Ahtisari: Nema rešenja pregovorima
 
Helsinki, Priština -- Marti Ahtisari ne vidi rešenje u razgovorima o statusu Kosova, pošto su stavovi Beograda i Prištine suviše udaljeni.

"Ne vidim da se dve strane približavaju kada je reč o statusu. Strane su na dijametralnim pozicijama, ne vidim da će se pregovorima doći do rešenja", rekao je specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za pregovore o budućem statusu Kosova. "Priština je bila spremna da učini značajne ustupke, za razliku od Beograda", rekao je Ahtisari.

"Moja procena tehničkih razgovora je da je mogućnost nalaženja zajedničkog stanovišta veoma ograničena. Srbi i kosovski Albanci neće postići sporazum za mog života", rekao je Ahtisari na seminaru o situaciji na Balkanu, čiji je organizator finski Institut za studije bezbednosti.

On je dodao da će sa svojim timom nastaviti da radi sve dok ne budu iscrpljene sve oblasti mogućeg kompromisa.

Ahtisari bi Savetu bezbednosti UN uskoro trebalo da podnese izveštaj o pregovorima o budućem statusu Kosova.

"Rešenje mora biti nađeno, ali to znači da SB UN mora zauzeti stav po tom pitanju. Kosovo je poslednji deo balkanske slagalice koju međunarodna zajednica pokušava da ponovo sastavi posle raspada SFRJ pre 15 godina. Bez trajnog rešenja za Kosovo neće biti ni trajnog rešenja za Balkan", kaže Ahtisari.

Čeku: Beograd igra na diskreditaciju

Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je da neke snage u Beogradu igraju na kartu izbora i referenduma o ustavu kako bi pomerile rokove za donošenje rešenja o statusu Kosova i time diskreditovale mandat glavnog pregovarača Martija Ahtisarija.

"Srbija treba da bude realnija i prizna činjenicu da samo nezavisnost Kosova može da pomogne njenoj demokratizaciji. Skidanje Kosova sa političke agende će pomoći Srbiji da se usredsredi na mnoge unutrašnje probleme i trasira put ka evropskim integracijama", rekao je Čeku.

Izvor: FoNet, Beta

"Nezavisni diplomata" Prištine
London, Priština, Brisel, Vašington -- Kosovska vlada, budući da nema sopstvenu diplomatiju, angažovala britansku firmu koja nudi profesionalne diplomatske usluge.

Kosovski Albanci su uvereni da su u pregovorima o Kosovu u daleko nepovoljnijem položaju, zbog toga što nemaju ministarstvo inostranih poslova i mrežu ambasada u svetu. Zbog toga su angažovali "Nezavisnog diplomatu", firmu koju njeni osnivači opisuju kao prvu neprofitnu diplomatsku savetodavnu agenciju na svetu.

"Nezavisnog diplomatu" su osnovala dvojica bivših zvaničnika britanskog ministarstva inostranih poslova. Novinar BBC Tim Frenks je poslednjih nedelja imao ekskluzivan pristup njihovim sastancima sa kosovskim funkcionerima i međunarodnim diplomatama koji vode pregovore o budućem statusu pokrajine.

Frenks je prisutan kada su predstavnici firme otputovali u Prištinu, kako bi liderima kosovskih Albanaca doneli vest da signali koji stižu iz Britanije, Francuske, Amerike, Rusije, te iz UN ukazuju da konačni status Kosova neće biti rešen do kraja godine.

Iza zatvorenih vrata, premijer Kosova Agim Čeku nije krio nezadovoljstvo, rekao je da je to vrlo loše i da "će nam stvoriti mnogo problema".

Njegov stav deli i član albanskog pregovaračkog tima Bljerim Šalja, koji kaže da će odlaganje među Albancima samo stvoriti frustracije koje mogu da prerastu u nerede na Kosovu. "Srbi bi, naravno pozdravili nerede, jer bi onda mogli da kažu: U redu, sad je dosta, moramo da idemo na podelu", kazao je Šalja, uz ocenu da je odlaganje odluke o statusu opravdano jedino ako se želi podela pokrajine.

Osim Kosova, klijenti firme "Nezavisni diplomata" su i samoproklamovana država Somaliland i Arapska Demokratska Republika Saharavi.

Evropska perspektiva za Kosovo

"Mi podržavamo nastojanje izaslanika UN Martija Ahtisarija za pronalaženje održivog rešenja za Kosovo do kraja ove godine. Proces rešavanja statusa ne sme biti ugrožen, a nepotrebno odlaganje tog procesa bi bilo štetno po stabilnost Kosova i u celom regionu", rekao je evropski komesar za proširivanje Oli Ren.

Ren je naveo da Evropska komisija priprema veću ulogu EU na Kosovu u okviru budućeg međunarodnog prisustva. "Kosovo neće biti 51 država SAD, već deo buduće teritorije Evropske unije. Prema tome, Evropska unija mora imati strategiju uspeha i moramo biti sigurni da je budućnost Kosova održiva i da svi ljudi, svi građani Kosova imaju puna prava i ekonomske uslove da žive na Kosovu", rekao je on.

"Kosovo ne mora biti zapreka Srbije ka EU"

"Ne verujem da je politika visokog stepena uslovljavanja Srbije korisna", izjavio je za Glas Amerike direktor vašingtonskog Centra za međunarodnu bezbednost i odbrambenu politiku korporacije Rend i bivši specijalni američki izaslanik za Balkan, Džejms Dobins, podsećajući da se je oduvek zastupao ideju velikodušnog programa pomoći Srbiji.

"Evropska unija smatra Srbiju zemljom koja pripada regionu koji Unija želi da integriše, za razliku od udaljenijih zemalja kao što su Ukrajina ili Gruzija", objasnio je Dobins.

On je kazao da će, čak i da se reši pitanje saradnje Beograda sa Haškim sudom, još biti teško za Srbiju da postane članica EU, ako pitanje Kosova ne bude rešeno, odnosno pitanje suvereniteta Srbije nad tom pokrajinom.

Prema rečima Dobinsa, ipak postoji primer zemlje koja je uspela da se učlani u EU, a da pitanje njenog suvereniteta nije bilo rešeno. Kipru je dozvoljeno da postane članica EU, mada je ta zemlja odbacila pedlog UN da se reši pitanje severnog dela tog ostrva, koji je pod turskom upravom.


Izvor: B92

a jel se zna ko u ta dvojica??

KOSOVO JE NAŠE
Aleksandar Simić, savetnik premijera Koštunice, ubeđen da će Srbija preko novog ustava uspeti da odbrani Kosmet

Aleksandar Simić...
Nemački Osnovni zakon iz 1949. godine je proklamovao teritorijalno jedinstvo nemačkih zemalja, a uslovi za to su se stekli tek kada je srušen Berlinski zid i dve Nemačke se ujedinile. Postoje primeri da delovi teritorije određene države nisu faktički pod ustavno-pravnim poretkom te zemlje, ali se ustavno-pravno smatraju delom te teritorije

BEOGRAD - Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić izjavio je juče da preambula novog ustava, u kojoj se navodi da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, ima uporište u međunarodnom pravu i u ustavno-pravnoj praksi i istoriji.
- Ustavopisci su se rukovodili činjenicom da je prema međunarodnom običajnom pravu, Povelji UN, ali i Rezoluciji 1244, Sporazumu Černomirdin-Ahtisari, Kumanovskom vojnom sporazumu Kosmet deo Srbije. Dokumenti kojim je okončano NATO bombardovanje nisu dokumenti kapitulacije i to mora jasno da se kaže, jer da su takvi, ne bi bilo nikakvih pregovora - ocenio je Simić.
U preambuli ustava piše da je Kosovo Srbija, ali srpska vlast na velikoj teritoriji pokrajine nema nikakvu vlast...
- Nemački Osnovni zakon iz 1949. godine je proklamovao teritorijalno jedinstvo nemačkih zemalja, a uslovi za to su se stekli tek kada je srušen Berlinski zid i dve Nemačke se ujedinile. Postoje primeri da delovi teritorije određene države nisu faktički pod ustavno-pravnim poretkom te zemlje, ali se ustavno-pravno smatraju delom te teritorije. Na primer, Ustav Kine, u kom se u preambuli izričito navodi da je Tajvan integralni deo kineske teritorije i da je obaveza svih državnih organa da ga tako smatraju i da teže mirnom ujedinjenju. Dalje, ustav Republike Koreje, koji takođe govori o ujedinjenju, a odredbe o teritorijalnom integritetu, iako on faktički ne postoji, imaju i ustavi Kipra i Irske, zemalja članica EU.
Koliko je čvrsto "kosovsko jedinstvo" svih srpskih političara?
- Pregovori o statusu Kosova i Metohije bili su tačka susreta, tačka zrenja političkih interesa i političke volje da se ustav donese. Stranački kompromis je dobrim delom isforsiran nametanjem određenih faktora u Kontakt grupi, pre svega SAD i Velike Britanije, da se proces pregovora o južnoj pokrajini što pre završi...
Vlast kritikuju da je zbrzala novi ustav i da je izostala javna rasprava...
- Velika većina zemalja ne predviđa javnu raspravu kao deo procesa izmene ustava. Toga nema u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Španiji, skandinavskim zemljama... Kampanja za referendum koja se sada vodi u Srbiji predstavlja neku vrstu javne rasprave o ustavu, mada se ne može uticati na promenu ustavnog teksta... Javna rasprava u zemlji je nasleđe titoizma, nasleđe iz vremena kada je ta javna rasprava predstavljala "horsko pevanje" u prilog onoga što je, prethodno, partijska oligarhija usaglasila.
Ipak, ostaje utisak da građane niko nije pitao...
- Javna rasprava o novom ustavu počela još od poslednjih godina vladavine Slobodana Miloševića, a posebno je bila ispoljena od 2001. godine do danas. Bilo je napisano nekoliko verzija predloga ustava, a u stvaranju nekih od njih su učestvovali stručnjaci koji su sada savetnici predsednika vlade ili predsednika republike...
(Tanjug - E. P.)

Novi ustav se lako menja

Aleksandar Simić ocenjuje da smo do sada imali "čvrst" ustav, težak za promenu, a da novi ustav nema tu komplikovanu proceduru.
- Novi ustav ima mekšu, dakle uobičajenu proceduru za promenu, odnosno potrebna je dvotrećinska većina poslanika u parlamentu, a samo ukoliko su u pitanju fundamentalne odredbe, traži se i potvrda građana na referendumu, uz većinu od ukupnog broja izašlih birača - objasnio je Simić.


Izvor: Press

Hm

Ahtisariju produžen mandat
Beograd, London, Njujork -- Marti Ahtisari ostaje do juna 2007. Tim za pregovore o Kosovu zaključio da je položaj Srbije u vezi sa statusnim pregovorima bolji.

Ujedinjene nacije su produžile mandat specijalnog izaslanika za status Kosova Martija Ahtisarija do juna 2007, rekla je njegova portparolka Hua Đijang. "To ne znači da će proces tako dugo trajati", kaže ona, navodeći da je dužina mandata administrativna stvar, jer UN tako funkcionišu, ali da to ni na koji način ne utiče na trajanje procesa definisanja statusa.

Prema preporukama Kontakt-grupe, koje je podržao Savet bezbednosti UN, pregovori o Kosovu trebalo bi da se okončaju do kraja 2006. godine, mada su sve češće najave da bi odluka o statusu mogla biti odložena za nekoliko meseci, dok se ne održe očekivani izbori u
Srbiji.

Ahtisari je od Kontakt grupe dobio mandat da sačini sveobuhvatan predlog rešenja za Kosovo koji bi, kako se očekuje, uskoro trebalo da bude završen.

Ahtisari: Ne možemo se vraćati u XIII vek

Glavni pregovarač UN za Kosovo Marti Ahtisari ocenio je da srpska i albanska strana u pregovorima nisu spremne da se odreknu svojih pozicija u vezi s budućim statusom Kosova i da će zbog toga do kraja godine predložiti rešenje Savetu bezbednosti UN.

"Nisam blizu postizanja dogovora dve strane, ali imam instrukcije Kontakt-gupe da pripremim svoj plan", rekao je Ahtisari za BBC i dodao da će taj plan uputiti SB UN i srpskoj i albanskoj strani do kraja godine, što je, prema njegovim rečima, i bio rok koji mu je postavila Kontakt-grupa.

Prema njegovim rečima, u dosadašnjim sastancima albanske i srpske strane o tehničkim pitanjima postignut je određen napredak, pri čemu se albanska strana više približila onom gde je on očekivao da se nađu obe strane. On je rekao da u Beogradu sada niko nije spreman na ustupke pošto u Srbiji trenutno nije najpogodniji politički trenutak za za to.

"Mislim da je važno pogledati istorijski razvoj događaja. Ne moramo da se vraćamo u XIII vek, dovoljno je da se vratimo u 1989. i događaje posle toga. Mislim da bi to pomoglo svima da vide kako će se događaji odvijati", rekao je Ahtisarti.

Ahtisari kaže kako očekuje da sadašnja situacija neće dovesti do podizanja tenzija na Kosovu.

"Sve više razumevanja za Srbiju"

U saopštenju pregovaračkog tima Beograda, posle sastanka u Vladi Srbije, navedeno je da je pregovarački tim je zaključio da je međunarodni položaj Srbije u vezi s Kosovom i Metohijom danas povoljniji nego što su mnogi mislili i predviđali jer i u široj međunarodnoj zajednici i u regionu ima sve više razumevanja za stav Srbije.

Na sastanku je zaključeno i da treba nastaviti pregovore o decentralizaciji, zaštiti srpskog verskog i kulturnog nasleđa u Pokrajini i o imovinsko-ekonomskim pitanjima kako bi što pre bio poboljšan položaj srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić je rekao za B92 da zasluge za poboljšanje položaja Srbije u vezi sa statusom Kosova pripadaju predsedniku, premijeru i ministru inostranih poslova Srbije Borisu Tadiću, Vojislavu Koštunici i Vuku Draškoviću.

"Verovatno je to rezultat njihove pojačane diplomatske aktivnosti, ali se nadam da je pregovarački tim, pored odluke da nastavi pregovore, doneo odluku o promeni metodologije pregovora", kaže Janjić

Nagađanja oko pomeranja završetka Ahtisarijevog izveštaja Janjić karakteriše kao već malo otrcane taktičke poteze i jedne i duge strane i dodaje da Ahtisari i dalje u Beogradu pokušava da napravi alibi za nepotpun uspeh.  "On mora da radi po mandatu koji je dobio od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mora u novembru da zavši izveštaj i da ga podnese u UN", kaže on.

"Ako i bude još nekih razgovora u Beču, to će biti oko ekonomskih pitanja, dok će status biti rešavan šatl-diplomatijom, i to nekog nižeg reda. Ne očekujem Ahtisarija skoro u Beogradu", kaže Janjić.


Izvor: B92

Raste i brine
nervoza na Kosmetu
22. oktobar 2006

BEOGRAD/BON (Tanjug) - Izvestilac za Balkan Parlamentarne skupštine NATO Karl Lamers izjavio je da Kosovo i Metohija mora još dosta da učini "na izgradnji države", pretpostavljajući da će rešenje za njegov status "verovatno biti predložena nezavisnost, bez punog suvereniteta".
- Želimo da se dve strane saglase, da Albanci i Srbi koji učestvuju u pregovorima zajednički dođu do rezultata, ali u to se puno ne uzdam, pa očekujem da će Marti Ahtisari, na osnovu pregovora koji vodi sa obema etničkim grupama, izneti predlog. Pretpostavljam da će on ići ka nezavisnosti, ali možda ne i sa punim suverenitetom - rekao je Lamers za nemačku radio-stanicu Dojče vele u Kelnu.
Nemački konzervativni političar Karl Lamers nedavno je predvodio delegaciju Parlamentarne skupštine NATO na Kosmetu. Parlamentarci iz zemalja-članica NATO su posle nekoliko dana intenzivnih razgovora sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini, ali i sa specijalnim izaslanikom za status Kosmeta Ahtisarijem u Beču, stekli utisak da na Kosmetu vlada izvesna napetost zbog očekivanog ishoda pregovora o statusu Pokrajine.
- To se moglo jasno osetiti. Smatram da je izuzetno značajno da bude ostvaren zadati rok i da se do kraja godine pregovori o statusu završe određenim rezultatom. Nemir kod zvaničnika u Prištini izazvala je namera Beograda da organizuje referendum o ustavu, a posle toga možda i izbore.
- Moje je mišljenje da ne bi trebalo da odlažemo zamisao o iznošenju predloga za status, već da se držimo plana koji je određen, da, ukoliko je moguće, ništa ne treba odlagati, jer će to, i to se moglo primetiti, dovesti do nemira među albanskim stanovništvom - rekao je nemački političar.
Lamers je izrazio nadu da na Kosmetu neće doći ni do kakvih oblika izliva nasilja, apelujući na sve nacionalne zajednice da prihvate rešenje koje bude saopštio Ahtisari, bez obzira na to kakvo ono bilo.
- Nasilje nije način da se na to odgovori. Kosovo ima perspektivu, pre svega, tamošnji mladi ljudi, ako se bude razvijalo u miru na osnovu predloga koji svi budu prihvatili. Silom se problemi ne rešavaju, pa sam stoga i premijeru Čekuu i predsedniku Sejdijuu rekao da su svi zvaničnici u obavezi da sugrađanima ukažu da te rezultate prime u miru i bez nasilja - podvukao je Lamers.
Lamers je istovremeno upozorio da su međunarodne kosovske snage (KFOR) spremne da očuvaju stabilnost.
Nemački parlamentarac je, međutim, optužio zvanične Beograd i Moskvu da "podbadaju" kosmetske Srbe.
- Nadam se i da će Beograd i Moskva ostaviti na miru ljude na Kosovu, posebno tamošnje Srbe, i da ih više neće podbadati - kazao je Lamers.
Lamers je, takođe, izrazio mišljenje, "da do Prištine seže politička instrumentalizacija preko Beograda, a iz Moskve."
 

Izvor: Novosti

"Sito" za ruski veto
D. R., 22. oktobar 2006

BEOGRAD - Koje su to "početne ideje" predloga rešenja za Kosovo, koje je specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari iza zatvorenih vrata predstavio u subotu u Beču predstavnicima Kontakt-grupe, još uvek nije obelodanjeno.
U Srbiji se ocenjuje da je Ahtisari tom prilikom uglavnom predstavljao kako će nastaviti svoju misiju i savetovao se sa članicama Kontakt-grupe, iako nije isključeno da je on već prezentovao i obrise budućeg statusa Pokrajine.
     Leon Kojen, koordinator u pregovaračkom timu Beograda i savetnik predsednika Republike, ocenio je da će se, ukoliko Ahtisari predloži neko rešenje koje bi otvorilo put nezavisnosti Kosova, o tom predlogu izjašnjavati Beograd i Priština, zemlje Kontakt-grupe i, najzad, Savet bezbednosti.
- U Kontakt-grupi se odlučuje konsenzusom, pa ovakav Ahtisarijev predlog neće moći da prođe zbog drukčijeg stava Rusije. U Savetu bezbednosti je slična situacija. Od pet zemalja stalnih članica s pravom veta, Rusija i Kina izričito podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije - naveo je on.
Stoga "za donošenje rezolucije koja bi otvorila put
nezavisnosti Kosova trenutno nema nikakvih izgleda", ocenio je Kojen i dodao da se stvari "naravno, mogu promeniti", ali da smo "zasad od toga daleko".
     Kojen, takođe, podseća da je Rusija nedvosmisleno stavila do znanja drugim članicama Kontakt-grupe da je protiv svakog rešenja koje bi bilo nametnuto Beogradu, da ne prihvata nikakve ultimativne rokove za kraj pregovora i da Ahtisari ima mandat da predloži svoju verziju rešenja, ali ne i više od toga.
     Prema mišljenju ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića, Ahtisari u Beču nije iznosio nikakav nacrt predloga za Kosovo već se "savetovao, razmišljao i premišljao sa članicama Kontakt-grupe".
Drašković je naveo da mu je generalni sekretar UN Kofi Anan rekao da će rešenje za Kosovo biti solomonsko kompromisno rešenje, jer i sama Kontakt-grupa radi na principu kompromisa.
          Nosilac Srpske liste za Kosovo Oliver Ivanović mišljenja je da je specijalni izaslanik predstavio svoj koncept rada do kraja godine, a ne konačno rešenje za status.
     - Mislim da će mu za tako nešto trebati još nekoliko sastanaka i to na najvišem nivou između delegacija Prištine i Beograda. Izvesno je da je za decentralizaciju već formulisao svoj stav, ali će to pokušati da ponudi u paketu zajedno sa statusom, zaštitom kulturne baštine i nekim ekonomskim pitanjima - ocenio je Ivanović.
     Portparol Ahtisarija Hua Đijang, da podsetimo, posle bečkog sastanka šturo je saopštila da specijalni izaslanik još nije završio predlog rešenja i da se rad na tom dokumentu nastavlja. Prema njenim rečima, Ahtisari je predstavnicima Kontakt-grupe izneo svoje početne ideje o budućem statusu KiM.

ZAŠTITA SRBA "MRTVO SLOVO"
- PREDLOZI Martija Ahtisarija ili predlozi međunarodne zajednice oko zaštite Srba u Pokrajini, ostaće "mrtvo slovo na papiru" ukoliko ona dobije nezavisnost - ocenio je Marko Jakšić, član beogradskog pregovaračkog tima. - Najvažnija stvar, koja mora da se spomene, jeste da se položaj Srba može najbolje sačuvati u okviru Kosova u sastavu Srbije.
     Prema njegovom mišljenju, Beograd u pregovorima o statusu KiM među članicama Kontakt-grupe može da osloni jedino na Rusiju koja se jedina zalaže da Srbija opstane u svojim granicama. Jakšić, takođe, veruje da podela Pokrajine nije rešenje.
 

Izvor: Novosti

Bolja nam pozicija
I. LOVRIĆ, 23. oktobar 2006

SUŠTINSKA autonomija, kao odrednica za budući status Kosova i Metohije, posle 29. oktobra biće i ustavna kategorija. Zato više ne treba potencirati pitanje da li je Beograd odustao ili nije od toga.
Ovako je, na pitanje "Novosti" - da li je kod našeg pregovaračkog tima i dalje na snazi model suštinske autonomije - odgovorio Dušan Proroković, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije.
- Albancima se nudi jedan oblik autonomije koji postoji malo gde u svetu, a koji im pruža mogućnost da svoj život organizuju onako kako žele. A, Srbija bi na taj način, istovremeno, sačuvala svoj teritorijalni integritet.

Vi ste ponovo pozvali na stav Badinterove komisije, na koju su na zapadu očigledno svi zaboravili, da nema promena državnih granica...
- Taj dokument je definisao republičke granice kao nepromenljive i bio osnova kada se razgovaralo o Bosni i Hercegovini i o Makedoniji, čak i kada se govorilo o Vens-Ovenovom planu u Hrvatskoj. Ako nijedna granica u bivšoj SFRJ nije menjana, onda ne može biti menjana ni srpska.
Može li donošenje ovog ustava pojačati naše pregovaračke pozicije kada je u pitanju Kosovo i Metohija?
- Mislim da je naša pregovaračka pozicija, ako poredimo januar 2006. i oktobar ove godine, u ovom trenutku kud i kamo bolja. Kamo sreće da se tako radilo u poslednjih 15 godina. Mislim da se onda pitanje Kosmeta danas ne bi ni postavljalo. A, što se tiče Ustava, to je jasna poruka svim međunarodnim faktorima, naročito pojedincima koji su zagovornici nametnutog i brzog rešenja.

Dakle, vi smatrate da i Ustavom može da se brani Kosovo i Metohija?
- Naravno.

SVIMA ISTO

BADINTEROV dokument je definisao bivše socijalističke republike kao međunarodno priznate u avnojevskim granicama. Imate li utisak da su to svi zaboravili?
- Tako je, i ne znam zašto bi to važilo za sve naše komšije, a ne i za nas. Ako nijedna granica u bivšoj SFRJ nije menjana, onda ne može biti menjana ni naša. Može, ali da onda ne važi dokument Badinterove komisije ni za koga.


Izvor: Novosti

Tadić: Srbija ima legitimno pravo da brani granice

Predsednik Srbije Boris Tadić upozorio je da bi nezavisnost Kosova dovela do nestabilnosti u čitavom regionu i istakao da Srbija ne želi da upravlja sudbinom Albanaca, ali da ima pravo da brani svoje granice.

U intervjuu za nemački dnevnik „Merkiše algemajne“, Tadić je rekao da je pitanje Kosova za građane Srbije veoma važno, jer Kosovo nije samo deo njihove istorije, već i njihovog identiteta.

U vezi sa „moralnim pravom Srbije na Kosovo“, Tadić je ocenio da je previše jednostavno tvrditi da su Srbi krivi za rat, kao što se ne može reći da su samo Albanci krivi i dodao da odgovornost snose pojedinačne ličnosti „sa imenom i prezimenom“.

Na pitanje da li veruje da je nezavisnost Kosova već „gotova stvar“, on je ukazao na to da je do sada dobio mnoge bitke za koje se verovalo da su izgubljene i da ne želi da se preda.

„Ali, ja moram da priznam i realnost. Nije reč o tome da li će Kosovo biti nezavisno ili ne, već da li ćemo naći trajno rešenje za budućnost. Strategija međunarodne zajednice podseća me na lekara koji maže kremu na pacijentov čir, ne lečeći pri tome njegovu bolest“, rekao je on.

Zahtev za održavanje prevremenih predsedničkih izbora Tadić je obrazložio činjenicom da je on „osoba koja može biti pozvana na odgovornost za gubitak dela teritorije sopstvene zemlje, za gubitak dela identiteta sopstvenog naroda“ i da mu je zato „potrebna puna podrška građana“.

Izvor: Blic