VLADIMIR PUTIN: NE DAM KOSOVO!

Na sastanku sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, ruski predsednik ponovio da će svim silama braniti pravo Srbije na južnu pokrajinu

Ruski predsednik Vladimir Putin ponovio je juče nemačkoj kancelarki Angeli Merkel da Rusija neće dozvoliti da se Srbiji na silu otme Kosovo!

- Rusija smatra da je nedopustivo nametanje rešenja za status Kosova i Metohije - rekao je Putin Merkelovoj.

On je naglasio da Rusija neće pristati na bilo koje rešenje za Kosovo sa kojim nije saglasan zvanični Beograd.

- Dugoročno rešenje kosovskog problema može biti postignuto samo u slučaju da ono bude prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu - rekao je Putin, a prenosi agencija Itar-Tas.

Na zajedničkoj pres-konferenciji Putin je rekao da je na sastanku sa Merkelovom razmotrena i situacija na Balkanu.

Merkelova, koja je doputovala u Soči na pregovore sa ruskim liderom i da bi od njega preuzela predsedavanje Grupom G-8, obećala je da će pomoći unapređivanju saradnje Rusije i EU. Ona je rekla da će raditi na tome da bude postignut napredak u pripremi sporazuma o strateškoj i dugoročnoj saradnji Moskve i Brisela.

Inače, kako javljaju moskovski nezavisni mediji, razgovor Merkelove i predsednika Putina bio je "veoma neprijatan i zategnut", pošto ruski predsednik nije hteo ni za jotu da odstupi od svog tvrdog stava oko Kosmeta.

"Kancelarka Merkel je pokušala da predsedniku Putinu objasni zašto bi trebalo razmisliti o nekom obliku nezavisnosti Kosmeta, ali on je odlučno odbio da uopšte razgovara na tu temu. Rekao je da Rusija nikada neće dozvoliti da se Srbiji otima teritorija i da je njegova obaveza da se tome svim silama odupre", javili su moskovski mediji.

Kako javljaju agencije, Putin je i tokom ovog sastanka ponovio spremnost i odlučnost Rusije da u Savetu bezbednosti UN uloži i veto da bi sprečila nezavisnost Kosmeta.



Izvor: Press

Amandmanima
brane Kosovo
Ekipa Novosti, 23. januar 2007

Od specijalnog izveštača - Strazbur
AKO bi u sredu u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u Parizu u originalu prošao tekst izvršioca Političkog komiteta Britanca Lorda Rasela Džonstona i na osnovu njega bila usvojena rezolucija i preporuke Komitetu ministara ove institucije, bio bi to praktično prvi zvanični međunarodni dokument kojim bi se otvoreno tražila nezavisnost Kosova i nametnuto rešenje za pokrajinu. Bez obzira što odluke SE imaju samo konsultativnu, a ne i izvršnu snagu, ovakva rezolucija imala bi simbolično veliku težinu.
Zbog toga su naša parlamentarna delegacija i misija pri SE pokrenuli široku diplomatsku aktivnost da se lobiranjem u parlamentu i, pre svega, brojnim uloženim amandmanima, izmeni sadržaj tendencioznog teksta.
- Za nas je apsolutno neprihvatljivo svako zagovaranje nezavisnosti Kosova koje je u neke paragrafe predložene rezolucije uveo izvestilac i time doveo u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Pokušaćemo da taj deo teksta izmenimo - kaže za "Novosti" ambasador Srbije pri SE Slađana Prica.
Ona ističe da SE nema mandat da se bavi budućim statusom Kosova, niti o tome treba da raspravlja.
- Od SE očekujemo da se angažuje na ispunjavanju standarda, u pogledu decentralizacije, zaštite ljudskih i posebno manjinskih prava, primene svih konvencija na Kosovu, zaštite kulturnog nasleđa i uspostavljanja vladavine prava, koje ne postoji, u cilju sprečavanja organizovanog kriminala, trgovine drogom i ljudskim bićima - poručila je Prica.
Naš ambasador pri SE naglašava da su izveštaj i predlog rezolucije neizbalansirani, jer pozivaju na konstruktivnost samo jedne, srpske strane, što je, kako je ocenila, neprimereno.
Zbog svega, na predlog rezolucije Lorda Rasela Džonstona podneto je preko pedeset amandmana.
- Podneli su ih ne samo naši, već i poslanici iz drugih zemalja. I to, po mom iskustvu, govori da je taj tekst nekonzistentan i u dobroj meri neprihvatljiv - istakla je Prica.
Kakva se polemika sprema, kazuje i podatak da se za današnju raspravu prijavilo preko osamdeset govornika.
Goran ČVOROVIĆ

PETAK
AHTISARI će na skupu govoriti o dosadašnjem radu Kancelarije izaslanika UN za Kosovo (UNOSEK), odnosno o procesu traganja za rešenjem budućeg statusa pokrajine - izjavio je njegov portparol Remi Durlo, naglašavajući da Ahtisari neće tom prilikom predočiti svoj predlog rešenja. - Ahtisari će predstaviti svoj predlog tek u petak, u Beču, na sastanku Kontakt grupe - naglasio je Durlo.

ŠTA SADRŽI PREDLOG REZOLUCIJE O BUDUĆEM STATUSU KOSOVA

NA KRAJU - NAMETNUTI
IZVEŠTAJ lorda Rasela Džonstona i predlog rezolucije i preporuka koji su na osnovu njega izvedeni, tendenciozno zagovaraju da bi "nezavisnost Kosova doprinela stabilnosti u regionu".
"Sve poštujući interes Srbije i njeno pravo da sačuva svoj teritorijalni integritet, skupština smatra da je nezavisnost Kosova, upotpunjena s određenim uslovima, rešenje koje daje najveće izglede za garantovanje mira i trajne stabilnosti na Kosovu i u čitavom regionu", stoji, između ostalog, u projektu rezolucije, uz napomenu da "skupština ohrabruje Srbiju da zauzme mekši i pragmatičniji pristup pregovorima o statusu".
Tekst ističe da je pronalaženje dogovornog rešenja najbolje za budućnost, ali i da bi "u slučaju da se pregovori nađu u ćorsokaku, i potraju preko razumnog vremena, možda neophodno bilo razmatrati mogućnost rešenja u poslednjoj varijanti, nametnutoj od strane međunarodne zajednice".
Svi u regionu se pozivaju da se jasno angažuju da neće ohrabrivati bilo kakvo "dalje" menjanje međunarodnih granica u regionu, uz "utvrđivanje aktuelnih kosovskih granica kao stalnih".
Od prelaznih vlasti na Kosovu se traži da ispunjavaju norme, garantuju ljudska prava i prava manjina, bore se protiv korupcije, organizovanog kriminala, pranja novca i trgovine ljudskim bićima, a od međunarodne zajednice da se, prilikom finalizacije procesa decentralizacije, povede bosanskim iskustvom posle Dejtona.


SRBI SVOJI NA TUĐEM

Od stalnog dopisnika Brisel
NEKOLIKO visokih zvaničnika EU i NATO, poslednjih dana izjavili su da predlog Martija Ahtisarija za Kosovo neće predstavljati iznenađenje za međunarodnu zajednicu i da njegov sadržaj, uglavnom, zna i i srpska strana u pregovorima.
Predsedavajući EU, nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer rekao je da Ahtisari ne treba da čeka sa objavljivanjem predloga jer su sa njegovim sadržajem već upoznati politički činioci u Srbiji. Doskorašnji predsedavajući EU, finski ministar inostranih poslova, Erki Tuomioja takođe je napomenuo da "čak ni za Srbe, Ahtisarijev predlog neće biti iznenađenje". I generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer ne krije da NATO već zna kakvu će ulogu imati na Kosovu i poststatusnom periodu. U sličnom tonu se izjasnio i Stefan Lane, specijalni izaslanik EU u pregovorima o konačnom statusu Kosova.

Prema saznanjima "Novosti", istina je da u Ahtisarijevom predlogu neće biti mnogo iznenađenja za Srbe, ali će ih biti za Albance na Kosovu.
Prvo iznenađenje za Albance na Kosovu biće institucionalna zaštita Srba. Naime, Srbi ne samo da će imati garantovana poslanička mesta u Skupštini, već će njihovi interesi biti zaštićeni tzv. principom dvostruke većine. Odnosno, zakoni, koji se tiču Srba na Kosovu, osim natpolovične većine u parlamentu, moraće da imaju i većinu glasova srpskih poslanika.

Decentralizacija u predlogu Ahtisarija biće skrivena forma široke autonomije za Srbe, s obzirom na to da će opštine sa srpskom većinom moći da se horizontalno povezuju i da imaju tzv. transparentne veze sa Beogradom.
U svim institucijama Kosova biće primenjivano pravilo "pozitivne diskriminacije" po kojem će se garantovati određeni procenat mesta za Srbe, to se posebno odnosi na policiju i buduće oružane snage. Srpski jezik će imati status službenog jezika na celom Kosovu, ne samo u srpskim opštinama.

Srpske crkve, manastiri i druga mesta od posebnog značaja će imati fizičku i tzv. ambijentalnu zaštitu, odnosno oko njih neće biti moguće izvoditi građevinske radove i slično. SPC će biti priznata kao institucija i njene ekonomske aktivnosti neće biti oporezivane.
Zbog pomenutih rešenja za unutrašnje uređenje Kosova, EU i SAD su već spremile kampanju ubeđivanja Albanaca na Kosovu, u kojoj će učestvovati brojne ličnosti koje Albanci vide kao svoje dobročinitelje.
Sa druge strane, preciznog plana za ubeđivanje Srba i Srbije da prihvati eventualnu nezavisnost Kosova još nema.

SASTANAK VRHA
KAKO "Novosti" saznaju u diplomatskim izvorima u Briselu, Marti Ahtisari će, posle šatl diplomatije 2. februara tokom koje će predstaviti svoj predlog rešenja Beogradu i Prištini, pozvati čelnike države Srbije i predstavnike Albanaca na Kosovu u Beč, na sastanak na vrhu, u formi "intenzivnog dijaloga". To će se dogoditi najverovatnije sredinom februara.

SOLANA O VETU
VISOKI predstavnik EU Havijer Solana najavio je da će Ahtisari napraviti svoj finalni izveštaj za Savet bezbednosti UN krajem februara i izrazio nadu da Rusija neće upotrebom veta sprečiti novu rezoluciju o Kosovu.
- Treba nam nova rezolucija koja bi zamenila postojeću, po kojoj UNMIK rukovodi Kosovom. Kako će se to dogoditi to sada ne znamo. Što se tiče veta ne bi trebalo da pričamo o tome.


Izvor: Novosti / Ž. PANTELIĆ

Pregovarači posle vlade
T. MARKOTIĆ, 23. januar 2007

PREGOVARAČKI tim za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije sastaće se narednih dana zbog dogovora o daljim potezima, pošto Ahtisari bude objavio svoj "papir" - kaže za "Novosti" Sanda Rašković-Ivić, predsednik Koordinacionog centra za KiM i član pregovaračkog tima.
Već se pretpostavljalo da će Ahtisarijevo otvaranje kosovskog paketa - doći usred intenzivnih pregovora oko nove vlade Srbije, kako se i desilo.
- Ahtisari i njegovi mentori imaju svoj scenario, ali u Srbiji su sada na dnevnom redu konsultacije oko formiranja nove vlade - predočava Aleksandar Simić, savetnik premijera Koštunice i član pregovaračkog tima. - Predsednik Republike je u svom mandatu, ali Vlada posle izbora samo obavlja mandat do izbora nove - naglašava ističući da će za "narodnjake" politika prema KiM i pregovori o budućem statusu biti jedan od osnovnih elemenata koalicionog sporazuma.
Tek posle formiranja nove vlade, na red će doći i novi sastav pregovaračkog tima. Jasno je da će pojedini njegovi članovi, kao recimo, jedan od trojice glavnih pregovarača Vuk Drašković, čija je stranka sada vanparlamentarna, teško u njemu ostati.
- Pregovarački tim, u ovom trenutku ostaje isti - objašnjava Sanda Rašković-Ivić. - Kada se konstituiše vlada, znaćemo i odnos političkih snaga, pa će se prema tome konstituisati i novi pregovarački tim. Međutim, dok se to ne desi, pregovarački tim u sadašnjem sastavu radi i dalje.
Pitanje je, međutim, koliki će pregovarački kapacitet imati aktuelni pregovarački tim ako do formiranja novog sastava, započnu direktni pregovori Beograda i Prištine o Kosovu, a takvih je najava sve više. Taj ugao posmatranja stvari, bar trenutno, nije u vizuri domaćih pregovarača, ali će se, sigurno, i o tome raspravljati na njihovom narednom sastanku.

OSTAJU STARI
DUŠAN Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, sumnja da će direktnih pregovora Beograda i Prištine uopšte i biti i da će sve završiti "šatl-diplomatijom" do aprila, do kada će ostati i "stari" sastav domaćih pregovarača. Sama funkcija člana pregovaračkog tima prestaće onog momenta kad Ahtisari dođe do konačnog predloga statusa i preda ga u proceduru Savetu bezbednosti UN. To će se najkasnije dogoditi do aprila, a pre toga se neće formirati nova vlada Srbije tako da sadašnji sastav pregovaračkog tima za koji ne postoji problem legitimiteta nije sporan. Trojica glavnih pregovarača - Tadić, Koštunica i Drašković - ostaju.

Izvor: Novosti

Специјални изасланик УН завршио предлог за статус Космета
Ахтисари о решењу 2. фебруара у Београду

Специјални изасланик Уједињених нација за статус Косова Марти Ахтисари најавио је да ће у Београду 2. фебруара председнику и премијеру Србије представити предлог за статус Косова, потврдио је јуче Танјугу координатор Државног тима за преговоре о статусу покрајине Слободан Самарџић.

Он је навео да је председнику Борису Тадићу и премијеру Војиславу Коштуници стигло Ахтисаријево писмо о његовој намери да их упозна са пакетом предлога за будуће уређење покрајине.

Приштински електронски медији јуче су пренели да је и председнику Косова Фатмиру Сејдијуу стигло писмо у којем се наводи да ће Ахтисари 2. фебруара у Приштини представити пакет са предлозима за Косово.

Портпарол приштинског преговарачког тима Скендер Хисени рекао је да је у писму Ахтисари потврдио да ће у Приштини поднети потпуни предлог за статус Косова.

Ахтисари ће 2. фебруара најпре посетити Београд, а поподне ће боравити у Приштини.

Међународни изасланик ће о садржини предлога у петак, 26. јануара, у Бечу известити политичке директоре министарстава иностраних послова за Балкан земаља чланица Контакт групе. То међународно тело чине САД, Русија, Велика Британија, Немачка, Француска и Италија.

--------------------------------------------------------------------------

Западне дипломате: Косову чланство у међународним телима

ПРИШТИНА – Специјални изасланик УН за Косово Марти Ахтисари препоручиће да Косову буде дато право на чланство у међународним телима, изјавили су јуче Ројтерсу неименовани политички и дипломатски извори у Приштини.

У Ахтисаријевом предлогу наводи се, како тврде исти извори који су желели да остану анонимни, да би Косову требало дати „право да тражи чланство у међународним организацијама и институцијама”, пренела је британска агенција.

Западни дипломата је објаснио Ројтерсу да би одредба Ахтисаријевог предлога која се односи на чланство у међународнима телима могла да укључи Уједињене нације, Међународни монетарни фонд и Светску банку, иако то није експлицитно наведено у тексту Ахтисаријевог предлога.

Према истим изворима, Русија ће вероватно блокирати чланство Косова у Уједињеним нацијама, али, како тумаче неименоване дипломате, приступ Светској банци и ММФ-у ће се дугорочно показати важнијим за осиромашену покрајину.

Ројтерс подсећа да су дипломате раније изјавиле да Ахтисаријев предлог неће директно препоручити независност Косова, али да ће у њему бити прецизиране одредбе које се односе на надгледану независност од стране Европске уније.

Ахтисари ће свој извештај у петак у Бечу представити политичким директорима министарстава иностраних послова за Балкан земаља чланица Контакт групе.


Izvor: Politika / (Танјуг)

Својински проблеми Срба на Косову и Метохији
Наопака приватизација
Унмик и Уносек „лансирали нови револуционарни акт експропријације”

Кад је у јесен 1999. године за другог специјалног изасланика генералног секретара УН на Космету постављен Бернар Кушнер појавио се проблем правне регулативе која ће се примењивати. Својом првобитном уредбом Бернар Кушнер је прописао да ће примењивати прописе Србије и СРЈ који су важили 23. марта 1999. године, односно на дан кад је НАТО напао нашу земљу. То је било логично решење. Међутим, на захтев Албанаца, Кушнер је изменио овај датум и одредио нови – 22. март 1989. године. То је, да подсетимо, био датум кад су усвојени амандмани на Устав Србије из 1974. године. По том Уставу и Војводина и Косово и Метохија имали су статус конститутивних делова федерације. Албанским сепаратистима је једино било важно да се „сачува” та одредба, јер су ондашње покрајине имале право на самоопредељење до отцепљења, онакво какво су имале републике у СФРЈ, рекао је у разговору за „Политику” Душан Челић, члан Радне групе за својинска и економска питања Српског преговарачког тима о статусу Косова и Метохије.

Стављањем датума 22. март 1989. године Кушнер је „избрисао” десет година правног континуитета, али и реалног живота и рада. У том периоду (1992. године) распала се, наиме, бивша СФРЈ, донет је нови Устав Србије (1990. године) и укинут Закон о удруженом раду. На основу својинске трансформације радни људи су стекли, између осталог, и право на деонице, које су Кушнер и Унмик, међутим, једноставно „избрисали”.

Одузета стечена права

Касније су Унмик и привремене институције самоуправе на Космету доносили правна акта Косова према њиховим потребама и из политичких разлога, а не по правним мерилима. Тако је, по Уредби, по којој се сада спроводи приватизација на Космету, прописано да у расподели приватизационог прихода имају право да учествују радници који су били запослени у предузећу на дан почетка његове својинске трансформације. Оваквом одредбом дискриминисани су Срби који су у предузећима на Космету били запослени а посао изгубили и из предузећа били протерани у јуну 1999. године. На тај начин њима су узурпирана стечена права.

Истине ради, на одлуку да немају право на надокнаду из приватизационог прихода, појединци могу да се жале надлежном суду. Проблем је, међутим, у томе што, из безбедносних разлога, Срби немају могућност да до судова уопште дођу, поготово они који су расељени. Недоступност судовима за Србе на Космету је, при том, још једна повреда људских права.

Постоји, додуше, могућност да појединци, који су раније били запослени у предузећу које се приватизује, добију накнаду из приватизационог прихода, али само ако се „нађу” на списку таквих лица, који саставља – Албански независни синдикат. Подразумева се да Срби нису били чланови тог синдиката и да преко њега неће остварити своја стечена права. Укратко, све је учињено да Срби не учествују у приватизацији, а претходни пример показује да је Србима на Космету повређено и право на слободу синдикалног удруживања.

На преговорима у Бечу представници Радне групе за својинска и економска питања српског преговарачког тима упозорили су да у процесу приватизације на Космету предузећа купују само Албанци. На то су  чланови албанског тима изјавили да је једно предузеће на Космету купио чак и један Бугарин?! Дакле, Бугари могу да учествују у процесу приватизације, али Срби и српска предузећа не могу.

Унмик не користи термин „приватизација предузећа” јер зна да за то нема мандат по Резолуцији 1244. Уместо тога, користи термин „промена структуре друштвених предузећа”. Колико се зна, на Космету је већ приватизовано 250 привредних субјеката. Просечна реална цена једног предузећа је око 50 милиона евра. Укупна вредност садашње приватизације на Космету, у суштини нерегуларне, достиже 12,5 милијарди евра, а колика је разлика између постигнуте и реалне цене, то само Унмик зна.

У свету све државе штите своју државну, јавну и приватну имовину. Једино Србија не може то да чини на делу своје територије који се зове Косово и Метохија. Нажалост, Унмик и Уносек, институције које су основале Уједињене нације и под чијим су патронатом, на преговорима у Бечу су преко Штефана Ленеа „лансирали” намеру да имовину на чије коришћење имају право јавна предузећа прогласе за имовину Косова. Касније би то била имовина независног Косова.

Судови недоступни Србима

Српска страна, по речима Челића, сматра да би евентуално проглашење државне имовине Србије на Космету за имовину Косова, представљало „нови револуционарни акт експропријације”, који није прихватљив ни за Србију ни за међународну заједницу. По мишљењу нашег саговорника, повреда својинских права, при том, у суштини представља повреду људских права. Србија је члан Савета Европе и потписник је Конвенције о људским правима. Грађани Србије имају право на заштиту код Међународног суда у Стразбуру, међутим то право немају Срби са Космета и остали грађани Космета?! То тако тумачи Унмик.

Србима су, дакле, недоступни локални судови на Космету, али и Међународни суд у Стразбуру. Тако је барем за сада.

По Резолуцији 1244, Унмик је обавезан да обезбеди повратак свих избеглих и расељених лица на Космет. У покрајину се, међутим, вратило једва четири одсто расељених Срба. Разлог: Срби на Космету нису безбедни, немају слободу кретања, дискриминисани су у запошљавању и остваривању стечених права, а не поштују се ни њихова својинска права, која су светиња свуда у свету. Сем на Косову и Метохији.

--------------------------------------------------------------------------

Уништене некретнине – 1,8 милијарди евра

Унмикова администрација признаје да су Срби поднели 18.000 захтева за надокнаду штете за уништене и спаљене куће и друге непокретности. Вредност тих непокретности, како наводи Челић, креће се од 50.000 до 700.000 евра. Ако би се узело у обзир да у просеку један захтев за одштету за уништене непокретности износи сто хиљада евра, произилази да је од доласка Кфора и Унмика на Косово и Метохију уништено српских приватних непокретности у вредности од 1,8 милијарди евра.


Izvor: Politika / Стана Ристић

Косово из британске перспективе
Тежак окршај с Русијом
„Гардијан” упозорава на могући талас сепаратизма широм света, „Тајмс” предлаже да се одложи „формализовање независности”
(Аутор Драган Стојановић)

Ако Марти Ахтисари предложи да Косово добије неку врсту независности, Запад ће се због тога сукобити с Русијом, биће угрожено јединство Европске уније, а многи сепаратисти искористиће преседан да се отцепе од матичних земаља, пишу британски коментатори. Уредник у „Гардијану” Сајмон Тиздал предвиђа да би и Шкотска, која је од 1707. године у заједничкој држави са Енглеском и Велсом, могла „да има користи од очекиване препоруке Уједињених нација да се Косову да провизорна независност од Србије, која би временом водила сувереном статусу”.

Тиздал пише да ће ако Ахтисари буде следио „очекивани сценарио” и подржи независност „импликације тога бити експлозивне не само за Србију, него и за јединство ЕУ и за осетљиве односе Русије са Западом”. „Косово је део Србије од средњег века. У поређењу са тим, Акт о унији, документ којим су повезане Шкотска и Енглеска, стар је свега триста година. Срби сматрају да је Косово неотуђиви део њихове историје и државе. Већина их се оштро противи раздвајању, што показује и успех националиста на недељним изборима. Али, по истраживањима јавног мнења, многи енглески бирачи на идеју о отцепљењу Шкотске гледају са спокојством”, објашњава спољнополитички коментатор „Гардијана”.

Он потом упозорава да се, за разлику од британског спокојства, Европа суочава са потенцијално насилним раздвајањем Косова од Србије и да би, ако УН то подрже, „самоопредељење и самоуправа постали нови успешан бизнис за мањине широм света”. „Онда би разбијање нација, уместо њиховог уједињења, постало нова разбибрига УН”, закључује Тиздал.

На другој страни, дипломатски уредник „Тајмса” Ричард Бистон пише да се спрема тежак окршај Русије и Запада око будућности Косова. Он понавља изјаву руског председника Владимира Путина да „није прихватљиво да одлука о статусу Косова буде наметнута споља” и додаје да Русија, као стална чланица Савета безбедности УН, може да „блокира признавање независности Косова”. А у тексту о изборима у Србији, исти лист пише да је „Косово де факто већ независно и да би Запад мудро поступио када би још једном одложио формализовање те независности, бар док Београд не буде у стању да прихвати реалност”. „То је можда неизбежна цена како би се избегло ново насиље у историјски рањивом региону”, закључује „Тајмс”. За то време, све више Албанаца на Косову разочарано је што покрајина још није добила независност и што је одлука о статусу све даље. „Веома сам разочарана. Људи су се много надали, али мени изгледа да нећемо добити оно што смо мислили”, рекла је извештачу агенције Асошиејтид прес 42-годишња Минире Мехија, власница бутика у центру Приштине. Она се боји да ће поново избити насиље и објашњава да је много људи без посла и да су млади незапослени. „Стално нам говоре да ћемо добити независност овог или оног месеца, а Србија нас не пушта. Наши политичари су се охладили, сада када говоре чини се да муцају. Ми независност чекамо пуних седам година”, буни се Мехија.

АП наводи да дипломате и званичници објашњавају да у Ахтисаријевом предлогу неће бити речи „независност”, али да ће њиме бити трасиран пут ка стварању државе Косово. Исти извори тврде да ће бивши фински председник вероватно предложити условну независност коју би надгледала мисија предвођена Европском унијом. Албанци с којима је разговарао новинар америчке агенције кажу да неће бити задовољни ако буде тако. „То није довољно добро, али пошто је то наметнуто решење, нећемо имати другог избора него да га прихватимо”, тврди 27-годишњи Валон Читаку. „Они ће нас позвати да чекамо, али мислим да ми више немамо стрпљења”, каже Читаку. 63-годишњи Фаик Чаколи слаже се с том оценом: „Нису нам то обећали. Људи су изгубили стрпљење”. А трговац ципелама Сабит Беголи још је директнији. „Ако се све одложи после пролећа, мораћемо поново у рат. Ово је постало неиздржљиво”, каже он.

В. Р.

-----------------------------------------------------------

Путин: Русија за поштовање територијалног интегритета

МОСКВА - Русија се залаже за безусловно поштовање територијалног интегритета држава, изјавио је јуче руски председник Владимир Путин. „Заступамо безусловно поштовање територијалне целовитости држава”, рекао је руски председник индијским медијима, уочи одласка у дводневну посету Индији, 25. јануара. (Танјуг)

-----------------------------------------------------------

Ограничена независност

БЕРЛИН - Предлог УН за решење статуса Косова вероватно ће бити ограничена независност и гаранције безбедности националних мањина, рекао је јуче заменик министра спољних послова Немачке Гернот Ерлер.
То је прва изјава неког високог европског званичника о вероватном садржају извештаја о Косову који ће изасланик УН за Косово Марти Ахтисари изнети у петак у Бечу на састанку са члановима Контакт групе. „Сви очекују да ће на крају он (документ) садржати независност за Косово, али са ограниченом сувереношћу и уз гаранције безбедности мањина преко међународних снага”, рекао је Ерлер Ројтерсу. „То су основни елементи које вероватно можемо очекивати”, рекао је Ерлер и додао да ће се Европска унија сагласити са таквим предлогом. (Бета-Ројтерс)


Izvor: Politika

 Danijel Server, iz vašingtonskog Instituta za mir, za „Blic“
Kosmet ulog u nagodbi SAD i Moskve

Sudbina Kosova je ulog u pogodbi i odmeravanju snaga između Rusije i SAD, kaže za „Blic“ Danijel Server, direktor Balkanske inicijative pri vašingtonskom Institutu za mir, ističući da su pregovori između SAD i Rusije izbili u prvi plan finiša pregovora o statusu Kosova. On nije mogao da precizira šta će biti glavni predmet rusko-američke nagodbe, ali je siguran da će za popustljiviji stav o Kosovu Rusija dobiti neki značajan ustupak Vašingtona.

- Ima mnogo stvari za kompromis između velikih sila poput SAD i Rusije. Kosovo je samo jedna stvar u ponudi, a Rusija je istakla svoju cenu i čeka odgovor SAD da li su Amerikanci spremni toliko da plate - kaže Server za naš list.

Specijalni predstavnik UN za Kosovo Marti Ahtisari izradio je predlog statusa koji će već 2. februara predstaviti zvaničnicima u Beogradu i Prištini, potvrdili su predstavnici srpskog i albanskog pregovaračkog tima Leon Kojen i Skender Hiseni.

Nakon kraćih pregovora, kako očekuje predstavnik Stejt departmenta u pregovorima o Kosovu Frank Vizner, do marta će se predlog, koji će sadržati neki oblik nezavisnosti, naći pred Savetom bezbednosti. Ograničena nezavisnost uz garancije bezbednosti nacionalnih manjina prihvatljiva je i za EU, poručio je Gernot Erler, zamenik ministra spoljnih poslova Nemačke.

Pre posete Beogradu i Prištini, Ahtisari će predlog, na zatvorenom sastanku u petak u Beču, predstaviti članovima Kontakt grupe. Ahtisarijev portparol Remi Durlo nije mogao da govori o sadržini predloga, ali je istakao da će zvanično predstavljanje dokumenta uslediti tek prilikom posete Beogradu i Prištini.

On je rekao da će tačan termin kada će se predlog naći na dnevnom redu Saveta bezbednosti UN zavisiti od reakcija strana uključenih u pregovore. Nakon uvida u sadržaj predloga pregovarači iz Beograda i Prištine, kako Server tvrdi, više neće pregovarati međusobno, već će to biti pregovori između Ahtisarija i Beograda i Ahtisarija i Prištine.

- Predstojeće konsultacije ne bi trebalo da traju više od mesec dana, a ne očekujem veće izmene Ahtisarijevog plana, već manje usaglašavanje koje će takođe zavisiti od sposobnosti SAD da ubedi Rusiju da ne iskoristi pravo veta - smatra Server. On upozorava da je posle izbora u Srbiji otklonjena opasnost od radikalizma, ali da i u Prištini postoje radikali o kojima „SAD i EU treba da brinu“, upozoravajući da kosovski Albanci zbog odugovlačenja rešenja gube strpljenje.

Frank Vizner potvrdio je da će u narednom periodu SAD kroz diplomatsku aktivnost sprečiti Rusiju da upotrebi svoje pravo na veto u slučaju Kosova.

- Imamo ključne interese u rešavanju kosovskog pitanja, kao i naši prijatelji u Evropi, tražićemo od Rusije da to uzme u obzir - rekao je Vizner. Istovremeno, „konstruktivnost Rusije u doprinošenju stabilnosti regiona i kontinenta“ očekuje i Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost. Diplomate u Briselu ipak brine dosadašnji stav Rusije da će se suprotstaviti svakom rešenju koje nije prihvatljivo za Beograd, dok tračak nade vide u nedavnom sastanku ruskog predsednika Vladimira Putina i nemačke kancelarke Angele Merkel tokom kojeg se Putin nije izjasnio o mogućnosti da njegova zemlja iskoristi pravo veta u Savetu bezbednosti.

Spremajući se za dvodnevnu posetu Indiji, Putin je, međutim, ponovio da se „Rusija zalaže za bezuslovno poštovanje teritorijalnog integriteta država“. On je tom prilikom rekao da se Rusija zalaže za jačanje sistema međunarodnog prava i njegovu primenu u praksi.

Ivana Cvetković

    Simić: Ahtisari da uputi Tadiću predlog

    Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić izjavio je da nova vlada sigurno neće biti formirana do 2. februara, kada se očekuje da predlog Martija Ahtisarija o statusu Kosova stigne u Beograd i Prištinu. Povodom pitanja da li Beograd ima pregovarače ako Ahtisari predloži početak pregovora i upoznavanje sa predlogom za rešenje statusa Kosova, Simić je odgovorio da je „predsednik republike“ adresa na koju bi finski diplomata trebalo da uputi predlog, ali je napomenuo da predsednik ima posla u vezi sa formiranjem nove vlade.


Izvor: Blic

Politički komitet SE
Bez zaključka o nezavisnosti

Politički komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope podržao je juče u Strazburu predlog Dejvida Vilšira, člana britanskog Parlamenta, amandman kojim bi se brisao ključni paragraf nacrta rezolucije o Kosovu, u kojem se ocenjuje da je nezavisnost rešenje koje pruža najviše šansi za trajni mir i stabilnost Kosova i regiona.

Parlamentarna skupština SE danas će odlučivati o predlogu rezolucije o Kosovu, koju je kao izvestilac pripremio lord Rasel, takođe britanski parlamentarac. Predlog je da se pomenuti član četiri rezolucije promeni tako da u njemu stoji da treba uticati na obe strane u pregovaračkom procesu da pokažu fleksibilnost.

- To je jedno izbalansirano rešenje koje možda nije identično sa srpskim političkim stavom po ovom pitanju, ali je svakako daleko od onoga što je lord Džonston predložio. Videćemo da li ćemo u Skupštini imati podršku za ovakvo rešenje, ali dosadašnje iskustvo govori da, po pravilu, ono sto prođe Politički komitet bude usvojeno i u Skupštini - kaže šef srpske delegacije u SE Miloš Aligrudić.

- Ono što je za nas bitno jeste da se povećao broj onih koji veruju da je Srbija u pravu u načinu na koji traži rešenje za Kosovo - kaže Aligrudić.

Predviđeno je da se na današnjoj sednici poslanicima obrati i Marti Ahtisari, specijalni izaslanik UN za Kosovo.

M. Šterić

    Priznanje Aligrudiću

    Miloš Aligrudić u ponedeljak je izabran za potpredsednika PSSE.

    - Ta funkcija je rotirajuća, ide se po abecednom redu, ali ona zemlja koja je na redu može biti i preskočena ukoliko šef delegacije ne ispunjava određene uslove, kao što su agilnost, prisutnost, javljanje za reč... - kaže Aligrudić.

    Inače, Srbija bi od juna trebalo da preuzme predsedavanje Komitetu ministara, najvišem telu SE.


Izvor: Blic

Ahtisari donosi predlog 2. februara
Strazbur, Brisel, Beograd -- Ahtisari Beogradu i Prištini predlog za Kosovo predstavlja 2. februara, za koji kaže da je fer i izbalansiran.


Predlog za budući status Kosova Beogradu i Prištini će biti poznat 2. februara. Tada će, kako je sam potvrdio, Marti Ahtisari, koji za svoj predlog kaže da je fer i izbalansiran, posetiti Beograd i Prištinu. O sadržaju predloga, koji za sada ostaje nepoznat, ne žele da govore ni Ujedinjene nacije jer generalni sekeretar UN Ki Mun Ban u Briselu kaže da neće da ulazi u detalje.

Marti Ahtisari je na zasedanju Parlamentarne skupštine SE potvrdio da je završio predlog i da će ga uskoro predstaviti obema stranama. Ahtisari je rekao i da su u predlog uvršćeni rezultati pregovora Beograda i Prištine, u kojima nije postignut napredak.

"Moj predlog se fokusira na zaštitu prava manjina. On omogućava funkcionisanje demokratskog i multietničkog Kosova, u kom su garantovana prava svih članova zajednice i koja su institucionalno zaštićena vladavinom prava. Moj predlog predviđa i dalje jako prisustvo civilnih i vojnih organa međunarodne zajednice", kaže Ahtisari.

Ahtisari je naveo i da će buduća međunarodna civilna misija imati mandat da nadgleda sprovođenje konačnog rešenja, a na njenom čelu će biti specijalni predstavnik EU.

S druge strane, premijer Grčke Kostas Karamanlis izjavio je da rešenje mora da garantuje multietničko i multikulturalno Kosovo, uz poštovanje svih ljudskih i manjinskih prava i vladavinu zakona.

"Stvari su mnogo bolje nego što su bile pre pet ili 10 godina, ali i dalje nema mesta za opuštanje i svi moraju da budu veoma angažovani. Naša politika i naše uverenje je da rešenje mora da bude prihvatljivo za sve strane i ne sme da bude nametnuto nikom bez njegovog pristanka", kaže on.

O Kosovu i u Briselu

O Kosovu, tačnije predlogu Martija Ahtisarija za status Kosova, bilo je reči i u Briselu, gde je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ki Mun Ban razgovarao s Havijerom Solanom i Žozeom Manuelom Barozom.

Solana je izjavio da je još rano za razmišljanje o budućoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN o budućem statusu Kosova, dok je Ban najavio da će sutra u Parizu pričati sa Ahtisarijem o njegovom predlogu za status Kosova.

"Nisam u poziciji da u ovom trenutku kažem išta što bi prejudiciralo bilo kakav rezultat po tom pitanju. Tim se bavio i pregovarao moj specijalni izaslanik za Kosovo prethodne godine i sada je skoro u stanju da predstavi svoj izveštaj i preporuke. O tome će biti debatovano u okviru sistema UN", kaže Ban.

Janjić: Katalog i "plan B"

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose ocenjuje da bi proces sa Ahtisarijem trebao da bude završen do kraja aprila.

"Sa Ahtisarijevim predlogom se treba suočiti što pre i napraviti vrlo ozbiljan katalog primedbi, i što je najvažnije, 'plan B' za ozbiljnu političku akciju. Sve je sada prebačeno na teren Evrope, a do sada je Beograd vodio akcije prema SB UN i Kontakt grupi. Srbija sada mora da se aktivira i u OEBS-u, Evropskom parlamentu, u Evropskoj komisiji, a za to je potrebna odgovarajuća strategija", kaže Janjić.

Janjić kaže i da se u evropskim krugovima veruje da je rešenje u tome što će se, s jedne strane, ponuditi papir sa uslovnom nezavisnošću, a s druge strane, da Beogradu bude pripremljen poseban paket brzog priključenja EU.

Skupština Saveta Evrope o Kosovu

Parlamentarna skupština Saveta Evrope počela je raspravu o predlogu rezolucije o Kosovu kojom se podržava davanje nezavisnosti Kosovu. Tekst rezolucije predložio je lord Rasel Džonston, a na nju je podneto više od 70 amandmana.

Obrazlažući svoj predlog, Džonston je naglasio da bi vraćanje Kosova pod okrilje Beograda predstavljalo, kako je rekao, budalastu pozivnicu na nasilje. On je pozvao SE da prihvati njegov originalan tekst jer, kako je naveo, to nije pitanje teritorije, već pitanje ljudi i njihovog prava da vode pristojan život.

U razgovoru za B92, Džonson je naglasio da je nezavisnost Kosova najpravednije rešenje koje se može naći, a da Srbi moraju da prihvate tu činjenicu zbog nasilne prošlosti u kojoj su bili glavni akteri. On je odbacio argumente Beograda o teritorijalnom integritetu kao neosnovane.

"Ne verujem u koncept teritorijalnog integriteta. Ne verujem da je to neka religijski nepovrediva doktrina. Situacija mora biti sagledana i iz drugih uglova. Nekada je istočna Prusija bila 100 odsto nemačka, a sada je to Kalinjingrad i tu više nema nijednog Nemca. Takve stvari se dešavaju u ratu. Rat uvek iza sebe ostavlja poteškoće, predrasude i rane. Ne razumem zašto Srbi preziru aranžmane tog tipa", rekao je on.

Predstavnici delegacije Srbije odmah su odgovorili Džonstonu. Šef delegacije Srbije u SE Miloš Aligrudić pozvao je parlamentarce da odbace predloženu rezoluciju jer bi njeno usvajanje bilo neprimereno s obzirom na to da pregovori o statusu Kosova nisu završeni.

"Ako prihvatite takav tekst, to će ohrabriti jednu stranu u pregovorima, kosovske Albance, da više ne pregovaraju. Zašto bi više ulagali napor da pregovaraju ako im to uvaženo telo kaže da su u pravu, a da druga strana nije i da samo treba da sede i čekaju ishod. To može ugroziti mogućnost nalaženja dogovorenog rešenja kao najboljeg mogućeg ishoda", kaže Aligrudić.

Ivica Dačić je naveo da međunarodno pravo mora biti poštovano i upitao SE šta bi se desilo kada bi za 100 godina u Strazburu većina bili Albanci, da li bi i onda bila proglašena nezavisnost tog dela Francuske.

"Morate da se odlučite za koji ste princip, nepovredivosti granica ili samoopredeljenja naroda. Kako ćete onda osporiti Srbima u Bosni i Hercegovini pravo na referendum i na nezavisnu državu?", rekao je Dačić.

Politički komitet SE juče je predložio izmenu paragrafa Džonstonove rezolucije kojim se podržava nezavisnost Kosova.

U toku je rasprava za koju je prijavljeno oko 50 govornika, podeljenih po pitanju teksta rezolucije. Dok jedni prihvataju predlog o podršci nezavisnosti Kosova, drugi, kao sto je poslanik iz Velike Britanije Dejvid Vilser, naglašavaju da nije pravi trenutak za usvajanje takvog teksta jer se približava dan kada će biti poznat predlog Martija Ahtisarija.

Rezolucija Evropskog parlamenta sledeće sedmice

U nacrtu rezolucije o budućnosti Kosova, koju bi Evropski parlament trebalo da razmatra sledeće sedmice, podržava se stav da bi Kosovu trebalo dati nezavisnost i da njegov suverenitet treba da, na neko vreme, bude ograničen međunarodnim prisustvom.

Nacrt rezolucije, koji je pripremio izvestilac, holandski poslanik Jost Lagendejk, treba da prođe kroz raspravu, posle čega bi, uz evenutalne izmene i dopune, bila usvojena rezolucija.

U nacrtu rezolucije se ističe da konačno rešenje statusa Kosova mora da bude rezultat kompromisa strana uključenih u taj proces.

Stav EP je da nezavisnost omogućava Kosovu pristup međunarodnim finansijskim organizacijama i omogućava mu da ostvari svoje evropske težnje, navodi se u nacrtu.

"Ograničen suverenitet uz međunarodno prisustvo je neophodan za održavanje multietničkog karaktera Kosova i očuvanje interesa i bezbednosti srpskog stanovništva na Kosovu kao i drugih etničkih manjina", dodaje se u nacrtu.

Sojers ne očekuje novu rundu pregovora

Politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije Džon Sojers rekao je sinoć u Prištini da ne očekuje novu rundu pregovora Beograda i Prištine pošto Ahtisari predstavi predlog za status Kosova.

Sojers je najavio da će, pošto Ahtisari 2. februara predstavi predlog Beogradu i Prištini, biti konsultacija kako bi obe strane iznele komentare na predlog. Britanski političar je, međutim, dodao da ne očekuje da će biti novih pregovora.

Sojers, koji boravi u dvodnevnoj poseti Kosovu, rekao je da će volja većine građana Kosova biti poštovana u Ahtisarijevom predlogu.

"Kontakt grupa je, pre godinu dana na sastanku u Londonu, jasno rekla da status Kosova treba da dobije podršku i da bude prihvatljiv za većinsku zajednicu na Kosovu i ja verujem da to mnogo govori", rekao je Sojers posle sastanka s predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom.


Izvor: B92

 PARLAMENTARNA SKUPŠTINA SAVETA EVROPE RAZMATRA REZOLUCIJU O KOSOVU I METOHIJI

 Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis rekao je da se zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta svih članica dok ne postoji drugačija odluka UN.

U Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u Strazburu, gde je u toku debata o situaciji na Kosovu i Metohiji, na osnovu izveštaja Britanca Rasela Džonsona, obratio se i specijlni izaslanik UN Marti Ahtisari. On je više govorio o budućoj ulozi Saveta Evrope i implementaciji rešenja, a samo je napomenuo da veruje da će rešenje koje će predložiti biti fer i izbalansirano i da poštuje prava manjina.

O predloženom tekstu rezolucije glasaće se tokom popodneva. Na listi je 58 govornika a na razmatranje su stavljena 73 amandmana u cilju korigovanja završenog teksta, što u neku ruku dovodi u pitanje i sam tekst. Najviše je sporan četvrti član u kojem pisac rezolucije lord Rasel Džonston kaže da bi uslovna nezavisnost Kosova bila rešenje koje bi dalo najviše šansi za mir i stabilnost u regionu.

Juče je politički komitet izglasao amandman koji predlaže brisanje tog člana ali Skupština o tome tek treba da glasa. Rasel Džonston je branio svoj stav o nezavisnosti Kosova kao najboljem rešenju.

Grčki premijer Kostas Karamanlis rekao je učestvujući o parlamentarnoj debati o Kosovu i Metohiji, da pregovori o budućem statusu pokrajine treba da na konstruktivan način budu nastavljeni - da bi doveli do rešenja prihvatljivog i za Beograd i za Prištinu. Veoma je važno, zaista ključno za mir u regionu, da rešenje bude obostrano prihvatljivo', rekao je Karamanlis.

On je podsetio da je Grčka oduvek na stanovištu da rešenje za budući status Kosova može biti doneto samo pregovorima i uz poštovanje međunarodnog prava. 'Rešenje za budući status Kosova mora uzeti u obzir multietnički i multikulturan karakter Kosova, uvažavati evropsku i evro-atlantsku perspektivu Srbije i voditi računa o zaštiti pravoslavnog, kulturnog nasledja', naglasio je Karamanlis.

Šef srpske delegacije u skupštini SE Miloš Aligrudić je pozvao parlamentarce da ne prihvate predloženi tekst, ocenjujući da će u suprotnom ohrabriti kosovske Albance da više ne pregovaraju.

'Zašto bi više ulagali napore da pregovaraju ako im ovo uvaženo telo kaže da su u pravu, a da druga strana nije i da samo treba da sede i čekaju ishod', rekao je on i upozorio da to može ugroziti mogućnost pronalaženja dogovrenog rešenja kao najboljeg mogućeg ishoda. Aligrudić je takođe rekao da je kosovsko pitanje osetljivo i da bi trebalo poznavati istorijske podatke kojih u predloženom tekstu nema.

Govoreći o spornom paragrafu četiri, Aligrudić je kritikovao što se navodi da će nezavisnost biti garant mira i stabilnosti u regionu i naveo podatke o broju prognanih Srba.

Aligrudić je ukazao i da se nacrtom rezolucije krše nepovredivost granica, suvereniteta i integriteta zemlje.

Član srpske delegacije u sklupštini SE Ivica Dačić je upitao specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija zašto ne poštuje Rezoluciju 1244 SB UN i ocenio da Srbi na Kosovu žive kao 'Jevreji za vreme Hitlera u getu'.

Dačić je rekao da na Kosovu caruju trgovina drogom, ljudima i oružjem i da se iz pokrajine regrutuje 'bela Al-Kaida' što je, kako je istakao, problem i međunarodne zajednice. Kako biste reagovali kada bi se otcepila Katalonija, Korzika...Kurdistan, upitao je Dačić, a njegove reči su propraćene snažnim aplauzom. On je takodje upitao da za 100 godina Albanci imaju većinu u Strazburu, da li bi onda bila proglašena nezavisnost tog dela Francuske.

Britanski poslanik Dejvid Vilšir na čiju je inicijativu nacrt rezolucije u oktobru skinut s dnevnog reda jesenjeg zasedanja skupštine SE, ocenio je da nije pravi trenutak za usvajanje te rezolucije, jer se sve događaja devet dana uoči 2. februara, datuma kada Ahtisari treba da obavesti Beograd i Prištinu o svom predlogu rešenja za Kosovo.

Vilšir je takođe kritikovao način na koji je predložena rezolucija, navodeći da je potrebno izbaciti sporni paragraf ili tekst vratiti pred Politički komitet.

Izvor: RTS