Cobel: Pregovorima do rešenja za Kosovo

Do rešenja za Kosovo mora se doći pregovorima, a rešenjem moraju biti ispunjena očekivanja ljudi koji tamo žive, i većine i manjine, rekao je Andreas Cobel, ambasador Nemačke u Beogradu.

On je pojasnio da je nemačka kancelarka Angela Merkel u nedavnoj izjavi izrazila uverenje da rezultat pregovora „neće biti manje nezavisnosti za Kosovo u odnosu na situaciju u kakvoj se sada nalazi“. Kako se nada, pitanje statusa južne srpske pokrajine će, pomoću predloga Martija Ahtisarija, biti rešeno u narednih šest meseci tokom kojih će Nemačka predsedavati EU.

Cobel očekuje stabilnu demokratsku većinu nakon izbora u Srbiji, te da će se ključ evropskih integracija naći u rukama nove vlade.

- Ukoliko Karla del Ponte oceni da je Beograd učinio vidljiv napredak u saradnji sa Tribunalom, EU će nastaviti pregovore sa Srbijom - rekao je Cobel.

I. C.

Izvor: Blic

RAŠKOVIĆ-IVIĆ: CILJ BERNSOVE IZJAVE SMIRIVANJE ALBANACA 
POLITIKA - UNUTRAŠNJA - Četvrtak, Januar 11, 2007 17:20 

Šef Kooordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić rekla je da izjava američkog državnog podsekretara Nikolasa Bernsa da će rešenje o statusu Kosova biti doneto za jedan do dva meseca ima za cilj da smiri albansku zajednicu u južnoj srpskoj pokrajni.

Na konferenciji za novinare posle sednice Vlade Srbije, Rašković-Ivić je istakla da Albance na Kosovu i Metohiji treba smiriti jer je njihova napetost velika. Ona je podsetila da je Berns slične izjave davao 2005. godine, pa su ti rokovi stalno pomerani.

Rašković-Ivić je kazala da je Vlada na sednici donela dve strategije- jednu o dugoročnom razvoju srpskih zajednica na KiM i drugu o dugoročnom razvoju juga Srbije, koja se odnosi na opštine Bujanovac, Medveđa i Preševo. Prema njenim rečima, strateški ciljevi tih strategija su ekonomska integracija sa ostalim delovima Srbije, zaustavljanje iseljavanja i podsticaj povratka kao i unapređenje životnog standarda. Strategija dugoročnog razvoja srpskih zajednica na KiM je ponuđena i Albancima ali su to oni odbili, zbog čega se Strategija odnosi samo na srpske zajednice, rekla je Rašković-Ivić. 

     Izvor:rts

Anderson: Dodatni pregovori nakon preporuka Ahtisarija

BRISEL, 11. januara 2007. (Beta) - SAD će predložiti dodatne dve sedmice pregovora nakon što specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari iznese svoje preporuke za status Kosova, izjavio je danas u Briselu predstavnik Međunarodne krizne grupe (ICG) na Kosovu Aleksander Anderson.

"SAD će predložiti dodatne dve sedmice pregovora u Beču nakon preporuka Ahtisarija", rekao je Anderson novinarima u Briselu.

Stav Amerikanaca, pa i nekih drugih unutar Kontakt grupe je, prema njegovim rečima, da se sa predlogom statusa za Kosovo ne ide pred Savet bezbednosti UN sve dok se sa Rusijom ne utanači neki zajednički stav.

Takođe, ići će se na jedno veoma pažljivo rešavanje i pristup rešavanju statusa Kosova ako na izborima u Srbiji pobedi demokratska opcija i formira stabilna vlada. I, da bi veoma oštrije bilo presečno to pitanje ako bi pobedili radikali i "narodnjaci".

Evropski diplomatski izvori su potvrdili da u Evropskoj uniji postoji spremnost, čak i naginju ka tome, da dođe do novih direktnih pregovora izmedu srpske i albanske strane pošto Kontakt grupa prouči i da svoje moguće dopune na izveštaj Ahtisarija.

Sastanak Kontakt grupe za Kosovo (Nemačka, SAD, Francuska, Italija, Velika Britanija i Rusija) najavljen je za 26. januar u Beču na kojem će Ahtisari izneti svoje preporuke iza zatvorenih vrata.
 
Izvor:Beta

gledao sinoc neku politicku emisiju na BHT1

gost neki satro demograf sarajevski, starac foco od stotinu ljeta...
on i novinar "drzavne" televizije upozoravaju kako ce srbi sa kosova da nasele istocnu bosnu poslije rjesen ja o kosovu. te da je to sve dio dogovora banjaluke i beograda. frka panika.
propagiraju rat.

Američki državni podsekretar Nikolas Berns
O Kosovu mesec ili dva posle izbora

Vašington se nada da bi se rešenje za Kosovo moglo naći za mesec do dva posle izbora u Srbiji, izjavio je američki državni podsekretar za politička pitanja Nikolas Berns.

U razgovoru za „Glas Amerike“, Berns je kazao da će specijalni predstavnik UN Marti Ahtisari ubrzo nakon izbora u Srbiji započeti „seriju konsultacija sa kosovskim rukovodstvom u Prištini i srpskim liderima, odnosno novom vladom u Beogradu“.

„Prošlo je sedam i po godina od okončanja rata i narod na Kosovu ne zna, niti mu je međunarodna zajednica davala ikakav nagoveštaj o tome kakav bi status Kosova mogao da bude. Svako ima pravo da zna gde živi i ko na toj teritoriji vlada“, rekao je američki podsekretar. „Nadamo se da se to može rešiti brzo, u roku od mesec ili dva posle izbora u Srbiji“, dodao je Berns. On je ponovio stav Vašingtona da za sada „javno ne podržava nijednu opciju, niti predlaže rešenje“.

„Smatramo da to ne bi bilo korektno sve dok predstavnik UN ne iznese svoje viđenje, a on to još nije učinio“, kazao je Berns.

Prištinski „Ekspres“ navodi da je pregovarački tim Prištine „iznenađen izjavama Bernsa da će Ahtisari posle izbora u Srbiji započeti novu rundu pregovora“.

Izvor: Blic

Sejdiu u ponedeljak sa Solanom
 BRISEL, 12. januara 2007. (Beta) - Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana razgovaraće u ponedeljak u Briselu sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom, saopšteno je danas iz Solaninog kabineta.

Solana i Sejdiu razmotriće, kako se navodi, najnoviji razvoj na Kosovu i planove za veće angažovanje EU posle rešenja statusa Kosova.

Prema nezvaničnim informacijama iz NATO-a i EU, očekuje se da će specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari 26. januara u Beču članicama Kontakt grupe predstaviti predlog rešenja statusa Kosova.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica

12.1.2007 14:17 BEOGRAD (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica istakao je danas u razgovoru sa šefom slovenačke diplomatije Dimitrijem Rupelom da se u traženju rešenja za budući status Kosova i Metohije mora poštovati Povelja UN i njen osnovni princip - očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, dok je Rupel ocenio da Evropska unija u poslednje vreme racionalnije sagledava pitanje Kosova i Metohije.
Predsednik Vlade Srbije je ukazao da se samo kroz dijalog i kompromis dve strane može naći rešenje za Kosovo, poštujući međunarodno pravo i evropske standarde i naglasio da je rešenje u suštinskoj autonomiji za Kosovo i Metohiju u okviru Srbije, saopštila je Kancelarija vlade Srbije za saradnju s medijima.

Koštunica je naglasio da Kosovo nije i ne može biti izuzetak i istakao da se sve više zemalja zalaže za poštovanje i nepovredivost osnovnih principa međunarodnog prava i da te zemlje upozoravaju da izuzetaka ne sme biti.

Ministar inostranih poslova Slovenije rekao je da su odnosi dve zemlje dobri i da je posebno značajna ekonomska saradnja, istakavši da je višestruko uvećana robna razmena.

Koštunica je rekao da je u Srbiji učinjen značajan i nesumnjiv ekonomski napredak, strane direktne investicije su premašile četiri milijarde dolara, zabeležen je rast bruto društvenog proizvoda od 6, 5 odsto i naglasio da se ove godine kreće sa realizacijom velikih projekta kao što su izgradnja gasovoda kroz Srbiju i autoput od Horgoša do Požege.

Koštunica i Rupel su se založili za liberalizaciju viznog režima između dve zemlje


Vam Der Linden: Nezavisnost Ne Bi Doprinela Stabilnosti

12.1.2007 19:59 MOSKVA (Tanjug) - Nezavisnost Kosova i Metohije ne bi doprinela stabilnijoj situaciji u tom delu Evrope, izjavio je danas u Moskvi predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) Rene Van der Linden.
''Smatram da nezavisno Kosovo ne bi predstavljalo doprinos stabilnijoj situaciji u tom delu Evrope'', rekao je Van der Linden u intervjuu za ''Eho Moskve'', odgovarajući na pitanje da li podržava nezavisnost južne srpske pokrajine.

Predsednik PS SE je naglasio da je to njegov lični stav.

Holandski demohriošhcanin Van der Linden je najavio da će na januarskom redovnom zasedanju, koje će biti otvoreno 22. januara, biti raspravljano i o stanju na Kosmetu.

''Biće održana diskusija. Tim pitanjem bavi se međunarodna zajednica. Ujedinjene Nacije, Sjedinjene Američke Države i vaša zemlja (Rusija). Biće podneti predlozi posle 21. januara'', rekao je Van der Linden.

Van der Linden se i prošlog marta u Moskvi založio za obazrivo rešavanje pitanja Kosmeta kako bi se izbeglo podsticanje stvaranja malih nezavisnih država širom Evrope.

''Treba dodatno razmotriti koje sve moguće varijante postoje'', rekao je tada funkcioner SE u intervjuu istoj ruskoj radio stanici, dodajući da PS SE nije ''postavila odvajanje Kosova kao zadatak koji hoće da ostvari''.

Van der Linden je tom prilikom rekao i da je bila ''velika greška što (Kosovo) nije uključeno u Dejtonski sporazum'', kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, i da je ''cela situacija na Balkanu bila veliki, jedan veliki neuspeh Evropske zajednice''.



Izvor
 

Reporter Glasa proveo Badnji dan i Božić u poseti srpskim enklavama na Kosmetu

Psovkama "čestitali" praznik Srbima

Otac Serafim, prišao je mladiću, odlučnom da se sam sukobi sa sedam protivnika iz albanskog komšiluka. Posle par reči, monah je uspeo da ga nagovori da se povuče u dvorište. "Nama je danas stvarno veliki praznik i nije u redu da se sada obračunavate" - obratila se naša saputnica Albancima
Nakon božićne liturgije u crkvi Svetih vrača u Zočištu produžili smo prema Prizrenu. Četvrti član naše ekipe (dva novinara i Milica, prevodilac) postao je otac Serafim, jer je otac Petar morao da nas napusti.

Duž puta prostirali su se srpski vinogradi, po čemu je ovaj kraj bio čuven još u srednjem veku.

- Za vreme vladavine cara Dušana obližnja Velika Hoča, selo u kome se nalazi trinaest crkava i jedan manastir, posvećen Svetom Jovanu, imala je kanal kojim je vino, koje su pravili monasi, teklo sve do carskog dvora u Prizrenu. Danas se vinogradi ili suše ili ih obrađuju Albanci bez nadoknade, jer pravi vlasnici ne mogu da obiđu svoju zemlju - pričaju saputnici, dobro informisani o istoriji ovog kraja, za koji se kaže da je bio tako gusto naseljen, da su mačke skačući sa krova na krov mogle da stignu čak do Prizrena.

Prolazimo kroz ulicu, koja od nedavno nosi naziv Ankara, zatim skrećemo u Zahira Pajazita, dok sa zidova apeluju natpisi "NEMA PREGOVORA - NEZAVISNOST!" (prevod sa albanskog), kao i izrazi duboke zahvalnosti: "Thank you USA! ". Tražimo kuću Dobrile. Dobrila je jedna od retkih koja je posle marta 2004. godine, iako teško pretučena, ipak ostala u gradu gde je nekada živelo dvanaeset hiljada Srba, dok ih danas ima trideset.

Putujemo dalje prema selu Rabovci, u opštini Lipljan. Nije teško razlikovati srpska i albanska domaćinstva, s obzirom na to da su prva obeležena hrastovim lišćem, dok druga liče na raznobojne reklame "Benetona".

- Kuda sad? - pita Milica, prevodilac u ulozi vozača.
- Srpsko naselje počinje tamo gde se završava asfaltni put - dobija odgovor.
Naši domaćini, izbeglice iz Prištine, sklonište su našli u staroj porodičnoj kući na selu, gde u ukupno tri sobe stanuju stari roditelji, dva brata, dve jetrve i sedmoro dece. Posedeli smo malo sa njima uz božićnu trpezu, sortiranu na slami, saznali da nove kuće u ovom seocetu dobijaju samo povratnici bez potomstva i nastavili dalje. Sledeći cilj nam je bio da pronađemo staru učiteljicu, čiji je muž kidnapovan pre tri godine, a do danas nisu se pojavili nikakvi podaci o njegovoj otmici. Posle kratkog lutanja, uspeli smo da prepoznamo njenu skromnu kuću. Namrgođeni mladić stoji pred samim ulazom u dvorište, dok se prema njemu kreće grupa od sedam Albanaca istog raspoloženja.

- Moj mlađi brat maločas se vratio iz kupovine, gde mu je neki Šiptar opsovao Božić. Brat ga je udario - rekao je mladić, sa dubokim ožiljkom noža na jagodici i nama je odmah postalo jasno šta će se dalje desiti.
Otac Serafim prišao je mladiću odlučnom da se sam sukobi sa sedam protivnika. Posle nekoliko reči, monah je uspeo da ga nagovori da se povuče u dvorište.

- Nama je danas stvarno veliki praznik i nije u redu da se sada obračunavate - obratila se naša saputnica Albancima.

NJene reči, ili monaška mantija, rođendan Isusa Hrista, možda nešto četvrto, sve u svemu nešto je ubedilo sedmoricu mladih Šiptara da produže dalje.

Produžili smo i mi u pravcu Kosova Polja. Znaci pored puta naslovljeni prvo na albanskom, a potom na srpskom jeziku nižu se uz, kako nam je rekao jedan meštanin, livade koje su nekada tri puta godišnje davale prinose.
- I to bez đubriva! Pa toga nema ni u Kaliforniji. Zamislite, tri puta sam za godinu mogao da ubiram plodove. Sve ovo bilo je moje, a sada više ne mogu slobodno da obrađujem svoju njivu - jada se seljak LJubiša.

Ostavljamo LJubišu da žali nad svojom zemljom i prelazimo prag porodice Živković u selu Ugljari. Živkovići imaju devetoro dece. Najmlađeg tromesečnog Strahinju sestra Aleksandra ljulja u kolevci.
- Svi živimo ovde osim Vladimira, dvadesetogodišnjeg sina na koga smo ponosni jer je jedan od najboljih studenata elektrotehnike - hvali majka Gordana najstarijeg sina, koji će vrlo verovatno, uprkos odličnom proseku sledeće godine morati da napusti fakultet u Nišu. Živkovići, otac, majka, devetoro dece i baka, na volšeban način preživljavaju iz meseca u mesec sa minimalcem od jedanaest hiljada dinara, te je razlog što će Vladimir morati da se odrekne diplome inženjera, više nego jasan.

Od kuće do kuće, svuda isti prizor. Na podu slama, zrna kukuruza, lomljena česnica u kojoj je sakriven dukat, u vratima zaglavljen badnjak.

Uskoro će mrak i naša ekipa vraća se u Orahovac. Malo smo se zasitili razgovora za stolom, te smo Božić proslavili sa mladim Orahovčanima u kafiću "Regata", jedinom mestu na kome se oni okupljaju.

- Napiši tamo da se mladi u Ravcu zabavljaju uz groznu muziku - žali se Violeta, ljubitelj estrade, na pop-rok kompilaciju. Ali Violeta nema izbora, većina je odlučila, a već smo pomenuli da je ovaj kafić jedino mesto gde mladi ljudi mogu malo da se zabave.

- A kako je u Beogradu? Tamo sigurno možeš da odeš na razna mesta. Mi ovde, malo se dosađujemo. Sve isti likovi, već sam počeo da razlikujem koja devojka nosi koju garderobu - kaže jedan mladić.

Drugog dana Božića krenuli smo u prvobitnom sastavu otac Petar Ulemek i dva novinara ka Beogradu. Pre konačnog povratka posetili smo raško selo Štavalj na Peštaru.
- Hristos se rodi! - obradovali su se Jelići i dok su žene pripremale večeru, domaćin Miljojko nas je upoznao sa tamošnjim običajima vezanim za ovaj praznik.

- Koliko sela, toliko običaja! Evo kod nas, na primer, još od davnina kad pođemo u badnjake idemo i po muslimanskim zabranima jer kako mi je otac pričao poturice, svesne da su u stvari Srbi, uvek su govorili "Svratite u naše šume da napretka bude i kod nas" - priča Miljojko, profesor fizičkog i glava ovog domaćinstva.
- Po ulasku u kuću sin i ja kažemo "Dobro veče i srećan vam Božić", a ženska čeljad odgovaraju "Dobro došli i srećan vam Božić". Tako govorimo po tri puta. Badnjaci se premažu medom, namestimo trpezu na podu i onda smo spremni da izjutra dočekamo malog položajnika, komšiju Milana.

- E, i moj položajnik se zove Milan - dobacuje Miljojkov prijatelj, LJubiša sa Kosova Polja, koji je došao na Peštar da zajedno proslave Božić.
I tako dok upoređuju običaje dva druga Srbina, jedan sa Kosova i drugi iz Raške, našem reporteru ne može da promakne da je ovo prijateljstvo učvrstila jedna zajednička briga.

- Moramo braniti Kosovo - odlučan je Miljojko. Složio se i LJubiša...

Izvor: Glas Javnosti

Do Njujorka, ponovo Beč
P. VASILJEVIĆ, 13. januar 2007

POSLE obznane svog predloga rešenja za Kosovo i Metohiju zvaničnicima obe strane - Marti Ahtisari će tokom februara zakazati još jednu direktnu rundu pregovora u Beču.
Taj novi signal poslali su u subotu u javnost - "neimenovani izvori" bliski finskom diplomati - najavivši tako novi preokret u budućem redosledu poteza.
Po aktuelnom "redu vožnje": čim se prebroje birački listići u Srbiji - Ahtisari će 26. januara usmeno da promoviše svoj, mesecima najavljivani predlog za status Kosova i Metohije predstavnicima Kontakt grupe, zatim će 2. i 3. februara "recept" da uruči Beogradu i Prištini, a odmah i da zakaže novu bečku seansu, sada, sa papirom na stolu.
- Takve najave predstavljaju novi momenat. Po svoj prilici veći i jači učesnici u tom procesu vide da se posle predloga mora i pregovarati - ocenjuje za "Novosti" Slobodan Samardžić, savetnik premijera Koštunice i koordinator pregovaračkog tima Srbije.
On ističe da je "moguće da Amerikanci hoće to vreme da iskoriste, kako bi ipak postigli dogovor sa ruskom i kineskom stranom":
- I Rusija i Kina čvrsto brane stav da se mora poštovati ustavno pravo i principi međunarodnog poretka. SAD bi htele da sa njima dogovore neki pristup na sednici SB UN i eventualno novi dokument koji bi utvrdio budući status Kosova i Metohije. Do toga mogu doći jedino ako srpska i albanska strana u najavljenim pregovorima dođu do tog kompromisnog rešenja - ocenjuje Samardžić.
A američka kancelarija u Prištini ponovila je u subotu da Vlada SAD podržava Ahtisarija i njegove saradnike u procesu rešavanja konačnog statusa Kosova:
- Nema nikakvih izmena u politici SAD - stoji u saopštenju američke kancelarije poslatom medijima.
Kosovski premijer Agim Čeku nije hteo da komentariše najavu dodatnih pregovora o Ahtisarijevom paketu rekavši da će se pregovarački tim Prištine o svemu izjasniti sledeće nedelje.
Ahtisari je, inače, proteklih dana razgovarao sa direktorima ministarstva spoljnih poslova EU - izvestivši ih o toku procesa, ali ne i o detaljima predloga:
- Ako to bude predlog koji garantuje stabilnost Kosova u daljoj budućnosti i koji na drugoj strani sadrži elemente da Srbija sačuva obraz, možemo da naslutimo koje će i elemente da ima - rekao je u intervjuu za Drugi program nemačke televizije Frank Valter Štajmajer, ministar inostranih poslova Nemačke, koja predsedava EU. - Siguran sam da će Evropa jedinstveno da stane iza Ahtisarijevog predloga.

VLADI NE SMETA
NAJAVLJENI predlog specijalnog izaslanika UN za status Kosova i Metohije, ne bi smeo da oteža sporazumevanje o formiranju nove vlade Srbije, jer je reč samo o predlogu - rekao je Vladeta Janković, savetnik premijera Koštunice u intervjuu agenciji Beta.
- Taj predlog mora dobiti saglasnost Kontakt grupe, mora biti predočen Beogradu i Prištini, mora poslužiti kao predložak za nastavak pregovora, pa tek posle toga izaći pred Savet bezbednosti UN. U svakom slučaju, uveren sam da će vlada biti formirana pre završetka tog procesa - očekuje Janković.

Izvor: Novosti

Kompromis kao prioritet
Tanja MARKOTIĆ, 13. januar 2007

"ŠTAFETNU palicu" Evropske unije Nemci su upravo preuzeli od Finaca, na šest meseci dugoj čelnoj poziciji predsedavajućeg Saveta EU. Nemački precizno "zacrtali" su svoje polugodišnje prioritete.
Među temama, i to onima koje su u vrhu nemačke agende, biće i stabilizacija zapadnog Balkana i pitanje Kosova.
- Balkan i Kosovo nalaze se izuzetno visoko na listi nemačkih prioriteta u predsedavanju EU - kaže za "Novosti" ambasador Srbije u Nemačkoj dr Ognjen Pribićević. - Za Nemačku se ne može reći da deli naše stavove oko Kosova, ali ne treba zaboraviti da je Nemačka jedna od onih zemalja u Kontakt-grupi koja ima interes za naše područje, ali i osećaj koliko je Kosovo za nas važno pitanje. Kada je u pitanju rešenje za Kosovo, oni se zalažu da se pronađe kompromis koji bi obezbedio dugoročni mir i stabilnost u regionu kao i da se niko ne oseti ni pobednikom, ni gubitnikom.
* Izjava Angele Merkel da rešenje za Kosovo ne može da sadrži “manje nezavisnosti” i da ono ne sme da oslabi demokratiju u Srbiji kod nas se različito čitala. Bilo je onih koji su te reči tumačili kao promenu kursa nemačke politike na Balkanu?
- Ne, nije reč o promeni kursa. On je određen strateškim pravcima Nemačke, a u vezi je i sa dogovorima u okviru EU, NATO i nemačkog partnerstva sa SAD. Ono što je u toj izjavi nemačke kancelarke važno jeste da brine za stabilnost u regionu i u Srbiji, za demokratiju kod nas...
* Da li je takav stav Merkelove, možda, u veze i sa nastavkom pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, posle izbora?
- Svakako da jeste. Nemačka je jedna od zemalja EU koja najviše insistira na nastavku pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i na našem prevazilaženju problema sa Hagom, smatrajući da je Srbiji mesto u EU. Naši nemački sagovornici više puta rekli su nam da smo, kada su u pitanju naša ekonomija, administrativni kapaciteti ili stručnost, u vrhu zemalja koje su najbliže EU.
* Hoće li nas Nemačka podržati u procesu evropskih integracija?
- Da. Možemo očekivati nemačku podršku. Berlin smatra da bi pregovore sa Beogradom trebalo što pre nastaviti, ali od nas se očekuje da pronađemo Mladića ili da Karle del Ponte konstatuje da je Srbija učinila korak napred.
* Da li se u Nemačkoj komentariše mogućnost dvonedeljnih dodatnih direktnih pregovora Beograda i Prištine pošto Ahtisari “otpakuje” svoj predlog?
- Dodatni pregovori ne samo da su prihvaćeni u Nemačkoj nego, zapravo, u celoj Kontakt-grupi kao jedno razumno rešenje.
* Ne pokazuje li EU sada znatno manju sklonost brzopletom pronalaženju rešenja kosovskog pitanja i veću brigu za zbivanja u Srbiji?
- Delim taj utisak. Mislim da je naša državna politika i diplomatija u poslednjih pola godine uspela da na pravi način pokaže da bi prebrzo rešenje moglo biti štetno ne samo po stabilnost demokratije u Srbiji nego i u čitavom regionu. I, da to rešenje, do kojeg se mora doći, mora da bude, koliko-toliko, kompromisno.

ZA POVEĆANJE NEMAČKIH INVESTICIJA
* NEMAČKA je veliki srpski spoljnotrgovinski partner mada i dalje dvostruko više uzvozimo nego što izvozimo u ovu zemlju...
- Robna razmena prošle godine značajno je povećana što je pozitivan znak, ali smatram da za privrednu saradnju postoje daleko veće mogućnosti. Vlada Srbije, i mi u ambasadi, insistirali smo na povećanju nemačkih investicija u našoj zemlji. Godina iza nas bila je plodna s obzirom na to da su nemački investitiori uložili oko 600 miliona evra. “Štada” je u “Hemofarm” ušla sa oko pola milijarde evra, “Meser grupa” iz Esena sa 40 miliona evra, za izgradnju fabrike u Smederevu, a postoji interes i za nova ulaganja....

Izvor: Novosti

Немачки шеф дипломатије о предлогу изасланика УН о Космету
Подршка ЕУ уз услов
Штајнмајер: Ахтисаријев предлог треба да обезбеди стабилност Космета и омогући Србији да сачува образ


БЕРЛИН – Немачки министар иностраних послова Франк-Валтер Штајнмајер изразио је уверење да ће предлог изасланика УН о будућем статусу Косова добити јединствену подршку ЕУ уколико буде такав да обезбеди стабилност Косова и омогући Србији да сачува образ. У интервјуу за Други програм немачке телевизије објављеном на интернет страници, а који ће бити емитован данас, Штајнмајер је истакао да је миран, стабилан и привредно успешан развој западног Балкана у интересу ЕУ.

Немачка је 1. јануара преузела шестомесечно председништво ЕУ.

Немачки шеф дипломатије је рекао да му садржај „Ахтисаријевог предлога који ће бити поднет после избора у Србији 21. јануара наравно није познат”, али је уверен да ће предлог бити „све друго само не непрецизан”. „Можда ће он (предлог) дати повод за понешто незадовољства, како у Србији, тако и на Косову, али ништа друго се не може ни очекивати. Ако то буде предлог који гарантује стабилност Косова у даљој будућности, и који на другој страни мора да садржи елементе који ће Србији омогућити да сачува образ, онда отприлике можемо да наслутимо које ће елементе да садржи Ахтисаријев предлог. Мислим да ћемо за такав предлог добити широку подршку у ЕУ”, рекао је он.

На питање у којој мери је битно да ЕУ, када је реч о Косову, „говори једним гласом”, немачки шеф дипломатије је рекао да је „у заједничком интересу ЕУ да на западном Балкану постоји стабилан, миран и економски успешан развој на боље”. „Зато је мој интерес, као представника земље која председава ЕУ, да ЕУ једним гласом говори о овој теми. Свестан сам и тога да за овај пут којим сада идемо постоје веће и мање симпатије. Али сигуран сам да ће Европа јединствено стати иза предлога господина Ахтисарија”, навео је Штајнмајер.

Немачки шеф дипломатије је указао и да је ЕУ спремна на то да ће „после подношења предлога о статусу Косова и договора чланова Савета безбедности УН, пред Европску унију бити постављена одређена очекивања”.

Реч је о томе да ЕУ „преузме активности које сада организује УН и помогне тако развоју правне државе на Косову”. „То неће бити могуће уколико ми (ЕУ) на извесно време на Косово не упутимо цивилно особље за правосуђе и безбедност, да бисмо поспешили стабилан развој”, рекао је Штајнмајер.


Izvor: Politika / (Бета)