Skupština o pregovorima o Kosovu
Beograd -- Skupština Srbije razmatra izveštaj pregovaračkog tima o toku pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da za Srbiju Kosovo nikada neće biti nezavisno i da taj stav mora biti artikulisan u novom Ustavu. Koštunica je, podnoseći izveštaj o dosadašnjem toku pregovora o Kosovu i Metohiji, rekao da čitav svet mora znati da će, sve dok postoji država Srbija, Kosovo za Srbe biti njena neodvojiva pokrajina.

Sednici prisustvuju i poslanici Demokratske stranke, koji skoro godinu dana odsustvuju iz skupštinskih klupa.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je za B92 kako očekuje da će poslanici usvojiti izveštaj pregovaračkog tima, čime bi bila potvrđena zvanična politika Beograda u tim pregovorima. Tadić je rekao i da se Srbija bori da postigne povoljno rešenje za Kosovo jer bi, ako bi ušla u nepovratni scenario, to značilo da se predala. "Srbija nije poništila opasnost od nametnutog rešenja za Kosovo i to sam otvoreno građanima Srbije rekao. Javnost je sasvim sigurno upoznata s tim da mi vodimo tešku debatu braneći svoje interese na Kosovu i integritet i suverenitet zemlje. Još imamo šanse da se izborimo za povoljno rešenje za Srbiju, ali je potrebno uložiti dodatni napor, ulazimo u finale celog procesa", rekao je Tadić.

Tadić kaže i da bi, ako bi bila završena saradnja Srbije s Haškim tribunalom, uključujući rešenje pitanja Ratka Mladića, Srbija bila u mnogo boljoj pregovaračkoj poziciji pri određivanju statusa Pokrajine.

Bivši ministar inostranih poslova Goran Svilanović kaže da je stav Rusije sada takav da u Kontakt-grupi nema dogovora. Svilanović očekuje da na današnjoj sednici Skupštine bude razgovora o Ahtisarijevim izjavama, ali da bi najvažnije bilo da predsednik ili premijer podnesu izveštaj kako teku pregovori o statusu Kosova. "Verovatno će biti reči o tome kako u budućem Ustavu Srbije definisati položaj Kosova. Mislim da će poslanici prihvatiti ideju da Kosovo mora biti pomenuto, a mislim da bi međunarodna zajednica to tolerisala, Srbiji svakakao treba da bude omogućeno da iznese stav u sopstvenom Ustavu, a kako će stvari dalje ići tokom pregovora, to ćemo videti", kaže Svilanović.

Kontakt-grupa: Do kraja 2006.

Kontakt-grupa juče je na sastanku u Bugarskoj ocenila da još ima prostora za pregovore o Kosovu, a da rešenje treba naći do kraja 2006. Pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije Dejan Šahović kaže da je delegacija Srbije na tom sastanku navela svoj poznati stav da rešenje mora biti na bazi dogovora, da ne može biti nametano i da mora biti zasnovano na međunarodnom pravu i Povelji Ujedinjenih nacija", rekao je Šahović.

Sastanak u Sofiji samo je jedan u nizu onih koji će biti održani ovog meseca, što je, prema Šahovićevoj oceni, pokazatelj da se proces ubrzava. Naredni sastanak Kontakt-grupe treba da bude održan 21. septembra u Njujorku, uoči sednice Saveta bezbednosti UN, na kojoj će specijalni izaslanik za pregovore Marti Ahtisari podneti izveštaj o toku i planu za nastavak pregovora o statusu Kosova.


Izvor: B92

USTAV BRANI KOSOVO
R. OGNJANOVIĆ - D. STEVANOVIĆ, 12. septembar 2006

     KOSOVO i Metohija je deo Srbije i što pre treba doneti novi ustav u kome će to da piše! - poruka je Narodne skupštine, čiji poslanici su u utorak jednoglasno usvojili izveštaj državnog pregovaračkog tima o dosadašnjem toku bečkih razgovora. Time su još jednom pokazali da, kada je budućnost Kosmeta u pitanju, u Parlamentu ne postoje razlike između vlasti i opozicije.
     Skupština Srbije je sa 221 glasom ovlastila državni tim da nastavi pregovore u skladu sa Rezolucijom i Platformom koji su i do sada bili okvir za razgovore, a jednoglasna je bila i osuda izjave Martija Ahtisarija da su "Srbi krivi kao narod". Izjava je ocenjena kao podjednako uvredljiva za Srbiju, srpski narod i celokupnu međunarodnu zajednicu.
     - Najviše što Kosovo i Metohija može dobiti, a da se ne ugroze suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje, jeste široka autonomija, i to je ono što nudimo u pregovorima - naglasio je Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Vlade i koordinator pregovaračkog tima, predstavljajući parlamentu izveštaj. - Naš je stav da Srbija, uprkos svim teškoćama, treba da nastavi pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije, jer nisu malobrojni oni koji priželjkuju da prostor jednostranom, nametnutom rešenju otvori upravo naša strana povlačenjem iz pregovora.
     U zaključku naših pregovarača koji je preneo Samardžić, kaže se, između ostalog, da "dosadašnji tok pregovora nije dao nikakve opipljive rezultate, ali da treba da se nastavi sa odbranom osnovnih vrednosti na kojima počivaju opstanak naroda i Crkve na Kosovu i Metohiji".
     - Tražimo da se Srbima i nealbancima institucionalno garantuju osnovna prava, da se zaštiti vekovno postojanje pravoslavlja na KiM, što podrazumeva punu sigurnost i slobodu delovanja SPC u Pokrajini, uključujući slobodan pristup vernika svim crkvama i manastirima - rekao je Samardžić. - Pristati na manje, značilo bi prećutno se složiti sa nezapamćenim progonom pravoslavlja u Pokrajini.
     U zaključku se upozorava da "ne treba potpuno isključiti ni mogućnost dodatnih pritisaka na našu zemlju uslovljavanjem saradnjom sa Hagom, pridruživanjem Srbije EU, položajem i statusom Republike Srpske, tužbom BiH protiv Srbije". Ovakav scenario doneo bi, po oceni naših pregovarača, samo destabilizaciju prilika u regionu.
     U raspravi su najpre govorili šefovi poslaničkih grupa, i već u prvim obraćanjima, najavili da će svi podržati podneti izveštaj. Tako je Tomislav Nikolić (SRS), naglasio da će Skupština Srbije doneti odluku "posle koje uzmicanja više nema" i obratio se predsedniku Tadiću:
- Da vidimo da li nezavisnost Kosova traže samo Albanci, ili neki drugi faktori, da vidimo s kakvim kapacitetom raspolažu naši suparnici, jesu li to i neki kod kojih vi idete po političku podršku? Hoću da čujem od vas, kao vrhovnog komandanta - šta ćete da učinite ako kažemo da je Kosovo Srbija "vo vjek i vjekova"? Ako ipak bude nametnuto rešenje, šta će biti dan posle?
     - Mi već živimo u godinama posle - odgovorio je Dušan Petrović, šef poslaničkog kluba DS. - Taj dan o kojem govorite je bio još 1999. godine, kada je strana vojska ušla na KiM i kad smo prestali da upravljamo tom teritorijom. Nije tajna da postoje vrlo moćni politički centri u svetu koji smatraju da Kosovo i Metohija treba da dobiju nezavisnost, ali nije sporno ni to da će se Srbija boriti svim političkim sredstvima koja joj stoje na raspolaganju.
     Šef poslaničkog kluba G 17 plus Miloljub Albijanić ocenio je da je teško napraviti multietničko društvo na prostoru koji ima iste probleme koje je imao i pre sto godina.
     - Nije lako danas uzeti KiM od Srbije. Siguran sam, bez obzira na to šta mi mislili jedni o drugima, da nema srpske ruke koja će potpisati nezavisnost Kosova i Metohije - rekao je, za govornicom Narodne skupštine, Ivica Dačić, šef poslaničkog kluba SPS. - Državna politika danas ne razlikuje se mnogo od one kad smo mi bili na vlasti. Razlikujemo se samo u tome što niste u prilici da naredite upotrebu oružanih snaga, jer ih tamo nema. Pitam vas sve: da dođe do separatističke pobune na jugu Srbije, šta biste uradili? Lako je reći "za sve je kriva prethodna vlast". Mogao je i Milošević da kaže za sve je kriv Josip Broz Tito i Ustav iz 1974. godine, ili Karađorđevići jer su kumovali svakom devetom albanskom detetu i stvorili Jugoslaviju, a ne Srbiju. Ili, za sve je kriv car Lazar što je izgubio Kosovski boj.

BEZ DRAŠKOVIĆA
U PRVIM klupama ispred skupštinske govornice u utorak nisu sedeli ni Vuk Drašković, ni Zoran Stanković. Radikali i socijalisti su, inače, danima poručivali da će iskoristi sva sredstva, predviđena Poslovnikom, da spreče eventulano obraćanje "običnih građana". Zato je tema - izbor novih ministra - tek usput pominjana. A, mogla je da bude glavna.
PRVI RED
DO skupštinske sale, oko 11.15, zajedno su sišli predsednik parlamenta Predrag Marković, premijer Vojislav Koštunica, predsednik Srbije Boris Tadić, potpredsednica Vlade Ivana Dulić-Marković, ministar finasija Mlađan Dinkić i član pregovaračkog tima Slobodan Samardžić. Među prvima je mesto u prvom redu zauzeo ministar Zoran Stojković, a potom i drugi članovi Koštuničinog tima: Slobodan Vuksanović, Milan Radulović, Dragan Jočić, Dragan Kojadinović, Predrag Bubalo, Radomir Naumov i Bojan Dimitrijević.

"OGOLITI" AHTISARIJA
- AHTISARIJEVE izjave da su "Srbi krivi kao narod", da "Srbi zveckaju oružjem", nespojive su sa ulogom pregovarača i posrednika i sigurno su otežale ionako teške i dosad bezuspešne pregovode - naveo je Samrdžić. - Uprkos tome, pregovarački tim u ovom trentku ne smatra da, pre kraja Ahtisarijevog jednogodišnjeg mandata, treba zatražiti njegovu smenu. Relevatni međunardni faktori, pre sve generalni sekretar UN i Kontakt-grupa, zasad podržavaju Ahtisarija. Važnije je da se u najširoj svetskoj javnosti ogoli suštima njegovih pogleda na Kosovo nego da se uputi formalan zahtev za njegovu smenu.
 PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADIĆ
JOŠ NIJE GOTOVO!

Još nijedna država članica Kontakt-grupe nije donela konačan stav o budućnosti Kosova i Metohije. Do poslednjeg trenutka branićemo suverenitet države. Od zemalja Kontakt-grupe zavisi kad će se znati status

     - NE PRIHVATAMO nezavisnost Kosova i Metohije, ne prihvatamo podelu naše zemlje, niti kršenje međunarodnih akata koji mogu imati dalekosežne posledice po stabilnost čitavog Balkana i nekih drugih zemalja u svetu - izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić, u završnici parlamentarne rasprave.
     - Premijer i ja preuzimamo vlastiti deo odgovornosti imajući u vidu naše ustavne nadležnosti, razumevajući ovaj politički i istorijski trenutak sa svim njegovim teškoćama, ali i šansama da odbranimo naše interese i stabilnost naše zemlje - poručio je predsednik Tadić.
     On je naglasio da je ovaj pregovarački proces veoma težak i da se naš državni tim suočava s velikim iskušenjima. Tadić je rekao da Srbija mora da podiže kapacitet naše pregovaračke pozicije i da njene institucije moraju da vode računa da ne učine ništa što bi, ionako tešku pregovaračku poziciju, dovelo u pitanje.
     - Kad saopštavamo u javnosti nešto što nam je milo srcu moramo da vodimo računa o političkim posledicama tog stava - naglasio je predsednik Srbije. - Više nego ikad nam je potrebna politička odgovornost. Nastavićemo taj posao do poslednjeg trenutka braneći integritet i suverenitet naše zemlje, braneći standarde čitave Evrope i stabilnost jugoistočne Evrope u kojoj mi imamo posebnu odgovornost.
     Predsednik Tadić se, posle sednice, u izjavi novinarima, osvrnuo na sam tok i ishod rasprave:
     - Slika koju Srbija o sebi šalje u svet je izuzetno važna za naš pregovarački kapacitet, a Srbija koja na bilo koji način preti nema veliki pregovarački kapacitet.
     - Ja vodim i diplomatske poslove u našoj zemlji, a to čine i naš premijer i ministar inostranih poslova - rekao je Tadić. - I danas je najvažnija naša aktivnost u svetu, jer će se upravo u tom svetu u Kontakt-grupi i Savetu bezbednosti UN odlučivati o budućem statusu Kosova i Metohije. Hoću još jednom da stavim do znanja: nijedna država članica Kontakt-grupe nije donela konačan stav o budućnosti Kosova i Metohije. Proces je u toku i dok god traje mi moramo da se borimo za naše interese. Odlučivaće ne samo naši interesi već i onih država koje imaju svoje predstavnike u ključnim međunarodnim institucijama. Nema samo Amerika svoje interese u istočnoj Evropi, niti samo Rusija, Kina ili bilo koja druga zemlja, nego one imaju svoje međusobne interese i od njih će zavisiti budućnost Kosova i Metohije.
     Tadić je ocenio da bi neke od izjava koje su se čule u Narodnoj skupštini mogle ponovo proizvesti optužbe međunarodne zajednice da Srbija zvecka oružjem i zamolio sve koji zastupaju interese države i njenih građana da takve poruke ne šalju u svet:
     - Srbija ne želi rat, već dugogodišnji mir. Samo na taj način može da zaštiti svoje interese na Kosovu. Ako se neko ne seća scenarija s kraja 20. veka, njegove posledice može da vidi u izbegličkim kampovima u Srbiji, Beogradu, na Kosovu i Metohiji, u teškoćama s kojima se mi suočavamo u toku pregovaračkog procesa. Nastavićemo da šaljemo poruku da je država Srbija legitimna demokratija koja hoće da ima najbolje moguće odnose sa velikim silama i da na taj način brine o svojim građanima.
     - Sa predsednikom Rusije smo u poslednjih godinu dana i premijer i ja vodili veoma dobre razgovore - podsetio je Tadić. - Sada ulazimo u posebnu fazu pregovaranja. U ovom trenutku ne mogu da kažem da li je završna, a hoće li to biti zavisiće od zemalja članica Kontakt-grupe. Posebno je značajna Nemačka, koja danas ima komandanta Kfora, zvaničnog predstavnika civilne misije na Kosovu, koja preuzima predsedavanje evropskim institucijama i koja će u Evropi u narednim mesecima imati vrlo značajnu reč. Moramo da obezbedimo da sve te zemlje imaju svoje interese u našoj zemlji. Tako se vodi moderna politika.

PREVIŠE POSREDNIKA
NA pitanje novinara - da li deli uverenje premijera Koštunice da bi do kraja godine Srbija mogla da dobije novi ustav - predsednik je odgovorio:
- Veoma bih voleo da se to desi i podržavam svom snagom donošenje novog ustava. To je jedan od najznačajnijih akata kojima pokazujemo distancu u odnosu na Miloševićevo vreme i bliskost Evropi i njenim vrednostima. Moja ideja je bila da i ustav i izbore obavimo u jednom danu, ali ta ideja nema podršku u parlamentu i ja, kao praktičan čovek, podržavam ideju koja ima podršku.
Tadić je, govoreći o novom ustavu, podsetio da većina građana želi da političari budu direktno birani:
- I ja volim da odgovaram građanima, a ne predstavnicima tih građana. To je prviše posrednika u našem odnosu.

SENKA U FINIŠU
     SENKA na skupštinsku raspravu, koja je protekla bez uobičajenih stranačkih sukoba, pala je u samom njenom finišu. U trenutku kada je predsednik Srbije Boris Tadić izašao da se obrati poslanicima, radikali su napravili žagor, poneko je i pevušio, a onda su svi seli okrenutih leđa.
- Meni je iznenađenje da pojedini narodni poslanici pevaju kada pregovoramo o suverenitetu i integritetu. To je izraz radosti i bezbrižnosti. Neko bi, ne dao Bog, mogao pomisliti da neko od poslanika misli da nam nije stalo do Kosova - rekao je Tadić, koji je ovako završio svoj govor:
     - Hvala i onim poslanicima koji nisu pazili. I nadam se da usmerenost njihovih glava nije uticala na to da li slušaju ili ne.

PREDSEDNIK VLADE SRBIJE VOJISLAV KOŠTUNICA
NIKADA NEZAVISNO!

Naš suštinski interes je da donesemo novi ustav u kome ćemo jednodušno potvrditi da je KiM Srbija. Svim demokratskim sredstvima branićemo svoj suverenitet. Srbija neće podržati nijedno lakomisleno i brzopleto rešenje koje bi stvorilo presedan

   MI nismo prvi koji se u istoriji našeg naroda i naše države izjašnjavamo o Kosovu, ali znamo da je taj odgovor u svim vremenima bio jedan i jedino moguć. Još od onih koji su pre više od šest vekova na Kosovu polju ostavili živote, preko svih pokolenja koja su živela, borila se i umirala za Kosovo, taj odgovor je glasio da je Kosovo oduvek bilo i da će zauvek biti sastavni deo Srbije.
     Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije, poručio je ovo u utorak u Narodnoj skupštini, dodavši da "država Srbija i danas mora ponovo da se izjasni o Kosovu, i to s punom svešću o težini i dalekosežnosti istorijskog pitanja pred kojim smo se našli":
     - Kada je reč o Kosovu i Metohiji, apsolutno ništa ne sme da ostane nedorečeno, ništa mutno, maglovito i nejasno. Naprotiv, mi moramo, gledajući se oči u oči sa onima koji odlučuju o sudbini Kosmeta, a time i o sudbini same Srbije, svim demokratskim sredstvima braniti svoj suverenitet i pred celim svetom oglasiti i ozakoniti svoj stav.
     - Nama, koji u ovom trenutku predstavljamo građane Srbije, pala je u deo najveća obaveza da ovu istinu iznova potvrdimo upisujući je velikim i neizbrisivim slovima u novi ustav Srbije. To znači samo jedno: za državu Srbiju Kosovo nikada neće biti nezavisno. Isto tako, to znači da će za Srbiju, čak i kad bi pravnim nasiljem bio otet, Kosmet po ustavu države uvek biti njen sastavni deo.
     Naš stav je, rekao je Koštunica, savršeno jasan. Srbija, kada je reč o Kosovu, govori o svom Ustavu, govori o načelima međunarodnog prava na kojima počivaju UN i celokupni međunarodni poredak, govori o opšteprihvaćenim demokratskim vrednostima i govori o evropskim standardima rešavanja manjinskih pitanja.
     - Pre nego što bilo kome padne na pamet da nam kaže da treba da se odreknemo jedne šestine naše teritorije, i to teritorije na kojoj je ponikla naša država i gde se rodio duh naše nacije i kulture, morao bi razmisliti o tome da se takav slučaj, ili bolje reći eksperiment, još nije desio u evropskoj istoriji.
     A što se Srbije tiče, ponovio je premijer, "Kosovo i Metohija je naša teritorija i niko neće moći da poklanja ono što je naše".
     Predsednik Vlade je istakao da je Srbija odgovorno i argumentovano u svim prilikama obrazlagala državne stavove:
     - Jednostavno, albanska strana uopšte nije zainteresovana da ozbiljno pregovara, nadmena u komotnom uverenju da je Albancima unapred dato ono što im ne pripada - nezavisno Kosovo. Zato nećemo dopustiti ni da se jedna jedina zapeta stavi na pogrešno mesto, bez obzira da li se razgovara o decentralizaciji, ekonomiji, ili bilo kojoj drugoj temi.
     Koštunica je podsetio da se više puta, sa raznih strana, mogla čuti kritika o navodnom nekonstruktivnom ponašanju Beograda u dosadašnjim razgovorima i da postoje pokušaji da se rešenje donese brzo:
     - Svako treba da zna da Srbija neće podržati nijedno lakomisleno i brzopleto rešenje koje bi stvorilo presedan i samo pogoršalo i ovako više nego složen kosovski problem.
     Premijer je ponovio da Srbija može, spremna je, i svakako će dati legitimitet onom rešenju koje je rezultat dogovora i koje predstavlja kompromis.
     - Naše dokazano opredeljenje za kompromis daje nam pravo da, saglasno Rezoluciji koju je usvojila ova Skupština, odlučno odbacimo i proglasimo nevažećim svako rešenje koje ne bi bilo plod dogovora sa Srbijom. Jednodušno uverenje celog naroda da se borimo za pravednu i istinitu stvar, ostavlja nas bez drugog izbora: danas više nego ikada, obavezni smo da se pravom i pravdom suprotstavimo svakom pokušaju nametanja nezavisnosti Kosova. Ako za Kosovo i za Srbiju zaista učinimo onoliko koliko možemo i moramo, naš narod i istorija nam to neće zaboraviti - zaključio je na kraju govora dr Vojislav Koštunica.

DO KRAJA GODINE
- SKUPŠTINA Srbije mora da nađe trajan i svobuhvatan odgovor na sve moguće teškoće koje nam predstoje oko Kosova. Ja sam čvrsto uveren da naš najbolji odgovor, i po dalekosežnosti, i po snazi potrebnoj da kroz vreme izdrži sve pritiske i iskušenja koji se mogu izroditi, jeste u tome da jednodušno u najkraćem roku, do kraja decembra, donošenjem novog ustava u Skupštini Srbije, potvrdimo jedinstven i neodustajan stav da je Kosovo sastavni deo Srbije - naveo je premijer.
     SVOJINA NARODA
     - KOSOVO može da odbrani samo celi narod ili ga celi narod, ako tako odluči, može izgubiti. Od kada postoji, Kosovo je bilo i ostaće opštenarodna svojina i briga, stvar cele Srbije i celog srpskog naroda. Čvrsta i usmerena narodna volja, ako njome bude zapečaćen referendum o novom ustavu, kojim će biti potvrđeno da je Kosovo srce Srbije, predstavljaće najpouzdanije jemstvo da smo na novom istorijskom ispitu o Kosovu dali dostojan odgovor.

REFERENDUM MORA USPETI
- AKO je do sada i bilo više ili manje opravdanih i objektivnih prepreka da se donese novi ustav, sada, kada je Kosovo u pitanju, sve mora da se potčini ovom najvišem državnom i nacionalnom interesu. Unapred možemo odbaciti svaku pomisao da referendum o novom ustavu možda ne bi uspeo, jer čvrsto verujem da svi delimo uverenje da nema građanina Srbije koji ne bi izišao na referendum o novom ustavu samo zato da potvrdi kako je Kosovo naše i kako zauvek ostaje sastavni deo Srbije.
     VUK DRAŠKOVIĆ, ŠEF SRPSKE DIPLOMATIJE
     NEMA SILE DA NAS PRIMORAJU

     MINISTAR spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković poručio je u utorak na regionalnom skupu "Balkan i EU" u Bariju da Srbija neće priznati eventualnu nezavisnost Kosova.
- Ako Srbiji bude nametnuto rešenje o međunarodno priznatoj državi na njenoj teritoriji, mi to ne možemo priznati i nema sile da na to budemo primorani - rekao je Drašković na skupu na kojem su učestvovali ministri spoljnih poslova i zvaničnici Albanije, Makedonije, Crne Gore i drugih zemalja regiona.
Drašković je upozorio i na opasnost promene granica na Balkanu.
     - Ako Savet bezbednosti UN i Kontakt-grupa odluče da Kosovo može prići statusu nezavisne države, jer albanska većina to hoće, kako objašnjenje može biti dato Srbima u BiH da ne mogu da imaju isto to pravo.
Šef srpske diplomatije rekao je takođe da kada je u pitanju nezavisnost nema sličnosti između Crne Gore i Kosova jer je "Crna Gora bila republika u bivšoj Jugoslaviji, a Kosovo pokrajina" i jer je "Crna Gora i pre Prvog svetskog rata bila nezavisna država, a Kosovo to nikada u istoriji nije bilo".
Drašković je rekao da se Srbija maksimalno zalaže za kompromis i da nema ambiciju da upravlja Kosovom.


Izvor: Novosti

Neo­p­ho­dan kom­pro­mis
VN, 12. septembar 2006

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Uje­di­nje­nih na­ci­ja Ko­fi Anan oce­nio je da, ni po­sle šest me­se­ci pre­go­vo­ra o bu­duć­no­sti Ko­so­va, Be­o­grad i Pri­šti­na ni­su od­stu­pi­li od po­čet­nih po­zi­ci­ja, što zna­čaj­no su­ža­va pro­stor za pre­go­vo­re, ali je, isto­vre­me­no, su­prot­sta­vlje­ne stra­ne po­zvao da u na­stav­ku pro­ce­sa po­ka­žu znat­no vi­še sprem­no­sti za kom­pro­mi­se.
U iz­ve­šta­ju ko­ji je 1. sep­tem­bra pod­neo Sa­ve­tu bez­bed­no­sti UN, Anan je, ipak, iz­ra­zio za­do­volj­stvo što se pre­go­va­rač­ki pro­ces na­sta­vlja, upr­kos či­nje­ni­ci da u pret­hod­nih šest me­se­ci Be­o­grad i Pri­šti­na ni­su de­fi­ni­sa­li pre­te­ra­no mno­go obo­stra­no pri­hva­tlji­vih sta­vo­va.
"Obe­ma stra­na­ma bi­lo bi mno­go ko­ri­sni­je da pre­go­vo­ri­ma pri­đu flek­si­bil­ni­je. Po­zi­vam ih još jed­nom da po­ka­žu sprem­nost za kom­pro­mis. Nji­ho­va je oba­ve­za da pro­na­đu za­jed­nič­ki je­zik i odr­ži­vo re­še­nje, pri­hva­tlji­vo za obe stra­ne, dok je me­đu­na­rod­na po­dr­ška osnov za obez­be­đi­va­nje na­pret­ka", na­vo­di se u Ana­no­vom iz­ve­šta­ju, ob­ja­vlje­nom na In­ter­net stra­ni­ci UN.
Ana­li­zi­ra­ju­ći bez­bed­no­snu si­tu­a­ci­ju, Anan je na­veo da je sta­nje na Ko­so­vu krh­ko, ali sta­bil­no, te da još uvek ni­je bi­lo zna­čaj­ni­jeg uti­ca­ja te­ku­ćih pre­go­vo­ra o bu­du­ćem sta­tu­su.


Izvor: Novosti

Руски аналитичари о Путиновој изјави
Испит и за Москву
Русија право вета увек има, али ће га, као што се чини и са сваким другим оружјем, користити обазриво, рекао Сергеј Лавров

МОСКВА – Истакнути руски стручњаци за Балкан нису јуче у изјавама Танјугу искључили могућност да званична Москва, уколико се не буде слагала са решењем за Косово, уложи вето у Савету безбедности УН, како је то шеф руске државе Владимир Путин најавио протеклог викенда.
То би и за саму Русију био испит, сматрају руски експерти, истичући, истовремено, да још има простора за договор о будућем статусу српске покрајине.
Шеф дипломатије Сергеј Лавров објаснио је за дневник „Времја новостеј” да је Русија уверена да је право вета, „као и свако оружје, најефикасније када се њиме не користите, а сви знају да оно постоји”, што, како се тумачи, упућује на чињеницу да и Лавров дели уверење да за Косово још има „преговарачког простора”.

Русија право вета „увек има”, али ће га „као што се чини и са сваким другим оружјем користити обазриво”, рекао је министар Лавров.

Директор Института за словенске науке Руске академије наука др Константин Никифоров оценио је за Танјуг да је употреба вета „теоријски могућа”, али и најмање вероватна варијанта. „Могуће је да је решење (за Косово) унапред припремљено, али је тешко замислити ситуацију у којој ће ’западна страна’, знајући ставове Русије и Кине, ставити чланице Савета безбедности пред одлуку ’да’ или ’не’“, рекао је он.

Никифоров не искључује могућност наметања решења и подсећа на интервенцију НАТО против Југославије мимо одлуке Савета безбедности, али највероватнијом опцијом сматра стављање на гласање не једне, већ више „прелазних” резолуција у којима не би била помињана независност Косова.

Директор Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за словенске науке др Јелена Гускова истакла је у изјави за Танјуг да је данас „балкански процес животно важна етапа у спољној политици Русије”.

Русија се, према Гусковој, данас налази у двоструко незавидном положају.

С једне стране, Москви би Космет као преседан за друге непризнате републике на постсовјетском простору одговарао и може на њему да инсистира – чега се Запад управо плаши. Постоји, међутим, и бојазан да би на основу евентуалног преседана и субјекти Руске Федерације почели да инсистирају на таквом решењу за властити статус, истакла је Гускова.

Она је казала да је у то тешко поверовати јер Русија током деведесетих није улагала вето ни при очигледној примени двоструких стандарда у бившој Југославији, а потписала је сва документа на основу којих ће се доносити решења у Савету безбедности. „Ускоро ћемо видети колико је снажна и самостална постала Русија у спољној политици”, закључила је Гускова.

Директор Центра за медитеранско-црноморска истраживања Европског института Руске академије наука др Ала Јазкова такође није могла да предвиди понашање званичне Москве. „Путин опрезно говори ’ако’. Шта значи ’ако’? Па то зависи и од Русије”, рекла је Јазкова за Танјуг.


Izvor: Politika

У уставу ће писати да је Косово део Србије
Не поклањамо територије
Коштуница уверен да „нема грађанина Србије који не би изишао на референдум о новом уставу, само зато да потврди како је Косово наше и како заувек остаје саставни део Србије”

Српски преговарачки тим и Влада Србије јуче су на до сада најдиректнији начин саопштили посланицима у Народној скупштини и грађанима Србије да се од наше земље захтева да се одрекне Космета како би се на нашој територији формирала још једна независна албанска држава. Посланици су на то реаговали једногласном одлуком да се у новом уставу Србије Космет третира као територија која ће заувек остати део наше државе. Како је после гласања за “Политику” изјавио председник Борис Тадић, тиме смо послали отворену поруку свету”. “Правила међународне политике данас у свету налажу да оно што намеравате да урадите и оно што је битно за ваше интересе и отворено кажете. Ми смо то урадили, и отворено смо рекли какав је наш став”.

Председник Владе Србије Војислав Коштуница је јуче, у обраћању посланицима, рекао:

„Нисмо први који се у историји нашег народа и наше државе изјашњавамо о Косову, али знамо да је тај одговор у свим временима био један и једино могућ. Још од оних који су пре више од шест векова на Косову пољу оставили животе, преко свих поколења која су живела, борила се и умирала за Косово, тај одговор је гласио да је Косово одувек било и да ће заувек бити саставни део Србије.

Док је Србије, други одговор не постоји. Тим пре што се то питање нама данас поставља на начин на који никоме пре нас није постављано и што се данас од нас тражи нешто што се никад ни од кога није тражило. Од нас се, поштовани народни посланици, захтева ни мање ни више него да се одрекнемо Косова и Метохије и сагласимо са нечувеном намером да се на нашој територији формира још једна независна албанска држава”, истакао је премијер.

„Од када постоји Србија”, наставио је Коштуница, „сваки припадник нашег народа рађа се и умире са свешћу да је Косово увек било и да ће заувек бити саставни део Србије. Нама, који у овом тренутку представљамо грађане Србије, пала је у део највећа обавеза да ову истину изнова потврдимо, уписујући је великим и неизбрисивим словима у нови устав Србије. То значи само једно: за државу Србију Косово никада неће бити независно. Исто тако, то значи да ће за Србију, чак и кад би правним насиљем био отет, Космет по уставу државе увек бити њен саставни део.

Данас је суштински интерес Србије да донесе нови устав у којем ћемо једнодушно, вољом свих партија, и, што је од свега важније, вољом читавог народа и свих грађана израженом на референдуму, потврдити да је Косово и Метохија једноставно – Србија. Унапред можемо одбацити сваку помисао да референдум о новом уставу можда не би успео, јер чврсто верујем да сви делимо уверење да нема грађанина Србије који не би изишао на референдум о новом уставу само зато да потврди како је Косово наше и како заувек остаје саставни део Србије”.

Коштуница је подсетио да је српска државна делегација 24. јула у Бечу разговарала са представницима албанске заједнице са Косова и Метохије. „Све што су они (а неке од њих наша држава основано сумњичи да су им руке крваве од ратних злочина почињених над Србима) саопштили у присуству међународних представника може се у потпуности свести на то да би Албанци једноставно волели да имају још једну албанску државу, и то ову нову, на територији Србије. Своју снажну вољу и жарку жељу да им се поклони 15 одсто српске територије, како би имали још једну државу, ниједним, ама баш ниједним аргументом и иоле рационалним разлогом нису успели да поткрепе или образложе”, нагласио је Коштуница.

„Осмог августа међународни посредник Марти Ахтисари се постарао да нашој делегацији пружи до сада једини аргумент у прилог независности. Тај нечувени аргумент да се нашем народу одузме територија данас зна већ читав свет, и он гласи да су ’Срби криви као народ’. Ако се неко данас у Србији или у међународној заједници још пита да ли је Ахтисари заиста рекао да су Срби криви као народ, одговор је категоричан, он је рекао баш то, и тачно тим речима”.

Наш најбољи одговор, додао је Коштуница, јесте у томе да једнодушно, у најкраћем року, до краја децембра, доношењем новог устава у Народној скупштини, потврдимо јединствен и неодустајан став да је Косово саставни део Србије.

„Свако решење које би се заснивало на наметању, сили и правном насиљу не би представљало ништа друго до голо и брутално отимање наше територије. А када се отима скоро једна шестина територије једној слободној, сувереној и демократској земљи, онда се тресу сви темељи и руше све демократске вредности, крше се начела међународног права и поретка, а заправо се доводи у питање устројство савременог света. И наравно – све то заједно озбиљно угрожава стабилност целог нашег региона”.

У сваком случају, пре него што било коме падне на памет да нам каже да треба да се одрекнемо једне шестине наше територије, и то територије на којој је поникла наша држава и где се родио дух наше нације и културе, морао би размислити о томе да се такав случај, или боље рећи експеримент, још није десио у европској историји. И државе којима би могла бити блиска идеја о независном Косову морале би размислити колико представља 15 одсто њихове територије, да би боље разумеле шта је то што траже од Србије. Тешко да има убедљивијег аргумента од неоспорне истине да такве отмице никада и нигде није било, и да ниједна држава на то није пристала нити би могла пристати”, рекао је премијер.

„Више пута се, са разних страна, могла чути критика о наводном неконструктивном понашању Београда у досадашњим разговорима. Морамо бити отворени и рећи да ова критика заправо значи да се Београд сматра неконструктивним само зато што одбија да пристане на независност Косова.

Свима који се журе да пошто-пото што пре реше ово питање на време скрећемо пажњу да ми, а не они, живимо у овом региону и посебно наглашавамо да они о чијим се животима ради знају колико више вреди добро и одрживо решење од сваке преурањене, нервозне и изнуђене одлуке”.

Сличност са Рамбујеом

Извештај преговарачког тима посланицима је поднео координатор за политичке разговоре о будућем статусу КиМ Слободан Самарџић, саветник председника владе, који је са Леоном Којеном аутор текста. Нагласио је да досадашњи ток преговора није дао опипљиве резултате, јер у Бечу није постигнут договор ни о децентрализацији власти у покрајини, ни о заштити српског верског културног наслеђа, ни о питањима својине и приватизације, а још мање о самом будућем статусу КиМ. Ипак, додао је, преговори нису били некорисни са становишта одбране виталних интереса. „Највише што Космет може да добије, а да се не угрози суверенитет и територијални интегритет наше земље, јесте широка аутономија, што ми нудимо на преговорима, а што је као став изненадило међународну заједницу у којој се говори о независности покрајине као пожељном решењу. Чак и врло утицајни кругови покушавају да на примеру Космета направе међународни правни преседан на штету Србије”, рекао је Самарџић.

Шефови посланичких група оценили су да ће јединствен став оснажити преговарачку улогу Србије.

Шеф посланика ДС-а Душан Петровић је оценио да је време да се буде реалан и одлучан када моћни политички центри траже независност покрајине, али да Србија свим политичким и дипломатским средствима мора да се бори да убеди у супротно оне који ће о Космету одлучивати.

Шеф посланичке групе СПС-а Ивица Дачић преговоре о Косову је назвао „фарсом”, упозоравајући да ће неко на крају „написати готов предлог - као у Рамбујеу - који ће морати да се прихвати, јер ће у супротном Србија бити изложена притисцима”. Дачић зато предлаже, подржавајући став да „Космет у новом уставу као и у старом остане саставни део Србије”, да се јасно каже да ће Србија „свим средствима да се бори за Космет, како нам не би било наметнуто решење” додајући да само јединствена Србија може нешто да уради на међународном плану.

-----------------------------------------------------------

Понижавање нације

„Ако би се јавила нека држава која је спремна да, уместо Србије, поклони 15 одсто своје територије, можда би тако могло да се изиђе у сусрет испољеној вољи Албанаца да створе још једну своју државу. А што се Србије тиче, Косово и Метохија је наша територија и нико неће моћи да поклања оно што је наше. За Србију у 21. веку морају важити иста правила и исти принципи као и за све европске демократске државе и покушај наметања преседана баш када је у питању Косово значио би да се од нас тражи да се као држава и народ понизимо, да се одрекнемо свога достојанства и да образ целе нације бацимо под ноге”, рекао је премијер.

М. Никић
Б. Митриновић

-----------------------------------------------------------

Реч Бориса Тадића

Не звецкамо оружјем

Председник Србије обратио се посланицима на крају седнице, рекавши да су и он и премијер у светским престоницама протеклих недеља заступали јединствен став - да Србија не прихвата независност Космета. Он је додао да се наша земља „данас суочава и са оптужбама да ми звецкамо оружјем, а свака таква изјава драматично снижава наш преговарачи капацитет”. Правећи алузију на неке радикалске изјаве, Тадић је упозорио: „Сви ми који учествујемо у преговорима молимо све друге државне институције да, ако не могу да помогну, бар не одмажу. Било какво спомињање оружја снижава кредибилитет наше земље. Ми се управо ослањамо на међународни правни поредак, то нам је најснажнији аргумент”.

У моменту кад је председник изашао за говорницу, радикали су направили општу галаму, па је он морао да се надвикује са њима, а они су његово обраћање саслушали окренувши му леђа. Пре тога, готово сви радикали су замерили Тадићу што се посланицима није обратио на почетку седнице. Одговарајући и на ову замерку, али и на њихово понашање за време његовог обраћања, Тадић је казао да је премијер поднео извештај и да је немогуће тражити да своје извештаје имају и председник владе и председник државе, те да је зато он сачекао да чује сугестије и примедбе, па да се обрати посланицима. Тадић је, такође, рекао да је за њега изненађење да неки посланици певају у сали док се разговара о суверенитету и територијалном интегритету земље. На крају излагања, Тадић је захвалио свим посланицима, истакавши: „Хвала и оним посланицима који нису пазили и да им кажем да усмереност њихових глава није утицала на то да ли слушају или не.”

М. Ч.

-----------------------------------------------------------

Николић и Петровић о „дану после”

Томислав Николић (СРС) рекао је како наши преговарачи понављају да неће прихватити никакво наметнуто решење за Космет, али да никако не одговарају шта ће, уколико до тога дође, урадити „дан после”. Он је казао да га интересује како ћемо се од оружја бранити, ако нас неко оружјем нападне и додао: „Ако немамо мотива и оружја, немојте нам говорити да је Космет заувек Србија и немојте на мене да пребацујете причу да желим рат, јер ја од вас чујем да је Космет заувек Србија , а знате какве то импликације носи.” Николић је закључио да и даље чека одговор о „дану после”.

Њему је, на неки начин, одговорио Душан Петровић (ДС), рекавши да „живимо у времену после”. Он је додао да је тај дан био 1999. године, када је страна војска ушла на Космет. „Зато нема дана после, јер живимо у ’годинама после’ и они који сада имају терет одговорности да донесу одлуке нашли су се у невољи да се баве последицама политике која нас је довела у ситуацију да фактички немамо контролу над својом покрајином.”


Izvor: Politika

SB UN o stanju na Kosovu
Njujork, Beograd, Priština -- Šef UNMIK-a Joakim Riker danas Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija podnosi izveštaj o stanju na Kosovu, radu UNMIK-a i napretku.

Biće reči i o ispunjenju standarda demokratskog društva, koje su za Kosovo definisale UN, i o ispunjenju 13 glavnih ciljeva u tim standardima koje je u junu definisala Kontakt-grupa. Srbiju će na zasedanju predstavljati šefica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić, koja će ponoviti stav srpskog pregovaračkog tima, Vlade i Skupštine o pregovorima u Beču.

Koordinator srpskog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić rekao je za B92 da ne veruje da će specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari, kako je ranije najavljivano, Savetu bezbednosti dati neke ozbiljnije preporuke za konačan status Kosova. "Te preporuke bi sada verovatno bile mrtvo slovo na papiru bez dogovora s Rusijom i Kinom. Običaj je u diplomatskim krugovima i u  toj vrsti odlučivanja da, ako se stvar ne pripremi, onda se to i ne iznosi. To će u stvari biti neki blagi nagoveštaj njegove idealne želje da se to završi za vreme njegovog mandata, ali sam siguran da mu se ta želja neće ostvariti", rekao je Samardžić.

S druge strane, Skupština Srbije je tražila što hitnije okončanje rada na novom Ustavu Srbije, u kom bi Kosovo i Metohija bili definisani kao deo Srbije sa suštinskom autonomijom. Iako su dali podršku pregovaračkom timu i predlozima Vlade, predstavnici opozicionih partija su zahtevali i da Beograd objasni kako će se ponašati ako Kosovo bude nezavisno.

Neke od tih izjava, prema oceni predsednika Srbije Borisa Tadića, neko u međunarodnoj zajednici ponovo može protumačiti kao zveckanje oružjem. "Ako te poruke idu iz Srbije, to smanjuje naše pregovaračke kapacitete i moja molba je svima koji u ovoj zemlji zastupaju njene interese da takve poruke ne šalju u svet. Srbija ne želi da vodi rat, Srbija želi dugogodišnji mir jer samo tako može da obezbedi svoje interese na Kosovu. Drugačiji scenario smo imali prilike da vidimo na kraju XX veka. Ako se neko toga ne seća, bilo bi dobro da se podseti. Posledice toga može da vidi i u izbegličkim kampovima širom Srbije, i u gradu Beogradi i na Kosovu i Metohiji", kaže Tadić.

Šta kažu u Prištini

Stav Skupštine Srbije da u novom Ustavu Srbije Kosovo treba da bude definisano kao deo Srbije nije izazvao reagovanja albanskih zvaničnika u Prištini, javlja dopisnik B92. U vezi s budućim kosovskim statusom i sudbinom bečkih pregovora, u kosovskim političkim krugovima centralna tema je izjava predsednika Rusije Vladimira Putina da bi ta zemlja u SB UN mogla uložiti veto.

Kako iz Prištine za B92 javlja Ismet Hajdari, kosovski pregovarački tim je počeo pripreme za novu rundu pregovora, zakazanu za 15. septembar. Portparol tima Skender Hiseni izjavio je da tim ocenjuje da je za neuspeh poslednje runde pregovora kriva srpska strana. "Beograd traži status zaštićene zone za Gazimestan, iako ta zona obuhvata 200 do 300 albanskih domaćinstava. To je besmislica i naša delegacija je to već predočila u Beču", rekao je on.

Prištinski mediji detaljno su preneli izalganja premijera Vojislava Koštunice, ali se niko od kosovskih zvaničnika nije osvrnuo na to izlaganje, iako bi donošenje novog Ustava Srbije, u kom bi Kosovo zadržalo dosadašnji status, obesmislilo, a možda i paralisalo ionako blede bečke pregovore. Baveći se izjavom Vladimira Putina, mediji u Prištini navode da je reč o do sada najotvorenijoj pretnji Rusije. Prištinski pregovarački tim navodi kako veruje da se Rusija svojim stavom ipak neće izdvojiti iz Kontakt-grupe.

Rozmari di Karlo i Štefan Lene u Prištini

U Prištini danas borave zamenica pomoćnika državne sekretarke SAD Rozmari di Karlo i predstavnik Evropske unije za pregovore o statusu Kosova Štefan Lene. Oni će se sastati s predstavnicima institucija Kosova, pregovaračkom ekipom i liderima srpske i drugih zajednica.


Izvor: B92

 SAVET BEZBEDNOSTI DANAS O KOSOVU I METOHIJI

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održaće sednicu o Kosovu na kojoj će redovan izveštaj o radu UNMIK-a i stanju u pokrajini podneti novi specijalni predstavnik generalnog sekretara Joahim Riker.

Članovi Saveta razmotriće najnoviji izveštaj generalnog sekretara UN Kofija Anana o napretku ostvarenom u primeni standarda demokratskog društva, koje su za Kosovo definisale UN, kao i u ispunjenju 13 prioriteta u tim standardima koje je u junu definisala Kontakt-grupa.

Stavove Srbije na sednici će izneti šef državnog Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković-Ivić.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan ocenio je da, ni posle šest meseci pregovora o budućnosti Kosova, Beograd i Priština nisu odstupili od početnih pozicija, što značajno sužava prostor za pregovore, ali je, istovremeno, suprotstavljene strane pozvao da u nastavku procesa pokažu znatno više spremnosti za kompromise.

U izveštaju koji je 1. septembra podneo Savetu bezbednosti UN, Anan je, ipak, izrazio zadovoljstvo što se pregovarački proces nastavlja, uprkos činjenici da u prethodnih šest meseci Beograd i Priština nisu definisali preterano mnogo obostrano prihvatljivih stavova. 'Obema stranama bilo bi mnogo korisnije da pregovorima priđu fleksinbilnije. Pozivam ih još jednom da pokažu spremnost za kompromis. Njihova je obaveza da pronađu zajednički jezik i održivo rešenje, prihvatljivo za obe strane, dok je međunarodna podrška osnov za obezbeđivanje napretka', navodi se u Ananovom izveštaju.


Izvor: RTS

SPASIBA!
Putinova najava da će staviti veto u Savetu bezbednosti UN na eventualno nepovoljno rešenje za Kosovo u Srbiji primljena kao poslednja slamka spasa

BEOGRAD - Predsednik Rusije Vladimir Putin staviće veto u Savetu bezbednosti UN ukoliko zaključi da predloženo rešenje za Kosovo nije u interesu Kremlja! Pošto je Rusija izričito protiv nezavisnosti Kosova i Metohije ukoliko samostalnost ne dobiju Abhazija i Južna Osetija, proruske oblasti u Gruziji, a to je skoro nemoguće, onda je jasno da će i Srbija veoma teško izgubiti svoju južnu pokrajinu.
Foto

Vladimir Putin

- Ne može se jedno pravilo primenjivati za Kosovo, a drugo za druge situacije. Ukoliko nam rešenje za Kosovo ne bude prihvatljivo, nećemo se ustezati da iskoristimo naše pravo veta u Savetu bezbednosti UN - bio je savršeno jasan Putin, zbog čega mu je, sudeći prema prvim reakcijama, Vlada Srbije zahvalna do neba.

Šef Vladine Kancelarije za saradnju sa medijima Srđan Đurić ocenjuje da je Putinova izjava od najvišeg značaja za Srbiju i da "štiti naše suštinske državne i nacionalne interese".
- Stav predsednika Rusije je principijelan i potpuno u skladu s najvišim načelima međunarodnog prava i, što je posebno važno, u duhu očuvanja mira i stabilnosti. Vlada Srbije i država Srbija time što brane Kosovo i Metohiju istovremeno brane i temelje načela na kojima počiva međunarodni poredak - rekao je Đurić Tanjugu.

Neobično oštar istup Vladimira Putina iznenadio je Kontakt grupu i kompletno javno mnenje na Zapadu, a prema navodima londonskog Fajnenšel tajmsa, predsednik Rusije je vetom zapretio prilikom razgovora sa američkim politikolozima, stručnjacima za Rusiju i novinarima u svojoj rezidenciji u Novom Ogarjovu.

Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, smatra da Putinove najave treba shvatiti vrlo ozbiljno jer je reč o "uticajnom predsedniku države koja važi za svetsku silu". Svilanović, međutim, smatra da je veto u Savetu bezbednosti UN malo verovatan, jer sumnja da će se na tako važno glasanje ići bez kompromisa najvažnijih zemalja u tom telu.

- Ne zaboravimo ni da je Rusija članica Kontakt grupe i sumnjam da će nova Rezolucija o Kosovu i Metohiji ići u Savet bezbednosti bez usaglašavanja u tom telu. To bi bio presedan i jedna dosta neprijatna situacija - objašnjava Svilanović za Kurir i dodaje da se u Kontakt grupi razgovara o novoj rezoluciji Saveta bezbednosti o Kosovu, ali još nema potvrda da je Ruska Federacija dala saglasnost za nju.

Kontakt grupa uveliko radi na Rezoluciji koja bi trebalo da bude usvojena najkasnije do marta 2007. i u čijem sadržaju se neće pominjati nezavisnost Kosova, ali ni suverenitet Srbije na prostoru njene južne pokrajine. Taj dokument bi trebalo da otvori vrata za uspostavljanje misije EU u junu iduće godine, ali je jasno da bi nova rezolucija bila samo stepenica ka uspostavljanju nezavisne države Kosovo, čime bi se na Balkanu otvorila nova nestabilnost, praćena lančanim reakcijama s neizvesnim ishodom.

Ivanović: Ima Putin važnija posla!

Oliver Ivanović, nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju, kaže da ga raduju "signali iz Rusije", ali se boji da to nije dovoljno da bi se izbegao najgori scenario, odnosno nezavisnost Kosmeta.
- Nažalost, Srbija i Kosovo nisu na listi 10 najvažnijih pitanja za Rusiju. Ja se ne bojim da to otvoreno kažem, jer Putin sa svojim strateškim partnerima iz SAD ima mnogo važnijih problema od zatezanja oko Kosova. Osim toga, koliko znam, to što prenose mediji nisu Putinove autentične reči, već interpretacija jednog od američkih analitičara koji je razgovarao s njim - kaže Ivanović za Kurir.


Izvor: Kurir / (U. K.)

 Skupština Srbije o toku pregovora o statusu Kosova i Metohije
Kosovska zakletva u Skupštini

Kosovo nikada neće biti nezavisno i stav da je ono deo Srbije mora da se nađe u novom ustavu, rekao je juče Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije, pred poslanicima Skupštine Srbije.

Podnoseći izveštaj o dosadašnjem toku pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, premijer je poslanicima poručio da će Skupština Srbije odlukom da u novi ustav Srbije zapiše da je Kosmet sastavni deo Srbije, doneti sudbinski važnu odluku.

- Na taj način svima šaljemo nedvosmislenu poruku da državu Srbiju, kada je reč o Kosovu i Metohiji, obavezuje jedino i isključivo ono što stoji u njenom ustavu - kazao je Koštunica.

Koštunica je dodao da bi donošenje novog ustava do kraja decembra bio najbolji, trajan i sveobuhvatan odgovor na sve moguće teškoće koje Srbiji predstoje u pregovorima o Kosovu.

Premijer smatra da bi referendum sa ustavom koji bi sadržao ovakvu odredbu morao da uspe.

- Nema građanina Srbije koji ne bi izašao na referendum o novom ustavu samo zato da bi potvrdio da Kosovo zauvek ostaje sastavni deo Srbije - procenio je Koštunica.

Predsednik Vlade Srbije ocenio je da su se u dosadašnjem toku pregovora u Beču argumenti srpskih pregovarača pokazali kao nadmoćni, a da, s druge strane, predstavnici kosovskih Albanaca „nisu izneli nijedan racionalan razlog koji bi išao u prilog nezavisnosti Kosova“.

- Sa raznih strana mogla se čuti kritika o navodnom nekonstruktivnom ponašanju Beograda. Ova kritika zapravo znači da se Beograd smatra nekonstruktivnim samo zato što odbija da pristane na nezavisnost Kosova - procena je predsednika Vlade Srbije.

Nezavisnost Kosova ili otimanje 15 odsto teritorije Srbije bi, tvrdi Koštunica, dovelo u pitanje stabilnost celog regiona.

- Što se Srbije tiče, Kosovo i Metohija je naša teritorija i niko neće moći da poklanja ono što je naše - rekao je Koštunica.

Kako je istakao, „ne može jedan čovek odbraniti Kosovo, kao što ga jedan čovek ne može ni izgubiti“.

- Kosovo može da odbrani samo celi narod ili ga celi narod, ako tako odluči, može izgubiti - rekao je Koštunica i dodao da će odluku o Kosovu upravo i doneti čitav narod glasajući na referendumu o novom ustavu.

Čuvajte se teških reči

Premijer Srbije je poručio da Srbija neće podržati nijedno lakomisleno i brzopleto rešenje koje bi stvorilo presedan i pogoršalo složen kosovski problem. On je podvukao da je Srbija opredeljena za kompromis i da joj to daje za pravo da odlučno odbaci i proglasi nevažećim svako rešenje koje ne bi bilo plod dogovora sa Beogradom.

- Uverenje celog naroda da se borimo za pravednu i istinitu stvar ostavlja nas zapravo bez drugog izbora: danas više nego ikada, obavezni smo da se pravom i pravdom suprotstavimo svakom pokušaju nametanja nezavisnosti Kosova. Ako za Kosovo i za Srbiju zaista učinimo onoliko koliko možemo i istovremeno moramo, naš narod i istorija nam to neće zaboraviti - zaključio je Koštunica.

Predsednik Srbije Boris Tadić je ocenio da je važno da Kosovo bude navedeno u tekst novog ustava kao deo Srbije, a da će on i Koštunica poneti svoj deo odgovornosti za pregovore u skladu sa ustavnim nadležnostima.

- Ne prihvatam nezavisnost Kosova i podelu naše zemlje, jer bi to bilo i kršenje međunarodnog prava i sporazuma koje bi moglo da ima nesagledive posledice. Status naših i uopšte svih građana na Kosovu je nešto o čemu moramo brinuti da bismo pokazali da prihvatamo demokratska pravila - rekao je Tadić.

On je apelovao na parlament da pazi na svoje istupe i ne ugrožava kredibilitet pregovaračkog tima izjavama koje bi mogle da podsećaju na zveckanje oružjem o kojem se govorilo u međunarodnoj zajednici.

Osuda Ahtisarija

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio je da pregovarački tim treba da kaže dokle je spreman da ide u odbrani Kosova i Metohije.

- Ako nam Vlada Srbije sada tvrdi da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, samo nas još interesuje šta kažu oružane snage: ukoliko nas neko napadne oružjem, kako ćemo se od oružja braniti - rekao je Nikolić.

Poslanici u Skupštini Srbije usvojili su izveštaj državnog tima o toku pregovora o budućem statusu KiM. Oni su jednoglasno podržali zahtev da Kosovo u tekstu novog ustava bude sastavni deo Srbije i istovremeno izjavu Martija Ahtisarija da su „Srbi krivi kao narod“ ocenili kao uvredu srpskog naroda.

N. M. Jovanović

Izvor: Blic

Kosovo daleko od prioriteta Moskve

Malo je verovatno da će Rusija blokirati rezoluciju kojom će biti rešen status Kosova, ali ukoliko bi južna srpska pokrajina ostvarila nezavisnost, jedna od mogućih opcija je da Rusija stavi veto na prijem Kosova u UN, kaže za „Blic“ Aleksandar Pikajev, direktor Odeljenja za razoružanje i rešavanje konflikata u moskovskom Institutu za svetske ekonomske i međunarodne odnose.

„Fajnenšel tajms“ je u nedelju objavio izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina koji je najavio mogućnost da Rusija stavi veto na odluku Saveta bezbednosti o statusu Kosova, koja bi bila „protivna njenim interesima“.

Ruski stav koji je već duže poznat u međunarodnim krugovima jeste da ova članica Kontakt grupe i Saveta bezbednosti, nema ništa protiv nezavisnosti Kosova. Iza zvaničnih izjava ruskih vlasti jeste zapravo diplomatska igra jer je Rusija postavila uslov SAD i međunarodnoj zajednici. A to je da, rešenje kosovskog problema bude univerzalni princip. Praktično takva vrsta trgovine Rusiji treba zbog 20 miliona Rusa koji su ostali da žive posle raspada SSSR u novoformiranim državama.

- Pitanje statusa Kosova je veoma indikativno za Rusiju. U slučaju da dođe do otcepljenja Kosova, to bi bio putokaz za jedan od mogućih načina rešavanja pitanja nepriznatih republika na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza. Tu pre svega mislim na Južnu Osetiju i Abhaziju u Gruziji i Pridnjestrovlje u Moldaviji - ocenjuje Sergej Grizunov, glavni urednik lista „Nova ruska reč“ i bivši ministar informisanja Rusije. On kaže da se „proces restrukturiranja evropskih granica nastavlja i da se odustaje od principa nepromenjivosti granica“.

S druge strane, Sergej Romanenko, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Moskvi, smatra da Kosovo i Balkan, u ovom trenutku, „uopšte ne spadaju u prioritete ruske politike“ i dodaje da ne vidi razlog zašto bi Rusija pogoršavala „već ionako komplikovane odnose sa Evropom i SAD“.

- Pretpostavljam da Rusija može da preti vetom, ali da ipak neće glasati protiv - zaključuje Romanenko.

M. Šterić - Ž. Jevtić

Izvor: Blic