија Ахтисарија, јер само нова влада има мандат да са специјалним изаслаником разговара о будућем уређењу покрајине”, речено је јуче у кабинету српског премијера.
С друге стране, у кабинету председника Србије Бориса Тадића потврђено је да ће се председник Тадић 2. фебруара састати са специјалним изаслаником УН за Косово и Метохију Мартијем Ахтисаријем. „Председник ће, као и увек до сада, испуњавати све своје државничке обавезе”, речено је у кабинету председника Србије.
(Танјуг)


Izvor: Politika

NATO i KFOR ostaju na Kosovu tokom i nakon  procesa određivanja statusa
Elvir Bucalo
Brisel
26/01/2007
   
Kosovo je bilo jedna od tema neformalnog ministarskog skupa u Briselu- poruka sa skupa je da će NATO i KFOR da ostanu na Kosovu tokom i nakon  procesa odredjivanja statusa, da neće dozvoliti nemire, kao i da vojni  savez daje punu podršku specijalnom izaslaniku Ahtisariju.

Današnji briselski skup u sedištu vojnog saveza je imao za cilj da  koordinira napore NATO, ali i EU u onome što čeka dve organizacije i ostatak medjunarodne zajednice- učešće u završnici procesa odedjivanja  konačnog statusa za Kosovo. Učesnici skupa su, potvrdjeno je danas, upoznati sa sadržajem Ahtisarijevog predloga ali ga ne žele
komentarisati dok ne bude predstavljen Beogradu i Prištini 2. februara. Umesto toga, na kraju skupa generalni sekretar NATO, Jap de Hop Shefer, poručuje:

"Ponovljena je potvrda obećanja da će NATO i KFOR da odigraju svoju ulogu tokom i nakon prcesa oredjivanja konačnog statusa, naglašeno je puno jedinstvo podrške predsedniku Ahtisariju i procesu koji je danas bio tema njegovog susreta sa Kontakt grupom, zajednički stav da je potrebna  rezolucija Saveta bezbjednosti i, konačno, poziv na koordinaciju sa EU na tehničkom ali i političkom planu".

Kada je reč o novoj rezoluciji o Kosovu, visoki predstavnik EU, Havijer Solana smatra da je još uvek rano da se govori o njenom donošenju:

"Još je uvek rano da se kaže kada će biti rezolucija- prvo treba da bude prezentacija gledišta predsednika Ahtisarija, posetiće glavne gradove i razgovarće sa zvaničnicima u Beogradu i Prištini. Nakon toga  dolazi prezentacija predloga Savetu bezbednosti. Za rezoluciju treba  vremena, treba da se započne debata o tome".

Danas u Briselu nije bilo zvaničnih komentara na Ahtisarijev plan, kao što nije bilo ni komentara na primedbu izveštača da su ministri, znajući za  detalje plana, javno naglasili podršku njegovom tvorcu i time, posredno, izneli i svoje mišljenje o predlogu.

Za šefa francuske diplomatije, Filipa DustBlazija, predlog koji podrazumeva prava za srpsku zajednicu na Kosovu, predstavlja bazu za moguće rešenje- slična su gledišta i ostalih učesnika današnjeg sastanka, koji je, više puta je ponovljeno bio u  funkciji konsultacija i koordinacije evro-atlantskih vojnih saveznika i političkih partnera oko
toga kako delovati narednih dana i nedelja.


Izvor: Glas Amerike

Većina analitičara veruje da se Srbi i Albanci nikada neće dogovoriti
Ivana Kuhar
Vašington
26/01/2007
   
Mada u nekim krugovima medjuanrodne zajednice još uvek postoji tračak nade da će Beograd i Priština ipak postići kompromis pošto im Marti Ahtisari podnese svoj konačni plan za budućnost Kosova, većina analitičara veruje da se Srbi i Albanci nikada neće dogovoriti.  Prilog saradnice Glasa Amerike, Ivane Kuhar.

Upravo zbog izostanka bilo kakvog dogovora prihvatljivog obema stranama, Ujedinjene nacije su Martiju Ahtisariju poverile  zadatak da preporuči status, kaže Edvard Džozef, sa univerziteta Džons Hopkins:

“Dogovor je nemoguć.  Srbi neće pristati da se odreknu Kosova, a Albanci neće pristati ni na šta osim nezavisnosti.  To je jasno.”

Stoga je, ukazuje Džozef, neminovno da rešenje statusa Kosova bude nametnuto.

“Vreme je da se to poglavlje zatvori.  Konakt grupa mora da pokaže odvažnost i viziju i da prestane da odugovlači.”

Bivši finski predsednik Ahtisari podneće uskoro svoj plan Savetu bezbednosti UN, dok Rusija već izvesno vreme daje nagoveštaje da će možda pribeći vetu ukoliko plan bude neprihvatljiv Beogradu.  Edvard Džozef smatra da jednoglasnost u odnosu na Ahtisarijev predlog nije neophodna u Savetu bezbednosti.

“Preporuke mogu, ali ne moraju, da budu usvojene u Savetu bezbednosti; može se prepustiti zemljama da same odluče o prihvatanju predloga na bilateralnom nivou.”

Prema tom scenariju, tim zemljama bi se omogućilo da, ako žele da priznaju eventualnu nezavisnost Kosova, uspostave sa njim bilateralne odnose.  Američki general u penziji, Vilijam Neš, koji se nalazio na čelu civilne administracije servernog Kosova 2000, kaže da svako delotvorno rešenje za Kosovo mora biti -- političko.

“Na Kosovu se nalaze moćne medjunarodne snage.  Ali, oružane snage ne mogu da ostvare političko rešenje, niti da doprinesu ekonomskom i društvenom razvoju.”

General Neš naglašava da će stabilizacija Kosova biti dugotrajan proces. A Marti Ahtisari je ove nedelje već rekao da će preporučiti nastavak medjunarodnog prisustva na Kosovou -- kako civilnog tako i vojnog.  SAD su izrazile predanost da ostanu angažovane u rešavanju kosovskog pitanja i u više navrata se založile za multietničko Kosovo na kome su zaštićena prava manjina.

Izvor: Glas Amerike

VOA: Okvir za državu Kosovo
Vašington, Priština -- Predlog Martija Ahtisarija nudi okvir za funksionisanje države Kosovo, ali i jake garancije za manjine, ocenjuje Glas Amerike.

"Sigurnost na Kosovu garantovaće međunarodno prisustvo, ali će Kosovo imati i svoje snage bezbednosti, profesionalne i nepolitičke, sa 2.500 aktivnih vojnika i 800 rezervista, naoružanih lakim oružjem", navodi VOA, napominjući da je imao uvid u Ahtisarijev predlog.

Prema tom dokumentu, Kosovski zaštitni korpus će biti raspušten, a NATO će zatim obučiti nove snage.

Glas Amerike na albanskom takođe izveštava da će na postojećoj teritoriji opštine Kosovska Mitrovica biti formirane dve nove opštine (Severna Mitrovica i Južna Mitrovica), dok će zajednički odbor biti osnovan da bi ostvario njihovu saradnju.

"Druge opštine gde su Srbi u većini imaće ovlašćenja u kulturnim i verskim pitanjima. Dokumenat predviđa i formiranje zaštitnih zona oko crkava i manastira, kao i oko srpskih istorijskih objekata na Kosovu", navodi Glas Amerike.

Između ostalog, u predlogu Martija Ahtisarija navodi se da će granice Kosova biti one bivše pokrajine Kosova.

"Što se tiče granice sa Makedonijom ona se mora rešavati od strane jedne zajedničke tehničke komisije između Kosova I Makedonije", kaže se u predlogu.

Glas Amerike na albanskom takođe navodi da će zvanični jezici na Kosovu biti albanski i srpski, dok će Kosovo imati svoj ustav i svoje simbole: zastavu i himnu.

"Termin 'nezavisnost' izostavljen zbog Rusa"

"Ahtisari ne pominje reč nezavisnost, ali Kosovu predlaže baš to", rekli su neimenovani diplomati za "Kohu Ditore". Prištinski dnevnik prenosi izjave diplomata da je reč "nezavisnost" izbačena iz Ahtisarijevog izveštaja, sa ciljem da Rusija ne upotrebi veto u Savetu bezbednosti UN.

"Kosovo će imati svoj ustav, mogućnost učlanjenja u međunarodne organizacije, dok će Srbi sa Kosova imati posebna prava", piše list, pozivajući se na iste izvore.

Diplomati su, takođe, rekli da su zapadne zemlje članice Kontakt grupe - SAD, Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanija - jedinstvene u stavu da ne treba biti daljih odlaganja i da proces treba nastaviti prema Ahtisarijevom planu.

Izvor: B92

Značenje odluke Koštunice
Beograd, Beč, Brisel -- Analitičari ocenjuju da će odluka Vojislava Koštunice da ne primi Martija Ahtisarija biti negativno tumačena u mešunarodnoj zajednici.

Povodom odbijanja srpskog premijera da primi specijalnog izaslanika kada dođe 2. februara u Beograd da predstavi svoj predlog za rešenje statusa Kosova, Ahtisarijev portparol Remi Durlo rekao je za B92 ostaju pri svom planu: "Jedino što mogu da kažem da je specijalni izaslanik na sastanku Kontakt-grupe u Beču ponovio da planira da predstavi svoj predlog 2. februara i Beogradu i Prištini".

Ruski stav da bi predstavljanje Ahtisarijevog plana zainteresovanim stranama trebalo odložiti do formiranja nove Vlade Srbije, mogao bi biti i motiv za odbijanje Vojislava Koštunice da primi Marija Ahtisarija 2. februara, ocenio je u Poligrafu B92 funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran Svilanović.

"Da li to odbijanje u ovom trenutku znači da Koštunica da se on povlači iz igre za premijera? Moje očekivanje bi bilo da neko ko želi da bude premijer ni jednog trenutka ne ispušta konce iz ruku.Očekivao bih od nekog ko se nalazi u toj poziciji da poželi da porazgovara, da bude u toku sa onim što se događa", rekao je Svilanović.

Kosovo je očigledno domaćim političarima vruć krompir koji niko ne želi da uzme. To, međutim, ne šalje najbolju prouku svetu.

"Sve vreme se manipuliše ili se računa sa jednom stvari, da beogradski političari nisu toliko protiv nezavisnosti, osim što ne bi želeli da se to dogodi u njihovom mandatu. Zbog toga ovo nije dobro, i to će tako biti protumačeno, što će malo ojačati one koji forsiraju da se što pre dođe do nezavisnosti, a toga nema u Ahtisarijevom predlogu", kaže Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

Odlazeća Vlada Srbije se proglasila nenadležnom da primi Ahtisarija, ali je ta ista Vlada koliko juče, obavljala poslove koji nisu samo tehničke prirode, kao što je postavljanje novog generalnog inspektora MUP-a. Analitičari ocenjuju da Koštuničina vlada ni to nije imala pravo da radi.

Analitičar Milan Nikolić iz Centra za proučavanje alternativa potez Vojislava Koštunice vidi kao neozbiljan: "Koštunaca je u pravu da ova vlada sada nije vlada u punom smislu te reči, ona je samo tehnička - ne može da donosi neke bitne odluke ali može da prima poštu. U tom smislu je neozbiljno i nedržavnički da Koštunica ne primi Ahtisarija, tim pre što se to opet može koristiti kao argument da Srbija nije kooperativna"

Kosovskim problemom će neizostavno morati da se bavi nova Vlada. Ali, Nikolić smatra da objavljivanje predloga statusa Kosova može da oteža konsultacije o vladi, te da je međunarodna zajednica trebalo da sačeka da se formira nova Vlada.

"Ahtisarijev predlog kao baza"

Šef italijanske diplomatije Masimo D'Alema je izjavio da su predlozi izaslanika UN Martija Ahtisarija za status Kosova "osnova za pregovore, a ne neka 'presuda', kao i da se Italija zalaže za rešenje za Kosovo kroz pregovore, prihvatljivo za Beograd i Prištinu, kojim nijedna strana ne bi bila ponižena".

D'Alema je, posle sastanka ministara inostranih poslova NATO-a i njihovog zajedničkog sastanka s šefovima diplomatija EU, rekao da se ulazi u "krajnje osetljivu fazu", da je na putu formiranje proevropske vlade u Beogradu i da je nužno doći do uzajamnog prihvatljivog rešenja da ne bi bilo novih nesporazuma i sukoba u regionu.

Na pitanje novinara da li je bilo "dovoljno oprezno" to što su predlozi Ahtisarija izneseni pre formiranja nove srpske vlade, D'Alema je uzvratio da je on bio jedan od nasnažnijih zagovornika da se to pomeri za posle srpskih izbora: "U Srbiji se razgovara o novoj vladi i istina je da smo pred promenom vođstva, jer izborni rezultati omogućavaju formiranje vlade više opredeljene za reforme, sa širom većinom od prethodne vlade".

"Smatram da se mora tražiti rešenje pregovorima i prevashodno se mora ispitati sadržina Ahtisarijevog predloga. I to sadržina koja se odnosi na rešavanje otvorenih pitanja - ovlašćenja opština, problem zaštite verskih mesta. I tek na kraju može doći samo 'naslov'", rekao je on.

"Jer, ako već na početku krenemo od zastava sa simbolima, preti opasnost da zapadnemo u razdiruće stavove bez prostora za pregovore", smatra D'Alema.

Izvor: B92

 RADOJIČIĆ: IZDVAJANJE KOSMETA IZ USTAVNOPRAVNOG PORETKA SRBIJE BIO BI MEĐUNARODNI PRESEDAN

Predsednik parlamenta Republike Srpske Igor Radojičić ističe da Kosmet nije samo unutrašnje pitanje Srbije, iako se neposredno tiče Beograda. 'Ovo pitanje može da predstavlja presedan u međunarodnim odnosima i ima uticaj na regionalnu stabilnost i unutrašnje odnose u mnogim zemljama', rekao je Radojičić u intervjuu 'Glasu Srpske'.

On kaže da svako unilateralno priznavanje nezavisnosti Kosmeta ili pokušaj nametanja nezavisnosti teritorije koja nikad nije bila država, sigurno bi otvorilo slična pitanja širom Evrope. 'Toga su svesne mnoge zemlje sa federalnim uređenjem koje se opiru nastojanjima onih zemalja koje se pod uticajem jakog albanskog lobija zalažu za radikalnija rešenja za Kosmet.

Njegovo eventualno izdvajanje iz ustavnopravnog poretka Srbije bio bi međunarodni presedan koji bi mogao da se primeni i na drugim mestima', rekao je Radojičić.

Prema njegovim rečima pitanje statusa Kosova ima regionalnu, pa i evropsku dimenziju. 'Međunarodna zajednica od dolaska na Kosmet pa do danas nije ni približno ostvarila rezultate kakve je na polju stabilizaciji i demokratizaciji ostvarila u BiH. Na Kosmetu nisu sprovedeni standardi koji bi omogućili slobodu kretanja i zastupljenost građana i etničkih grupa u institucijama vlasti', rekao je Radojičić.

On kaže da su institucije Kosmeta još uvek daleko od onoga što se u Evropi smatra demokratskom organizacijom. 'Donošenje ili nametanje rešenja koje bi išlo u korist Kosmeta[Albanaca] bila bi u stvari nagrada za nesprovođenje mirovnog plana', rekao je Radojičić.

Izvor: RTS

Hoće li status Kosmeta sačekati formiranje nove vlade u Srbiji
Nema kupovine vremena
Nenad Đurđević, analitičar: Loša je pretpostavka naših vlasti da će nepristankom da prime papir uspeti da kupe vreme

BEOGRAD - Kontakt grupa je i posle sednice na kojoj je specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari podneo izveštaj o svom predlogu rešenja za Kosmet, ostala nejedinstvena po ovom pitanju. To telo, prema rečima jednog stranog diplomate, nije moglo da se saglasi oko podrške Ahtisarijevom konceptu"virtuelne nezavisnosti", pre svega zbog stava Rusije da bi "bilo kakvu odluku o Kosmetu, trebalo odložiti dok se u Srbiji ne formira nova vlada". Koliko je realno očekivati da će Kontakt grupa i specijalni izaslanik imati razumevanja i strpljenja dok Srbija ne reši svoje političke nesuglasice?

Analitičar Foruma za etničke odnose Nenad Đurđević smatra da se van perioda potrebnog za prezentaciju plana Beogradu i Prištini i konsultacija koje će trajati nekoliko nedelja termin za predaju konačnog dokumenta Savetu bezbednosti neće pomerati. On ističe da bi "bilo idealno" kada bi se u periodu komentarisanja predloga u Srbiji formirala vlada, ali ne očekuje da će se "međunarodna agenda i tajming menjati samo zbog toga što kod nas još traju unutarstranački pregovori".
      
I U FEBRUARU BEZ RASPRAVE U SB?

Savet bezbednosti, najverovatnije, neće ni tokom februara, raspravljati o statusu Kosova, čime se Srbima i Albancima, ostavlja još čitav mesec da pokušaju da "ispeglaju" razlike u pogledima na predlog rešenja koji je načinio Ahtisari, rekao je Tanjugu zapadni diplomata na Ist Riveru.      
   
   



- Ne bih očekivao neko posebno razumevanje Martija Ahtisarija. Konsultacije mogu trajati od mesec dana do nekoliko nedelja i to je period u kome se može očekivati manevarski prostor i za Beograd i za Rusiju. Loša je pretpostavka naših vlasti da će nepristankom da prime papir uspeti da kupe vreme. Vreme se može kupiti samo uz konstruktivan nastup pregovaračkog tima, koji će kroz komentare moći da izdejstvuje duži period za konačno rešenje. Rusi, s jedne strane jesu izrazili skepsu oko tajminga, ali s druge strane oni od Beograda očekuju da se izjasni o Ahtisarijevom predlogu. U periodu kupovine vremena treba razmenjivati mišljenja oko samog predloga, a ne čekati. Kontakt grupa očekuje komentare i ako ih ne dobije smatraće da je proces postizanja sporazuma završen - govori Đurđević.

S rešavanjem pitanja Kosmeta, kako ističe član srpskog pregovaračkog tima za Kosmet Marko Jakšić, ne bi trebalo žuriti po svaku cenu jer problem nije nastao nedavno, već je star nekoliko vekova.

- Postoji stara srpska poslovica koja kaže: "Ako je prevrelo, nije prekipelo". Prema tome, ne bi trebalo prenagljivati jer rešenje statusa Kosmeta nije trka na sto metara. Taj problem je veoma veliki i ništa ne znači da li će biti rešen dva meseca ranije ili kasnije. To što je Marti Ahtisari i do sada pokazivao znake nestrpljenja nije naš problem. On je očekivao i da će dobiti Nobelovu nagradu, ali nije uspeo. Hoćemo da status Kosmeta rešavamo kada budemo imali stabilniju i zreliju situaciju, zašto bismo to činili u ovoj vakuum fazi - kaže Jakšić.

Izvor: Glas Javnosti

Finac mora da opravda veliku platu iz NJujorka

BEOGRAD - Zbog osobine da bi "pre umro nego odustao od onoga što je naumio", specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija u svetskim kuloarima zovu "hrt". A ako tome dodamo da je prvi opis koji se u međunarodnim krugovima dobija u odgovoru na pitanje kakva je ličnost medijator pregovora o statusu Kosmeta - jaka ličnost i tvrdoglav, kao i da je "vrhunski pregovarač", teško da bi bilo ko ostao ravnodušan i na samu pomisao da će Ahtisari sedeti "skrštenih ruku" kada je u pitanju dalja borba za (ne)zavisnost Kosmeta.

Inače, prva iskustva Ahtisarija s Balkanom vezana su za 1992. godinu, kada je bio predsednik radne grupe za BiH u okviru Međunarodne konferencije za bivšu Jugoslaviju. Zatim je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju, a na ovim prostorima poznat je po svojoj, mnogi kažu kontroverznoj ulozi u pregovorima o prestanku NATO bombardovanja tadašnje SRJ, kada je u saradnji s Viktorom Černomirdinom, specijalnim izaslanikom Borisa Jeljcina, došlo do sporazuma Ahtisari - Černomirdin, a koji je prihvatio i tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević i Skupština Srbije. I danas, iako su iza sebe ostavili memoare o pregovorima i dalje je pitanje ko je koga prešao - Ahtisari Černomirdina ili obojica zajedno Miloševića, jer se, između ostalog smatra da je potpisao osnov za dalje iseljavanje Srba sa Kosova i Metohije, a nije zaboravljena ni Ahtisarijeva "pretnja" da će "Beograd biti ravan kao sto", ukoliko ovaj ne potpiše pomenuti "sporazum".

Bilo kako bilo, Ahtisariju je dva puta izmakla Nobelova nagrada za mir. Najpre kada je bio kandidovan zbog uspešne uloge u postizanju mirovnog sporazuma u indonežanskoj provinciji Aće, a potom i zbog "doprinosa i angažovanja" oko Kosmeta.

Ono što barem do sada nije uspeo da uradi s Kosmetom, uspeo je sa Namibijom koju je doveo do nezavisnosti 1990, a Namibijci su ga tada proglasili počasnim građaninom, a i namibijska deca navodno su dobijala ime Ahtisari. Čija će deca ovog puta poneti njegovo ime, pokazaće vreme, ali nije potrebno puno vremena da se sazna da je Ahtisari za posao koji obavlja, dobro plaćen i da svoju, više desetina hiljada evra tešku platu, prima na blagajni UN.

Izvor: Glas Javnosti

Stojković: Imamo tim koji pregovara

BEOGRAD - Odlazeći ministar pravde Zoran Stojković izjavio je juče da je, od objavljivanja konačnih izbornih rezultata, Vlada Srbije "tehnička" i da njeni članovi ne mogu da učestvuju u pregovorima o statusu Kosova sa glavnim pregovaračem UN Martijem Ahtisarijem, javlja Beta.

Stojković je novinarima u Ministarstvu pravde kazao da odlazeća vlada nema puni kapacitet za rad od četvrtka, 25. januara, u 20 sati, kada je Republička izborna komisija proglasila konačne rezultate izbora, a da je od tog momenta raspušten i parlament.

Ističući da će se s Ahtisarijem u Beogradu, početkom februara, sastati članovi pregovaračkog tima za status Kosova i Metohije, Stojković nije odgovorio na koji način bi Ahtisarijev predlog mogao da utiče na sastavljanje nove vlade jer "ne učestvuje u tim pregovorima".

Izvor: Glas Javnosti