ROZMARI DI KARLO: ŠTO PRE DO STATUSA KOSMETA

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Rozmari Di Karlo izjavila je da proces rešavanja budućeg statusa Kosova i Metohije ulazi u završnu fazu i istakla da odlaganje rešenja ne bi bilo dobro ni za Srbiju, ni za Kosovo, niti, pak, za region.

Di Karlo je ocenila, u izjavu radiju Glas Amerike, da je u ovom trenutku važno da Beograd i Priština imaju direktan kontakt sa Ahtisarijem koji, kako je podsetila, planira intenzivne konsultacije o pitanjima o kojima se pregovaralo proteklih godinu dana.

Komentarišući nagoveštaje da bi Rusija mogla da uloži veto u Savetu bezbednosti UN u slučaju da Ahtisarijev predlog ne bude prihvatljiv za Srbiju, Di Karlo je rekla da je 'Rusija, konstruktivan igrač'. 'Kao zemlja u kojoj je pravoslavlje važno, Rusija ima,naravno, razumevanja za ono što Srbiju brine.

Izvor: RTS

Rojters: Ahtisari odvaja Kosovo od Srbije


Plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija ne pominje suverenitet Srbije na Kosovu, a Srbima u toj pokrajini, koja kreće ka nezavisnosti, daje značajnu autonomiju, javlja u četvrtak Rojters, pozivajući se na diplomatske izvore.

Prema tim izvorima, nacrt Ahtisarijevog plana, koji on u petak treba da predstavi u Beču članicama Kontakt grupe, Kosovu daje pravo da sklapa medjunarodne sporazume i ulazi u medjunarodne organizacije i institucije - potencijalno uključujući UN, Medjunarodni monetarni fond i Svetsku banku.

U nacrtu se pominje pravo na dvojno državljanstvo, a od Prištine traži da uspostavi dobre odnose sa Srbijom i drugim susednim državama.

Rojters napominje da za razliku od Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, iz juna 1999. godine, u novom tekstu se neće pominjati suverenitet Srbije.

Kako se predvidja, Kosovo preuzima svoj deo imovine, kao i dugova, koji su ranije pripadali bivšoj Jugoslaviji i Srbiji.

U Nemačkoj takav eventualni ishod opisuju kao "nezavisnost sa ograničenjima suvereniteta".

Za ostvarenje tog plana potrebno je da nova rezolucija UN stupi na snagu. Sadržaj dokumenta neće biti objavljen do 2. februara, kada Ahtisari treba da ga predstavi Beogradu i Prištini.

Rojters ocenjuje da će Beograd gotovo sigurno odbaciti plan. Zapad, medjutim, ne vidi da ima šanse da natera dva miliona Albanaca da se ponovo vrate u naručje Beograda, posle godina represije i rata 1998/99, kada je, kako navodi britanska agencija, ubijeno 10.000 ljudi, a više od 800.000 proterano.

Rusija je, ipak, zapretila da će upotrebiti veto u Savetu bezbednosti ako predlog rezolucije bude protivan željama Srbije. Beograd nudi autonomiju za Kosovo, koje je uronjeno i srpsku istoriju i mitove. "Približavamo se sudaru principa prava naroda na samoopredljenje i prava države da se brani. Ključ je u Moskvi", izjavio je jedan viši diplomata.

Da bi se ta gorka pilula lakše progutala, Ahtisari namerava da preostalim Srbima na Kosovu, kojih je oko 100.000, ponudi široku samoupravu, značajnu kontrolu u vodjenju lokalne policije i pravo na izvesne direktne veze sa Beogradom.

U obilju vekovima starih verskih zdanja Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, oko onih najvrednijih biće ustanovljene zaštitne zone. Srbija će moći da finansira srpske oblasti na Kosovu, pod uslovom da novac ide preko Prištine. "Priština će razumeti da se to, u stvari, svodi na srpski entitet (na Kosovu) pod vlašću Beograda", rekao je isti diplomata.

Albanci će, takodje, morati da godinama podnose medjunarodni nadzor, uz policijsku misiju EU i stranog predstavnika, poput onog u Bosni, sa ovlašćenjima da poništava zakone i smenjuje lokalne zvaničnike.

NATO bi na Kosovu trebalo da zadrži neizmenjen nivo vojnog prisustva, koji će 2008. godine iznositi oko 16.500 vojnika.

Srbi i Albanci u februaru treba da pregovaraju o detaljima predloga, ali će to možda samo potvrditi neplodnost daljih razgovora.

Ukoliko Rusija ne stavi veto, rezolucija UN mogla bi biti usvojena do sredine 2007. godine, čime bi pojedinačne države dobile slobodu da priznaju najmladju evropsku državu i poslednju nastalu od bivše Jugoslavije.

Rojters, takodje, piše da se NATO priprema za mogući egzodus Srba, za albansko nasilje ili za pokušaj Srba na severu Kosova da ga podele.

Ahtisari predstavio plan šefu UN-a

Ahtisari je u četvrtak u Parizu predstavio svoj predlog konačnog rešenja statusa Kosova generalnom sekretaru UN Banu Ki-munu (Ki-moon).

Portparol UNOSEK-a Remi Durlo potvrdio je u telefonskoj izjavi agenciji Beta da se Ahtisari u četvrtak ujutru sastao sa Banom Ki-kunom i izneo mu svoj plan za status Kosova.

"Ahtisari je u Parizu. Tamo se jutros sastao sa generalnim sekretarom UN i izneo mu svoj predlog za Kosovo. To je bio samo kratak sastanak i neće biti nikakvog saopštenja o tome", rekao je Durlo.

Novi generalni sekretar UN u sredu je o Kosovu razgovarao i sa čelnicima EU i NATO u Briselu. Tada je najavio da će "doći do dodatnih konsultacija", pošto Ahtisari o svom predlogu odvojeno obavesti predstavnike Kontakt grupe, Beograd i Prištinu.

Ban Ki-mun je naveo da će od srpske i albanske strane "biti dobijena mišljenja", a potom će o tome razgovarati i članice Saveta bezbednosti UN.

Sastanak specijalnog izaslanika UN za Kosovo sa diplomatama zemalja Kontakt-grupe zakazan je za petak u Beču, a 2. februara Ahtisari će svoj predlog izneti zvaničnicima u Beogradu i Prištini.

(Beta)

Izvor: MTS-Mondo

Venecijanska komisija pravi Ustav Kosova


Eksperti Venecijanske komisije učestvovaće u izradi predloga, odnosno osnovnih principa novog ustava Kosova, najavio je u četvrtak predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Rene van der Linden.

On je u intervjuu Tanjugu izjavio da rezolucija o Kosovu, usvojena u sredu, predstavlja izraz podeljenosti te organizacije o budućem statusu Kosova, kao i „velike brige da rešenje nije moguće postići na bazi sporazuma medju svim stranama“.

„To je i ohrabrenje za nove vlasti u Srbiji da daju punu podršku Ahtisariju”, rekao je Van der Linden, dodajući da je SE doprineo da se premoste razlike kada je reč o pravima manjina i zaštiti kulturnog nasledja na Kosmetu.

Venecijanska komisija je nezavisno ekspertsko telo Saveta Evrope, zaduženo za ustavna pitanja. Komisija ne učestvuje direktno u izradi najviših pravnih akata, ali daje principijelne smernice autorima, a potom i mišljenje o predlozima ustava.

SE će, prema njegovim rečima, biti u potpunosti uključen u proces nakon što Ahtisari iznese svoje predloge o budućem statusu pokrajine Kontakt grupi. „Veoma smo uključeni u političku debatu o ovom pitanju i u razgovore sa zemljama u regionu”, objasno je Van der Linden.

On je dodao da će eksperti SE učestvovati u tom procesu i kada je reč o novim institucijama na Kosovu. „Eksperti Venecijanske komisije biće uključeni u izradu novog ustava”, rekao je Van der Linden.

Linden je naglasio da je SE nerpistrasan, te da je šezdesetogodišnje iskustvo ove organizacije za zaštitu ljudskih prava od velike pomoći u ekspertskim oblastima o kojima je reč.

Ove najave potvrdio je i zamenik sekretara Venecijanske komisije Tomas Markert, navodeći da je Evropska unija zatražila od te komisije da započne rad na predlozima ustava Kosova.

"Za sada je taj zahtev upućen nezvanično, jer se čeka da (specijalni izaslanik UN za pregovore o Kosovu Marti) Ahtisari izadje sa predlozima" o budućem statusu Kosova, rekao je Markert za Tanjug u Strazburu.

On je potvrdio da je zahtev stigao "od strane EU", te da u ovoj fazi još nije počeo rad na izradi takvog dokumenta.

Parlamentarna skupština SE je u sredu usvojila rezoluciju o situaciji na Kosovu na osnovu izveštaja lorda Džonstona Rasela iz koje je izbrisan ključni predlog o nezavisnosti Kosova kao rešenju za budući status.

„Iz razgovora s parlamentarnim poslanicima zaključio sam da su jedni protiv nezavisnosti Kosova, a drugi su hteli da sačekaju da Ahtisari završi izveštaj i da onda nastavimo diskusiju o ovom pitanju”, rekao je on.

(MONDO/agencije)


Izvor: MTS-Mondo

Rusija: Ne prihvatamo nadgledanu nezavisnost


Rusija neće u Kontakt grupi podržati predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o rešenju statusa Kosova ako u njemu budu odredbe o nadgledanoj nezavisnosti, izjavio je šef informativnog kabineta Ruske federacije Andrej Vladimirovič Krivtov.

"Zašto bismo mi podržavali predlog s kojim se ne slažemo", rekao je Krivtov za beogradski dnevnik
"Glas javnosti" i ponovio da je Rusija ostala pri ranije iznetom stavu da rešenje budućeg statusa Kosova mora da zadovolji i Beograd i Prištinu i da se rešenje ne sme nametati.

Izjave visokog predstavnika EU Havijera Solane i američkog specijalnog izaslanika za Kosovo Franka Viznera da ne očekuju od Rusije da upotrebi veto u Savetu bezbednosti UN na nezavisnost Kosova, Krivtov je ocenio kao "privatna mišljenja pojedinaca".

"Ne mogu da shvatim odakle ideja da će Rusija odustati od podrške Beogradu. Uvek smo podržavali Beograd u pregovorima za Kosovo i Metohiju. To se ni sad nije promenilo. Naš stav je svima poznat i precizirali smo ga tako da je jasan", rekao je Krivtov.

Komentarišući ocene direktora Balkanske inicijative pri vašingtonskom Institutu za mir Danijela Servera da je sudbina Kosova ulog u pogodbi i odmeravanju snaga izmedju Rusije i Amerike, šef informativnog kabineta Ruske federacije je istakao da se izmedju Vašingtona i Moskve ne vode pregovori o Kosovu ili njegovoj prodaji.

Da je Rusija ozbiljna u svojim namerama upozorio je i direktor za istočnoevropske studije u vašingtonskom centru "Vudro Vilson" Marti Slezinger, koji je ocenio da Moskva ozbiljno razmatra mogućnost upotrebe veta u slučaju da se rezolucijom UN podrži nezavisnost Kosova, preneo je "Glas javnosti".

U sadašnjoj situaciji, SAD nisu više u stanju da utiču na Rusiju kao ranije, ona vrši ekonomsku ekspanziju na Balkanu, posebno u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, čime jača i svoje političko prisustvo, rekao je Slezinger za „Glas Amerike“.

On je ocenio da će SAD zbog toga raditi sa Ahtisarijem na rešenju kojim bi se izbegao ruski veto i nezadovoljstvo zemalja kao što je Španija ili Kina, koja je i stalna članica Saveta bezbednosti UN, preneo je "Glas javnosti".

Rešenje za Kosovo odraziće se i na Rusiju

Predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov izjavio je da je njegovo protivljenje usvajanju predloga kojim se preporučuje nezavisnost Kosova izraz stava svih poltičkih partija u Rusiji i ruske vlade jer Moskva shvata "do koje mere stvari unutar same Rusije i susednih zemalja zavise od rešenja kosovskog problema".

"Ako rešenje (za Kosovo) bude takvo da izražava interese samo kosovskih Albanaca i ne vodi računa o stavovima Beograda i Srbije, onda će to defintivno dovesti do opasnog presedana", ocenio je Kosačov u izjavi za BBC.

Po njemu, pravljenje presedana sa Kosovom bi bilo opasno jer "bi svi drugi narodi, koji su u istoj situaciji, počeli da koriste taj presedan kako bi ostvarili svoje separatističke ambicije".

"Mi ne možemo da prihvatimo odluku čij bi rezultat bio takav da ne uzima u obzir stav Srbije", rekao je Kosačov, ocenivši da ne treba žuriti sa pitanjem Kosova i da treba stvoriti uslove za poltički dijalog u koji bi bili uključeni i Priština i Beograd.

Na pitanje da li je suprotstavljanje Moskve nezavisnosti Kosova sada jasnije i u diplomatsko-političkom smislu preciznije nego ranije, Kosačov je odgovorio da "ne vidi razliku u ruskom pristupu pitanju Kosova".

"To je naš stav već duže vreme i to je poznato. Naš stav je definitivno negativan prema ideji nezavisnosti Kosova i naši partneri to znaju. Sve dok predlog ne prihvati Beograd, neće ga prihvatiti ni Rusija", naglasio je on.

(Tanjug)

Izvor: MTS-Mondo

Čeku: Insistiraćemo na nezavisnosti Kosova

Predsednik kosovske vlade Agim Čeku izjavio je u četvrtak da će prištinski zvaničnici insistirati na nezavisnosti Kosova, ali da neće povlačiti jednostrane poteze.

Čeku je u intervjuu sarajevskom "Oslobodjenju" rekao da će, ukoliko specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari predloži "nadgledanu nezavisnost" za Kosovo, vlada u Prištini i dalje tražiti "punu nezavisnost".

Na pitanje da li se može desiti da u slučaju prolongiranja rešenja o statusu Priština samovoljno proglasi nezavisnost, Čeku je kazao da veruje u pravedno rešenje i da nema razloga ni za kakav jednostrani potez.

Nadgledana nezavisnost, rekao je predsednik kosovske vlade, podrazumeva modalitete medjunarodnog prisustva, pomoći i podrške Kosovu u tranziciji.

Ocenio je da se zvaničnici Srbije neutemeljeno pozivaju na norme medjunarodnog prava kada objašnjavaju da Kosovo treba da ostane pod suverenitetom Beograda.

"Srbija je postala suverena i nezavisna država sa priznatim medjunarodnim legitimitetom tek posle referenduma za nezavisnost Crne Gore 21. maja prošle godine, kada je nestala SRJ, koja se formalno mogla pozivati na medjunarodni legitimitet", naveo je predsednik Vlade Kosova.

Prema njegovim rečima, na kosovskoj teritoriji živi oko 95 odsto Albanaca i drugih nesrpskih manjina, koji ne žele ni na koji način ostati sa Srbijom, ni pod njenim suverenitetom.

Kosovski premijer ocenio je da se rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji neće posebno odraziti na proces rešavanja statusa Kosova, koji je u završnoj fazi.

"Nespremnost svake vlade u Beogradu da normalizuje odnose sa Kosovom najviše može štetiti kosovskim Srbima. Nama Albancima i drugim nesrbima na samom Kosovu nijedna srpska vlada ne može više zagorčavati život", kazao je Čeku.

Ocenio je da će se Beograd teško pomiriti sa nezavisnošću Kosova, ali da će nakon kratkog perioda u Srbiji shvatiti koliko je to olakšanje kada se "napokon okrenu sebi i svojoj budućnosti".

Na pitanje da li će Priština pristati da ide u još jedan krug pregovora, ako to od nje bude traženo, Čeku je rekao da "kosovska vlada sa srpskom stranom nije ni do sada pregovarala" i da "neće biti pogadjanja sa srpskom stranom o nezavisnosti Kosova".

Komentarišući mogućnost da Moskva vetom u Savetu bezbednosti UN blokira nezavisnost Kosova, Čeku je kazao da "Rusija sadašnjim natezanjem oko Kosova želi na neki način da vrati loptu Zapadu što je NATO u proleće 1999. intervenisao protiv Srbije u zaštiti gradjana Kosova bez ruske saglasnosti".

Dikarlo: Odlaganje rešenja nije dobro ni za koga

Zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara Rozmari Dikarlo izjavila je da eventualno odlaganje konačnog rešenja statusa Kosova ne bi bilo dobro ni za Srbiju, ni za Kosovo, ali ni za region u celini.

"Vreme je da se krene napred. Jasno je da su i NATO i EU voljni da u svoje okrilje prime sve zemlje Zapadnog Balkana. Potrebno je da to ostvarimo", izajavila je Dikarlo u intervjuu za "Glas Amerike".

Na pitanje kako Vašington vidi nastavak kosovskog procesa uoči podnošenja Ahtisarijevog plana Beogradu i Prištini, Dikarlo je rekla da SAD u potpunosti podržavaju Ahtisarija i rokove koje on smatra odgovarajućim.

"Mislimo da je važno da obe strane imaju direktan kontakt sa Ahtisarijem koji narednih nedelja planira intenzivne konsultacije sa njima o pitanjima o kojima je pregovarano tokom protekle godine. Pregovori su dugo trajali, dogovor je postignut o nekim pitanjima, ali ne o mnogim, i sada ulazimo u konačnu fazu statusnog procesa", rekla je Dikarlo.

Prema njenim rečima, čitav region je medjusobno vrlo povezan i bez obzira kakav će biti konačan status, veze izmedju Srbije i Kosova će uvek postojati, kao što postoje veze Srbije sa Srbima u drugim zemljama regiona. "Kada bude objavljen Ahstisarijev plan, mislim da će svi shvatiti da je i Ahtisari svestan koliko je važno za Srbiju i srpski narod da neguju veze sa svojim sunarodnicima i sa svojom kulturom", dodala je Dikarlo.

Odgovarajući na pitanje o eventualnom vetu Rusije u Savetu bezbednosti ukoliko Ahtisarijev plan bude neprihvatljiv za Srbiju, Dikarlo je kazala da očekuje da će Rusija pomoći da se čitav proces privede kraju.

"Mi se unutar Kontakt grupe vrlo često sastajemo i vrlo često telefonski razgovoramo: Rusija je vrlo konstruktivan igrač. Kao zemlja u kojoj je pravoslavlje važno, Rusija ima razumevanja za neke zabrinutosti Srbije. Očekujemo da će Rusija nastaviti da bude konstruktivan igrač i pomoći da se ovaj proces privede kraju", rekla je Dikarlo.

(Beta)

Izvor: MTS-Mondo

NEZAVISNOST KOSOVA NI U NAJAVI
Marti Ahtisari iz plana za rešenje konačnog statusa Kosova izbacio reč nezavisnost

BEOGRAD - Plan izaslanika UN za pregovore o Kosovu Martija Ahtisarija ne predviđa nikakvu nadgledanu nezavisnost za Kosovo i Metohiju, niti se reč nezavisnost u ponuđenom dokumentu negde pominje, saznaje Kurir! Ovu informaciju za naš list potvrdio je i Goran Svilanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova SCG, a sada predsedavajući Prve radne grupe Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, koji je pre dva dana u Beču razgovarao sa Ahtisarijem.

Svilanović kaže da su ostale informacije o planu Martija Ahtisarija, do kojih je došao Kurir, tačne. Podsećamo, prema informacijama do kojih je došao naš list Kosovo će imati svoju vojsku, čija je brojnost ograničena na 2.500 vojnika, a južna srpska pokrajina duže vreme neće biti članica UN.

Pored toga, neće imati pravo na ujedinjenje sa susednim regionima, a biće i pod dugogodišnjim međunarodnim nadzorom s jakim obeležjem protektorata, kao u Bosni. Ahtisari je predvideo i poseban status za Kosovsku Mitrovicu, koja će ostati "podeljeni grad".

Plan koji će Ahtisari u petak predstaviti Kontakt grupi za Kosovo, objašnjava Svilanović, nije konačan, već je samo neka vrsta predloga. O njemu će još biti razgovora između Beograda i Prištine.
- Do polovine marta Ahtisari će napraviti konačan predlog, koji će biti predstavljen u Savetu bezbednosti UN - objašnjava Svilanović i dodaje da razgovori u SB UN mogu trajati dva-tri meseca pre nego što se dođe do definitivnog rešenja.

- Zato je od izuzetnog značaja da Srbija u što kraćem roku dobije novu vladu, punog kapaciteta, kako bi na pravi način mogla učestvovati u rešavanju statusa Kosova. Ne bi bilo dobro da Srbija nema vladu kada se plan nađe pred SB UN - poručuje Svilanović.

Vuk izbačen iz tima?

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i član pregovaračkog tima Srbije Sanda Rašković-Ivić najavila je da će se tim za pregovore o budućem statusu Kosova sastati narednih dana radi dogovora o daljim potezima, nakon što specijalni izaslanik Marti Ahtisari objavi svoj predlog. Savetnik premijera Koštunice i član pregovaračkog tima Aleksandar Simić rekao je da će tek posle formiranja nove vlade na red doći i novi sastav pregovaračkog tima.
- Jasno je da će pojedini njegovi članovi, kao recimo jedan od trojice glavnih pregovarača Vuk Drašković, čija je stranka sada vanparlamentarna, teško u njemu ostati - rekao je Simić.

Izvor: Kurir / (M. Ć.)

 Danas u Beču sastanak Kontakt grupe o statusu Kosova
Plan Ahtisarija - kupovina vremena za dil sa Rusima

Definisanje konačnog statusa Kosova neće biti tema pregovora specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija sa Beogradom i Prištinom kada on 2. februara donese svoj predlog. Konačna verzija dokumenta koji donosi Ahtisari, a koji se, između ostalog, odnosi na najvažnija pitanja organizacije vlasti na Kosovu, prava manjina i zaštitu kulturnih i verskih objekata, biće sastavljena tek nakon odgovora Beograda i Prištine na ponuđeni nacrt. Međutim, ovaj Ahtisarijev paket rešenja, de fakto, govori o Kosovu kao entitetu administrativno odvojenom od Beograda. Jednostavnije rečeno, svako od rešenja ukazuje na to da je Kosovo nezavisno. Ovaj konačno usaglašeni dokument biće osnov za novu rezoluciju koja će, posle usaglašavanja u Kontakt grupi, a bez daljeg učešća Beograda i Prištine, na Savetu bezbednosti biti usvojena i kojom će biti zamenjena prethodna 1244.

Ahtisari kao ograničenje nezavisnosti predviđa učešće misije EU i Kfora, sa širim ovlašćenjima šefa misije. Sve institucije, pa i one koje će u novim srpskim opštinama biti u rukama većinske zajednice i imati odnos sa Beogradom, prvenstveno su odgovorne ustavu Kosova.

Ahtisarijev celokupni predlog, pred njegov današnji sastanak sa Kontakt grupom u Beču, juče je po prvi put čuo novi generalni sekretar UN Ban Ki Mun. Portparol Ahtisarijeve kancelarije Remi Durlo objasnio je sastanak Ahtisarija i Ki Muna kao „neformalnu prezentaciju predloga rešenja za Kosovo“. „Radi se o dokumentu koji je po svom sadržaju predlog budućeg statusa Kosova“, objasnio je Durlo ne želeći da ulazi u detalje. Dokument sadrži, kako je istakao, sve potrebne elemente za buduće rešenje pitanja Kosova.

Nade beograda

Član beogradskog pregovaračkog tima za budući status Kosova Goran Bogdanović izrazio je nadu da će predlog Martija Ahtisarija biti uravnotežen i zadovoljiti obe strane. „Očekujemo da izveštaj pre svega bude fokusiran na deo o kojem smo najviše pričali u Beču - na tehnička pitanja, proces decentralizacije, zaštite kulturno-istorijskih spomenika, ekonomska i socijalna pitanja“, kazao je Bogdanović agenciji Beta.

Predsednik Vlade Kosova Agim Čeku ocenio je da „Kosovari“ neće biti sasvim zadovoljni predlogom rešenja za status Kosova koji će izneti Marti Ahtisari, ali je odbacio mogućnost podizanja tenzija nakon tog plana. Čeku je juče izjavio novinarima da će predlog Ahtisarija doneti „supstancu države u okviru postojećih granica Kosova“. Čeku je rekao da je svima poznato da će Kosovo biti nezavisna država i da oko toga nema dilema.

O Kosovu i o ulozi Kfora dnas će u Briselu razgovarati i ministri spoljnih poslova NATO, koji će se potom sastati i s ministrima spoljnih poslova EU.

Cilj plana

Šta se želi postići ovakvim predlogom?

Prvo, međunarodna zajednica još jednom daje priliku za usaglašavanje stavova Beograda i Prištine oko tzv. tehničkih pitanja, mada je teško da će doći do novih direktnih pregovora. Ali ukoliko bi se unapred znao precizan status, Priština ne bi pristala ni na jedan eventualni ustupak, a Beograd bi takođe negirao celokupnu priču. Takođe, ostaje i stav Rusije i pretnja vetom. Zato nema preciziranog statusa jer jedinstvo u Kontakt grupi još nije postignuto.

Ovakvim predlogom Ahtisarija kupuje se i vreme za dogovore sa Rusijom, za koju su mnoge diplomate ubeđene da neće uložiti veto.

Zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara Rozmari Dikarlo izjavila je juče da će, „kada bude objavljen Ahtisarijev plan, svi shvatiti da je i Ahtisari svestan koliko je važno za Srbiju i srpski narod da neguju veze sa svojim sunarodnicima i sa svojom kulturom“. Ona je na pitanje o ruskom vetu dodala da je „Rusija konstruktivan igrač“ i da ona očekuje da će tako biti i u nastavku ovog procesa.

Željka Jevtić

    Rojters: Put ka nezavisnosti

    Pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore, agencija Rojters javila je juče da se u Ahtisarijevom predlogu ne pominje suverenitet Srbije na Kosovu, a Srbima u toj pokrajini, koja kreće ka nezavisnosti, daje značajna autonomija. Prema Rojtersovom izvoru, nacrt Ahtisarijevog plana Kosovu daje pravo da sklapa međunarodne sporazume i ulazi u međunarodne organizacije i institucije - potencijalno uključujući UN, Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku. U nacrtu se pominje i pravo na dvojno državljanstvo.

    Priprema za kosovski ustav

    Evropska unija zatražila je od Venecijanske komisije, nezavisnog ekspertskog tela Saveta Evrope zaduženog za ustavna pitanja, da započne rad na predlozima, odnosno vodećim principima za izradu ustava Kosova, rekao je Tanjugu Tomas Markert, zamenik sekretara Venecijanske komisije. „Za sada je taj zahtev upućen nezvanično, jer se čeka da Ahtisari izađe s predlozima o statusu Kosova“, rekao je Markert. Sanda Rašković-Ivić, šef Koordinacionog centra za KiM, izjavila je da je zahtev EU „prelaženje granica kompetencija i prejudiciranje statusa“. Ona je kao neprimereno ocenila da se, pre papira Martija Ahtisarija, traži pomoć za izradu ustava Kosova i Metohije.


Izvor: Blic

Poljuljana nezavisnost
E.V.N., 25. januar 2007

Izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari predao je u četvrtak u Parizu generalnom sekretaru UN Ban ki Munu predlog rešenja za Kosovo, a u petak će u Beču isti dokument predstaviti i Kontakt grupi. Međutim, prva rasprava o predlogu vodiće se zapravo u Briselu, gde se održava Severnoatlantski savet, na kojem će učestvovati 26 ministara spoljnih poslova članica NATO.
Sadržaj Ahtisarijevog predloga biće dopunjen posle 2. februara, kad treba da bude predstavljen Beogradu i Prištini.
Mada je portparol NATO Džejm Apaturaj izjavio da "niko neće biti iznenađen predlogom", poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope su u Strazburu pokazali da budućnost Kosova nije unapred utvrđena. Naime, najstarija aktuelna integraciona institucija na kontinentu, koja okuplja poslaničke delegacije iz svih evropskih zemalja osim Belorusije i Crne Gore, opredelila se protiv nezavisnosti Kosova. Odluka iz Strazbura je tim indikativnija, što je iz predloženog, već gotovog teksta albanskog lobiste lorda Rasela Džonstona, preglasavanjem, izbačen deo koji se na ovaj način bavio budućim statusom.
Političari iz ovih zemalja sada bi o ovome morali da povedu računa, na šta ih, uostalom, moralno jasnim stavovima Rusije, koja je još ranije najavila veto i protivljenjima Španije, Italije, susednih i nekih drugih zemalja da bi bilo veoma opasno menjati postojeće granice međunarodno priznatih država, pridružili su se - pokazalo se to u Strazburu - recimo, između ostalih, i poslanici iz Kanade (kao posmatrači), Gruzije, Kipra, ali i nekih zemalja, i onih koje su u sastavu Kontakt grupe, kao što su Francuska ili, naročito, Velika Britanija, a koji ranije o ovome nisu imali priliku i obavezuje usvojena rezolucija 1533. Iako SE nema izvršnu vlast, pokazalo se da priča o Kosovu uopšte nije unapred determinisana, bar kada je u pitanju glas evropskih naroda i njihovih parlamentarnih predstavnika.
Karakteristično je da isto misle ne samo poslanici, već i zvaničnici Saveta Evrope. Generalni sekretar ove institucije Teri Dejvis ne priznaje nikakvu priču o "nezavisnosti" Kosova i brani teritorijalni integritet punopravne zemlje članice Srbije sa njenim međunarodno priznatim granicama.
- Da su poslanici uradili suprotno, po mom mišljenju, bila bi to veoma velika greška - kaže Teri Dejvis.
Goran Čvorović


AHTISARI NE POPUŠTA
PREMA saznanjima "Novosti", u Ahtisarijevom predlogu neće biti iznenađenja za Srbe, ali će ih biti za Albance na Kosovu.
Prvo iznenađenje za Albance na Kosovu biće institucionalna zaštita Srba.
Zakoni, koji se tiču Srba na Kosovu, osim naTpolovične većine u Parlamentu, moraće da imaju i većinu glasova srpskih poslanika.

Decentralizacija u predlogu Ahtisarija će biti skrivena forma široke autonomije za Srbe, s obzirom na to da će opštine sa sprskom većinom moći da se horizontalno povezuju i da imaju tzv. transparentne veze sa Beogradom. Kosovska Mitrovica će biti proglašena gradom sa dve opštine: jedna sa srpskom, druga sa albanskom većinom. Broj srpskih opština će biti sigurno više od pet kako su predlagali Albanci ali i manje od 12 koliko je tražila srpska strana.
U svim institucijama Kosova biće primenjivano pravilo "pozitivne diskriminacije" po kojem će se garantovati određeni procenat mesta za Srbe.
Srpski jezik će imati status službenog jezika na celom Kosovu, ne samo u srpskim opštinama.
Srpske crkve, manastiri i druga mesta od posebnog značaja će imati fizičku i tzv. ambijentalnu zaštitu.
Rešnjnjem Ahtisarija će predvideti i zaštitu privatne svojine Srba.
Ž. P.


NEMA REZERVNOG PLANA
VLADA Srbije pozdravlja odluku Saveta Evrope da iz Rezolucije o Kosovu i Metohiji izbaci deo koji se odnosi na otcepljenje južne srpske pokrajine - izjavio je u četvrtak ministar Predrag Bubalo, na konferenciji za novinare posle sednice Vlade.
Na pitanje - da li Srbija ima neki plan "B" ukoliko Marti Ahtisari predloži Kontakt grupi nezavisnost Kosova, Bubalo je odgovorio:
- Dosledno ćemo istrajati u insistiranju na strogom poštovanju Rezolucije 1244, Povelje UN i Ustava Srbije. Sva ta tri dokumenta doslovce predviđaju očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije i nepovredivosti postojećih granica - rekao je ministar privrede.
P. V.


MILOŠ ALIGRUDIĆ, ŠEF SRPSKE DELEGACIJE U STRAZBURU:
POVRATAK IZ BEZNAĐA
Od specijalnog izveštača: STRAZBUR

IAKO joj ne poriče pravo da se bavi svim gorućim pitanjima u svetu, šef naše poslaničke delegacije u Strazburu Miloš Aligrudić smatra da Parlamentarnoj skupštini SE nije posao da donosi odluke o statusu Kosova ili menjanju granica međunarodno priznatih država i da su, zbog toga, poslanici na glasanju ispravno postupili jer su se izjasnili protiv dela rezolucije koji je sadržao otvoren poziv na nezavisnost Kosova.
On ističe da je naša delegacija glasala protiv rezolucije o aktuelnoj situaciji na Kosovu, a da se uzdržala prilikom glasanja za preporuku Komitetu ministara Saveta Evrope.
- Iz principijelnih razloga nismo glasali za rezoluciju jer nisu prošli neki naši amandmani u kojima se ističe da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije na osnovu rezolucije 1244 SB UN. Preporuke ne sadrže poziv na nezavisnost, već na ono što i jeste zadatak SE, da štiti ljudska i manjinska prava i kulturna dobra, i one su relativno korektne, ali ni njima nismo u potpunosti zadovoljni, jer bismo ih svakako drugačije napisali, pa smo zbog toga bili uzdržani - pojasnio je Aligrudić.
Naša delegacija je, ipak, zadovoljna, jer je, na kraju, sve ispalo prihvatljivo.

MARTI Ahtisari se u sredu vešto krio od novinara. Posle izlaganja pred poslanicima, neprimetno je izašao na sporedni izlaz.
I pored pokušaja, ni članovi naše delegacije nisu uspeli da dođu do specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za utvrđivanje statusa Kosova i popričaju s njim o ovom važnom pitanju.
- Jedan član naše delegacije je pokušavao da stupi s njim u kontakt, ali je Ahtisari to izbegao - prokomentarisao je Aligrudić za "Novosti".
Sadržaj Ahtisarijevog plana bio je u sredu u Strazburu veoma tražena, ali nedostupna roba.
G. Č.


ŠTA SADRŽE USVOJENA REZOLUCIJA I PREPORUKA KOMITETU MINISTARA SE:
HITNO DO STATUSA

U USVOJENOJ REZOLUCIJI 1533 Parlamentarne skupštine SE se ističe ubeđenje da status Kosova treba hitno da bude utvrđen, čime bi se doprinelo stabilnosti u regionu i stvorili neophodni uslovi za uspostavljanje institucija koje će u potpunosti biti odgovorne i reprezentativne na Kosovu i koje će uživati poverenje čitavog stanovništva.
Srbija, kaže rezolucija, ne pokazuje nikakav znak želje da odustane od zahteva za autonomijom Kosova pod srpskim suverenitetom, dok su Albanci s Kosova takođe čvrsti kada je u pitanju njihov zahtev za potpunom nezavisnošću Kosova. Parlamentarna skupština je zbog toga pozvala obe strane da prihvate mekši i pragmatičniji stav u toku pregovora o statusu.

Parlamentarci su istakli da je pronalaženje pregovornog i zajednički prihvatljivog dogovora o statusu Kosova najbolji garant da u budućnosti neće biti protivljenja zbog rezultata pregovora, ali su, takođe, dodali i da je "u krajnjem slučaju i prelaska razumnog roka, možda neophodno predvideti mogućnost eventualnog rešenja, koje bi bilo nametnuto od strane međunarodne zajednice".
Rezolucija takođe traži da ustavni okvir za Kosovo bude u skladu s evropskim normama vezanim za demokratiju, dobro vođenje i državu prava, prava ljudi i zaštitu nacionalnih manjina, da specijalne garancije postoje za zaštitu manjina i kulturnog nasleđa.
Situacija kosovskih Srba i manjinskih zajednica na Kosovu predstavlja za skupštinu predmet velike zabrinutosti, bez obzira na rezultat pregovora o statusu Kosova.
Od strane se traži da nastave pregovore, da se na Kosovu uspostave ravnopravne norme za sve građane, da se tokom finalizacije tehničke organizacije decentralizacije uzme u obzir bosansko iskustvo posle Dejtona.
Od UNMIK-a i prelaznih vlasti se traži da pojačaju napore na punom sprovođenju standarda, da nadgledaju sprovođenje zakona u borbi protiv diskriminacije, ispitaju sve etnički motivisane zločine i stvore uslove za povratak izbeglica.

U PRIŠTINI
PRIŠTINSKI listovi u četvrtak su dali veliki publicitet odluci Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) da u rezoluciji o Kosovu ne promene nezavisnost, a list "Ekspres" konstatuje da ono što se u četvrtak dogodilo u Strazburu predstavlja "udarac nezavisnosti".
Ovaj dnevnik je ocenio da bi nezavisnost Kosova mogla biti "nemoguća misija", ako bi ona zavisila od PSSE.

BEZ NASILjA
MEĐUNARODNA zajednica se boji reakcije u Republici Srpskoj na rešavanje pitanja Kosova više nego što je to spremna da prizna, izjavio je predsednik Vlade RS Milorad Dodik, naglasivši da u RS niko neće dići oružanu revoluciju niti će biti bilo kakvog nasilja kako god da bude rešeno pitanje Kosova.
On je rekao da će institucije RS sprečiti bilo kakve pokušaje nasilja i da za to nije potrebna misija Kancelarije visokog međunarodnog predstavnika (OHR).


Izvor: Novosti

Rusija za odlaganje
Željko PANTELIĆ, 26. januar 2007

IZASLANIK UN za status Kosova Marti Ahtisari predao je u petak diplomatskim predstavnicima Kontakt-grupe paket predloga za budući status Kosova i Metohije, ali niko od učesnika sastanka nije želeo zvanično da komentariše njegovu sadržinu.

Šefovima odelenja za Balkan ministarstava inostranih poslova zemalja članica Kontakt-grupe Ahtisari je predao dokument, koji će SAD, Rusija, Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija razmatrati u svojim prestonicama, rekao je Tanjugu po završetku sastanka portparol Kancelarije izaslanika UN za Kosovo Remi Durlo.

Prilikom izlaska iz palate "Hofburg" Ahtisari je kazao da se radilo o redovnom sastanku sa Kontakt-grupom, a njegov zamenik Alber Roan da je sednica bila pozitivna i dobra. O mogućnostima nastavka pregovora u Beču niko nije želeo da se izjašnjava.

Jedan strani diplomata je, međutim, posle sastanka izjavio da je Rusija i dalje skeptična prema Ahtisarijevom planu. On je rekao i da je Moskva na sastanku u petak zatražila odlaganje bilo kakve odluke o Kosovu sve dok Srbija ne bude formirala novu vladu posle pralamentarnih izbora koji su održani 21. januara. Prema istom izvoru, pet zapadnih članica Kontakt-grupe su bile jedinstvene u podršci planu i smatraju da nema razloga za odlaganje.

Sledeći korak u ovom procesu, naveo je Durlo, biće predaja ovog dokumenta Beogradu i Prištini 2. februara. Ahtisari je u petak dokument predstavio i generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu u Parizu.

Portparol Durlo nije želeo da komentariše, niti daje izjave o sadržaju predloga Ahtisarija, ukazujući samo na to da bi taj dokument mogao do kraja marta da stigne do UN, gde bi nakon nekoliko nedelja o njemu mogla da bude održana rasprava u Savetu bezbednosti.

Takođe, naveo je Durlo, u ovom trenutku UNOSEK ne planira nikakva dalja odlaganja zbog formiranja vlade u Srbiji, što su tražili političari iz demokratskog bloka partija u Beogradu.

EU I SAD DELE ZADATKE
PREMA saznanjima "Novosti", unutar Kontakt-grupe, Sjedinjene Države i EU su podelile poslove. Vašington je dobio zadatak da pronađe rešenje sa Rusijom, a EU da omekša Srbiju da prihvati novi status Kosova.

Jedan zvaničnik američke administracije, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za "Novosti" da je Vašington već ponudio blanko papir Rusiji da napiše šta želi za uzvrat po pitanju izglasavanja nove rezolucije o Kosovu u SB UN, i da su SAD spremne da učine ustupak Rusiji na Kavkazu, odnosno u Gruziji.

VITALIJ ČURKIN
NIŠTA PRE MARTA

PLAN za Kosovo specijalnog predstavnika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija neće biti razmotren u UN pre marta, izjavio je za RIA Novosti stalni predstavnik Rusije u UN, ambasador Vitalij Čurkin.
- Mišljenja sam da se dokument u UN neće razmatrati pre marta - izjavio je Čurkin, uoči sastanka u Beču.


SEVERNOATLANTSKI I TRANSATLANTSKI SAVEZ U BRISELU O PREDLOGU MEĐUNARODNOG PREGOVARAČA

PUNA PODRŠKA AHTISARIJU

Od stalnog dopisnika - Brisel
NATO i Evropska unija su podržali predlog Martija Ahtisarija za konačni status Kosova i "red vožnje" za izglasavanje rezolucije u Savetu bezbednosti UN, ali je istovremeno naglašeno da se mora voditi računa o političkim prilikama i evropskim perspektivama Srbije.
Iza Ahtisarijevog predloga su jedinstveno stali šefovi diplomatija NATO, na sastanku Severnoatlantskog saveza u Briselu, a zatim i ministri spoljnih poslova zemalja članica EU, koji su učestvovali na Transatlantskom skupu. Delimično različito mišljenje su iznele samo Rumunija i Italija, koje su zauzele poziciju da ne treba biti ishitren u procesu donošenja odluke o konačnom statusu Kosova. S druge strane, više zemalja Severnoatlantskog saveza u EU insistiralo je na tome da se vodi paralelni proces približavanja Srbije EU i sticanje pune nezavisnosti Kosova.
- NATO je prijemom Srbije u "Partnerstvo za mir" iskoristio svoju šargarepu za Srbiju u ovom trenutku. Sada je na redu EU, koja takođe mora da pokaže veću fleksibilnost prema Srbiji - rekli su "Novostima" izvori u NATO.
Visoki predstavnik EU Havijer Solana je tokom izlaganja na Severnoatlantskom savetu istakao da se mora osigurati budućnost Srbije u EU i da zato premijer Koštunica nema dva, već samo jedan izbor - pravljenja proevropske koalicije. Solana je takođe kazao da EU neće moći da preuzme ključnu ulogu na Kosovu sve dok ne bude doneta nova rezolucija UN koja će dati ovlašćenja EU.
Kako će izgledati politika EU prema Srbiji moglo se nazreti iz reči francuskog ministra spoljnih poslova Filipa Dusta Blazija. Evropski zvaničnici će insistirati u sledećem periodu da je Srbiji garantovana evropska budućnost, da će Srbi na Kosovu biti apsolutno zaštićeni, baš kao i srpska pravoslavno-kulturna baština i da Srbija nije ponižena već naprotiv, ostvarila je veliki uspeh u zaštiti Srba na Kosovu.
- Mi podržavamo plan i "red vožnje" Ahtisarija, ali isto tako moramo da pričamo sa Srbijom i da joj kažemo da će srpska manjina na Kosovu biti zaštićena, kao i srpsko pravoslavno kulturno nasleđe na Kosovu, i da će biti osigurano međunarodno prisustvo koje je neophodno za implementaciju statusa - kazao je Dust Blazi.
Šef italijanske diplomatije Masimo D`Alema je konstatovao da su Srbi pokazali koliko im je stalo do EU i izlaznošću na izbore koja je bila daleko veća nego ona za usvajanje Ustava u kojem se kaže da je Kosovo integralni deo Srbije.
- Treba tražiti dogovorno rešenje za Kosovo, vodeći računa o pravu na samosvojnost Albanaca i istovremeno ne poniziti Srbiju - istakao je D`Alema.

BEZ TENZIJA
GENERALNI sekretar NATO Jap de Hop Shefer je insistirao na brzom rešavanju statusa Kosova, ističući jedinstvo koje je postignuto unutar NATO po tom pitanju. Istovremeno, Shefer je demantovao da postoje tenzije između EU i NATO zbog budućeg angažmana EU na Kosovu. Naime, EU će imati svoju odgovornost u politici sigurnosti, gde će rukovoditi policijom na Kosovu i samim tim će imati tesne kontakte sa KFOR.
- Moramo da imamo veći stepen saradnje i na političkom, tehničkom i praktičnom nivou, jer kad EU preuzme svoju ulogu na Kosovu, svi moraju tačno da znaju šta moraju da rade, pogotovo po pitanju sigurnosti.

VOJISLAV KOŠTUNICA NEĆE PRIMITI SPECIJALNOG IZASLANIKA
O KOSOVU SA NOVOM VLADOM

PREDSEDNIK Vlade Srbije Vojislav Koštunica neće 2. februara primiti Martija Ahtisarija, jer to izlazi iz okvira mandata njegove vlade do izbora nove - potvrđeno je "Novostima" u kabinetu predsednika Vlade Srbije.
     - Od proglašenja konačnih rezultata parlamentarnih izbora u Srbiji, Vlada će obavljati samo tehničke poslove. Samo nova vlada ima mandat da sa specijalnim izaslanikom razgovara o budućem uređenju južne srpske pokrajine - saopštili su nam u kabinetu srpskog premijera Koštunice.
     Na pitanje "Novosti", da li će predsednik Srbije Boris Tadić primiti Ahtisarija 2. februara, u njegovom kabinetu nam je kratko odgovoreno:
     - Predsednik Srbije će ispunjavati sve svoje državničke obaveze isto onako, kao što je to činio i do sada.
     Koordinator beogradskog pregovaračkog tima za status Kosova Slobodan Samardžić izjavio je da taj tim još nije dobio nijedan deo predloga specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija:
     - Beograd će da sačeka da dobije predlog kako bi se o njemu izjašnjavao. Naš pregovarački tim još nije održao sastanak, a to se može očekivati tek nakon što se članovi tima upoznaju sa sadržinom sastanka Kontakt-grupe.
P. V.


Izvor: Novosti

Русија и Запад подељени око плана за Косово и Метохију
Москва „скептична”, затражила одлагање одлуке о Космету све док Србија

Специјални изасланик УН Марти Ахтисари представио је јуче иза затворених врата бечког замка „Хофбург” дипломатским представницима Контакт групе пакет предлога за будући статус Косова и Метохије. Како је и било најављено нико од учесника састанка није желео да коментарише садржину плана и тако ће остати, барем што се тиче званичних изјава, све до 2. фебруара, када ће Ахтисари предлог донети у Београд и Приштину.
У међувремену чланице Контакт групе: САД, Русија, Немачка, Велика Британија, Француска и Италија, разматраће Ахтисаријев предлог и највероватније се консултовати међусобно.

По завршетку састанка Ахтисари је рекао да се радило о редовном састанку са Контакт групом, а његов заменик Албер Роан је изјавио да је седница била „позитивна и добра”, али о могућностима наставка преговора у Бечу нико није желео да се изјашњава. Како преноси Танјуг, један страни дипломата је после састанка изјавио да је Русија и даље скептична према Ахтисаријевом плану. Он је рекао да је Москва затражила одлагање било какве одлуке о Космету све док Србија не формира нову владу. Како наводи исти извор, осталих пет западних чланица Контакт групе су биле јединствене у подршци плану и против одлагања.

Портпарол Канцеларије изасланика УН за Косово Реми Дурло није желео да даје изјаве о садржају Ахтисаријевог предлога, указујући само да би тај документ могао до краја марта да стигне до УН, где би после неколико недеља о њему могло да се расправља у Савету безбедности.

Француски министар спољних послова Филип Дуст-Блази рекао је јуче да Париз наставља да пружа пуну подршку Ахтисаријевим предлозима „зато што представљају добар начин за заштиту српске заједнице на Косову и што дају најреалнију основу за решење”. Најавио је неопходност конструктивних разговора између Београда и Приштине. „У наредних неколико недеља ће бити преговора, а за то је потребно учешће српских власти, што подразумева формирање проевропске владе у Београду”, рекао је Дуст-Блази.

У Бриселу је јуче одржан и састанак министара спољних послова НАТО, на којем је, према речима генералног секретара Јап де Хоп Схефера, показано „пуно јединство у подршци процесу који је Ахтисари изложио Контакт групи”. Према Схеферу, чланице су се изјасниле за што је могуће брже усвајање резолуције у СБ УН и потребу „интензивне сарадње између ЕУ и НАТО”.

Међутим, британски државни радио Би-Би-Си оценио је јуче да је у ЕУ заузет чврст став да Европљани неће преузимати мисију од Унмика на Косову и Метохији без међународног правног покрића, односно резолуције у СБ УН.

Би-би-си подсећа да су генерални секретар УН Бан Ки Мун и високи представник ЕУ Хавијер Солана ставили до знања да предстоји још доста преговора и консултација док не почне да се размишља о садржини нове резолуције.

Страни медији већ два дана калкулишу о томе шта садржи Ахтисаријев предлог. Московски дневник „Независимаја” пише да се реч „независност” нигде не појављује. „Ахтисари ће предложити ограничен суверенитет за Косово, са ограниченим овлашћењима у домену одбране и спољне и економске политике.” Московски лист „Времја новости” подсећа да је Ахтисаријев предлог више пута модификован, да би на крају потпуно испала реч „независност”.

Прогнозама и „сазнањима” бави се и немачка штампа, па тако „Берлинер цајтунг” тврди да ће Ахтисари предложити ограничен суверенитет, али фактичку независност, уз даље јако присуство међународне заједнице.

Британски „Индипендент” тврди да ће Ахтисари предложити да Косово добије сва одличја државе, укључујући заставу и право на учлањење у Међународни монетарни фонд и УН, док „Гардијан” тврди да Косово неће моћи да рачуна на седиште у УН – зато што формално неће бити независно.

„Ахтисаријев пакет ће бити ужасно, стручно досадан, јер ће се углавном усредсредити на питања власништва, аранжмане за међународне зајмове и механизме на основу којих ће ЕУ и такозвана Међународна цивилна канцеларија преузети улогу коју су на Косову досад имале УН”, закључује лист.

-----------------------------------------------------------

„Блиндирана лисица” у приправности

Међународна и локална полиција на Косову и Метохији припремиле су оперативни план под радним називом „Блиндирана лисица”, који предвиђа појачање мера безбедности у покрајини након што Ахтисари обелодани пакет предлога за статус Косова.

Приштински електронски медији на албанском пренели су јуче да ће у тој акцији, ако буде потребно, бити ангажовано око 10.000 локалних и међународних полицајаца. Њима ће подршку пружати и војници Кфора, који ће бити у приправности у случају појачања напетости на Косову.

-----------------------------------------------------------

Чеку разочаран

Председник привремене владе Косова Агим Чеку изјавио је јуче да је дубоко разочаран што је Парламентарна скупштина Савета Европе у среду, у Стразбуру, избацила из резолуције о Косову члан којим се препоручивала условна независност покрајине, пренели су јуче приштински медији на албанском.

Чеку је после састанка са шефом Унмика Јоакимом Рикером изјавио да Европа „још нема храбрости да донесе тешке одлуке”. Приштински „Експрес” истиче да Београд и Приштина неће 2. фебруара сазнати какав статус Косова предлаже Ахтисари, јер им он „неће донети политички део предлога, већ само део који се односи на питања о којима су вођени преговори” у Бечу.

Б. Митриновић

Izvor: Politika