Настављени преговори Београда и Приштине о децентрализацији
И Албанци траже посебну заштиту
Сада и албанске општине траже надлежности које би требало да имају српске


Највећи проблем на јучерашњим разговорима делегације Београда и Приштине у Бечу о принципима децентрализацији Косова и Метохије био је, како је изјавио координатор српског преговарачког тима Слободан Самарџић, захтев албанске стране да се проширена овлашћења дају свим, а не само српским општинама.

У средишту пажње првог дана дводневних разговора било је формирање нових општина са српском већином, као и питање статуса подељеног града Косовске Митровице, на основу документа који садржи предложене принципе дорађене у разговорима које су протекле недеље експерти Уносека водили са српским и косовским преговарачима.

Први део јучерашњих преговора Београда и Приштине о принципима децентрализације (надлежностима општина) није довео до напретка, због покушаја албанских преговарача да надлежности за српске општине пренесу и на општине у којима су Албанци у већини, изјавио је Самарџић. „Одједном је постао проблем да се те надлежности уопште дају српским општинама. Албанска делегација покушава исте такве надлежности, у области образовања, културе и другога, да пренесе и на све остале општине”, рекао је Самарџић новинарима у паузи преговора у Бечу.

Он је казао да српска страна не може да разуме тај предлог, зато што „албанским општинама и Албанцима који су већина не треба посебна заштита”, додајући да је посебна заштита потребна само Србима.

Он је пренео да се у првом делу разговора расправљало о општим питањима надлежности општина, а да су касније прешли на тему здравства и, посебно, његове функције. „Ту нисмо до сада дошли до споразума, зато што албанска страна хоће проблем секундарне здравствене заштите да реши тако да одреди општине у којима би Срби могли да имају болнице”, објаснио је Самарџић, додајући да је приступ Београда да се ради о питању права, а не одређивања места где ће бити болнице. Према његовом мишљењу, треба се изборити да Срби имају право да буду одговорни за своју здравствену заштиту и да је ствар општине како ће то да се уради.

Шеф албанске делегације Љутфи Хазири изразио је оптимизам пре почетка овог сусрета и навео да приштинска страна жели да „драгим српским суграђанима” омогући да преузму и воде пет нових општина „у независном Косову као сувереној држави”. Хазири је изразио уверење да су српски и албански преговарачи близу окончања разговора о питањима чије решавање не зависи од одлуке о статусу. „Политички гледано, верујемо да су септембар и октобар веома важни месеци да се оконча и спроведе мисија (специјалног изасланика УН) Мартија Ахтисарија и онда ће независно Косово бити завршено и законски препознато од међународне заједнице”, казао је он. „Онда ћемо моћи да живимо као нормални грађани”, додао је Хазири.

Кад је реч о Косовској Митровици, формула албанског тима, према његовим речима, остала је иста – један град са две општине.

Хазири је додао да ће Приштина настојати да створи „такво политичко окружење које ће довести до интеграције те две општине и до боље будућности за све грађане”.

Нова рунда разговора заказана је за 15. септембар, а, како је најавио председавајући јучерашњих преговора Алберт Роан, расправљаће се о децентрализацији, броју нових општина и њиховим границама.

--------------------------------------------------------------------------

Ахтисарију нису ништа рекли

Пред почетак јучерашњих преговора делегације су се одвојено састале са изаслаником УН за статус Косова Мартијем Ахтисаријем.

Самарџић је пренео да на том сусрету нису помињане Ахтисаријеве изјаве о кривици Срба. „Ми смо ту ствар расправили јавно, а хтели смо то да расправимо у нашој међусобној комуникацији, и зато смо му послали писмо. Он није одговорио на писмо, него је одговорио на наш јавни наступ. Ми смо изнели наш став, он свој. Начињена је велика штета и дух те штете је доминирао на данашњем састанку. Свесни те штете, дошли смо имплицитно и једни и други до закључка да не бисмо онда разговарали о ономе што је данас на дневном реду”, закључио је Самарџић.

Б. Чпајак

--------------------------------------------------------------------------

Остали без речи

БЕЧ – Саветник српског преговарачког тима Томас Флајнер оценио је да је изасланик УН за Косово Марти Ахтисари „изгубио легитимитет веродостојног посредника”.

У разговору за бечки дневник „Пресе”, швајцарски професор међународног права је пренео садржај разговора који је Ахтисари водио са српским преговарачким тимом у Бечу прошлог месеца. „Ахтисари је показао на све нас и рекао: ’Ви нисте лично криви, али су Срби криви као народ’”, пренео је Флајнер, оцењујући да „таква јавна изјава у Швајцарској потпада под Закон о сузбијању расизма”.

На питање зашто од Ахтисарија није на лицу места затражено објашњење, швајцарски професор је одговорио да би „то имало смисла”, али да су „сви били тако запрепашћени, да су остали без речи”.

(Бета)

--------------------------------------------------------------------------

Роан: Потребно попуштање обе стране

БЕЧ – Заменик изасланика УН за Косово и Метохију Алберт Роан изјавио је, пред нову рунду техничких преговора у Бечу, да обе стране морају да буду флексибилније и да попусте у својим захтевима. „До сада смо направили понеки помак, али још преостају превелике разлике у ставовима”, казао је он у изјави новом бечком дневнику „Аустрија”.

Када је реч о критикама Београда на рачун изасланика УН Мартија Ахтисарија, Роан је рекао да се треба посветити стварним проблемима. „Надам се да ће српска страна да се концентрише на програмска питања, а не на полемике”, закључио је аустријски дипломата, који после дуже болести поново председава преговорима.


Izvor: Politika / (Танјуг)

Boris Tadić i Kondoliza Rajs nisu uspeli da se usaglase oko Kosova
Dobri odnosi sa SAD strateški cilj

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs i predsednik Srbije Boris Tadić složili su se juče da bez očuvanja demokratije u Srbiji nema stabilnosti i prosperiteta ni u Srbiji ni na Balkanu.

Tadić je Rajsovoj preneo stav pregovaračkog tima Beograda o statusu Kosova.

Rajsova i Tadić su juče u Vašingtonu, nakon polučasovnog razgovora koji se odnosio i na pitanje Kosova, potpisali Sporazum o statusu snaga (SOFA) kojim se regulišu prava i obaveze američkog vojnog personala na teritoriji Srbije.

„Mogu otvoreno da kažem da ima razlike u mišljenju oko budućnosti Kosova i Metohije, ali je veoma važno da nakon pregovora o Kosovu i Metohiji imamo čvrste i dobre odnose sa SAD. To je strateški interes Srbije“, rekao je Tadić novinarima posle razgovora s Rajsovom, prenele agencije.

Kondoliza Rajs je rekla da je s Tadićem imala „veoma dobar razgovor“ i dodala da je potpisani sporazum o vojnoj saradnji vrlo važan za odnose dve zemlje.

„Ovaj sporazum veoma je važan za produbljivanje odnosa SAD i Srbije i unapređenje vojne odbrambene saradnje i prijateljstva“, rekla je Rajsova nakon potpisivanja sporazuma o vojnoj saradnji između SAD i Srbije.

Tadić je rekao da je vrlo zadovoljan stavom SAD da je demokratska Srbija ključna za stabilnost i napredak regiona, jer, kako je dodao, Srbija ima veoma značajan geostrateški položaj u jugoistočnoj Evropi.

„Uveren sam da SAD imaju interes da Srbija bude stabilna zemlja koja doprinosi prosperitetu čitave jugoistočne Evrope“, rekao je Tadić i dodao da bez demokratske Srbije, kao buduće članice EU i evroatlanstkih struktura, nema prosperiteta na Balkanu.

Predsednik Srbije će danas, poslednjeg dana posete SAD, razgovarati sa američkim ministrom odbrane Donaldom Ramsfeldom.

Beograd i Priština nisu se juče u Beču dogovorili oko nadležnosti opština na Kosmetu. Zdravstvena zaštita, izbor komandira policije, da li i albanske opštine treba da imaju veća ovlašćenja i u najširem smislu pitanje autonomije srpskih opština u odnosu na centralne institucije u Prištini bile su glavne tačke sporenja dva pregovaračka tima. Novi sastanak o decentralizaciji nastaviće se 15. septembra, a na njemu će tema biti broj novih srpskih opština i njihove granice.

Oba pregovaračka tima imala su ispred sebe principe decentralizacije koje je ponudio glavni pregovarač Marti Ahtisari i njegov tim (Unosek). Predlogom su definisane tri oblasti, nadležnosti opština, pitanje njihove saradnje i finansiranje. Posle nekoliko rundi u kojima nije bilo pomaka u pregovorima, ali i šatl diplomatije eksperata Unosek, Ahtisarijev dokument je sačinjen da bi bio zapravo osnovni. Tako da je pregovarački domet Beograda i Prištine bio jedino u manjim korekcijama i potom eventualnoj međusobnoj saglasnosti oko izmenjenog.

Osnovni problem na jučerašnjim pregovorima bio je što je kosovska delegacija tražila da se deo proširenih nadležnosti odnosi na sve opštine na Kosovu dok je srpska strana bila protiv. Savetnik premijera Srbije Slobodan Samaržić i član tima ovaj zahtev obrazložio je navodom da „albanskim opštinama i Albancima koji su većina ne treba posebna zaštita“ i dodao daje ona potrebna samo Srbima.

    Ahtisarijev predlog za zaštitu crkvenih objekata
    Za svetinje 44 zaštitne zone

    U dokumentu glavnog pregovarača Martija Ahtisarija o kulturnoj baštini predlaže se formiranje zaštitnih zona za 44 crkvena, istorijska i kulturna spomenika na Kosovu i Metohiji, saznaje „Blic“ od izvora bliskog kancelariji Ahtisarija (Unosek). Dokument će se naći danas na pregovaračkom stolu u Beču.

    Ovaj predlog broja zona je konačan, mada su ostali pojedini objekti oko kojih nije precizirana veličina zona i o tome bi trebalo da se dogovore Beograd i Priština. To je slučaj sa Prizrenom, Velikom Hočom. Predlog su sačinili eksperti Uneska i Saveta Evrope.

    - Zone su u nekoliko kategorija, prema veličini. Ima i onih, posebno oko manastira SPC, koje imaju više stotina hektara. U urbanim i seoskim sredinama ima zona od 50 i 100 metara, ali ima i specijalnih zona - kaže „Blicov“ sagovornik dobro upućen u pregovore o Kosovu, strani diplomata blizak Unoseku.

    Kako dodaje, osim za manastire i crkve SPC, zaštitne zone Ahtisari predlaže za kulturno-istorijske spomenike, poput tvrđave u Zvečanu, mosta Vojinovića kod Vučitrna, Gazimestana. Zaštitnu zonu u Ahtisarijevom predlogu ima i grad Novo brdo.

    Kako ističe „Blicov“ sagovornik, određene su zaštitne zone i za nekoliko crkava i manastira SPC koji su uništeni. Među njima su i crkva Svetog Nikole u selu Dolac kod Kline, manastir posvećen Bogorodici u Hvosnu...

    Isprva je na pregovaračkom stolu u julu bio nedovršen predlog sa 12 plus tri zaštitne zone. Posle te runde pregovora eksperti Unoseka su iznova boravili na Kosovu i obišli još lokaliteta.

    - Lista je proširena. Pojedine zone su korigovane. Neke izmene izvršene su u skladu sa primedbama Prištine, ali ima i zona za koje je u celosti prihvaćen beogradski predlog. Izmenjena je, primera radi, prvobitna zona za manastir Gorioč, Devič, Zočište... A predlog Beograda je prihvaćen, na primer, u slučaju zvečanske tvrđave, Novog brda... Promena nije bilo u više slučajeva, poput Dečana kojima je određena zona od 866 hektara, Draganca sa četiri hektara, Banjske sa 63 hektara ili Svetih Arhangela sa 27 hektara - dodaje naš sagovornik.

    Zaštitne zone nisu i bezbednosne zone, niti predstavljaju neki oblik ekstrateritorijalnosti. One se formiraju kako bi se svetinje SPC, istorijski spomenici i spomenici kulture zaštitili od samovolje opštinskih vlasti i bilo kog oblika samovolje u urbanističkom smislu. Zaštitne zone treba da obezbede prostor kojim će biti zaštićena ambijentalna celina oko svetinja SPC i spomenika.

    Željka Jevtić


Izvor: Blic

 ĐURIĆ: NEMA UTVĐENE ODLUKE ZA KOSOVO

Direktor kancelarije Vlade Srbije sa saradnju sa medijima Srdjan Đurić izjavio je da se u medijima potpuno proizvoljno saopštavaju navodno utvrđeni scenariji za rešavanje kosovskog pitanja.

'To sve više liči na gatanje i gledanje u bob, jer sasvim odgovorno tvrdimo da ni u jednom relevantnom telu koje se bavi Kosovom i Metohijom i koje ima mandat Ujedinjenih nacija za ovo pitanje ni u naznakama ne postoji nikakva utvrđena odluka ili scenario za konačan status Kosova i Metohije', rekao je Đurić.

On je dodao da je siguran da bi neko voleo da se dogodi određeni scenario, ali da je od nečije želje do realnosti često nepremostiv put.

Prema Đurićevim rečima, za Srbiju je Rezolucija 1244 'alfa i omega' za rešavanje pitanja Kosova i Metohije i u njoj se kategorično garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije na Kosovu.

'Za Srbiju i svaka buduća rezolucija o Kosovu mora eksplicitno da sadrži stav iz Rezolucije 1244 o našem suverenitetu i teritorijalnom integritetu i da se za pokrajinu garantuje suštinska autonomija', naglasio je Đurić.

Ovakva proizvoljna nagadjanja, kako je istakao Đurić, ništa dobro ne donose Srbiji i njenoj pregovaračkoj poziciji.


Izvor: RTS

Kontakt-grupa u Sofiji o Kosovu
Sofija, Moskva -- Predstavnici Kontakt-grupe na sastanku u Sofiji i razmatraju napredak u pregovorima o statusu Kosova.

Članove Kontakt-grupe danas će o toku pregovora izvestiti specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za status Kosova Marti Ahtisari, a sutra će im se pridružiti zvaničnici zemalja Jugoistočne Evrope, Evropske unije, NATO-a, Ujedinjenih nacija i OEBS-a. Srbiju će na tom sastanku predstavljati pomoćnik ministra spoljnih poslova, ambasador Dejan Šahović.

Predsednik Socijaldemokratske partije Nebojša Čović ocenio je da Kosovo i Metohija u novom Ustavu mora da bude posebnom odredbom definisano kao teritorijalni i funkcionalni deo Srbije. "Važno je da Ustav bude direktno sredstvo kojim se obezbeđuje zaštita prostora Kosova i Metohije. Smatram da ulazimo u period velikih iskušenja i izazova kada je reč o Kosovu i Metohiji i naš zadatak je da podignemo duh srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije, u smislu ohrabrenja i optimističkih pristupa", kaže on.

Rusija: Možda veto za Kosovo

Predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da bi Rusija, ako rešenje konačnog statusa za Kosovo ne bude prihvatljivo za nju, mogla uložiti veto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, piše londonski Fajnenšel tajms.

List navodi da je Putin ocenio da bi nezavisnost Kosova postavila presedan za druge problematične regione, uključujući Abhaziju i Južnu Osetiju, teritorije koje žele da se otcepe od Gruzije, prenosi BBC. List piše da Vašington vrši pritisak na UN kako bi do kraja godine bilo nađeno konačno rešenje za Kosovo, koje će, gotovo je izvesno, podrazumevati nezavisnost od Srbije. Putin je na tradicionalnom godišnjem susretu sa stranim novinarima, stručnjacima i intelektualcima rekao da ne može postojati jedno pravilo na Kosovu, a druga pravila u drugim situacijama.


Izvor: B92

 PRIPREMLJEN IZVEŠTAJ ZA SKUPŠTINSKU RASPRAVU O KOSOVU I METOHIJI

Državni tim za pregovore o budućem statusu Kosova sačinio je izveštaj o dosadašnjem toku razgovora sa predstavnicima kosovskih Albanaca u Beču, koji će biti podnet poslanicima Skupštine Srbije u utorak, 12. septembra, potvrđeno je iz pregovaračkog tima.

Vanredna sednica Skupštine se održava nakon još jedne, po mnogim ocenama neuspešne runde pregovora, održane u Beču 7. i 8. septembra.

Predstavnici poslaničkih grupa u Skupštini Srbije, kako iz reda vladajućih stranaka, tako i iz opozicije, ocenili su da bi jedinstveni stav poslanika na predstojećoj vanrendoj sednici bio važan za jačanje pregovaračke pozicije Srbije.


Izvor: RTS

 PUTIN: NEĆEMO SE USTEZATI OD VETA ZA KOSOVO

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je tokom vikenda da se Moskva neće ustezati da stavi veto u Savetu bezbednosti UN ukoliko zaključi da predloženo rešenje za Kosovo nije u interesu Rusije, preneo je 'Fajnenšel tajms'.

Predsednik Rusije je upozorio Zapad da bi eventualna nezavisnost Kosova postavila presedan za druga područja, kao što su Abhazija i Južna Osetija u Gruziji, piše londonski dnevnik.

'Ne može se jedno pravilo primenjivati za Kosovo, a druga za druge situacije. Ukoliko nam rešenje za Kosovo ne bude prihvatljivo, nećemo se ustezati da iskoristimo naše pravo veta u Savetu bezbednosti UN', rekao je Putin kako ga citira 'Fajnenšel tajms'.

List prenosi da je to upozorenje Putin izneo u razgovoru sa američkim politikolozima stručnjacima za Rusiju i novinarima u svojoj rezideniciji u Novom Ogarjovu, u kojem je takođe izrazio nezadovoljstvo evropskom politikom prema Kosovu i Metohiji.

Direktor ruskih i azijskih programa vašingtonskog Instituta za međunarodnu bezbednost Nikolaj Zlobin izjavio je u međuvremenu za dnevnik 'Vremja novostej' da je tokom subotnjeg, skoro četvoročasovnog susreta u Novom Ogarjovu Putin najviše vremena posvetio pitanjima Kosova, Ukrajine i 'fantastičnim odnosima' Rusije i Kine.


Izvor: RTS

 ĐURIĆ: PUTINOV STAV O KOSOVU OD NAJVIŠEG ZNAČAJA ZA SRBIJU

Vlada Srbije smatra da je izjava predsednika Rusije Vladimira Putina o Kosovu i Metohiji od apsolutno najvišeg značaja za Srbiju i za zaštitu naših suštinskih državnih i nacionalnih interesa, izjavio je direktor vladine Kancelarije za odnose s medijima Srđan Đurić.

Stav predsednika Rusije je principijelan i potpuno u skladu sa najvišim načelima međunarodnog prava i, što je posebno važno, u duhu očuvanja mira i stabilnosti, naglasio je Đurić. On je istovremeno podsetio da Vlada Srbije i država Srbija time što brane Kosovo i Metohiju istovremeno brane i temelje načela na kojima počiva međunarodni poredak.


Izvor: RTS

 POČEO SASTANAK KONTAKT GRUPE ZA KOSMET U SOFIJI

Predstavnici zemalja Kontakt grupe sastali su se u Sofiji da bi razmotrili tok pregovora o budućnosti Kosova i stanje u regionu jugoistočne Evrope.

O napretku ostvarenom u dosadašnjim pregovorima o Kosovu i koracima koje specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari namerava da preduzme narednih meseci, članovima Kontakt grupe govori Ahtisarijev zamenik Alber Roan. Kako je agenciji Beta rekla portparol Ahtisarijeve kancelarije [UNOSEK] Hua Đijang, Roan će učestvovati samo u jednom delu prepodnevnog sastanka, na kojem su se okupili politički direktori u ministarstvima spoljnih poslova šest zemalja Kontakt grupe.

Tokom popodneva, Roan će prisustvovati i sastanku na kojem će se zvaničnicima SAD, Rusije, Francuske, Britanije, Nemačke i Italije pridružiti i predstavnici zemalja regiona. Kako je najavio organizator, Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske, sastanak će, ukoliko za tim bude potrebe, biti nastavljen i sutra. Učesnici, međutim, očekuju da će razgovori ipak biti okončani danas. Alber Roan će, prema rečima portparolke UNOSEK-a, 'izvestiti članove Kontakt grupe o najnovijem razvoju događaja' u pregovorima koji se vode u Beču, 'a zatim će razgovarati o ritmu i načinu na koji će taj proces biti nastavljen'.

Srbiju će na sastanku predstavljati pomoćnik ministra spoljnih poslova Dejan Šahović, koji je uoči odlaska u Sofiju najavio da će to biti 'važna prilika za razgovor sa članicama Kontakt grupe o procesu rešavanja kosovskog pitanja', a kao posebno korisno je izdvojio to što će svoje mišljenje izneti i predstavnici zemalja iz regiona. Šahović je rekao da je taj skup deo redovne razmene mišljenja i da na njemu neće biti usvojeni nikakvi zaključci ni odluke. Kosovo će na skupu zastupati šef UNMIK-a Joahim Riker i premijer Kosova Agim Čeku.

Učešće su najavili i zvaničnici ministarstava spoljnih poslova Crne Gore, Hrvatske, BiH, Grčke, Rumunije, Makedonije, Slovenije i Turske.

Domaćin i predsedavajući sastanka Kontakt grupe sa zemljama regiona biće zamenik ministra spoljnih poslova Bugarske Ljubomir Kjučukov. Naredni sastanak Kontakt grupe biće održan 21. septembra u Njujorku, na nivou ministara spoljnih poslova, uoči sednice Saveta bezbednosti UN na kojoj će Marti Ahtisari podneti izveštaj o toku i planu za nastavak pregovora o budućem statusu Kosova.


Izvor: RTS

REZOLUCIJA JE PRAZNA PRIČA?
Kosmetski Srbi ne veruju u to da će Savet bezbednosti doneti novu rezoluciju o Kosovu pre odluke o statusu južne srpske pokrajine

BEOGRAD - Članovi beogradskog pregovaračkog tima i analitičari podeljenog su mišljenja kada je reč o donošenju nove rezolucije o Kosovu najkasnije do kraja marta sledeće godine, kako je najavljeno u pojedinim medijima. Beogradska štampa objavila je da će Savet bezbednosti UN najkasnije do marta 2007. godine doneti novu rezoluciju, u kojoj se nigde neće pominjati nezavisno Kosovo, ali ni suverenitet Srbije na prostoru Kosova i Metohije.

Dokument će, kako se navodi, administrativno otvoriti vrata za dolazak na Kosovo misije EU koja će zameniti Unmik i Kfor. Član pregovaračkog tima Marko Jakšić ocenio je da već postojeća Rezolucija 1244 neće biti tako lako promenjena bez obzira na "pouzdane izvore" koje citira beogradska štampa, jer je status Kosova i Metohije kompleksno pitanje.

Ni Goran Bogdanović ne veruje da će pre odluke o konačnom statusu Kosova biti doneta nova rezolucija. On je ocenio da je "prirodno" da nova rezolucija bude izglasana kada status bude promenjen. Takođe, analitičar i direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je da su tvrdnje da Savet bezbednosti UN priprema novu rezoluciju o Kosovu poluistine upućene javnosti kojom političari žele da amortizuju neispunjena obećanja, kao i da su takvi navodi u stvari spekulacije za potrebe unutrašnje politike Srbije i Kosova.

U slučaju srpske javnosti to znači da vlast polako i dozirano saopštava kakvo je stvarno stanje na Kosovu, rekao je on. Prema Janjićevim rečima, srpski političari na taj način polako smanjuju aspiracije kada je reč o obećanjima - visoka autonomija i autonomija Srba unutar Kosova, a sve je to "rezultat saznanja da se nije postiglo puno u razgovorima o decentralizaciji".

Sa druge strane, nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenio je da će se Kontakt grupa, s obzirom na raspored snaga u Savetu bezbednosti, pre opredeliti za promenu rezolucije kojom će na suptilan način isključiti teritorijalni integritet Srbije, ali neće definisati status.


Izvor: Kurir / (AG.)

Polemika: Kako doći do rešenja za Kosovo i Metohiju?

Članstvo u EU otvara perspektivu

Imajući u vidu tok pregovora o rešavanju konačnog statusa Kosova i Metohije i sve veće pritiske pojedinih lobista u svetu koji se zalažu za otcepljenje srpske pokrajine od teritorije Srbije, Glas javnosti poziva sve intelektualce, javne ličnosti i prijatelje Srbije da se uključe u polemiku i daju svoje viđenje i predlog mogućeg rešavanja problema Kosmeta.

kosmet@glas-javnosti.co.yu

Kakav ishod pregovora o statusu Kosova očekujete?
- Ishod pregovora zavisi od mnogih elemenata, pre svega od odlučnosti naše delegacije da istraje i da ne dozvoli izdvajanje svoje teritorije. Kosovo je sada okupirano, ali nije izdvojeno. Treba razlikovati okupaciju i aneksiju. Ne negiram ni mogućnost aneksije, odnosno nasilja, ali je važno da se ono tako i nazove. Mi se, verovatno, ne možemo odupreti tome, ali je važno da nikako ne damo svoj pristanak.

Albanci koji su se silom doseljavali i izvršili etničko čišćenje na taj način bi bili nagrađeni nezavisnošću. Poznata je evolucija problema na Kosovu, ali sada posrednici uzimaju samo period od devedesetih, kao da tada počinje istorija. Naravno da čak ni oni ne mogu negirati činjenice, ali uporno spuštaju zavesu ispred njih, da bi manipulacijom ostvarili ciljeve. Apstrahovanjem činjenica Albanci se predstavljaju kao žrtve, negirajući da su oni sistematski, uz pomoć velikih sila, etnički čistili Kosovo od Srba.

Šta mislite o dosadašnjem toku pregovora? Kakve su pregovaračke pozicije naše delegacije?
- Na samom početku pregovora već su napravljene neke greške. Polazeći od zahteva "autonomije za srpsku manjinu", dopustili smo da se Srbi smatraju manjinom u svojoj državi. Takav način postavljanja stvari već pretpostavlja nezavisnost Kosova.

Druga velika greška je prihvatanje Ahtisarija za pregovarača. On je bio predsednik Kontakt grupe u kojoj su Luis Arbur, Soroš, Abramovič i Bžežinski - ideolog globalizacije i američkog imperijalizma. S tim u vezi uzaludno je tražiti izvinjenje Ahtisarija, jer stavovi koje je izneo nisu njegovi, već stavovi Kontakt grupe, koju on zastupa i onih koji stoje iza Kontakt grupe.

Nezavisnost se, međutim, sve češće i među građanima Srbije doživljava kao neminovnost. Šta mislite o tome?
- Za atmosferu u kojoj se nezavisnost Kosova smatra neminovnom kriv je i naš, srpski mazohizam. Natošević je svojevremeno rekao "Kad Srbin hoće da bude objektivan, on sa argumentima prelazi na stranu protivnika". To je ono što se stalno, a sada, nažalost, sve češće čini. Iz Srbije su se neprestano čule tvrdnje o nasilju države i o prekomernoj upotrebi sile u borbi protiv albanskog terorizma. Na taj način su svetu prezentirane informacije kojima se manipulisalo na način koji je stratezima albanske nezavisnosti bio potreban.
      

REKLI SU O KOSMETU

Nigde životne prilike nisu tako bedne, a život bez draži kao ovde. Pa ipak, nisam video da je duši negde tako slatko kao ovde.
Milan Rakić, 1907. konzul u Prištini
***
Žao mi je što iza naslova "Izgubljeno Kosovo" nisam stavila znak pitanja. Teška srca, na osnovu iskustva i onoga što sam doživela, posle razgovora sa kolegama, na osnovu onoga što sam čula od sagovornika, čak i od predstavnika međunarodne zajednice, zaključila sam da upitniku racionalno nema mesta. Ipak, mislim da ću u drugom izdanju iza naziva imati i znak pitanja.
Italijanska novinarka Marija Lina Veka, autor knjige "Izgubljeno Kosovo"

KOSTA MIHAJLOVIĆ, AKADEMIK

Akademik Kosta Mihajlović član je Srpske Akademije nauka i umetnosti.
Bio je član Ekonomskog saveta Jugoslavije, član uprave Saveza ekonomista Jugoslavije, predsednik Odbora za razvoj nauke Skupštine republičke zajednice nauke Srbije.
Najznačajnija dela - Ekonomska stvarnost Jugoslavije i Regionalna stvarnost Jugoslavije.
      
   
   

Koliko je realno koristiti argument o nezavisnom Kosovu kao remetilačkom faktoru u regionu?
- Stvaranje nezavisnog Kosova predstavljalo bi mafijašku državu u Evropi, sa izgledima da bude povezana sa arapskim fundamentalistima u svetu. Osim toga, to bi bio i jedan ekonomski invalid. Posledice nezavisnosti takve države će se osećati mnogo dalje od njenog neposrednog okruženja.

Naivno je smatrati da SAD to ne predviđaju. Kakav je, onda, njihov interes da se ta država ipak formira?
- Ne možemo zanemariti činjenicu da bi ta država imala veliki broj muslimana, a Amerika želi da pokaže da postoji i islamska država sa kojom ima prijateljske odnose. SAD se na Kosovu prikazuju kao zaštitnik muslimana. Osim toga, činjenica, koja se prećutkuje, jeste da je albansko stanovništvo mlado i mnogobrojno. Savezništvo sa takvom državom za Ameriku, verovatno, znači i obezbeđivanje ljudskih resursa za dalje pohode.

Da li verujete da se odnosi na Kosovu i Metohiji mogu formalno i praktično srediti u sastavu Srbije?
- Ja sam u to uveren ukoliko to moćnici koji režiraju odnose na Balkanu dozvole. Članstvo u EU otvara nove perspektive da se etničke napetosti na Kosmetu bitno smanje, što bi bilo osnovna pretpostavka za rešavanje ostalih pitanja. Čini mi se da se ovaj međunarodni kontekst, odlučujući u rešavanju statusa Kosova, u velikoj meri zanemaruje.

S. Čelić


Izvor: Glas Javnosti